DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 11.04.2001.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

3. dan rada

11.04.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:10 do 19:30

OBRAĆANJA

Borislav Pelević

Gospodine predsedniče, dame i gospodo potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, hteo bih prvo da izrazim svoje zadovoljstvo što je Odbor za urbanizam i građevinarstvo prihvatio amandman Stranke srpskog jedinstva, odnosno, moj amandman, kao i amandmane gospodina Veljkovića iz Srpske radikalne stranke, i gospodina Prodanovića iz Demokratske stranke Srbije, koji su uglavnom istovetni. Mi tim amandmanima tražimo da se ukine član 1. i 2. Predloga zakona o stanovanju. S obzirom da ovi članovi predviđaju ukidanje člana 44. Zakona o stanovanju, kojim se predviđa izgradnja stanova iz Fonda solidarnosti. Mislim da je ovaj amandman zaista dobar, jer ukoliko se ukine član 44, ukida se svaka solidarna izgradnja stanova. Ukoliko se to ukine, onda će hiljade radnika koji rade u Srbiji ostati bez ikakve nade da će dobiti stanove.
Samo grupacija tekstila, obuće i kože u Beogradu, je za proteklih pet godina dobila 135 stanova. Nije to mali broj, ukoliko se zna da svaka porodica ima po minimum tri do četiri člana. Za period od 2001. do 2005. godine ista grupacija radnika je dobila na raspolaganje 5.451 m2 stanova, što znači, ako računamo da je prosek tih stanova 55 m2, da je to ukupno oko 100 stanova. To je dosta veliki broj za ljude koji rade od 30 do 40 godina i koji nemaju nikakve druge šanse da na neki drugi način reše svoj stambeni problem, bilo putem placeva, putem izgradnje ili putem nasleđenih kuća ili stanova. Dakle, ne možemo te ljude ostaviti bez ikakve nade. Podržavam predlog gospodina Prodanovića, koji je zatražio da ja povučem svoj amandman. Ali, to ću uraditi u interesu radnika koji željno očekuju da iz Fonda solidarnosti reše svoj stambeni problem, samo pod uslovom da Vlada da neki drugi amandman kojim će se obavezati da će ovaj fond opstati i da će opštine morati iz sredstava koja dobiju od Zakona o porezu na fond zarada, izdvojiti do 1% sredstava za namensku izgradnju stanova solidarnosti.
Ukoliko uzmemo u obzir da je već usvojen zakon o tome da će se porez obračunavati na bruto plate, to će biti otprilike nekakav isti iznos koji se i do sada izdvajao. Ne treba zaboraviti i treba podsetiti ovu Vladu da je prethodna vlada Mirka Marjanovića pre šest godina takođe htela da donese zakon kojim se ukida fond solidarnosti i porez koji se odvajao u tu svrhu i koji je iznosio 1,3%. Treba ih podsetiti kako je tom prilikom prošla vlada Mirka Marjanovića, kada je to htela, a to na sreću nije uspela. Hiljade i hiljade radnika očekuje ili makar se nada da se njihov problem reši ovim putem. Zato treba odustati od ideje Vlade da se ukine fond solidarnosti. On nije prevaziđen, on je primeren našoj državi i jedina je nada za mnoge radnike bez stana. Dakle, odustaću od amandmana, pod uslovom da Vlada garantuje da će opštine morati da amandmanom Vlade, koji će biti sastavni deo ovog zakona, izdvajaju sredstva do 1% za izgradnju stanova solidarnosti. Zahvaljujem na pažnji. (Aplauz SSJ-a)

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Za reč se javio gospodin Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe, pa ćete morati malo da sačekate.
...
Demokratska stranka

