Gospodine predsedniče,  glasačku mašinu DOS-a ne mogu zainteresovati. Oni glasaju po savesti, glasaju za dobrotig svoga naroda. Sve ono što opozicija kaže, sve se to odbije, tako da nema potrebe da ih zainteresujem. Vi ih zaianteresujte svojim sednicama Skupštine, pa će i nama biti lakše.
Dragi moju poslanici, zakone koje ste predložili narod će da ceni. Samo da podsetim ovu grupu koja dobacije svo vreme, pre nekoliko dana u susretu DSS, SPS, DOS u čuvenim Odžacima, bilo je na glasanju tri, dva, nula. Samo se vi smejte, ovo je bilo pre pet dana.

Reč ima narodni poslanik Miomir Ilić, a posle njega narodni poslanik Rade Bajić.

Poštovano predsedištvo, poštovani i cenjeni narodni poslanici, ovaj paket druge runde zakona o poreskoj politici, koji je Vlada Republike, Srbije prezentirala kao perspektivu naše Srbije i Jugoslavije je nastavak opterećenja, kako građana, tako i privrede. Pošto nisam podneo ni jedan amandman, ukratko ću izložiti svoje mišljenje o ovim zakonskim rešenjima.
U zakonu o porezu na dobit preduzeća, koji je podnela Vlada Republike Srbije, smatram da odredbe člana 39. govore da je ova proporcionalna stopa oporezovanja dobiti preduzeća destruktivna, a ne stimulativna, kako je u obrazloženju ovog zakonskog akta rečeno. Nije stimulativna, kako vi kažete, to je preuzeta stopa iz prethodnog zakonskog rešenja, gde smo mi socijalisti prethodnih 10 godina bili na vlasti, pa smo sve to upropastili. A, ako smo sve to upropastili, onda ne može da bude po ovom rešenju stopa 20%, isto onakva kakva je bila i pre 10 godina. Da nije baš to tako kako je rečeno i kako treba da bude malo drugačije, kako su rekli podnosioci amandmana baš na ovaj procenat, mogu da kažem da su u proteklih 10 godina naša zemlja i naša privreda bila je u onom stanju u kakvom su bile. Ako su sa tom stopom od 20% poreza na dobit preduzeća naša preduzeća radila u takvim uslovima teške ekonomske situacije i blokade, u uslovima NATO agresije i svih onih faktora koji su kao ekonomski pokazatelji bitno uticali na poslovanje privrednih subjekata, onda to ne može da bude stimulativna stopa, ako je ista stopa kao što je bila u prethodnom režimu.
Prema tome, druže ministre, smatram da ima osnova za ovaj predlog u amandmanu, treba da smanjite ovu stopu, jer onda ćete da pokrenete točak privarede koji je vrlo bitan za sve nas ovde koji živimo i radimo u ovoj našoj lepoj Srbiji.
Što se tiče Zakona o porezu na imovinu, mogu da kažem da je nastalo opterećenje svih građana, pa i svihi poreskih obveznika, posebno privrede. Ovde, koliko sam razumeo, stopa je 0,4% jednoobrazna, a bila je 0,2%. To nije nikakav podsticaj ako se oporezuje imovina privrednih subjekata, a oslobađa od oporezovanja imovina javnih preduzeća, ili kako se kaže u članu 20. da se oslobađaju od poreza na imovinu u društvenoj svojini oni korisnici kroz državne organe, organizacije službe, jedinica teritorijalne organizacije i lokalne samouprave. Pa, ako je to oslobađanje za brojne objekte koje ima Vlada Republike Srbije, onda bi moglo i u ovom kontekstu ovih predloga da bude oslobođen i poseban prostor: radionice, fabričke hale, za ona preduzeća koja mogu da rade, koja mogu da pospeše i da donesu boljitak.
