Gospođo predsedavajuća, poštovane kolege, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima u državnim organima već u prvom članu je reč o najvećem problemu u državnim organima, posebno, verujte mi, u lokalnoj samoupravi. Naime, reč je o prijemu u radni odnos na određeno radno vreme koji potom, iz prakse govorim, po pravilu zloupotrebom postane  radni odnos na neodređeno radno vreme. Kada se tome doda postojeća odredba člana 59. da je teža povreda radne obaveze i dužnosti zbog koje može prestati radni odnos "članstvo u organima političkih stranaka ili izražavanje i zastupanje političkih opredeljenja u obavljanju poslova u državnom organu", dobićemo celovitu sliku stanja u državnim organima.
Naime, ti organi, od ministarstva pa do zabačenijih mesnih zajednica, služe i služile su političkim strankama za nagrađivanje političkih istomišljenika i, nažalost, za kažnjavanje političkih protivnika. Posle svakih izbora u državnim organima dolazi do otpuštanja, a istovremeno, verujte mi, do još brojnijeg prijema novih radnika u radni odnos na određeno vreme koji zatim, po pravilu, preraste u radni odnos na neodređeno vreme.
Ilustracije radi, navešću samo primer opštinske uprave u Lazarevcu, gde ja radim. Posle izbora 1996. godine, kada je došlo do velikih izbornih manipulacija, i u toku 1997. godine u opštinsku upravu je na određeno vreme primljeno više od 30 radnika. To su uglavnom bili članovi biračkog odbora, aktivisti tadašnjeg SPS-a, koji su pripomagali da njihova partija ubedljivo pobedi tada na tim izborima. Oni su danas zaposleni u opštinskoj upravi. Novi talas zapošljavanja dolazi krajem 2000. godine i u toku 2001. godine kada je, opet nezaknito, bez konkursa zaposleno u opštinsku upravu oko 20 radnika. Ovoga puta to su bili aktivnisti i članovi Demohrišćanske stranke Srbije i Demokratske stranke. To su činjenice koje možemo da proverimo i da dokumentujemo.
Rezultat ovakvih kampanja je da sada u opštinskoj upravi u Lazarevcu, i verujem u velikom broju opštinskih uprava u celoj Srbiji, ima višak zaposlenih, a mnogi službenici nemaju adekvatnu stručnu osposobljenost. Prilikom njihovog zapošljavanja nije bila bitna stručna sprema i sposobnost. Nažalost, bila je bitna samo politička podobnost. Iza toga potpuno odgovorno stojimo.
Striktnom primenom člana 59. stava 1. tačka 2) većina zaposlenih trebalo bi da bude otpuštena, jer skoro svi izražavaju i zastupaju politička opredeljenja u obavljanju nekih poslova. Načelnici i šefovi u opštinskim upravama, u većini opština u Srbiji, 1997. godine su kolektivno bili učlanjeni svi u SPS. Da li su morali ili ne, ne ulazim u to. Ali, sada se događa da oni menjaju stranke u zadnjih godinu dana i kolektivno prelaze u stranke iz DOS-a.
Na osnovu ovoga, protivim se formulaciji člana 10a iz Predloga zakona, koja ne obavezuje da se objavi oglas za prijem u radni odnos na određeno vreme. Pošto se radi o javnoj službi i trošenju budžetskih sredstava, mislim da i ovde treba pribeći principu tendera i transparentnosti. Ne treba dopustiti da rukovodilac državnog organa potajno na svoju ruku prima, po sopstvenom nahođenju ili po meri bilo koje partije, koga hoće i koliko hoće.
Političke i stranačke dugove i obaveze ako su stečene pre ili sada treba da ostanu po strani i njih neka regulišu partije koje su sada aktuelne i na vlasti, a ne da se zahvata iz džepa siromašnog naroda bezobraznim ulaženjem u budžet, praktično plaćajući neka nova radna mesta, odnosno primanjem u radni odnos ljudi koji su na neki način doprineli radu novih stranaka koje su na vlasti i koje sada vode opštinske uprave.
Naglasio bih još jednu bitnu stvar - da je položaj radnika u državnim organima, pre svega mislim na lokalnom nivou, veoma težak i da ćemo mi, ako nastavimo sa ovakvim tretmanom radnika u državnoj upravi, vrlo teško doći do stručnih kadrova, jer ljudi nemaju motivacije da dođu i rade u organima uprave jer su tu jako male plate a velike obaveze. Mi smo imali problem u građevinskoj inspekciji da nekoliko godina nismo mogli da dovedemo stručnog radnika - građevinskog inženjera da radi taj posao, upravo zbog toga što su plate jako male a poslovi i obaveze jako bitni.
Zbog svega ovoga poslanička grupa Stranke srpskog jedinstva ne može da prihvati obavezu i da glasa za ovakav predlog izmena i dopuna zakona.

