Gospođo predsednik, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da o Predlogu ovog zakona iznesem neke stavove i konstatacije koji su već ovde izneti, da ih potvrdim i da na neki način otklonim neke sumnje i iznesem neke sumnjive okolnosti zbog čega se ovo sada radi.
Prvo, zašto hitan postupak? Zaista, sve što se donosi po hitnom postupku i u toku redovne ili vanredne sednice, prilikom prekidanja, stavljam u određenu sumnju, a moram da kažem da je to potkrepljeno i činjenicom da smo u mesecu decembru mi već imali na sednici Odbora za finansije neke garancije, kontragarancije, što se tiče davanja kredita, čini mi se, EPS-u, železnici i javnim preduzećima iz Srbije, za obavljanje i pripremu određenih radnji, za rekonstrukciju putne mreže, železničke infrastrukture i elektromreže.
Kada smo na savetu usvojili ove garancije i ove zakone, Vlada je po hitnom postupku povukla ove zakone i ove garancije, a što je već u tom trenutku odavalo određene sumnje. Drugo, to je potvrda da ovo nije prvi put, da ova vlada, kao izvršna vlast izlazi pred parlament oko garancija i još jednom ponavljam: šta je sa onim zakonima i odlukama koje smo usvojili u mesecu decembru, a Vlada ih je hitno i brzo povukla pre razmatranja na decembarskom zasedanju.
Zašto ovu garanciju dajemo pre usvajanja zakona o budžetskom sistemu? Mislim da je ovo dobro i pravo pitanje i to me navodi na određenu sumnju, imajući u vidu da ovde Narodna skupština daje garancije za ovaj kredit, a po zakonu o budžetskom sistemu, ako ga prihvatimo, a mi smo dali određene amandmane na Predlog tog zakona i ovlašćenje ministru da potpisuje ovlašćenja, odnosno da daje garancije i da se zadužuje u ime Republike Srbije. Zašto ovom prilikom to činimo, da pre damo saglasnost odnosno garanciju na neki manji kredit nego na ono šta će uslediti posle ovoga. Zato mislim da je ovo i prvi i poslednji put da će na sednici ovog parlamenta biti uključeni i razmatrani zakoni o garancijama.
Slažem se sa svim poslanicima koji su izneli da u ovom predlogu zakona nedostaje jedna strana, odnosno ugovor zaključen između EPS i Kreditnog zavoda za obnovu. A po mom mišljenju i nekim računicama i sagledavanjima, ugovor je zaključen krajem oktobra ili početkom novembra prošle godine i da je deo sredstava, polovina, zaključen, odnosno već i potrošen.
Na šta me to upućuje? Ako uzmete čistom logikom i matematičkom operacijom da kredit počinje da se vraća od 13. decembra 2004. godine, a grejs period je tri godine i dva meseca, a rok otplate 13 godina i 8 meseci, tačno navodi da je ugovor zaključen u oktobru mesecu prošle godine. Šta sada četiri meseca čekasmo da u ovom trenutku damo garanciju.
Drugo, u obrazloženju na kraju piše, predlaže se da zakon o davanju garancija Republike Srbije za zaduženje JP EPS bude donet po hitnom postupku, obzirom da je reč o opštem interesu. Slažemo se svi da je u opštem interesu. Međutim, stanje elektroenergetskih postrojenja u JP EPS, u toku zimske sezone kada njeni kapaciteti treba da rade maksimalno. Znači, radi se o pripremi elektroenergetskog sistema i kapaciteta za ovu zimsku sezonu, a što iz ovog obrazloženja takođe stoji. Nije mi jasno da nije stavljeno sedište kreditnog zavoda, već samo država ovog zavoda koji daje garanciju, a stavljeno je JP EPS Beograd, a svi znamo, bar mi poslanici ovde u ovoj Srbiji da je JP EPS sa sedištem u Beogradu.
Zato, ne taj je iz Elektrodistribucije vaš. Nemojte njega ovamo. Stavljeno je sedište EPS-a Beograd, a što navodi na sumnje da je bliže neka pokrajina u Nemačkoj ili je to Republika Nemačka. Kakva je garancija na unutrašnja sredstva iz budžeta, a sada se iz kredita nemačke banke vraćaju pare budžetu: čiji je budžet, čija su sredstva JP EPS i ko daje garanciju? Sve je jedan isti titular, budžet Republike Srbije, sredstva JP EPS su sredstva Republike Srbije. Takođe, garanciju daje Republika Srbija, a tako je to i napisano, a ne ova skupština, Republika Srbija kao država daje garanciju EPS-u. Da li Republika Srbija, ako izmiri ove obaveze EPS i budžet ponudi imovinu odnosno kopove zavodu umesto novog opterećenja poreskih obveznika i da li je to ponovo okupacija našeg rudnog bogatstva.