Što se tiče zakonskog rešenja u Predlogu zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, smatram da ovde nije definisana reč "dobra". Koja su to "dobra"? U Predlogu zakona je rečeno da su to dobra: upotreba, nošenje, držanje oružja i ostalih vatrenih stvari. Ali, dobra mogu da butu prirodna dobra, a mogu da budu i neka druga dobra.
Pošto je sve oporezovano, a nije oporezovan vazduh, smatram da imamo ovde mogućnosti da oporezujemo još nešto što ovde nije pomenuto. Kako kaže naša koleginica Nataša Jovanović, da je gledala dosoviziju, a ja sam čitao novine, jedna zemlja u svetu, ne mogu da kažem tačno koja, je oporezovala sunce, pa smatram da mogu da dam predlog da se oporezuje sunčeva energija, jer to samo ovde nije oporezovano. Vazduh da ostavimo pa da ga oporezujemo neki drugi put.
Što se tiče Predloga zakona o finansijskim transakcijama, smatram da su preuzeta rešenja iz prethodnog zakona. Ali, ako je nadležno ministarstvo finansija dalo ovakav predlog, onda treba malo realnije biti i predložiti nešto što je konstruktivno, stimulativno. Oporezuju se ne samo finansijske transakcije virmanskim putem, nego i ostale hartije od vrednosti. Znači, asignacija, cesija, kompenzacija itd.
U članu 4. se kaže - da porezska obaveza nastaje u vršenju usluga platnog prometa.... U članu 11, obračun, plaćanje takve finansijske transakcije nastaju tog dana kada je transakcija nastala, a uplata tih poreza nastaje odmah sutradan. To ne bi bilo tako da mi imamo likvidnu privredu, da imamo jaku sposobnost da to sve platimo. Ni jedan privredni subjekt ne bi se ljutio na ovo rešenje kada bi komunikacija novčanih tokova kretala ovako kako jeste. Ali, ne možemo mi da uradimo to privredi, da izmirimo poreze i doprinose u finansijskim transakcijama, recimo, za kompenzacije, znači, za te hartije od vrednosti i da platimo porez u zakonom predviđenom roku. Znači, odmah, to je sutradan u novcu, virmanskim putem, kada znamo da nam likvidnost privrede nije ovim poreskim putem regulisana i rešena.
Smatram, druže ministre, da ovo pitanje treba da rešite i to je za dobrobit i vas i svih ljudi koji rade u privredi i koji sve čine da to bude bolje.
Što se tiče Zakona o stanovanju, smatram da to i nije neki novi predlog, jer se menja samo jedan član. Odredba 44. postojećeg Zakona i procenat od 1,3% za izdvajanje za solidarnu stambenu izgradnju treba da se ukine i da se prebaci u lokalne prihode. Mislim da ovo građani Srbije, pogotovu radnici i oni koji su dobijali ta sredstva, odnosno stanove, treba dobro da čuju i da o ovome razmisle i da daju svoj glas prilikom narednih izbora.
Smatram da Vlada treba da povuče ovaj predlog zakona i da nađe neko drugo rešenje, da tih 1,3% ostavi i dalje u postojećem zakonu i da odredi rok, od godinu do dve dana, i do tog roka bi se i isplatilo ono što je prilikom izgradnje stanova solidarnosti trebalo da se plati. Odakle će da se plate sada oni stanovi koji su već izgrađeni, a da do tog perioda treba da se iznađu nova uputna rešenja za stanogradnju, kako kaže naš ministar građevine jer od stanogradnje žive radnici, žive građani, živi privreda, a živi i naša Vlada koja se ocenjuje po uspešnosti rada ministarstava.
Predlažem da se ovaj predlog zakona povuče i da se da rešenje da se u jednom roku reši to pitanje. O tom problemu, da li su pravljene neke nepravilnosti i negativnosti, u DOS-u postoji nezavisno sudstvo koje će to lepo da reši na način kako treba da reši, a ne na ovakav način kako sada rešava.

