DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 11.04.2001.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

3. dan rada

11.04.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:10 do 19:30

  • TAGOVI

  • Druga sednica Prvog redovnog zasedanja (2001)
  • Predlog zakona o porezu na dohodak građana (pojedinosti) (2001)
  • Predlog zakona o porezu na dohodak građana – glasanje (2001)
  • Zajednički načelni pretres grupe poreskih zakona (2001)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
    Ukoliko ne, stavljam amandman poslanika Pelevića na glasanje.
    Za 82, protiv 93,uzdržanih dva, nije glasalo 11, ukupno je prisutno 188 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Amandman na član 58. je podneo narodni poslanik Lazar Marjanski.
    Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li predlagač amandmana želi reč?
    ...

    Lazar Marjanski

    Srpska radikalna stranka
    Samo ukratko. Stopa poreza na prihod ovde je veoma različita. O čemu se radi? Tu su različite kategorije od pevanja, patenata itd. Te razlike kod tih osnovica poreza, primera radi, jedan patent može da vredi i 5.000 dolara, a neki može da vredi i 1.000 dolara, a osnovica poreza na prihod ... je 20%. Predložio sam da to bude 15%, kako bi se to ujednačilo.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
    Ukoliko ne, predlažem da se izjasnimo o amandmanu narodnog poslanika Lazara Marjanskog.
    Stavljam na glasanje ovaj amandman.
    Za 58, protiv 134, uzdržan jedan, nije glasalo 6, ukupno je prisutno 199 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 58. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Borislav Pelević i Đorđe Mamula.
    Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li podnosioci amandmana žele reč?
    ...

    Đorđe Mamula

    Poreska stopa od 20% nije u skladu sa Ustavom. Pravi se razlika između onih koji imaju stopu 14% i 20%. Ovde je reč o tvorcima autorskih dela, odnosno vlasnicima autorskih prava i prava industrijske svojine. Umesto da se stimuliše autorsko stvaralaštvo, zadržava se stopa od 20%, znači da se nastavlja politika kontinuiteta sa ovim stavovima o poreskoj stopi. Zato mislim da treba da se prihvati ovaj predlog i da to bude 14%.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li gospodin Pelević želi reč? (Ne želi.)
    Da li neko drugi želi reč?
    Ima reč ministar Đelić.
    ...

    Božidar Đelić

    U principu, mislim da će doći taj momenat kada ćemo moći razne finese da uradimo u našem poreskom zakonu. Međutim, ako pogledamo praksu prošlih godina u našoj zemlji, svaki put kada se za nešto što je zarada naprave velike razlike između raznih tipova zarada, dođe do problema. Verujte, testirali smo te ideje. Sigurno, ako promenimo tu stopu i ona bude različita od drugih vidova dohotka, svi su nam unapred rekli da će se mnogo štošta prekvalifikovati u tzv. autorska prava, i što je možda još lošije, mnogi ljudi koji imaju normalno radno mesto, gde se plaćaju porezi i doprinosi, sprema i penzija, najverovatnije će, biti otpušteni, da bi se prebacili u neki tzv. novi nezavisni status, da bi im se plaćala samo ta autorska prava. To je prvi problem.
    Druga stvar, o tome smo pričali i juče, nije dovoljno samo pogledati jednu stopu i reći da je to celo zahvatanje. Što se tiče poljoprivrednika, onih 20% ne pokazuje kakvo je stvarno zahvatanje kod te kategorije stanovništva. U stvari, kada se pogleda cela situacija, onda vidimo da je to zahvatanje znatno manje. Ovde je važno da imamo istu stopu zahvatanja, da se nešto ne bi prekvalifikovalo. Ali, da bi videli specifičnost situacije, imamo već u ovom poretku normirane troškove koji omogućavaju da se toj kategoriji smanji zahvatanje sa nekih 7 do 16%, maksimalno. Zato mislim da ne bi bilo dobro u ovom momentu, kada idemo u pojednostavljenje, transparentnost i poštenje u sistemu, da uvodimo mogućnost da se razne stvari ponovo prekvalifikuju, da otvaramo druge ventile. Samim tim možemo da saniramo tu situaciju kroz normirane troškove. Hvala.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Ima reč gospodin Šešelj.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Vojislav Šešelj