Čedomir Jovanović

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam spreman da ponovim ono što sam rekao tokom prepodnevnog zasedanja. Naime, ne radi se o uskraćivanju prava korisnicima sredstava iz fonda solidarnosti, već naprotiv, o transformaciji organizacije raspodele tih sredstava, pri čemu ta transformacija podrazumeva ukidanje postojećeg fonda solidarnosti, prenošenje ingerencija tog fonda solidarnosti na lokalnu samoupravu i povećanje sredstava koja se izdvajaju na ime troškova fonda solidarnosti. Dakle, s obzirom da je povećana poreska osnovica, povećan je fond za oporezivanje regresa za godišnji odmor i toplog obroka, uz amandman koji je Vlada predložila, a koji je poslanicima podeljen. Jasno je da će lokalna samouprava biti dužna da raspolaže iz fonda na plate, da raspolaže sredstvima od 0,3% do 1%. S obzirom da je 3,5% procenat kojim se vrši oporezivanje fonda zarada, jasno je da niko ne namerava da uskrati to pravo korisnika na fond solidarnosti, već naprotiv da to pravo proširi, kroz povećanje sredstava kojim taj fond raspolaže, ali i istovremeno kroz smanjenje onih mogućnosti koje su dovodile do zloupotrebe tog fonda. Tih zloupotreba je bilo i ranije. Primer Gornjeg Milanovca je veoma jasan. Dakle, lokalna samouprava u korist potreba građana kojima ona veoma jasno izlazi u susret, raspolaže sredstvima transformisanog fonda solidarnosti koja su bitno veća ali nikako manja. Dakle, kroz amandman koji je veoma jasan mi izlazimo u susret zahtevu gospodina Pelevića i sasvim sigurno, ako su potrebna neka dodatna tumačenja, tu su ministri. Niko nije nameravao da uskrati pomoć, već  naprotiv, da tu pomoć poboljša kroz proširenje sredstava i istovremeno smanjenjem mogućnosti za zloupotrebu, s obzirom da su se odluke donosile centralizovano.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Drugo javljanje, gospodin Šešelj, izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Dame i gospodo narodni poslanici, ovog puta bih iskoristio da dopunim neke stvari koje sam imao nameru da kažem ranije pod dva pitanja. Jedno pitanje je stambena izgradnja iz fonda solidarnosti, koja se sada ukida, eliminiše i usmerava na lokalnu samoupravu. A to je krajnje pogrešno. I dalje insistiram da je najbolja varijanta da se sve špekulacije i sve zloupotrebe oko stanova iz fonda solidarnosti javno žigošu i da se sankcionišu po zakonu. Ako postoji stambena izgradnja iz sredstava solidarnosti, da onda te pare usmeravaju oni koji ih izdvajaju. Naravno, ne svi, ali preko određenih opunomoćenika, grupe ljudi koji će predstavljati upravni odbor i koji će propisivati kriterije za dodelu. Ako se to prepusti lokalnoj samoupravi, samo  se jača opštinska birokratija. U nauci je već pitanje birokratije toliko razrađeno, da nema potrebe sa ove govornice da široj javnosti to objašnjavam, mada bi ovde mnogima to trebalo malo pojasniti. Birokratija uvek ima, a to joj je u genima, u krvi, nameru da prigrabi i ono što joj ne pripada i ono što je drugome namenjeno.

Drugo, po pitanju ovog zakona o porezima na upotrebu i držanje i nošenje dobara, o kome sam već načelno govorio, izrekao bih još nekoliko reči. Neke bih stvari detaljnije objasnio. Uvodi se porez za automobile, što znači da svako onaj ko ima automobil, koliko god da je star taj automobil, pored svih dosadašnjih plaćanja taksi prilikom registracije, mora još i porez da plaća. Godišnji porez za najmanja vozila do 1150 kubika je 600 dinara. Preko tri hiljade kubika je 30 hiljada dinara. Sada vi gledajte, šta se desilo u našoj zemlji. Prvo, došlo je do masovnog uvoza polovnih automobila iz zapadnih zemalja, preko Srpske krajine, Republike Srpske i na kraju najviše preko Crne Gore. U nekoliko navrata vlast je legalizovala ta vozila u Srbiji, preregistrovala ih i naplaćivala taksu. To je činila i prethodna vlast, a to je radila i DOS-ovska vlast. Ta taksa je bila poprilična. Vladi je bila veoma korisna. Nije sada bitno za šta je korišćena, mnogo savesnije ranije nego sada, ali to je već drugo pitanje.