Mnogo bih više voleo da se raspravlja o garanciji za povećanje kapaciteta za proizvodnju struje, na primer, o izgradnji i nastavku izgradnje nove termoelektrane "Kolubara B" u Kaleniću. Vrlo jasno bih se izjasnio zašto je opšti interes, a ne samo prema sredstvima informisanja, a iz ovog kredita se obezbeđuje samo 10% od planiranih sredstava za remont. Danas je objavljen podatak da u ovoj godini za remont elektropostrojenja treba da se obezbedi 12 milijardi dinara, a iz ovih sredstava biće obezbeđeno samo nekih desetak posto. Sve ovo govorim u prilog onome što je u prethodnih nekoliko sednica Skupštine, na sednicama odbora, gospodin Novaković, a čini mi se iz Aranđelovca, stalno isticao probleme koja preduzeća učestvuju u obnovi, koja preduzeća proizvode opremu i elektromaterijal za rekonstrukciju i remont elektroenergetskih postrojenja.
Takođe, još jedno vrlo ozbiljno pitanje, šta se dešava sa nenaplaćenim dugovima? Opet su neke nove greške u računima. Šta ako se ne naplati, a onda će nagovešteno povećanje cena biti ponovo na udaru onih koji plaćaju. Na kraju, gde su gospodo obećane donacije? Mogu da kažem da zaista o svemu ovome, mislim da bi trebalo da bude informisan Odbor za rudarstvo i energetiku, da razmatra izveštaje, a takođe mislim da bi trebalo na kraju ovog posla da bude obaveštena i ova skupština. Imajući u vidu da rok otplate počinje istekom mandata redovnog, nadam se da će pre isteći mandat ovoj vladi, a da će još proći vremena i vode ovom rekom i ovim rekama, dok se ovaj dug ne otplati.
Na kraju, predlažem da ovaj predlog ne prihvatimo i da zaista, glasaću javno ako treba, u onom trenutku kada se izađe i kaže poslanicima i narodu Srbije, ugovor je potpisan tad i tad, uradili su poslove ti i ti. Gospodo, radovi su izvršeni, overa nadzornog organa i nadležnog ministarstva i tada ću prihvatiti da javno glasam da se potvrdi i da se da garancija za ovaj zajam. Hvala vam.

Zahvaljujem. Pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Novaković. Izvolite. Spomenut je imenom, baš Zoran Novaković.

Uvažene kolege poslanici, samo još jedno mogu da kažem zašto sam izdvojio mišljenje: zato što o ovoj temi apsolutno nije bilo reči ni na jednoj sednici Odbora za industriju koji podrazumeva i energetiku. To je prva stvar. Druga stvar, radi istine, ovde razni ljudi pričaju, ne znam, rekord taj i taj, radi istine, proveo sam u toj "Kolubari" u proizvodnji deset godina, sa kolegama koji su danas ovde izlazili za govornicu takođe. (Milka Marinković, sa mesta: Zato je i propala.) U to vreme "Kolubara" je postigla najveću proizvodnju u istoriji, bez obzira šta ko dobacivao ovde. Što se tiče rekordne proizvodnje, EPS je ostvarila rekordnu proizvodnju, radi istine, radi građana, 1998. godine na Svetog Nikolu - 155 miliona kilovat-sati taj dan, odnosno taj ceo dan.
Znači, to je bilo 1998. godine, nije bilo za prošlu novu godinu, da vas ne lažu. Što se tiče onoga što je bitno, bitno je to da je za dve grejne sezone, a ova grejna sezona još uvek traje, dobijeno 570 miliona maraka donacija, gospodo dragi poslanici. Od toga, prošle grejne sezone za uvoz struje je potrošeno 100 miliona maraka, molim vas, a za ovu grejnu sezonu već 150 miliona maraka i tu je kraj donacija; samo da vam pojasnim.