Molim vas da se vratite temi.

Imam još dva minuta.
Smatram da ovo što je urađeno sa našim predsednikom poslaničke grupe, poslanikom ....(Predsednik: To će se posebno raspravljati na narednoj sednici. Molim vas da raspravljamo o zakonima.)... to nije način. Ovo je momenat da mi, kao socijalisti, to napomenemo, jer smatram da ovo nije u redu raditi ovako prema bilo kom narodnom poslaniku. (Predsednik: Molim vas da ne otvaramo to pitanje sada.)
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, tu mogu da iznesem sledeći komentar, a to je da su preneta sredstva i obaveze iz ukinutog propisa koji reguliše stambenu izgradnju sa 1,3% i postojeći komunalni doprinos koji je bio u izvoru javnih prihoda Republike, da se prenosi lokalnoj samoupravi. Međutim, ovde ima ozbiljna primedba vezano sa tim. Prenositi pravo lokalnoj samoupravi je u redu, ali ova sredstva su bila namenska, jedno za solidarnu stambenu izgradnju, a drugo za izgradnju infrastrukturnih objekata. Ne znam kako će sada postojeća rešenja, koja se daju od 1. juna, da to zaživi, da se gradi komunalna infrastruktura. Vi to možda shvatate ili ne, ali ja koji radim u toj oblasti ne znam kako će 16 regionalnih poljoprivrednih sistema, od kojih zavisi život svih naših građana (Predsednik: vreme.), ako jedna opština donese odluku da se to ugradi, a druga opština ne donese takvu odluku, da li uopšte taj sistem može da se izgradi. Prema tome, smatram da ovo treba, u okviru amandmana koje su ljudi podneli, da se reši.
Na kraju, Predlog zakona o porezu na fond zarada, 3,5% iz bruto prihoda. Ona treba da budu obezbeđena na način kako je do sada predviđeno, pa makar i u tim zakonskim rešenjima da se kaže koje namene imaju, da tih 3,5% budu ili za solidarnu stambenu izgradnju, koliko, i koliko za rešavanje komunalnih infrastrukturnih problema.
Na kraju, završni komentar, da ovo sve čini jedno rešenje druge etape donošenja jednog propisa koji nam sledi u junu mesecu, a to je zakon o vlasničkoj transformaciji, koji nismo doneli. Vlasnička transformacija će biti doneta onda kada se privreda toliko optereti i građani toliko oslabe da će novo zakonsko rešenje biti lako sprovodljivo. Doći će neki Nemac, koji će doneti te pare i kupiti celu našu privredu, a građani će razmisliti i dati glas onima u koje imaju poverenja.

Reč ima narodni poslanik Rade Bajić, a posle njega narodni poslanik Marko Jakšić.

Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, već sam jednom ovde rekao da svaka poreska politika mora imati socijalnu notu i mora biti socijalno obojena. Dakle, mora biti prilagođena uslovima i situaciji u dotičnoj zemlji i prema imovnoj snazi poreskih obveznika. Dakle, mora imati kao ishodišnu tačku društveni standard i lični standard stanovništva i onda da se počne od ishodišne tačke da se prave koncentrični krugovi i da se uvodi poreski sistem. Vi znate kroz čega je ova država prošla u proteklih deset godina - hermetički uvedene sankcije, jer izgleda da moćni svet uvodi našoj državi i na nama opite kao na opitnom kuniću. Rat u okruženju, rat u državi, a vidite da je to sve već palo u vodu, i svi oni razlozi koji su doveli do toga da se uvedu te hermetičke sankcije, a to su Markale i pijaca u Sarajevu, ili bombardovanje zbog Račka, je palo u vodu, jer ni jedna jedina reč nije istinita, ali je bio cilj kazniti ovu zemlju i ovaj narod.