Ti ljudi su uvezli vozila pozamašne kubikaže, ali stara četiri, pet, šest godina. Oni mogu računati sada na popust od najviše 30%. Taj amandman mi još nismo razmatrali, polako, idemo redom, jer to što vi šurujete zakulisno, to mene ne interesuje dok se ovde ne stavi na dnevni red. 30% je najveći popust na plaćanje poreza, s tim što se za svaku godinu daje 5%, dok se ne stigne 30%. Onaj koji ima polovno vozilo, za koje je mislio da ga je jeftino kupio preko Crne Gore, sada će svake godine da plaća još 20 hiljada dinara, plus sve ostale redovne dažbine koje su postojale. To je suština.

Dalje, ovde se uvodi plaćanje poreza i na čamce bez motora. Onaj ko živi pored Dunava, Save, pored Morave, Drine, ima neki čamac bez motora, drveni čamac, treba mu da se preveze na drugu obalu, treba mu da preveze sa neke njive nešto na brzinu, da mu se deca leti vozaju, mora i na čamac bez motora da plati porez. Pa, evo ja ću se složiti sa vama, neka porez na jahte bude dva puta veći nego što ste predvideli. Nije mi žao nikoga ko ima jahtu da plaća ogroman porez. To ću vam sve podržati. Nemojte sirotinji da naplaćujete porez na čamce bez motora, jer ako neko ima neki drveni čamac sa malom kubikažom, njemu opet porez naplaćujete. Zašto? Pazite, svi ljudi koji žive uz Dunav teže da imaju čamac, svi koji žive uz Savu, uz Moravu, uz svaku reku koja je iole plovna, žele da imaju čamac. Nije to luksuz. Trebalo je da uvedete i porez na biciklo, po istom osnovu kao i na drveni čamac. Uvedite porez na pegle, na kućne pegle i ko hoće da pegla, godišnje da plaća porez. Uvedite porez na sijalicu, zašto, pa idete od kuće do kuće, o amandmanima ćemo kasnije ovo je sada načelna rasprava, za sijalicu možda vam i sledi amandman. Šta je ovde suština? Ovde je suština da Vlada koja je nesposobna i nema rešenje, a ne može da održi obećanje od 6 milijardi dolara spoljne pomoći, pare nalazi kod naroda za koga je u predizbornoj kampanji tvrdila da nema ništa.

Znači, niste iskreno verovali da je narod osiroteo, da narod nema ništa. Vi verujete da narod još ima mnogo, pa mu otimaj na svakom mestu. To je suština. Ministar je odbio da se izjasni po pitanju ovog zakona. Ovo ne može uopšte da ide u formi zakona. O porezima može da bude eventualno zakon o taksama, a i tu smo ranije bili u dilemi po pitanju kakvo će biti mišljenje Ustavnog suda, jer ako savezni zakon za nešto zabranjuje da se naplaćuje porez, pitanje je kako se za to isto može naplaćivati taksa. To je tada prošlo, a sada vi onako brutalno idete sa zakonom i vas ne interesuje stav Ustavnog suda, ni pravni poredak.

Za čamce bez motornog pogona dužine do 5 metara vi ste predvideli 700 dinara godišnje. Onda, do 10 metara hiljadu dinara, do 15 metara 1.500 dinara i preko 15 metara 1.800 dinara. To su sve čamci bez motora.