    Dame i gospodo, ova vlada je prvo uvela porez od 20% na knjige. I ovako su izdavači propadali. (Glas iz sale: Nije tačno.)
    Izbacite ovu službenicu koja mi dobacuje. Poslanici imaju pravo da mi dobacuju, a ona ne može. (Gorica Mojović: Ja sam rekla da nije tačno.)
    Gorica Mojović, ideološki sekretar Saveza komunista Beograda, za kulturu. Sad je sve jasno.
    Dame i gospodo, uveden je porez na knjige od 20%. Oporezuju se sada i knjige Ive Andrića, Miloša Crnjanskog, Borislava Pekića, Dobrice Ćosića, Dragoslava Mihajlovića, Antonija Isakovića, itd. Dodatno se uvodi poreska stavka od 20% na autorska prava i prava industrijske svojine. Kakav je slučaj bio ranije, u komunističkom sistemu? Prvo, izdavačka delatnost je bila potpuno oslobođena poreza. Onda je u Titovo vreme uveden porez na šund, pa se administriralo u sferi kulture, ali na dosta liberalan način. Postojao je Republički komitet za kulturu, kome se podnosio po jedan primerak objavljene knjige i on je onako, pro forme, svima izdavao rešenje da se oslobađa od poreza, osim ako je to bila notorna pornografija ili nešto slično pornografiji. Šundu je podlegala isključivo pornografija, i to ne pisana nego samo pornografija u fotografijama.
    Sada ste oporezovali sve knjige. Umesto da autorska prava podvedete bar pod istu stavku, pod kojom se oporezuju redovne zarade iz radnog odnosa, a to je 14%, ili smanjite u odnosu na taj porez, jer je vrlo mali procenat populacije u stanju da se bavi intelektualnim stvaralaštvom, bilo da je reč o naučnicima, književnicima, inovatorima, izumiteljima patenata i drugim ljudima čija su intelektualna prava zaštićena. Jednostavno, ovde pokušavate da suzbijete svaku želju i motivaciju iz materijalnih razloga da se ljudi bave ovom vrstom stvaralaštva. Naravno, vi ne možete suzbiti u celini stvaralaštvo, jer postoje ljudi koji su u stanju i da gladujući stvaraju. Ali, pogoršavate opšte uslove intelektualnog stvaralaštva, a za to se niste zalagali u predizbornoj kampanji. I to je protivno i onom vašem programu sa kojim ste izašli pred narod obećavajući mu zlatna brda i dolove.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Dobićete pravo na repliku, a zatim, ministar Đelić.
    (Tomislav Nikolić, sa mesta: Prepoznala se po funkciji.)
    ...

    Gorica Mojović

    O tome ćemo kad dođu na dnevni red bivše funkcije i ono ko je šta radio u prošlosti.
    Moram da kažem da je očigledno da neki poslanici vrlo svesno izazivaju zabunu u javnosti. Na prošlom zasedanju Skupštine usvojili smo Zakon o porezu na promet. U tački 11. su knjige, publikacije od interesa za nauku i kulturu, oslobođene poreza na promet. Ono što je u tumačenju Ministarstva za finansije izazvalo izvesnu zabunu, to je da će morati da se donese poseban propis koji će podrazumevati kriterijume na osnovu kojih će knjige i publikacije od značaja za nauku, kulturu, itd., biti oslobođene tog poreza. Dok taj propis ne bude počeo da se primenjuje, plaća se porez.
    Pri tome, moram da kažem da zabunu najviše unose oni koji bi u nekom smislu mogli da se smatraju trgovcima. Niko ne govori o sledećem: najveće učešće u ceni jedne knjige imaju upravo marže, odnosno rabati. U pregovorima sa pojedinim izdavačima, odnosno knjižarima, mi smo postigli neki dogovor, pre svega mislim na predstavnike Odbora za kulturu Skupštine Srbije, koji je u saradnji sa Ministarstvom za finansije pripremio ovaj amandman koji je usvojen u okviru Zakona o porezu na promet. Mnogi knjižari su prihvatili da na teret rabata, u međuvremenu, dok se ne donese ovakav propis, idu sa porezom. Znači, da se cene knjiga ne povećavaju.
    To što neke brine što će sada časopisi tipa "Otadžbina", "Velika Srbija", itd., biti pod paskom stručne komisije Ministarstva za kulturu, koja će ocenjivati da li će to biti oporezovano sa 20% ili ne, o tome ćemo da razgovaramo.
    Što se tiče zakona, htela bih nešto da kažem vezano za ovaj zakon koji je danas na dnevnom redu, i da iskoristim priliku, da ne stvaramo zabunu: govori se o 20% poreza na dohodak građana. U članu 56. vrlo jasno piše koliki su normirani troškovi na autorske honorare, dakle, nije tačno da se ukupan autorski honorar oporezuje sa 20%. Imate normirane troškove od 65, 55. Znači, 35 do 40% ukupnog honorara se oporezuje sa 20%, što daje cifru od 11-12%. Meni je žao što ovde neki ili neće ili ne znaju da računaju. Hvala.