Osvrnuću se na nekoliko zakona iz ovog seta koji nam je predložen, a pre svega na zakon o imovini, izmenu Zakona o stanovanju i na zakon o porezima na nošenje dobara i posedovanje istih. Kad je u pitanju porez na imovinu, osvrnuću se na jednu vama svima poznatu činjenicu. Mislim da je vrlo oštra nametnuta poreska politika, kad je u pitanju Zakon o imovini. Vi ste svi svedoci da u prigradskim naseljima i na rubnim područjima gradova su zadnjih desetak godina nikle vrlo velike kuće, gde su domaćini hteli da, uz svoj lični rad i naprezanje, naprave kuću za sebe i svoju porodicu, da bi tu smestili tu celu porodicu. Praktično, u zadnjih deset godina je bilo vrlo teško doći... (gospodine ministre, ja nikada ne pričam kad vi pričate) .
U rubnim područjima grada nikle su kuće koje, brat-bratu vrede preko 300 hiljada maraka. To su zgrade od 300, 400 ili 500 kvadrata, gde je gazda kuće želeo da kompletnu porodicu tu smesti iz nemogućnosti da dođe do bilo kakvog drugog stambenog rešenja. U tu kuću je uložio sve što je imao, danonoćno je radio. Praktično, nije znao da li postoji odmor, da li postoji državni praznik ili nedelja, radio je non-stop u sopstvenoj režiji, eventualno da je morao odmah da uvede struju ili vodu, što nije znao. Kažem, te kuće sigurno vrede preko 300 hiljada maraka, a svi ste svedoci, koji dolazite iz unutrašnjosti ili iz Vojvodine, kolike su to kuće i koju vrednost imaju. Praktično, oni ih danas ne mogu ni prodati jer niko nema tih novaca da plati te kuće. Ali, zato su sada uvedeni stravično visoki porezi na njih. U startu 24.000 plus 0,8%, pa da i odbijemo onih 70%, kao maksimum, od poreskog opterećenja, to ispada da godišnje treba da plati za takvu kuću oko 28.000 dinara. To je preko 2.200 dinara mesečno. Ako uzmemo da su ti ljudi sami ulagali u to, da su ulagali u infrastrukturu, da li putem samodoprinosa, da li putem kroz dozvolu za gradnju koju su morali da plate opštini, oni su dvostruko ili trostruko kažnjeni. Nemam ništa protiv ljudi koji su dobili stan, ali znate kako su ga otkupljivali, da su ga otkupili za tepsiju ribe, za 100, 200 ili najviše 1.000 maraka. U stvari, dovode se u isti položaj ovi koji su ulagali tolika sredstva i tolike godine svoga rada u kuću.
Što se tiče izmene Zakona o stanovanju, zaista će se tu pojaviti problem. Ministar Šumarac je to izneo, ali mislim da mnoge manjkavosti stoje i praktično, to ne može ni da se usvoji. Vi znate da je zakonom, koji je važio, predviđeno da preduzeća, organi državne uprave izdvajaju 1,3% na bruto lične dohotke za solidarnu stambenu izgradnju i da se to tretira kao lokalni prihod, odnosno prihod lokalne samouprave, a isto tako za korišćenje komunalnih dobara do 5%, u zavisnosti koliko je Republička vlada određivala, nekad 3,5, ali maksimalno do 5%. Ovim izmenama se to sada ukida. Ukidaju se ti prihodi, kao lokalni prihodi opštine, a uvodi se prihod na bruto zarade u iznosu do 3,5%. Šta to znači? Praktično, znači da se ukida fond solidarnosti 1,3%. Jeste ministar rekao, juče sam saznao tu informaciju, da će verovatno usvojiti amandman koji ide od 0,3 do 1%. Vi svi znate da ni jedna opština nije zadovoljna sa sredstvima u budžetu, koja je dobila povratno od poreza na promet od Republike, i sa onim prihodima koje ostvaruju na opštini, da ima niz problema kada je u pitanju komunalna privreda i da će, praktično, sva raspoloživa sredstva ulagati u komunalnu privredu. Naročito u tehničke sisteme, jer iz korišćenja komunalnih dobara vi znate da se preko 50% moralo odvojiti za tehničke sisteme, a to su toplane i vodovodi, da je infastruktura tih sistema u vrlo lošem stanju, da su investicije zastarele i da, praktično, obzirom da se gradovi šire, priključenja na vodovod i toplanu su svake godine sve veća, da treba mnogo sredstava izdvojiti za investiciono i tekuće održavanje tih sistema, odnosno, za ulaganje u nove investicije.
