Reč ima narodni poslanik Ljubomir Mucić.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, evo opet je 10 do dva, da ne kažem 5 do 12, da još jednom prozborimo i ukažemo na one probleme koje smo i do sada u raspravi isticali, počev od zakona koji se tiče rada i zapošljavanja, zatim izmena zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i izmena zakona o zdravstvnoj zaštiti i oko neprimenjivih osnovica za obračun od 1. juna. Prošli sam put predložio da Odbor za budžet i finansije i predstavnici svih ministarstava koji se ovde pominju još jednom preispitaju ove osnovice i da se utvrde prave veličine u odnosu na ono što je bilo i na način na koji u ovom trenutku, od 1. juna, treba da zažive najniže osnovice za obračun bruto, odnosno neto zarada.
Drugo, mislim da izmene ovih zakonskih propisa, sva tri ova zakona nisu mnogo vezana za poboljšanje stanja ni u jednoj od ovih oblasti. Uglavnom su vezana za usklađivanje radnog zakonodavstva u cilju sprovođenja onog zakona koji tek treba da dođe za neki mesec, a pre svega mislim ovde na zakon o privatizaciji.
Takođe mislim da je stanje u zdravstvu u ovom trenutku zaista katastrofalno i mnogo gore nego što je bilo pre osam meseci, a krajnje je neprimereno i cinično isplaćivati zdravstvenim radnicima 200 dinara regresa za godišnji odmor mesečno. Mislim da je humanije isplatiti ceo regres za godišnji odmor u ovom trentuku i da im se poboljša bar malo materijalni položaj.
Sledeće, opet određene kategorije se brkaju i u ovim obrazloženjima i zaista gospodin ministar sigurno nije upućen u ove kategorije obračuna i osnovica za obračun, a takođe mislim da ona činjenica da gospođa ministar prošli put, kada smo raspravljali o zakonu o penzijskom osiguranju, nije nam pružila podatke o stopama doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, a sutradan u novinama je osvanula stopa gde je sa 31% predložena stopa 19,6%, a od toga 9,8% na teret poslodavca, a 9,8% na teret bruto ličnog dohotka radnika, što znači da se princip obračuna i uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje ništa nije promenio u odnosu na ono što je bilo. Bruto lični dohodak, koji ide na teret poslodavca i ukupan bruto lično dohodak, to je ono što je do sada bilo na teret poslodavca.
Hteo bih još nešto da kažem, da i u obrazloženju stoji - predloženim izmenama i dopunama zakona zadržan je takođe princip najnižih osnovica za obračun i plaćnje doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje prema stepenu stručne spreme. I ovo rešenje se pokazalo u prethodnom periodu od dana primene 1. januara 1999. godine dobrim, dalo dobre rezultate, odnosno bolji finansijski efekat od zakonskog rešenja koje je do tada važilo. Zapravo, na ovaj način se nadalje onemogućava da jedan broj poslodavaca zaposlenom isplaćuje umanjene zarade, dok drugi deo zarada isplaćuje van legalnih tokova, izbegavajući uplatu poreza i doprinosa, kao i drugih fiskalnih opterećenja zarada. To je u odnosu na postojeće rešenje, a sada se predlaže da je razlog za uključivanje drugih ličnih primanja u bruto zarade, na koje se obračunava i plaća doprinos i porez, leži u činjenici da je veliki broj poslodavaca pribegavao isplati upravo drugih ličnih primanja, regres, topli obrok, na uštrb isplate zarada.
Takođe, jedna je činjenica da se u ovom sistemu prelazi na bruto princip obračuna zarada. Znači opet bruto princip, neto princip, bruto zarada, neto zarada, najniža osnovica. Zarada obračunata po navedenom neto principu predstavlja osnovicu za obračun i plaćanje doprinosa za zdravstveno osiguranje za osiguranike. S druge strane, na početku kaže - osnovni razlozi i pravci u predloženim izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju u ovom momentu su usklađivanje finansiranja zdravstvenog osiguranja sa promenama fiskalnog tretmana zarada, uz zadržavanja sadašnjeg fiskalnog opterećenja, što je nemoguće, dok se ne zna stopa koliko je fiskalno opterećenje, sa potpunom afirmacijom principa bruto zarada kao osnovice za obračun svih fiskalnih dažbina na zarade: poreza, doprinosa, taksa.