Sledeće grejne sezone moraće neko debelo da se zaduži da bismo uvozili do 27 miliona kilovat-sati dnevno, to je isto radi neke istine.
Znači, donacijama je kraj, a onih 50 miliona maraka o kojima priča gospodin ministar je potrošeno prošle godine, to je definitivno i trebalo bi te pare iz ovog kredita da se vrate budžetu.
Znači, ministar neka izađe i neka kaže da li to nije istina, a 50 miliona se koristi ove godine za remont Termoelektrane B i za kupovinu bagera od firme FAM iz Nemačke, koja nikada nikakvu referencu nije u Elektroprivredi imala. O tome je gospodin kolega Jovičić pričao, znači o tome se radi. Definitivno, krediti su potrebni, novac je potreban, ali, molim vas, u sasvim drugim okolnostima i ako hoćemo transparentno, kao što to gospoda ministri tvrde. Hvala.
(Vladan Jovičić sa mesta traži repliku.)

Reč ima narodni poslanik Petar Petrović. Izvolite, pravo na repliku narodni poslanik Vladan Jovičić.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, dragi prijatelji i predstavnici Narodnog pokreta Otpor i vi unesrećeni sa vašim nestalima na Kosovu, jasno jeste da sve u izveštaju stoji i ne vidim potrebu zašto potenciramo to da je deo sredstava trošen u 2001. godini. Jasno je rečeno da će deo sredstava od preostalih 21 milion dinara biti vraćeni u budžet Vlade Republike Srbije zato što je Vlada Republike Srbije dala kredit EPS-u za ostvarenje remonta u 2001. godini.
Znači, to je ono što jeste transparentno i to nije sakriveno, jer je to pričano unazad mesecima, čitavog proleća kada su počeli remonti u 2001. godini.
Ono što jeste bitno da bez bočne injekcije, bez finansija novih, jednostavno ne može da krene deo koji uz sebe jednostavno uključuje kompletnu privredu Srbije, a to je EPS.
Dakle, tačno je da je u proteklih deset godina bilo rekordne proizvodnje i struje i uglja, a da je vanbilansna bila proizvodnja, tačnije ispodbilansna proizvodnja na otkrivci, zbog mnogih faktora, a najčešće zbog nedostatka sredstava za eksproprijaciju i najčešće zbog opreme koja je, kao takva, najviše pretrpela 1992. godine, upravo nastankom elektroprivrednog sistema, zvanog EPS. Tada je praktično rudarski basen Kolubara, pod vođstvom sadašnjeg direktora Direkcije za proizvodnju uglja i dolaskom Slobodana Miloševića na vlast, mada je on tada bio u SPS-u, a sada je u Demokratskoj stranci visoki funkcioner od Koalicije "Zajedno" 1996. godine, potrošio sredstva za amortizaciju i akumulaciju i tada su podignute plate radnicima. To je ona propast elektroprivrednog sistema koja traje godinama.
A sada neko pokušava da to jednostavno oporavi, ako sada insistira na prirodnim odnosima, a to zaista jeste prirodni odnos, bez obzira što je Vlada Srbije osnivač EPS-a, znači, upravo kreditom koji daje toj firmi ili bilo kojoj firmi (da je sreće u Srbiji) obavezuje tu firmu da toliko pozitivno radi da jednostavno bude u stanju da taj kredit i vrati.
Dakle, evo završavam, sredstva su upotrebljavana tokom 2001. godine, što je dato u izveštaju, a definitivno stoji ono što sam rekao i ono što DSS i njeni predstavnici pričaju već dobrih sedam meseci, da određeni reformistički zakoni, bar oni najprioritetniji, kasne, a ne da se navodno DSS odrekla pa prešla u opoziciju i odrekla vlasti. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Petar Petrović, a posle njega narodni poslanik Goran Cvetanović; i ima još jedan prijavljeni, to je narodni poslanik Božidar Vučurović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gosti sa galerije, kao što je rečeno, a ja ću samo ponoviti, poslanička grupa SSJ neće podržati ovaj predlog zakona o davanju garancije na zajam kod ove banke, da ne citiram ceo Predlog zakona, iz razloga koji su se ovde čuli; samo ću još navesti nekoliko razloga.
