Onda ipak moram da okončam ovo time što ću baš i pročitati ovo što sam rekao da piše, a to je: "Narodna skupština može odlučiti da obavi zajednički načelni pretres o više zakona koji su na dnevnom redu." Dva nije više. Vi tvrdite da ne može više od dva. Za dva zakona se ne kaže više. Prema tome, ne razgovaramo ovde o duhu, ovde razgovaramo o slovu, a vi kao bivši profesor Pravnog fakulteta znate šta to znači (smeh). Ovo je Poslovnik. Da odlučimo o ovome, pa idemo dalje. Dakle, ne razgovaramo o duhu, izričito piše šta Narodna skupština po Poslovniku može da radi. Pošto niste zadovoljni, pretpostavljam da tražite da se Skupština izjasni po ovom pitanju.
Molim narodne poslanike da se izjasne o tvrdnji gospodina Šešelja da je spajanjem rasprave prekršen Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije.
Za 18, protiv 121, uzdržanih 14, nije glasalo 8, ukupno je prisutan 161 narodni poslanik.
Konstatujem da prigovor nije prihvaćen.
Možemo nastaviti sa utvrđivanjem dnevnog reda sednice u celini.
Stavljam na glasanje Predlog dnevnog reda u celini.
Za 157, niko protiv, niko uzdržan, nisu glasala četiri, ukupno je prisutan 161 narodni poslanik.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. godini.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: - PREDLOZI ODLUKA O PRESTANKU FUNKCIJA, RAZREŠENjU I IZBORU NOSILACA PRAVOSUDNIH FUNKCIJA
Za ovu tačku dnevnog reda primili ste predloge odluka koje je podneo Odbor za pravosuđe i upravu, i to:
1. Predlog odluke o prestanku sudijske funkcije sudijama sudova opšte nadležnosti i privrednih sudova,
2. Predlog odluke o razrešenju od sudijske dužnosti sudije Okružnog suda u Valjevu,
3. Predlog odluke o prestanku funkcije nosilaca javnotužilačke funkcije,
4. Predlog odluke o razrešenju od dužnosti zamenika okružnog javnog tužioca u Kragujevcu i
5. Predlog odluke o razrešenju od dužnosti zamenika okružnog javnog tužioca u Četvrtom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu.
Pored toga, primili ste Predlog izmene i dopuna Predloga odluke o prestanku sudijske funkcije sudijama sudova opšte nadležnosti i privrednih sudova i Predlog dopuna Predloga odluke o prestanku funkcije nosilaca javnotužilačke funkcije, koje je podneo Obor za pravosuđe i upravu.
Primili ste i amandman narodnog poslanika Miloša Nešovića na Predlog odluke o prestanku sudijske funkcije sudijama sudova opšte nadležnosti i privrednih sudova, kojim u pisanoj formi osporava tačku 9. Predloga te odluke.
Takođe ste primili predloge odluka koje je podneo v.d. Republičkog javnog tužioca, i to:
1. Predlog odluke o izboru okružnih javnih tužilaca,
2. Predlog odluke o izboru zamenika Okružnog javnog tužioca u Beogradu,
3. Predlog odluke o izboru opštinskih javnih tužilaca, i
4. Predlog odluke o izboru zamenika Opštinskog javnog tužioca u Prvom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu.
Primili ste izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu o razmatranju predloga odluka koje je podneo v.d. Republičkog javnog tužioca.
Predlažem da se o svim predlozima odluka o prestanku funkcija, razrešenju i izboru nosilaca pravosudnih funkcija obavi jedinstveni pretres, a da se Narodna skupština o svakom predlogu posebno izjasni.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 141, protiv 18, uzdržanih nema, nije glasalo 12, ukupno je prisutan 171 narodni poslanik.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Saglasno članu 153. Poslovnika, otvaram jedinstveni pretres o predlozima odluka o prestanku funkcija, razrešenju i izboru nosilaca pravosudnih funkcija.
Da li predstvanici predlagača žele reč?