Za mene je nejasno i nelogično, neto princip, bruto zarada. Zaista predlažem da pošto su ovlašćena sva tri ministra, da zajednički sednu i ovo pitanje razreše, imajući u vidu da i ministar nadležan za poslove zdravlja, ministar nadležan za poslove rada i ministar nadležna za poslove socijalnih pitanja sporazumno propisuju način obračuna i plate doprinosa, kao i sadržinu obrasca.
A, svaki fond posebno objavljuje najniže osnovice i usklađuje ih sa svakim ovim. Pa, zar nije logično, ako je isti pravilnik kojim se obračunava zarada, pošto se primenjuju iste osnovice u sva tri fonda, da se objavljuje jedna osnovica, da ne bude tri iste osnovice u tri različita fonda.
Takođe, i ove osnovice koje su ovde predložene, najniže osnovice, uskladiće se za rast neto ličnih dohodaka u periodu februar-april, što znači da već kroz uputstvo može da se reguliše najniža osnovica koja je ovim zakonom i propisana.
U članu 1. stav 3. osnovica koja služi za obračun i uplatu doprinosa, ako se zarada ili deo zarade isplaćuje sa zakašnjenjem od najmanje šest meseci, čini zaradu odnosno srazmerni deo neisplaćene zarade koja zaposlenom pripada u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom na dan uplate doprinosa. Ako neko nije isplatio šest meseci platu, odnosno po starom obračunu, mislim da u ovom trenutku zaista nikakve mogućnosti ne postoje da se i na taj način ovo pitanje reguliše.
I, istaknuto je još jedno pitanje, a to je da ako se u tekućem mesecu ne isplati lični dohodak za prethodni mesec, šta sleduje. Mislim da ono što smo prošlog puta govorili oko blokade žiro računa, stečaja i ostalog, je jedna priprema za donošenje zakona o privatizaciji i njegovom dejstvu.
Na kraju, u okviru teme, moram da kažem da smo mi u Valjevu dosta učinili, bar u poboljšanju stanja u zdravstvenim ustanovama, imajući u vidu da 25 godina funkcioniše samodoprinos za izgradnju hirurškog bloka koji je davno završen, za rekonstrukciju stare zgrade bolnice, a takođe i sredstava od zemljotresa kada je oštećen stari objekat valjevske bolnice, sa preko 2.200 m2, sa preko 22 miliona uloženih sredstava.
Postavio bih i jedno pitanje - na koji način, kako će se regulisati dalje pitanje izdvajanja samodoprinosa za rekonstrukciju stare zgrade valjevske bolnice, imajući u vidu da je odluka kojom se plaća ovaj samodoprinos - neto lični dohodak radnika. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, sa radom nastavljamo u 15,30 časova. Prvi govornik je narodni poslanik Zoran Radovanović.
(Posle pauze.)

Gospodo poslanici, molim vas da utvrdimo da li imamo kvorum za rad.
Konstatujem da imamo kvorum za nastavak rada sednice.
Reč ima narodni poslanik Zoran Radovanović.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, definicija Svetske zdravstvene organizacije kaže da zdravlje nije samo osnov bolesti, već stanje potpune psihičke, fizičke i socijalne sigurnosti ili socijalnog blagostanja. Da su oni, svetski stručnjaci koji su pisali ovu definiciju, znali za genijalni paket poreskih zakona našeg ministra Đelića, sigurno bi iz definicije ovu kategoriju - socijalno blagostanje, izbacili.