Narodni poslanik Vojislav Šešelj nije prisutan. Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo, sa žaljenjem mogu da konstatujem samo da se u ovom krnjem sastavu Skupštine zaista ne osećam prijatno u odsustvu nekih od legalno izabranih poslanika, uz prisustvo nekih nelegalnih poslanika, ali to me neće sprečiti u nameri da nekoliko reči kažem o Predlogu izmena i dopuna Zakona o radnim odnosima u državnim organima. Nadam se da ovog puta nećete imati problema sa utvrđivanjem dovoljnog broja poslanika koji bi podržali ovakav predlog štetnog zakona, kao što je to bilo onomad kada smo glasali, tačnije kada ste izglasavali Zakon o radu, pa ste morali da pribegnete nekim "stelt" tehnologijama da biste obezbedili dovoljno glasova za usvajanje takvog zakona.
Međutim, da su građani Srbije znali kakve im zakone spremate, pored ostalog i ovaj zakon, sigurno ne bi dali poverenje ni DOS-u, a ni tadašnjem predsedničkom kandidatu. Moram da vas podsetim - da je u ovom programu DOS-a za demokratsku Srbiju, koga je doneo G17 plus, ijedna reč bila napisana ili isplanirana o tome da 300.000 radnika može da ostane bez posla, da se neće otvarati nova radna mesta nego da će se zatvarati, teško da biste dobili ikakvu podršku građana.
Nažalost svih tu podršku ste dobili, ali danas, nakon dve godine vaše vlasti, možemo samo da konstatujemo da je narod zaista pogrešio onda kada je vama dao poverenje.
Kao što sam već rekao prilikom donošenja Zakona o radu, koji je omogućio vrlo liberalne uslove prvo za gubljenje radnog mesta, SPS se uporno borila svih 10 godina, uprkos sankcijama i ratovima i tome što naša privreda nije funkcionisala, za to da ljudi ne ostanu bez posla i da se otvaraju nova radna mesta, i u toku 1997-98. godine 10.000 pripravnika našlo je svoje uhlebljenje. Među tim pripravnicima bio sam i ja, mada moram sa žaljenjem da konstatujem da sam bio u prilici da osetim na svojoj koži negativno dejstvo državne uprave koja je tada bila rukovođena, nažalost, JUL-om; moram sa žaljenjem da konstatujem da neki relikti, JUL-a i dan-danas jesu na svojim mestima, uprkos tome što ste se mnogo puta zalagali za to da ćete izvršiti kojekakve promene.
Međutim, o tome neka razmišljaju građani koji znaju o čemu se radi, o čemu pričam; vrlo dobro će znati da cene moje reči.
Zakon o radnim odnosima je propisao mogućnost da gazde (dakle, ili oni koji su rukovodioci ili vlasnici privatnih firmi ili oni koji su direktori u državnim firmama), mogu da zbog toga što su ustali na levu nogu donesu rešenje o prestanku radnog odnosa nekom čoveku koji im se
eventualno ne sviđa ili nekom ko ne želi da radi onako kako oni to od njega očekuju.
Ovim zakonom o radnim odnosima u državnim organima ulogu gazde preuzimaju imenovani ili izabrani funkcioneri. Podsetiću vas da se na takvim mestima neretko nalaze par ekselans birokrate, oni koji svoju funkciju smatraju bogom danom i ne ostvaruju je u interesu građana i onih koji bi trebalo da budu zadovoljeni njihovim radom, već onih koji samo žele da ostvare svoje lične ambicije, a neretko se u toj nakani za ostvarenjem svojih ličnih ambicija zanesu i pređu preko svojih ovlašćenja i nadležnosti.
Elem, ovim zakonom o radnim odnosima u državnim organima predviđeno je ono što je najstrašnije, a to je lustracija, bilo za ljude koji nisu politički podobni, bilo za ljude koji nisu po volji onih koji se nalaze na funkcionerskim mestima u državnim organima. Dakle, član 7. ovog zakona kaže - ako ne postoji odgovarajuće radno mesto na koje se može radnik rasporediti, prestaje mu radni odnos. Upravo oni koji ste vi imenovali ili zaboravili da razrešite, kao što je to slučaj u nekoliko državnih organa u Pirotu, imaće mogućnost da ostvare svoje namere ili ono što su želeli, i ono što im drugi naređuju, u smislu da otpuštaju i šikaniraju ljude, bez obzira na to da li su ti ljudi savesno obavljali poverene im radne zadatke.