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, pred vama je jedan broj predloga za razrešenje sa pravosudnih funkcija, koji spadaju u normalnu proceduru razrešenja sa pravosudnih funkcija zbog odlaska u redovnu starosnu penziju ili invalidsku penziju. To su oni slučajevi koji se nazivaju prestankom pravosudne funkcije zbog gubitka radne sposobnosti. Ne radi se ni o čemu preozbiljnom. Pred vama je  predlog Republičkog javnog tužioca za imenovanje na tužilačku funkciju, na koji je Odbor za pravosuđe i upravu dao saglasnost.
Smatrao sam da ovaj predlog zaslužuje izvesno obrazloženje zbog dve stvari. Najpre, ovako brojnog odlaska u penziju odjednom ima zbog toga što vrlo dugo ova Narodna skupština, u prethodnom sazivu, nije razrešavala zbog odlaska u penziju, mada su nosioci sudijske funkcije za to ispunjavali uslove, pa ćemo danas imati na raspravi i odlučivanju i predloge za razrešenje zbog odlaska u penziju sudija koji su uslove za odlazak u penziju ispunili još daleke 1997. godine.
Drugo, u određenom broju slučajeva, Odboru za pravosuđe i upravu su stigli zahtevi sudija, čije je penzionisanje predloženo, da im se u skladu sa Zakonom o radnim odnosima produži radni odnos za još dve godine. Odbor za pravosuđe i Narodna skupština za to nisu nadležni. Za to je nadležan samo rukovodilac pravosudne ustanove u kojoj rade.
Najzad, hteo bih da skrenem vašu pažnju na slučaj koji je predmet pismenog dopisa jednog od narodnih poslanika. Nisam siguran da je moguć amandman na odluku ove vrste. Odnosi se na predlog za razrešenje sudije Vrhovnog suda Srbije, gospodina Dragomira Lelovca, zbog odlaska u penziju. Taj predlog je Odboru za pravosuđe uputio Vrhovni sud Srbije, s obzirom da je gospodin Lelovac rođen 1935. godine i da je 2000. godine napunio 65 godina života, pa po sili zakona odlazi u penziju. Gospodin Dragomir Lelovac se obratio i Vrhovnom sudu i Odboru za pravosuđe sa tvrdnjom da nije rođen 1935. godine, već 1937. godine. Odbor za pravosuđe, naravno, nije ovlašćen da utvrđuje takvu činjenicu, a pred sobom je imao kao završni dokument u raspravi pravosnažno i konačno rešenje Ministarstva pravde, doneto 1998. godine, u postupku u kome je sudija Dragomir Lelovac tražio da mu se promeni godina rođenja sa 1935. na 1937. godinu. Tadašnji ministar pravde je odbio njegov zahtev, jer su svi dokazi govorili protiv toga, pa nije to mogao da uvaži. Zbog toga Odbor za pravosuđe ovaj zahtev nije mogao da uvaži.
Najzad, Odbor za pravosuđe i upravu je razmatrao i predlog Republičkog javnog tužioca za imenovanje na tužilačke funkcije okružnih javnih tužilaca u Beogradu, Negotinu i Požarevcu i opštinskih javnih tužilaca u Prvom, Drugom i Trećem opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu, kao i nekoliko zamenika javnih tužilaca. Odbor za pravosuđe i upravu je konstatovao da su ovi predlozi doneti nakon, po zakonu, sprovedenog postupka javnog konkursa i da svi predloženi kandidati ispunjavaju sve zakonom propisane uslove, a nije našao ni jedan drugi razlog zbog koga bi bio protiv predloženih kandidata, pa je predložio da se ovi predlozi usvoje kako glase. Hvala.

Da li predsednici, odnosno, predstavnici poslaničkih grupa žele reč?