Inače, poreski lekovi, pošto postoje i pravni lekovi i medicinski lekovi, koje vi nudite ovom narodu, po prepisanom receptu MMF-a, Svetske banke i ostalih kuća, koje brinu o malim narodima, sigurno će zdravlje ovih ljudi upropastiti do kraja. Inače, što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, moram da primetim nekoliko stvari - dok ste bili u opoziciji, vi ste, kao i sve drugo, i ovaj naš zakon maksimalno osporavali, negirali, izvrgavali ruglu.
Ako se malo bolje pogleda, u ovom predlogu zakona postoji samo nekoliko izmena, koje pokazuju da je naš zakon pre svega bio dobar. Inače, DOS ne bi bio DOS kada ne bi te male izmene, umesto nabolje, promenio nagore. Mnogo je ovde govoreno o osnovicama, koje su stvarno izuzetno visoke, neprimerene privrednom trenutku naše zemlje. Mnogo se govorilo o bruto i neto platama, a mislim da dobar deo poslanika DOS-a i dan - danas ne zna šta je bruto, a šta neto plata.
Međutim, mene brine ovaj član zakona gde, osim toga što postoje kaznene odredbe u smislu novčane kazne, postoji i onaj stav gde se kaže da poslodavac može biti zatvoren, ne on kao on, nego firma na 30 i 90 dana. Da li to znači da će, ukoliko Klinički centar u Nišu, ili Dom zdravlja u Nišu, ili Institut "Niška Banja" ne uplati ove poreze i doprinose, da će i oni biti zatvoreni na 30 dana, ili 90 dana, i šta raditi sa zdravstvenim radnicima u tom slučaju?
U obrazloženju za donošenje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju istaknuti su osnovni razlozi, i to - usklađivanje sa principom bruto zarada, korekcija stope, tačnije, smanjenje stope doprinosa za zdravstveno osiguranje, ali za mene je najbitniji razlog onaj koji govori o uvođenju jedinstvene osnovice za plaćanje poreza i dopriniosa, ne onako kako je to Vlada objasnila, zbog pojednostavljenja, već pre svega zbog sledećeg - Zakonom o porezu na promet, iz koga proizilaze svi ostali zakoni, prvi put, i to narod u Srbiji mora da zna, prvi put u istoriji Srbije lekovi su oporezovani.
Na primer, lekovi u Crnoj Gori nisu oporezovani, znači, lekovi, medicinska sredstva i ortopedska pomagala. Isto tako i u Engleskoj, Irskoj, Poljskoj, Mađarskoj, sve ove stvari nisu oporezovane. U nekim drugim zemljama Evrope, kao što su Francuska, Holandija, Nemačka, stopa oporezivanja je od 5 do 10%. Zašto pričam o porezu na lekove i o ovom predlogu zakona, sada ću, drage moje koleginice, da objasnim - pričam pre svega zbog toga što sve zdravstvene ustanove, bolnice, klinike i domovi zdravlja, lekove, medicinska sredstva i ortopedska pomagala nabavljaju po ceni većoj za 20%.
Ovo će ionako težak položaj zdravstvenih ustanova još više pogoršati i, po automatizmu, dovesti do rasta stope doprinosa, do koje je i dovelo zdravstveno osiguranje ili pokrivanje ovih troškova iz budžeta. Kada smo sa ove govornice upozoravali da je ceo paket poreskih zakona izuzetno loš, tačnije dobar, ali za neku drugu privredu i drugi trenutak ove zemlje, ukazivali smo da će oni izazvati lančanu reakciju, da će konkretne finansijske probleme u zdravstvu još više produbiti, da će tenzije u zdravstvu još više podići, tada vi, drage moje kolege iz DOS-a, niste imali sluha. Amandmane poslanika opozicije niste prihvatali, iako smo znali da će time, što imate apsolutnu većinu, ti zakoni biti usvojeni, naši amandmani su bili u cilju korekcije.