Opštine će uzeti sebi taj prioritet, eventualno da će neka odvojiti 0,3%. Nemojte sada reći da to nadoknađuje, zato što bruto zarada ulazi u celo oporezovanje. Neće valjda topli obrok, koji iznosi četvrtinu plate od prosečne, ako je sada 900 dinara, a plata 4.000 dinara i nešto, ili regres koji se jednom godišnje isplaćuje i to je pitanje da li da firme isplate, neće valjda porez na te naknade da zadovolje, da se podigne 1% za stambenu izgradnju. Neće se četiri puta uvećati porezi da bi se nadoknadio procenat od 1,3% za solidarnu stambenu izgradnju.
Ukazaću samo na podatke iz Vojvodine, sa njima raspolažem, da u prošloj godini u Vojvodini je prikupljeno oko 213 miliona dinara, da je izgrađeno oko 257 stanova, a u većim gradovima, kao što je Novi Sad, oko 80 stanova, Kikinda 50 stanova i tako dalje, da je planirano mnogo više u narednoj godini, obzirom da sredstva, da je prosečan lični dohodak rastao, a za ovo ću vam dati primer da je u 2001. godini prikupljeno od ovih sredstava 38 miliona, u odnosu na prvi mesec 2000. godine, kada je prikupljeno 15 miliona. Ako se uzme u obzir da je iz ovih sredstava 5% namenski odvajano za porodice poginulih ljudi koji su nastradali u dejstvima od 17. avgusta 1990. godine, praktično mi ukidamo i taj procenat, tu malu pomoć tim ljudima. Ponavljam, ponovo, 0,3% što uvedu opštine, ako uvedu, ako se zakonom to ne reguliše, pa neće uvesti, vrlo mali iznos će biti i niko neće pribeći da formira taj fond i da se nastavi sa solidarnom stambenom izgradnjom.
Osvrnuo bih se na Zakon o nošenju dobara. Okružen sam sa drugarima koji se, neko se bavi sportom, a neko nekom drugom aktivnošću, sporednom, ima dosta lovaca, svi su mi rekli da je neodrživo da na karabin imaju godišnje 3.000 dinara, odnosno za svaku sledeću 1.000 dinara. Obzirom da vi znate da pored toga svi oni imaju i lovačku pušku, a još neko i pištolj, mada nisam uvek pristalica oružja, to su ljudi koji imaju iskustvo, opterećni su sami tim svojim, da tako kažem, granskim porezima i taksama, praktično je neodrživo da imaju ovakve namete i mi ukidamo jednu vrlo jaku mogućnost da se ljudi bave sa tim sportom. Mislim da ova skupština mora da uvaži ovo, iako imam amandman na to. Nisam ih hteo podneti jer znam kakav je slučaj sa amandmanima kada ih socijalisti podnose ili opozicija, a praktično se odbijaju i bez čitanja, da imaju na umu ovo što sam rekao i da prihod koji će ostvariti država, je beznačajan, a tim ljudima puno znači. Zahvaljujem se.

Po Poslovniku, gospodin Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, dužan sam da vas obavestim da je nama srpskim radikalima nemoguće da učestvujemo u radu Narodne skupštine jer je policija počela da hapsi aktiviste Srpske radikalne stranke. Noćas su ...

Gde je tu Poslovnik, gospodine Šešelj?