Dame i gospodo narodni poslanici, veoma je interesantna kadrovska politika koju DOS vodi u sudovima, negativna kadrovska politika. DOS je u predizbornoj kampanji obećavao da će se boriti da za sudije i javne tužioce budu izabrani najbolji, najstručniji, najkvalifikovaniji, najnepodmitljiviji kadorivi itd. U praksi se dešava sve suprotno. U praksi DOS predlaže najgore. Videli smo po pitanju Leposave Karamarković. Najgoru ste izbarali za predsednika Vrhovnog suda i na prvom ispitu je već pao Vrhovni sud, na ispitu poštovanja Ustava i zakona. Sada slične predlažete. Predlažete za Okružnog javnog tužioca u Požarevcu, na primer, izvesnog Dimitra Krsteva. Direktno iz JUL-a, odmah u DOS. Evo ga ovde kako ispred Kolegijuma okružnog javnog tužilaštva u Požarevcu, predlaže da se prof. dr Mirjana Marković izabere za ženu decenije. Kako se taj čovek ponašao prema JUL-u, sada se ponaša prema vama, a vi prvog soma koji vam se upeca na udicu odmah prihvatate, jer boljih nemate u svojim redovima. (Glas iz sale: Stručan je.) Veoma je stručan, vidi se. Kao v.d. tužilac se bavio stranačkom politikom, i to na najgori mogući način, a sada vama na isti taj način služi. To je vaša kadrovska politika.
I prošli put ste birali slične, i to birate one koji su najviše korumpirani. Izabrali ste Vojkana Simića za predsednika Prvog ili Drugog opštinskog suda u Beogradu, a taj je umešan u velike malverzacije oko uvoza mercedesa. Uvoženi su mercedesi preko Mercedesovog predstavništva u Beogradu, zajedno su sarađivali Majer, direktor tog predstavništva i izvesni Slobodan Šarenac, direktor "Ineksa", koji ima akcije u tom predstavništvu, u toj firmi u Beogradu. Uvezeno je 200 vozila i carinjeni su kao medikament i farmaceutski materijal. Prodali su 45 a kad je izbila afera sve ostalo su morali da vrate nazad. Zatim, prodavali su, kao najkvalitetnije, mercedese kojima je falila oprema u vrednosti 18,5 hiljada maraka, imali su mnogo skrivenih mana i kao bofl roba bili namenjeni Kazahstanu.
Ovde su prodavani i znate, kada se ovde moćne firme razbacuju parama, kupuju onako nasumično, kada se otvori afera, onda sudovi zataškavaju, Vojkan Simić, sadašnji njegov zamenik Dragan Ćesarović, izvesna Biljana Radovanović, koja je Opštinskijavni tužilac u Četvrtom opštinskom tuži.aštvu, Bogdan Pajković, sudija, Gordana Milošević, Vladimir Ilić itd. Doduše, tog Vladimira Ilića ste jedinog smenili, a sve ove ostale ste zadržali. To je vaša kadrovska politika u sudovima.
Ono što je najgore bilo kod socijalista i julovaca vama je sada najbolje, na stranu što ste vratili mnoge koji su zbog kriminala ranije razrešeni. Sada ih vraćate, i u javna preduzeća ih vraćate, i u elektroprivredu i u naftnu industriju, svuda vraćate ono što je najgore i to je vaša uspešna kadrovska politika. Lepo bi bilo da objasnite za ovog Dimitra Krsteva kako će on sada da bude okružni javni tužilac u Požarevcu, a vi sada ne date Miri Marković ni da živi u Požarevcu. Najavili ste da će te je proterati i ona pobegla glavnom bez obzira, a ovog njenog koji je najviše tamo protažirao, koji je bio najveći poltron, sada unapređujete u javnog tužioca, umesto da postupite obratno. Proverite u sudskoj dokumentaciji u Požarevcu, proverite sve, pa ćete videti taj potpis.Proverite tamo pa iznesite podatke. Čujem da je bilo nekih ideja za anketne odbore, pa su brže-bolje povučene. Može i o ovome, a može i po pitanju Raške oblasti i ovog logora za obuku u Peći.
Prema tome, vaša kadrovska politika u sudovima je katastrofalna i mi ćemo imati sada gore sudove nego u Titovo vreme. Ovo što vi radite u pravosuđu može se meriti sa onim što je Tito radio do 1956. godine. Posle 1956. godine i Tito je vodio računa da se neke stvari, ako ništa, formalno usaglase sa pravnim normama, vodio je računa da se ta pravna norma poštuje i naravno dočekao da njegovi sledbenici iz DOS-a sada opet kreću od 1948. godine i od apsolutnog bezakonja, vladavine haosa, nasilja i slično.
Ova afera sa korumpiranim sudijama, mercedes afera je samo jedna od najupečatljivijih. Ima mnogo drugih na koje ćemo takođe ukazivati kada nam to prilike nalože. U ovom slučaju vi padate na ispitu, vaši sudovi ne funkcionišu, u vašim sudovima glavnu reč vode mnogo veći poltroni nego što su postojali u prethodnom periodu, mnogo veći poltroni od onih koji su nekada služili levičarskim partijama, a koje ste tako zdušno napadali. Valjda je trebalo da se prvo počiste poltroni iz pravosuđa, prodane duše, oni koje narod jednostavno naziva uvlakačima. Takvi se ne čiste iz sudova, takvi se unapređuju, takvi vode glavnu reč i nije slučajno što nam je pravni poredak pao u paramparčad. O ovome o čemu govorim imam brojunu dokumentaciju i o raznim parnicama koje su povodom toga vođene, o lažnim krivičnim prijavama, o svemu što je pratilo ovu mercedes aferu, u koju je doduše umešano mnogo sudija, koji su sada predstavnici DOS-ove politike, zakleti DOS-ovci, ljudi koji su spremni da svaki vaš nalog izvrše samo da bi ostali na tim funkcijama, da ih ne bi neko pozvao na odgovornost za ranije prljavštine.

Da li još neko od predsednika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Da li se neko od narodnih poslanika javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Božidar Vučurović.

Poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici Vlade u egzilu, dame i gospodo narodni poslanici, negativna kadrovska selekcija se nastavlja. Mnogo se sudija menja, mnogo se zamenika i javnih tužilaca menja, svi se ne mogu obuhvatiti diskusijom, ali ima nešto što je simptomatično. Uglavnom se najgori postavljaju na najodgovornija mesta.
U tužilaštvu, ja ću se zadržati samo na tužilaštvu, u Trećem opštinskom javnom tužilaštvu treba postaviti gospođu Gordanu Čolić za opštinskog javnog tužioca. U tom javnom tužilaštvu se vodi jedna zabavna statistika. Ta zabavna statistika kaže da je gospođa Čolić u vreme svog rada u tužilaštvu, a to je otprilike pet ili 6 godina, bila ukupno 210 dana na poslu, 210 dana od 6 godina to je jedan sjajan prosek.
Druga stvar koja je još interesantnija, onomad razrešismo gospodina Milana Petkovića kao nesposobnog, kao čoveka koji ne odgovara postavljenim zadacima. To je gospodin koji je socijalistički kadar iz Aranđelovca, kome je tužilaštvo plaćalo mesečni smeštaj u hotelu sa korišćenjem garaže, sa doručkom, dnevnice i sve ostalo, a ljudi koji rade u tužilaštvu su izračunali da je on koštao sam koliko tri zamenika javnog tužioca iz Beograda. Mi ga kao nesposobnog smenismo pre mesec i nešto dana, a sada ga postavljamo na mesto zamenika opštinskog javnog tužioca, nastavljamo da mu plaćamo noćenje sa doručkom, zakup garaže, dnevnice i sve ostalo.
To je samo znak da revolucija koja vas je dovela ovde nije izbacila isti toliki broj kvalitetnih kadrova, skupljate otpad iz prethodnog režima, postavljate ih na javne funkcije, a kako će nama biti, kojima će oni suditi i koje će oni tužiti, to ćemo videti.

Reč ima narodni poslanik Slavoljub Matić, a zatim narodni poslanik Goran Cvetanović.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo poslanici, vrlo je teško polemisati sa ljudima koji osnovnu funkciju ovde obavljaju sa željom da čine destrukciju ovog parlamenta, a nikako onu osnovnu ulogu opozicije u Republičkom parlamentu. Hoću kao poslanik iz Požarevca da kažem nekoliko reči. Ono što je trulo u pravosuđu ne može se preko noći menjati.
Znači, naše pravosuđe je takvo kakvo je. Ono ima svoje kadrove i za te kadrove ne treba imenovati kadrove na pravosudnim funkcijama po političkoj podobnosti. Upravo ako postoji neki predlog, koji je najverovatnije izbacila struka, i to struka iz Požarevca, naravno da je taj predlog podložan kritici i posebno nam je drago kada čujemo tu kritiku od ljudi koji su bili - potpredsednik Vlade, ministar pravde, ili u poslaničkoj grupi koja svakako sa tih funkcija ima odličan uvid u te kadrove.
Samo se pitam, zašto nisu do sada reagovali, ako znaju kakvi su to ljudi. Zašto to nismo od njih čuli u vremenu dok su nosili te visoke funkcije, zašto tad nisu reagovali? Nego se pojavljuju sada kada pravosuđe treba da se vanstranački ustroji i kada struka treba da bude dominantna, a ne politička podobnost.

Izvolite gospodine Šešelj, ovo je drugo javljanje.

Dame i gospodo narodni poslanici tačno je da je mnogo truloga u našem pravosuđu. I, ta trulež se decenijama nagomilavala. Tačna je konstatacija prethodnog DOS-ovskog poslanika da se sve trulo ne može preko noći eliminisati. Ali, to nije razloga da se ono što je najtrulije unapređuje.
Vi niste ni pokušali da ono trulo odstranite nego da najtrulije unapredite u pravosuđu. Drugo, jesam bio potpredsednik Vlade, ali trebalo bi da znate da vlada po Ustavu nema nikakvih ingerencija u pravosudnom sistemu.
Nadležna je samo Narodna skupština za imenovanje i razrešenje. Mi smo insistirali da se Dragan Arsić, zamenik javnog tužioca iz Zrenjanina razreši, jer je dokazano da je svojevoljno bio podmićen sa 100 hiljada maraka da se otcepi od SRS i ode sa Glamočaninom. Ali, ovde nije bilo većine da se to sprovede.
Mi smo jednu ministarku razrešili zato što je pokušala da izdejstvuje unapređenje svog rođenog brata sa funkcije sudije Opštinskog suda u Nišu na mesto sudije Okružnog suda. I, sad je ta bivša ministarka takođe u DOS-u, u stranici Vladana Batića. Jer sve najpokvarenije, sav najgori otpad odlazi u njegovu stranku, poput Aleksandra Stefanovića, koji je u Sarajevu kupio diplomu... (predsednik - gospodine Šešelj molim vas da pazite na rečnik i uvažavate ...) Molim?