U tom članu 7. zaista je vrlo bitno da se ta nazovilustracija predviđa u jednom vrlo širokom obimu. Tim članom se nudi restriktivno rešenje u čijem sprovođenju je vrlo moguće da se dogodi jedno nepoštovanje objektivnih okolnosti, da se iskaže subjektivan stav, a tu ne postoje nikakvi elementi za meritorno ocenjivanje rada, pogotovu što rad većine službenika u državnoj upravi zavisi pre svega od rada organa državne uprave u celini, odnosno imenovanih lica koja njima rukovode; pri tom moram da pomenem i načelo subordinacije koje je zbog prirode posla državne uprave i te kako izraženo.
Gospodo, zaista ne vidim problem da izađete za govornicu i da kažete ono što imate.
Dakle, kao drugo bitno obeležje ovog predloga zakona moram da istaknem i član 9. koji kaže da je neopravdan izostanak s posla, samo jedan radni dan, dovoljan za to da se donese odluka o gubljenju radnog mesta. Da bude svima jasno, naročito zaposlenima u organima državne uprave, da će na ovaj način biti izloženi volji ili samovolji rukovodilaca DOS-a. Podsetiću vas, da se slučajno pre nekoliko godina, kada je SPS bila na vlasti, jedan ovakav predlog zakona u nagoveštajima samo pojavio, desilo bi se to da reaguje i OEBS, i Svetska banka, i MMF, i Fond za humanitarno pravo, i Kandićka i trista čuda. Danas vi sprovodite jednu apsolutnu samovolju na samo sebi svojstven način i niko na to ne reaguje.
Naravno, treba da prođe malo vremena da i ovaj narod vidi kome je dao poverenje da vlada Srbijom. Takođe, moram da konstatujem da su vrlo negativne odredbe člana 17. koji kaže da se u roku od šest meseci, od dana stupanja na snagu ovog zakona, može sprovesti postupak vanrednog ocenjivanja rada zaposlenih.
To je još jedan od dokaza u nizu da vi ovim predlogom zakona samo želite da upodobite državnu upravu svojim namerama, svojim željama, da pokorite ljude koji rade u državnoj upravi, da rade onako kako vi želite, a ne da rade na osnovu Ustava i zakona, onako kako bi to trebalo da se čini.
U razlozima za donošenje zakona navodi se jedna zaista vrlo bitna odredba, koja kaže da su, s obzirom na različite koncepcije Zakona o radnim odnosima i Zakona o radu u državnim organima, nastale određene teškoće u primeni njihovih odredaba, i sada akcentiram "posebno kada su u pitanju disciplinska odgovornost i prestanak radnog odnosa u državnim organima".
Dakle, to je suština. Suština je da napravite atmosferu u državnim organima da ljudi moraju da vas slušaju, da ne smeju da kažu svoje mišljenje, da ne smeju da kažu ono što im na srcu leži a, opet ću ponoviti, da se to desilo za vreme socijalističke vlasti, ko zna šta bi se dogodilo i do kojih bi reakcija sve to dovelo.
Takođe, moram da kažem da u obrazloženju stoji da prema važećem zakonu negativna ocena rada zaposlenog može da dovede jedino do utvrđivanja nižeg zvanja, i to tek ako je dve uzastopne godine ocenjen najnižom ocenom.
Pomenutim članom 7. (u obrazloženju stoji) sada se propisuje da negativna ocena u jednoj godini povlači utvrđivanje nižeg zvanja i u krajnjoj konsekvenci mogućnost prestanka radnog odnosa. E pa, gospodo, građani Srbije zaposleni u državnim organima, razmišljajte. Sada će vaši šefovi, nadređeni šefovčići, koji su na svoja radna mesta došli pokornošću i poslušnošću prema državnom režimu, znači, prema režimu DOS-a, biti u situaciji da odlučuju o vašoj sudbini, i onda kada vam daju negativnu ocenu, bićete izbačeni kao kofer iz brzog voza na ulicu.
Da ne bih oduzimao previše vremena, zbog rigidnosti Poslovnika koji ste doneli, mojim kolegama koje verovatno imaju nešto šire da kažu o ovom predlogu zakona, završiću jednom konstatacijom - dok je DOS na vlasti, sve je moguće, pa i drveni šporet, ali ipak samo za jednokratnu upotrebu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Joca Arsić.
(Poslanik Zeldžo Hurić, sa mesta: Imaš još tri minuta.)