Za čamce bez kabine sa malim motorom od 7 do 22 kilovata 3.000 dinara, preko 22 - 10.000, a preko 220 - 33.000. Znate, onih preko 220 kilovata nije mi žao, ali ovde se plaća na mali čamac i na mali motor nešto što će čoveka naterati da se otarasi čamca i motora. Ko je prošle godine imao čamac u Dunavu, izvukao ga na obalu preko zime, odustaće ove godine da ga spušta u Dunav. Zašto? Radije će da mu neko odnese čamac, nego da plaća ovoliki porez. Nisu to beznačajne stvari. On će ga plaćati ako ga uhvate da je njegov čamac, ali ako ga se odrekne, baci ga, proda, napusti i šta god da uradi ne može više sa njim da opstane. To je samo jedan od primera kako tražite da se, zapravo, ljudi svedu na prostu robovsku radnu snagu. Vi ste oslobodili samo mleko i hleb od poreza, ali zato ste digli cenu mleka na 24 dinara, hleb je sada 10 dinara sa tendencijom daljeg rasta. I sve ovo ostalo što radite govori da uvodite jednu vrstu ratnog komunizma, da sve ljude svedete na robove koji će šaku pirinča dnevno pojesti, hvaliti DOS-ovsku vlast kao najbolju, a crno ispod nokata ćete im oteti.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Slobodan Janjić, a posle njega narodni poslanik Dragan Jovanović.

Slobodan Janjić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanik sam Srpske radikalne stranke iz Pčinjskog okruga, preciznije iz Vladičinog Hana. Dolazim iz južne Srbije, gde se od oktobarske revolucije do danas, sa većim ili manjim intenzitetom, vodi pravi rat. Poslanička većina uporno ignoriše raspravu na tu temu i pored katastrofalnog učinka fantomskog koordinacionog tela Miloševićevog komunalca Čovića. Mi finansiramo iz poreza građana tog fantoma Čovića. Veći deo odgovornosti snosi i gospodin Koštunica, koji u ovoj skupštini ima 40 poslanika Demokratske stranke Srbije, koji takođe ćute o tom gorućem problemu odnosno ugroženom integritetu Jugoslavije i Srbije.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Gospodine Janjiću, molim vas da se vratite na temu.

Slobodan Janjić

Srpska radikalna stranka
Vraćam se. Sve ovo plaća srpski narod.
Ove šiptarske bande koje ideološki predvodi pregovarač Riza Halimi - lični prijatelj gospodina Čovića.
Svima vama je važnije da što dublje zavučete ruku u prazne, a sad već i pocepane džepove građana Srbije. Šta ćete tamo naći pokazaće vreme, možda će se pojedinici i obradovati.
Vi ste, gospodo, za pet puta manje poreza i taksi uvedenih u ratu pozivali na građansku neposlušnost, odnosno na neplaćanje bilo kakvih računa. Sad takve pozive nema potrebe niko da šalje jer ove može da plati najviše tri do pet posto stanovništva, naravno ako hoće.
Prvi paket zakona koji ste usvojili ekonomski će preživeti 15 do 20% privrednih subjekata, bilo da su u državnom, društvenom ili privatnom vlasništvu. To će se u praksi potvrditi u naredna dva meseca. Za sve one koji prežive ovaj prvi paket drakonskih zakona, spremili ste ovaj drugi paket ozakonjene pljačke koja je sad na dnevnom redu i počistićete sve privredne subjekte, osim budžeta Vlade Srbije, koja će tad već biti u pravom egzilu, ovo je sada privremena. Neki će u Francusku, kancelar u Nemačku, a ostali verovatno u Ameriku.
Onaj koji koordinira i naređuje ovakvu finansijsku šok terapiju, u trenutku kad su država, privreda i građani u veoma teškoj situaciji, boreći se za golu egzistenciju, ne može se pravdati da ne zna prilike u zemlji. Nisu svi došli iz Francuske, mada je većina lidera DOS-a bila u izbeglištvu u zemljama NATO agresora, dok je narod ovde ginuo.
Treba otvoreno da kažete da ste dobili naređenja ratnih zločinaca sa Zapada. . .

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Gospodine Janjiću, o čemu vi pričate? Opominjem vas treći put da se vratite na temu.