Međutim, na početku bih postavio jedno pitanje Vladi, odnosno predstavnicima Vlade koji su ovde: da li je ovo presedan koji je sada pred Narodnom skupštinom i pred nama narodnim poslanicima da se daje garancija za ovaj zajam, kao što smo čuli, gde je EPS već uzela i potrošila pola, pa mi sada retroaktivno treba da damo garancije ili će ubuduće za svaki zajam koje neko od javnih preduzeća Srbije bude zatražilo i dobilo od neke međunarodne banke Vlada Republike Srbije davati garanciju? To je sa jedne strane.
Sa druge strane, da li ova banka ima toliko nepoverenje u sistem EPS-a kada traži garanciju države, odnosno Republike Srbije, za 51 milion evra, a to je ako se ne varam cirka 100 miliona maraka. Zar EPS ne vredi malo nešto više od 100 miliona maraka?
Postavlja se pitanje zašto - ovaj kredit sada i u ovo vreme? Svi smo očekivali da će baš u ovo vreme krenuti da dolaze sredstva od onih obećanih šest milijardi dolara, a ovih 100 miliona maraka, pa to je jedna kap u moru tih šest milijardi dolara. Za šta nam treba kredit ako su to obećane pare koje čekaju, odnosno evo već treba da uđu u Srbiju?
Sa druge strane, da li na ovaj način Republika Srbija ne želi dalje da učestvuje u razgovorima, pregovorima i naporima da naplati bar deo štete koju je između ostalih pretrpela i EPS u NATO razaranjima 1999. godine. Sa druge strane, zašto se ovaj zajam, koji će biti utrošen za obnovu i razvoj EPS-a, jednostavno nije tražio od Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koja je i po funkciji ta koja treba da pomaže ove zemlje u tranziciji, odnosno da pomaže njihovu obnovu i razvoj. Postavlja se pitanje, zašto je u ovom slučaju nosilac kredita EPS, a ne država, ako država već daje garanciju, a javno preduzeće je EPS. Država je mogla da bude i nosilac kredita, znači ne treba garancija, jednostavno novac da usmeri u fondove za obnovu i razvoj EPS-a.
Postavlja se pitanje zašto se država, ako se već zalaže i daje garancije za ovaj kredit, ne zalaže da se dobiju krediti koji će se usmeriti u primarnu proizvodnju? Vrlo dobro znamo da su nam kompleksi crne metalurgije, obojene metalurgije, poljoprivredni kompleksi u vrlo teškom stanju, da je proizvodnja u tim oblastima i u tim segmentima privrede stala i zašto se ne uzmu krediti da se usmere u te delove privrede, pa da se odatle iz stvorenog profita finansira obnova i razvoj Elektroprivrede Srbije. Na taj način bi većini radnika u ovoj državi bilo mnogo bolje.
Stranka srpskog jedinstva i njeni poslanici se pitaju ko će 2004. godine vraćati ove pare. Da li gospoda koja sada potpisuju ugovore o kreditu misle da će 2004. na redovnim izborima, koji tada treba da budu održani, ponovo pobediti, pa će oni vraćati kredite? Mislim da se varaju, da će drugi ljudi doći tada, koji će preuzeti ovu obavezu da vraćaju kredite koji se sada uzimaju, a mislim da će to biti između ostalih i Stranka srpskog jedinstva.
Kao što je najavljeno, u proleće nas čeka drastično povećanje cene struje. Znači, unapred se znalo da će ovaj kredit biti uzet ili je već uzet i moraće da se nadomesti novac koji nedostaje u Elektroprivredi Srbije, znači kroz cenu struje, jer kao što znamo sadašnja cena struje, kako nam govore čelnici u Elektroprivredi Srbije, ne pokriva ni prostu reprodukciju.
Iz svega rečenog ponoviću još jednom, Stranka srpskog jedinstva ne može podržati ovaj predlog zakona o davanju garancije na zajam od strane države Srbije.

Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović, a posle njega narodni poslanik Božidar Vučurović. Narodni poslanik Božidar Vučurović je poslednji prijavljeni govornik.

Dame i gospodo narodni poslanici, da li dati garancije Republike Srbije za zaduženje Javnog preduzeća Elektroprivrede Srbije? Očigledno postoji nekoliko aspekata ovog problema, a ja ću probati da vam to obrazložim.