Zeldžo, nadam se da ćeš sledeći put da predložiš i takvo rešenje u Poslovniku, da poslanik ne može da govori duže od tri minuta.
Poštovane koleginice i kolege poslanici, pred nama je, kako je to već rečeno, Predlog zakona o izmenama zakona o radnim odnosima u državnim organima. Normalno, gospodin Šabić je nasledio ovaj predlog, pošto je on urađen u vremenu pre nego što je on postao ministar ranijeg Ministarstva za pravosuđe i upravu. Potrudite se da čujete.
Ovde ima nekoliko primedaba od strane poslaničke grupe SPS. Mi smo te naše primedbe dali i kroz amandmane, koje smo podneli na ovaj predlog zakonskog rešenja i potrudili se da poboljšamo predloženi zakon, a on je, kako je to rekao uvaženi ministar, usklađivanje sa Zakonom o radu, koji je ova skupština usvojila ranije.
Ono što je naša osnovna primedba, to je da je u prvom članu predviđeno da se ne oglašavaju nova radna mesta, to se jasno da pročitati; ako nema oglasa, sem za pripravnike, omogućeno je da se zapošljavaju oni koji su bliže političkoj opciji koja je na vlasti; na takav način se popunjavaju ta upražnjena radna mesta, koja će biti kasnije prevedena i u stalni radni odnos. (Žagor u sali.) Molim vas, nemojte da vam ja držim predavanje o lepom vaspitanju, nije korektno da ja to radim.
Što se tiče odmora i odsustva, ovaj zakon predviđa restriktivniju meru nego što je to bilo predviđeno ranije. Znači, godišnji odmor može da traje najviše 25, a najmanje 18 radnih dana, a pravo na godišnji odmor do 30 dana određuje se onima koji imaju preko 30 godina radnog staža. Naše mišljenje je da tu treba zadržati staro rešenje. Normalno, ono ne daje pravo da ga svako automatski koristi, već prema uslovima koji su ispunjeni, a regulišu se opštim kolektivnim ugovorom, to može biti do 30, odnosno 35 radnih dana, za one koji imaju preko 30, odnosno 35 godina radnog staža.
Dalje, ono što bi bila naša primedba, to je kod otkaza radnog odnosa - ovde je u članu 64a (novopredloženom) predviđeno u tački 5) "ako se po isteku roka mirovanja radnog odnosa, u skladu sa opštim propisima o radnim odnosima, ne vrati na posao u roku od 15 dana". Mislim da je ovakva formulacija nedovoljno precizna, ne predviđa da neko može da se ne vrati posle prestanka mirovanja radnog odnosa; znači, ako je neko izabran na neku funkciju, odbornik kome je prestao radni odnos u organu uprave zato što je izabran za odbornika, ili neko ko je iz uprave, ili iz državnih organa izabran za poslanika i po tom osnovu mu miruje radni odnos, ako se u roku od 15 dana ne vrati na posao, a može da bude i razlog opravdane prirode.
Može u međuvremenu čovek da se razboli, može da ima drugi razlog za sprečenost da se u tom roku vrati, to ne piše precizno u zakonu. Mislim da bi to trebalo precizirati. Normalno, svako treba da se vrati, da obavlja poslove koje je obavljao pre ovih prava na mirovanje radnog odnosa. Pored toga, postoje i drugi razlozi za mirovanje radnog odnosa.
Dalje, ono što je možda najproblematičnije u ovom predlogu zakona (to su moje kolege poslanici već pomenuli) to je da se novim članom 17. predviđa: "u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona može se sprovesti postupak vanrednog ocenjivanja rada zaposlenog, na predlog rukovodioca organizacione jedinice koji je nadležan za predlaganje ocene rada.
Rukovodilac iz stava 1. ovog člana može predložiti vanredno ocenjivanje, ako smatra da zaposleni tri meseca uzastopno nije obavljao poslove na zadovoljavajući način. Predlog za vanredno ocenjivanje sačinjava se na način na koji se sačinjava predlog za redovno ocenjivanje rada zaposlenog. Zaposlenom koji je ocenjen najnižom ocenom prestaje radni odnos".
I, to je suština čitave priče. Ovo ne da liči na lustraciju, ovo je čista lustracija, ali lustracija koja je data na jedan voluntaristički način, jer tu ocenu daje pojedinac, bez ikakve kontrole i bez ikakve dalje mogućnosti žalbe ili prigovora na ovako nešto.
Znači, na ovaj način želi se da se napravi još jedno čišćenje organa uprave, organizacija. A čini mi se, da se predlogom koji je Vlada usvojila pre neki dan, oko povećanja plata zaposlenih u pojedinim organima uprave i drugim državnim službama, a to je neko najavljeno povećanje od 10%, želi da malo sanira i pomiri ovo što će se menjati ovim predloženim zakonom, da se ne izazovu veći problemi u organima uprave, a već znamo da su i najavljeni štrajkovi u pojedinim organima uprave.
Prema tome, poslanička grupa SPS je dala svoje amandmane, njih ćemo obrazlagati posebno, na konkretne članove, i ukoliko se ovi naši amandmani ne prihvate, mislim da nećemo glasati za ovakav predlog zakona. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Branko Ružić.