Tri naslova iz "Glasa javnosti", 9.5. ove godine, govore sami za sebe, iako iza njih stoji grupa eksperata, ekonomskih eksperata, koja je dala ocenu vaše poreske reforme. Prvi je - "Akcize mimo Evrope", drugi je "Namet na lek", i treći naslov "Budžet ili glad". Ostaće zapamćeno da se od 1. aprila 2001. godine, zbog vaših poreza koji su pre svega uzrok ovih nenormalno visokih osnovica u ovom predlogu zakona, Srbija svrstala u zemlje u Evropi sa najvećom stopom oporezovanja lekova i hrane.
Cene lekova ste podigli za 130% pred novu godinu, pa još jedno povećanje posle nove godine, čime ste uspeli da izjednačite cenu sa cenom u pet velikih evropskih zemalja, ali da vas podsetim, standard nam ni slučajno nije isti.
Ono što već svi građani Srbije znaju, a to je da smo od svih onih vaših proklamovanih prozapadnih obećanja dobili izgleda samo ono jedno, ne daj bože da se neko razboli, jer ko će plaćati lečenje. Time ću završiti jednu kratku simulaciju ću da dam, imam još malo vremena: čovek se razboli, normalno je hoće promene, hoće da ozdravi. Taj isti čovek ode u bolnicu i tamo ga sačeka participacija, sačekaju ga lekovi koji su skupi, sačekaju ga lekovi kojih ima ili nema, sačekaju ga kineski lekovi koji su čas zdravi, čas otrovni. Šta on da radi? Ili ga sačekaju zdravstveni radnici koji ne primaju kako treba da primaju plate.
Onda on, kao svaki rekonvalescent ode kući i taj rekonvalescent kad dođe kući mora da kupi neka osnovna sredstva. Njemu treba samo za hleb i mleko 1.100 dinara za mesec, da bi kupio novine za mesec, jednu novinu, treba mu 450 dinara, a mora da kupi novine, jer mu je skupa struja, poskupela mu struja, pa ne može da gleda televiziju, poskupeo gas (Glas iz sale: Poskupelo pivo pa ne može da se naliže.), poskupelo mu gorivo, pa deca ne mogu da ga obilaze. Sve u svemu, sve je poskupelo, tako da ćete i vi sami videti na sledećim izborima šta će vas da sačeka. Uzgred da ne zaboravim, jedno prosto pitanje, kada će onih 6 milijardi da stigne. Narod me pita na ulici, pa samo da im kažem. Hvala.

Reč ima ministar zdravlja, gospodin Obren Joksimović, a posle njega narodni poslanik Dragan Čolić.

Ispravna je voda. Dame i gospodo narodni poslanici, mislio sam da o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju ne treba baš tako mnogo da se govori, da ne treba da se otvaraju sva pitanja koja su počela da se otvaraju na ovoj  skupštini. Mislim da to nije dobro, ali da, obzirom da smo otvorili neka pitanja to zahteva jednu opširniju elaboraciju koja se mnogima ovde neće dopasti. Ono što smo mi nasledili, što je nasledila sadašnja vlast od prethodne vlasti, u međunarodnom rečniku, u rečniku međunarodnih izraza i pojmova se kaže - katastrofa. To srpski može da se kaže i opšta propast ili opšte propadanje, ali je činjenica da je to tako.
Od zdravstva nije ostalo gotovo niša osim bolesnih ljudi. Prethodna vlast se uglavnom lečila, bavila lečenjem bolesnih kako tako, ali nije sprečavala bolesti, što se radi svuda u svetu, pa se i mi sada uglavnom moramo baviti lečenjem bolesnih umesto preventive. Primera radi, a tako se vodila i kadrovska politika, na jednog lekara opšte prakse u Srbiji imate 6 lekara specijalista. Kada gledate taj odnos na relaciji specijalista : specijalista, specijalista iz preventivne grane medicine i tzv. elitne ili kurentne grane medicine hirurške, onda je taj odnos katastrofalan, onda je 15 : 1, čak mestimično je veći.