Upravni odbor Elektroprivrede Srbije je razmatrao ugovor novembra 2001. godine, u saradnji sa Ministarstvom energetike i Ministarstvom finansija. Ono što su oni razmatrali očigledno je poznato samo njima, ali ne i srpskoj javnosti. Postavlja se logično pitanje: da li Narodna skupština treba da vrši kontrolu Vlade ili da bezrezervno, bez provere i bez uvida u njene planove podržava sve Vladine aktivnosti?
SRS takve aktivnosti neće podržavati, jer ako je sve transparentno, postavlja se pitanje zašto se od poslanika i od javnosti krije čitav elaborat o stanju u EPS-u, kao i sam ugovor?
Očigledno je sporno nekoliko pitanja: kada je ugovor potpisan, sadržina ugovora i ko je potpisao ugovor?
Samo pitanje se nameće - da li je sve to uopšte državna tajna? Da li hitnost stavljanja ovakvog Predloga zakona na dnevni red, kojim se drastično krši Poslovnik, krije upravo odgovore na ova pitanja?
Uzeti kredit od Nemačke sa standardnom kamatom i pri tome kupiti od Nemačke opremu za remont rudnika i elektrana je očigledno dobar posao za Nemačku, a da li je to dobar posao i za Srbiju, odgovor treba potražiti upravo od Vlade.
I sami uslovi kredita vam ukazuju da se ne radi ni o kakvom specijalnom zajmu, jer je kamata jednaka važećoj tržišnoj kamati Evropske monetarne unije za dugoročne zajmove, sa zateznom kamatnom stopom. Zatezna kamatna stopa se plaća u slučaju da se na vreme ne plati kamata, tako da vaše dobacivanje očigledno nije primereno i adekvatno.
Na pitanje gde je Vladi elaborat o stanju u EPS-u, odgovor očigledno treba da daju ovlašćeni ministri u Vladi Republike Srbije. Oni znaju i odgovor na pitanje da li će oko 30 hiljada ljudi, koji sada rade u sistemu EPS-a, zahvaljujući radu sadašnje Vlade izgubiti posao?
Pitanja koja se sama nameću su i sledeća: da li je data hipoteka, da li je ova nemačka banka već budući vlasnik EPS-a?
Smatram da je bolje Vladi da iskoristi dobre odnose sa Zapadom i da novac u iznosu od 5,5 milijardi dolara, koji je po njihovim bankama, vrate građanima Srbije, a tim novcem Srbija bi samostalno izvršila remonte svih sistema u zemlji i pokrenula procese privredne proizvodnje.
Da li Vlada ima viziju i određen program kako će EPS vratiti taj kredit? Odgovorno tvrdim da će ovaj ugovor i te kako uticati na novo poskupljenje struje, koja je i sada najskuplja u Evropi, a i sami znamo da su građani Srbije dostigli donji prag socijalne izdržljivosti i da je i sadašnja cena struje enormno visoka za njihov standard. I sami znate da je najavljeno poskupljenje oko 50% struje i to za nižu tarifu, a pre svega da bi se zahvatio široki sloj populacije. Jer, grejna sezona se polako završava, a onda je potrebno i onom siromašnom sloju ljudi koji koristi nižu tarifu i njima dići za 50% cenu električne energije, da bi se još više budžet Vlade Republike Srbije povećao.
Narodni poslanici uopšte nemaju podatke da li je Vlada bila u mogućnosti da nađe povoljniji kredit, ali pri tome ne mislim povoljniji u odnosu na proviziju koju oni dobiju od ovakvih kredita, već povoljniji za građane Srbije, koji moraju svojim radom da vrate i ovaj kredit, kao i mnoge ranije, bez njihove realne želje da tako i bude.
Želim na jednom primeru da uporedim efikasno funkcionisanje Vlade u prošlom mandatu i sadašnje DOS-ove vlade. Razvodno postrojenje na Bežanijskoj kosi je pogođeno sa šest raketa tipa "tomahavk" za vreme NATO bombardovanja, a bivša vlada je to postrojenje vratila u prvobitno stanje za samo dva dana.
Sadašnja vlast očigledno nije u stanju ni obračune za potrošenu električnu energiju adekvatno da registruje i validan račun za struju da isporuči potrošaču. I sami znate da su decembarski i januarski računi po 30 i 50 hiljada dinara i da su bukvalno za par meseci registrovani, tako da su računi neadekvatni i građani Srbije sigurno nisu u mogućnosti da plate te račune, koji nisu realni.

Reč ima narodni poslanik Božidar Vučurović.