Dame i gospodo narodni poslanici, domen radnog zakonodavstva je jedan od elemenata na kojima se ili dobijaju ili gube izbori; radno zakonodavstvo koje vi promovišete i onim Zakonom o radu će vas sigurno dovesti do gubitka izbora. Pre svega, ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima u državnim organima umnogome je restriktivniji od ranijih rešenja, obzirom da se, naravno, pošto je to kod vas trend, pooštravaju disciplinske mere, otkazi se mnogo lakše daju, a odlučivanje o tim otkazima i o disciplinskim merama je striktno u domenu rukovodilaca nadležnih službi; a da ne pominjem ove periferne detalje, koji su vrlo bitni za radnike, kao što je skraćivanje dužine trajanja godišnjih odmora. Sam predlog zakona je derivat onog Zakona o radu koji je plod antiradničke histerije koju vi promovišete već godinu i po dana na ovim prostorima.

Naravno, i taj Zakon o radu ne može da se tretira kao zakon koji je donet u skladu sa tadašnjim Poslovnikom o radu Skupštine Republike Srbije, obzirom da ste ga doneli po poznatoj tehnologiji vaših mentora koja se zove "stelt" tehnologija, jer je jedan od vaših poslanika čak iz Soluna glasao za taj zakon i time ste dobili legitimitet.

Obzirom da se ovde radi o specifičnoj sferi, dakle o državnim organima, ovim predlogom zakona je praktično omogućeno da rukovodioci zbog tzv. političke nepodobnosti bez objektivnih razloga daju otkaz ili utvrde neke disciplinske mere određenim tzv. nepodobnim pojedincima nakon ocenjivanja njihovog rada.

U članu 10, ukoliko dođe do neopravdanog izostanka sa posla najmanje dva uzastopna radna dana, disciplinske mere variraju od toga da se utvrdi novčana kazna u visini od 20 do 35% od plate isplaćene za mesec u kome je ta povreda učinjena, a u trajanju od tri do šest meseci, ili disciplinska mera, prestanak radnog odnosa. Čim je data ta varijacija, verovatno će nadležni rukovodilac, shodno političkoj podobnosti tog pojedinca, ukoliko on počini taj prekršaj, odlučivati da li će mu dati otkaz ili će mu 20 - 35% plate oduzeti.