Dakle, mi smo potpuno zalutali. Fondovi su nam prazni. Fondove, dame i gospodo, nisu potrošili sadašnji ministri i sadašnji predsednik Vlade, nego su potrošile prethodne vlasti. Potrošile su ih nerazumnom i neracionalnom politikom na svim poljima. Pre svega, nije se uopšte vodilo računa gde se, šta i koliko troši. Ministarstvo za zdravlje od 1946. godine do danas uopšte nije ni imalo službu za medicinsko snabdevanje. Znate li zašto? Zato što se svako ko je želeo da se bavi snabdevanjem time i bavio i uzimao bolesne procente.
Svuda u svetu procenti koji se izdvajaju u zdravstvu za proviziju idu od 0,5%, 1%, 2% do 5%, a kod nas su procenti 100%, 150%, 300%, pa i više posto. Procenti su pojeli srpsko zdravstvo. Vi govorite o kriminalizaciji u zdravstvu, naravno da ima kriminalizacije u zdravstvu, ali se time nisu bavili zdravstveni radnici i paramedicinski radnici, nego oni koji su imali vlast, koji su zidali, gradili, kupovali opremu, išli na skupe seminare, koji su bili samo formalno seminari, a ništa od edukacije tamo nije viđeno. Oni su potrošili pare. Sad govorimo o kriminalizaciji, zdravstva. Naravno, ničega nema.
Došao mi je jedan gospodin koji je kupio jedan skupi aparat za tri miliona maraka, a koji inače košta milion i ladno me pita, ko će to da plati. A ja pitam vas, ko je njemu u njegovoj partiji dozvolio da kupi tri puta skuplji aparat nego što košta, da li mu je dozvolio sadašnji ministar zdravlja ili možda sadašnji premijer? Da li je pitao nekoga kada je to radio? Kako se uopšte moglo dogoditi da u jednoj istoj zdravstvenoj organizaciji imate 15 različitih aparata od 15 različitih proizvođača. Sada ne možete da napravite ni servis. Kako da napravite servis kada imate sve različite proizvođače. Treba servis za svaki proizvod posebno. Hoćete da vam napominjem kako ste školovali kadrove i gde? Šta ste radili sa njima? Hoćete da vam pričam kako ste kupovali materijal za gradnju? (Žagor u sali.) Ima bezbroj primera zloupotreba kojima neće da se bavi ministar zdravlja i Ministarstvo zdravlja, nego će time da se bave službe koje su za to nadležne.
Nestašice u zdravstvu su proizvod neracionalne potrošnje, a potrošili ste sve i sada nemamo odakle, nemamo za šta, narod mora da zna da mi nemamo za šta da kupimo lekove. Usput, napravili ste krvavo zamešateljstvo sa najvećom fabrikom lekova u ovoj zemlji. Vi ste, gospodo, kada vam je trebao Milan Panić prodavali "Galeniku" njemu po koje, ne znam ni ja, jeftine pare. Fabriku koja košta više od milijardu dolara vi ste namerili da prodate za 220. Na sreću, on vam nije dao ni toliko, pa sad mora da je vrati. Ako hoćete da je kriv ministar zdravlja, jesam li ja kriv što ste nas uterali u dugove (Iz sale: Jesi.). Pristajem da budem kriv, pristajem naravno da budem kriv, a vi ste kupovali lekove u Kini. Pristajem da budem kriv i što ste kupovali lekove u Kini.

Molim vas, pustite ministra da govori.

Lekove u Kini ste kupovali, dame i gospodo, zato što ste tamo ubirali visoke procente, zato što su tamo lekovi jeftini, a vi ste ih ovde prodavali skupo i pravili ste ogromnu razliku koju ste trpali u džepove. To je suština kineskog paketa. Niste vi njih kupovali tamo što su manje vredni, što su otrovni, nego zato što ste uzimali visoke procente za to. Sada treba neko drugi da vam bude kriv.

Molim vas da saslušate gospodina ministra. Nije prijatno, ali je korisno.