Ono što je interesantno, to je član 11. - da se ovlašćenje za vođenje disciplinskog postupka i izricanje disciplinske mere može preneti čak i na drugog funkcionera iz državnog organa. Samo, dakle, ne piše ko je taj ko prenosi to ovlašćenje i kako se tu dobija legitimitet.

Član 15. odnosno član 64a, koji je novi član, govori o tome i o načinima prestanka radnog odnosa, gde se pominje da može doći do prestanka radnog odnosa ukoliko zaposleni odbije da radi na radnom mestu na koje je raspoređen ili upućen.

Takođe, u tački 6) kaže se - kada usled promena u organizaciji stekne status neraspoređenog, a ne može mu se obezbediti radno mesto u istom ili u drugom državnom organu. Naravno, ovde se ne definiše šta su to promene u organizaciji, ali važno je da dolazi do prestanka radnog odnosa i to upravo govori o vašem načinu tretiranja radnog zakonodavstva i o nehumanom karakteru koji zaista nije u interesu radnika i uopšte radništva.

U članu 17, a to su i moje kolege pomenule, govori se o mogućnosti vanrednog ocenjivanja rada zaposlenog. Dakle, tu se vidi, ukoliko se u ovim drugim članovima nije videlo, da je po sredi praktično politička pozadina ili politička motivisanost takvog jednog akta, odnosno vanrednog ocenjivanja rada zaposlenog na predlog rukovodioca te organizacione jedinice.

U razlozima za donošenje zakona govori se o tome da su u ranijem periodu, najviša zvanja neselektivno dodeljivana, nezavisno od stručnih sposobnosti i rezultata rada zaposlenih, što je stvorilo izvesnu uravnilovku i nemogućnost da se najstručniji kadrovi izdvoje i njihov rad više vrednuje.

U objašnjenju pojedinih rešenja se kaže da se članom 1. propisuje da se za prijem u radni odnos na određeno vreme ne objavljuje oglas. Kako onda u tom slučaju da ti najstručniji kadrovi, za koje vi kažete da želite da ih imate u državnim organima, ostvare samo svoje pravo, da se barem takmiče sa drugim kandidatima koji nisu politički nepodobni za vas, ako ne na osnovu oglasa na koji bi se prijavili.

Dakle, ovde se radi o jednoj klasičnoj demagogiji.

Što se tiče latentnog prisustva lustracije, ukoliko se ovaj zakon, naravno, usvoji, moram da kažem da je lustracija samo plod frustracije aktuelnog režima, obzirom da onaj devijantni deo titoističkog režima iz prethodnog perioda želi da sprovodi lustraciju nad pojedinim pripadnicima ili funkcionerima ranije vlasti, koji su upravo uveli demokratska načela u Srbiji, višepartijski sistem, načela nezavisnog sudstva. Sada imamo situaciju da - nešto što je primenjivano zaista u zemljama Istočne Evrope, ali samo kao diskontinuitet u odnosu na one ranije komunističke režime, - upravo predstavnici tog režima, ne svi u ovoj vladi ali velika većina, žele da sprovedu tu lustraciju.

Naravno, poslanička grupa SPS neće glasati za ovaj zakon, obzirom da ništa pozitivno ovde ne vidimo ni za radnike u državnim organima.

Reč ima narodni poslanik Dušan Cvetković, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Hranislav Perić.

Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, gospodine ministre, pošto govorim u ime poslaničkog kluba SPS znam da ćete, kao uvek do sada, ostati gluvi za ove moje reči, a ja ih izgovaram ne radi vas, nego radi mojih Leskovčana i birača Jablaničkog okruga.
Normalno je da je posle usvajanja Zakona o radu moralo da dođe do određenih izmena u Zakonu o radnim odnosima u državnim organima, jer je članom 2. stavom 2. ovog zakona predviđena obaveza da se urede i odnosi u državnim organima i organizacijama.
Međutim, pitanje je da li je ovo moralo da se uradi na način na koji je ovo urađeno i da li je ovo išlo u pravom smeru, kako nam zakonodavac predlaže; možda je bilo uputnije da se ova zakonska izmena odnosi samo na ono što nije jasno definisano u Zakonu o radu, a to su godišnji odmori, odsustva, radno vreme, da se definišu disciplinski odnosi, odnosno disciplinski prekršaji, jer disciplinski prekršaji u Zakonu o radu ne postoje u obliku u kome ih mi zamišljamo, nego da Vlada krene u izmene koje idu u sasvim drugom pravcu.
U skladu sa svojom već očigledno započetom predizbornom aktivnošću, koju je predsednik Đinđić najavio sinoć sa 20 do 30 hiljada učenika srednjih škola, koji će takoreći besplatno kampovati na raznim planinama i u raznim odmaralištima, a koji će u septembru ili u oktobru biti i prvi put na biralištima, vi kao vlada pokušavate da kroz ove izmene zakona pridobijete za sebe i armiju zaposlenih u državnim organima i u ukupnoj državnoj administraciji u kojoj je, koliko znam, više od 100.000 ljudi.
Kako Vlada i zakonodavac žele da za svoju opciju pridobiju tu veliku armiju birača? Na vrlo jednostavan način - zamrznuti su lični dohoci u državnim organima i javnim preduzećima; Vlada ovim izmenama zakona na mala vrata, ali na siguran način uvodi povećanje ličnih dohodaka u državnim organima, ali to će biti naravno samo za one poslušne, partijski poslušne u državnim organima. Ostali iz javnih preduzeća ne mogu da povećavaju lične dohotke, a umetničkim prevođenjem iz jednog zvanja u drugo u državnim organima praktično će doći do povećanja ličnih dohodaka. Da bi se to ostvarilo, naravno da će u dogledno vreme morati da dođe do raznih izmena svih budžeta.
Za ove potrebe u članu 3, kojim menjate član 27. postojećeg zakona, pored savetnika uvodite i zvanje višeg savetnika. Ograničili ste doduše u članu 5. da ne mogu svi ljudi sa fakultetom postatiti viši savetnici, nego to može da postane samo 5% zaposlenih ili ako se Vlada složi još pet posto, dakle 10% ljudi sa fakultetom mogu da postanu savetnici, viši savetnici.
Uveli ste i uslov za savetnike i više savetnike da mogu dobiti to zvanje ako se njihove nadležnosti prostiru na celoj teritoriji Srbije; ali, molim vas, niste bliže definisali na šta ste mislili, jer na osnovu Rezolucije 1244 jasno je da ti savetnici i organi u kojima oni rade ne mogu da rade baš ništa na Kosovu i Metohiji, dakle ne pokrivaju celu teritoriju Srbije, a posle omnibus zakona o Vojvodini i posle grba Vojvodine uskoro svi ti u državnim organima neće moći da rade ni u Vojvodini. Stvarno mi nije jasno, osim formalno, ko će moći da dobije mesto višeg savetnika. Ako gledamo suštinu ove odrednice - cela teritorija Srbije, čini mi se da niko suštinski neće moći da postane viši savetnik.
U obrazloženju zakonskih izmena u ovom delu jasno ste obrazložili da ovo radite da bi izbegli uravnilovku, koju je prethodna vlast pojela u državnim organima. Da vidimo koliko vam je i to obrazloženje, koje ste dali, principijelno i istinito.
Kod zvanja savetnika u članu 4. nema ograničenja u broju savetnika, pa vas pitam da li je to borba protiv uravnilovke ili je to upravo pospešivanje uravnilovke. Smanjili ste sa osam na sedam godina radnog staža uslov da neko postane savetnik, pa i to ide u pravcu uspostavljanja i povećanja uravnilovke. Dakle, ide upravo u suprotnom pravcu od onoga koji proklamujete u vašim obrazloženjima.
Kod više školske spreme uveli ste zvanje višeg saradnika, a kod srednje škole zvanje višeg referenta, kako bi omogućili bez ograničenja broja ljudi sa ovim zvanjem da im se takođe povećaju lični dohoci. Da bi pospešili uravnilovku, protiv koje ste u nekakvim načelima, smanjili ste i obavezan radni staž kod zaposlenih sa fakultetom i ostalim obrazovanjem. Da bi postao samostalni stručni saradnik ne treba više šest nego pet godina, da bi postao stručni saradnik ne treba četiri nego tri godine, viši saradnik se postaje sa tri godine rada, pa se daje mogućnost opštinskim čelnicima da povećaju plate svima sa višom i srednjom stručnom spremom.
Poštovane kolege poslanici, ovo govorim ne da bi onemogućio napredovanje zaposlenih u državnoj administraciji, već da pokažem besmisao obrazloženja koje ste dali. Isto tako i da pokažem da Vlada nema iste aršine i iste kriterijume prema državnim organima i prema javnim preduzećima, u kojima je masa ličnih dohodaka zamrznuta i time onemogućeno slično napredovanje u službi.
Članom 7. je takođe data problematična formulacija, zbog uvođenja termina - ocenjen najnižom ocenom. Ovakvo terminološko određenje može biti zloupotrebljeno ili "pogrešno protumačeno" po volji rukovodioca, koji vrši ocenjivanje rada zaposlenih, jer ocena može biti i - zadovoljava, a opet da bude najniža od svih ocena rada zaposlenih, pa je sigurno da to treba precizirati kao negativnu ocenu. U ovom članu se takođe dezavuiše i školska sprema, jer odlazak zaposlenog sa radnog mesta sa višom školom trajno na radno mesto sa srednjom školom ne može se drugačije tumačiti.
Povećanje plata u državnim organima odigraće se u toku razvrstavanja u zvanja, po ovom zakonu, u narednih šezdeset dana, pa mi se čini da je i to ono što je Vlada želela da požuri i da time, razvrstavanjem većeg broja ljudi u viša zvanja i povećanjem ličnih dohodaka, stvori atmosferu da ta armija zaposlenih u državnim organima bude sigurno u biračkom delu DOS-a, u izborima koji su na pragu.
Na kraju, član 17. koji kaže da se u toku šest meseci može sprovesti postupak vanrednog ocenjivanja rada zaposlenih u državnim organima, praktično bez zakona o lustraciji, uvodi lustraciju za zaposlene u državnim organima. Svaki rukovodilac organizacione jedinice u državnoj upravi može zbog partijske nesaglasnosti sa određenim izvršiocem sprovesti vanredno ocenjivanje, izreći negativnu ocenu i u skladu sa ovim zakonom preduzeti mere do otkaza.
Siguran sam, gospodine ministre, a i vi kolege poslanici, da su svi prethodni članovi ovog zakona dovoljni da se vrši ocenjivanje, te da član 17. samo može da posluži da se sprovedu vaše partijske odluke. Ovim članom 17. pokušavate da na najdrastičniji način (drastičan kao što je bilo kod Zakona o univerzitetu, koji ste pokušali da sprovedete, pa ste posle toga malo reterirali) uvedete lustraciju za sve zaposlene u državnim organima, kroz koju će stradati vaši neistomišljenici.
Plašim se da ovo nije jedan novi sistem DOS-a da praktično smanji ogromnu administraciju koja postoji u državnim organima i da na taj način bezbolno omogući da dođe do toga. Zbog ovih razloga - uvođenja povećanja ličnih dohodaka na mala vrata, dezavuisanja školske spreme i obrazovanja mimo zakona i uvođenja lustracije u državnim organima - poslanici Socijalističke partije Srbije neće glasati za ovaj zakon.
Sasvim na kraju molim ipak sve radnike i zaposlene u državnim organima da, iako im Vlada ovim zakonom nudi povećanje plata, dobro razmisle, jer je uvek moguća nova izmena ovog zakona kada se to Vladi prohte. Bojim se da i ova obećanja, koja imaju radnici u državnim organima, ne budu istinita kao neka obećanja. Pomenuću vam čuvenog leskovačkog advokata i poslanika Tošu R. Tonića, koji je obilazeći zabiti u našem kraju, u lebanskom kraju, obećavao brda i doline svojim biračima i ponesen svojim obećanjima jednog trenutka je rekao - narode, kada postanem poslanik most ću vi napravim. Narod se naravno uplašio - gosn Tošo, mi nemamo reku. Ako bre, i reku ću vi dovedem. U nastavku toga, nalazeći se u toj zabiti on kaže - prva stvar kada me izaberete za poslanika, školu ću vi napravim. Gosn Tošo, ali mi nemamo decu. Ako bre, i decu ću vi napravim.

Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić, poslanička grupa SPS, preostalo vreme 8 minuta.