Primedbu o udaljenju od teme dobili ste u poslednjem minutu dozvoljenom za obrazlaganje sadržaja amandmana, u poslednjem minutu, pri  čemu se očekuje  povratak i razlog digresije na druge članove. Dakle, kako vi, tako i drugi narodni poslanici. O tome odlučuje predsedavajući Narodne skupštine.
Za reč se javio narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe DOS.

Poštovana gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, odlučivanje u savetu bi moglo da se sprovede preglasavanjem, konsenzusom ili načinom na koji je, recimo, odgovoreno ovde, utvrđivanjem određene kvalifikovane većine i ponudom rešenja, ukoliko zbog istog broja glasova u nekim situacijama, u kojima broj od devet nije u potpunosti zadovoljen, dođe do blokade rada saveta.
Da nema ovog stava zakona, onda bi sve ove kritike koje su iznete bile opravdane, jer se nigde ne bi moglo tvrditi da predsednik saveta, odnosno zamenik presednika saveta ima to pravo presudnog odlučivanja. To nismo mi izmislili, to je tehnologija koja je postojala i pre ovog predloga, i ona će postojati i u budućnosti, jer je to zapravo efikasan način prevazilaženja blokade.
Otkuda tako veliko pravo predsednika saveta - po prvoj činjenici, da njega bira dve trećine članova saveta; iz tog ekskluzivnog statusa koji proizilazi iz tako visokog kriterijuma proizilazi i pravo da on odlučuje u presudnim situacijama, u kojima ne postoji mogućnost odlučivanja zbog identičnih stavova za, odnosno protiv određenog predloga. Ali, odlučivanje u jednom telu može biti ili preglasavanjem, ili definisanjem nekih drugih kriterijuma kao što je npr. uvođenje dvotrećinske većine.
Ovo što je ovde ponuđeno jeste odgovor na one situacije u kojima se može naći savet u blokadi, ukoliko jedna i druga strana podele sa istim brojem glasova svoje stavove. Dakle, to nije nikakva želja da se nekome da više od onoga što mu pripada, već je to zapravo logična posledica načina na koji se predsednik saveta bira - dvotrećinskom većinom.
Što se tiče ljudi koji će se javiti na te pozive, i organizacije njihovog rada, mi ne sumnjamo da će se oni organizovati. Pozivi će biti upućeni svim nevladinim organizacijama koje su registrovane u republičkom, odnosno Saveznom ministarstvu pravde, za delovanje u oblasti ljudskih prava, odnosno profesionalno u okviru struke koju tretira ovaj zakon i tu nema nikavih strahova niti bojazni, pogotovu što mi od njih očekujemo da oni veoma odgovorno pristupe tom poslu.

Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Ne.)
Prelazimo na amandman na član 32. koji su zajedno podneli narodni poslanici Petar Petrović, Miloš Lukić i Adam Urošević.
Da li u ime podnosilaca amandmana neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SSJ podneli su amandman na član 32. gde predlažu da se u stavu 5. reči "predsednika,  odnosno sudije Vrhovnog suda Srbije", zamene rečima "narodnog poslanika na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije".
Zbog javnosti, da pročitam kako glasi predloženi tekst stava 5. člana 32. zakona koji je predložila Vlada Republike Srbije: "Za svoj rad
predsednik i članovi saveta imaju pravo na novčanu naknadu u visini plate predsednika, odnosno sudije Vrhovnog suda Srbije".
Po mišljenju poslanika SSJ nelogično je i van pameti, da upotrebim malo tvrđi izraz, da se članovi saveta u platama, odnosno u naknadama izjednačavaju sa predsednikom, odnosno sudijama Vrhovnog suda. To je, dame i gospodo, najviša sudska instanca u Republici Srbiji, koja donosi vrlo odgovorne odluke, rešenja itd. i izjednačavati njihov rad sa radom saveta, po nama i po mišljenju SSJ, neprimereno je.
U ovoj republici nema veće sudske instance u redovnom i vanrednom odlučivanju od Vrhovnog suda Srbije. S druge strane postavlja se pitanje šta znači reč "naknada", jer, mada nismo dali amandman na stav 6. istog člana, ako pogledamo šta piše u stavu 6. i koja su ovlašćenja predsednika saveta, postavlja se pitanje da li će on biti u stalnom radnom odnosu, odnosno on i članovi saveta?
Ako će biti u stalnom radnom odnosu, onda se ne može govoriti o naknadi, već se može govoriti o zaradi. Znači, o plati, da prevedem na naš jezik, a ne o naknadi. Naknada se daje za neki rad koji traje mesec, dva, tri ili nedelju dana, ili da se završi neki određeni posao; onda se ugovara naknada; a zarada se ostvaruje za stalni rad, u stvari, ostvaruje se na osnovu prava iz radnog odnosa, odnosno na osnovu Zakona o radu.
Iz tog razloga predlažemo da Vlada usvoji ovaj amandman SSJ, jer mislimo da je primereniji i adekvatniji za ovu vrstu posla, koji treba da rade članovi saveta. Hvala.

Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč?
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj, predsednik poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo, podržavam amandman po kome članovi saveta agencije ne mogu imati plate kao predsednik i sudija Vrhovnog suda.
Prvo, problematično je što ste te njihove naknade nazvali naknadama, a ne platama. Ovoliki zakon i ovoliki broj nadležnosti podrazumeva da članovi saveta agencije moraju profesionalno obavljati svoj posao, a ne honorarno. Ako ga obavljaju honorarno, naknade su ogromne i nedozvoljive.
Profesionalno - prvo, njihove se naknade ne mogu vezivati za sudije i predsednika Vrhovnog suda, jer agencija po svojoj prirodi ne pripada sudskoj grani vlasti. Agencija po svojoj prirodi pripada upravnoj grani vlasti, izvršno-upravnoj, pa bi se plate članova agencije mogle upoređivati sa platama ministara u Vladi. U tome se ja razlikujem od ponosioca amandmana.
Međutim, kad se porede plate najviših nosilaca tri grane vlasti, onda bi predsednik Republike trebalo da ima istu platu kao predsednik Ustavnog, predsednik Vrhovnog suda i predsednik Narodne skupštine. To su čelnici osnovne tri grane vlasti.
Pošto je predsednik Vlade druga ličnost u sistemu upravne vlasti, on mora imati nešto nižu platu od njih. Ovaj organ ne sme da bude istog značaja kao Vlada Srbije. Dakle, njegovi članovi ne mogu imati plate kao ministri, pandan ministrima u sferi sudske vlasti su sudije Ustavnog i sudije Vrhovnog suda.
Oni bi morali ići na niži nivo plata. Postavlja se pitanje - da li to može biti plata narodnog poslanika, jer niko od njih nije izabran voljom naroda. Oni su posredno dobili ovlašćenja od Narodne skupštine, a ne od naroda neposredno. Ali, podnošljivo bi bilo da im se plate izvedu do nivoa plate narodnog poslanika i mislim da tu niko ne bi pravio problem. Ali, stavljati ih iznad narodnih poslanika i stavljati ih u isti rang sa sudijama i predsednikom Vrhovnog suda, nepodnošljivo je potpuno.
Onaj ko je pisao ovaj zakon nije ni o tome razmišljao. Moralo bi se i o tome razmišljati. Onaj ko je pisao ovaj zakon ne zna šta je princip podele vlasti. Od Monteskijea naovamo bez principa podele vlasti nemoguć je demokratski politički sistem.
Juče je Čedomir Jovanović govorio da on ne prihvata partijsku državu. Naše insistiranje da političke partije posredstvom poslaničkih grupa učestvuju u izboru članova saveta agencije nazvao je insistiranjem na partijskoj državi. Nije tačno, partijska država postoji samo u jednopartijskom sistemu, u suštinski višepartijskom sistemu nema partijske države.

Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.

Dame i gospodo, SPS podržava ovaj amandman, ne zbog visine prihoda koji bi neko od članova saveta imao, ovde je reč o tome da li će članovi agencije imati veću platu, možda čak i od članova Vrhovnog suda. Uostalom, možda je pametnije da ne piše ništa, pa neka oni odrede platu na osnovu nekog svog budžeta, pa ta plata i ta primanja neka budu čak i viša nego što su primanja sudije Vrhovnog suda ili ministra. Kada piše, onda ne može da bude napisano na način koji podrazumeva da je savet agencije na nivou Vrhovnog suda, jer to onda dovodi u jednu poziciju i druge državne institucije da su one nešto što odlučuju o suštini života, što bi rekli, života i smrti ovih ljudi koji rade u raznim emiterima, odnosno u radio-televizijskim stanicama, a u suštini oni ne odlučuju.
Uostalom, u ovom zakonu se predviđa drugi stepen u nekim poslovima, kao što je redovan sud, kao što je Vrhovni sud; pa, ako je tako, onda je čak i po toj logici logično da članovi agencije primaju manje plate nego sudije Vrhovnog suda. Mislim da je najpametnije da se ne piše uopšte visina plate ovde, nego da agencije i savet agencije odrede svoje plate. I, logično je da su oni izloženi sudu javnosti; tako će se znati da li oni poštuju neke normalne procedure ili neka normalna primanja koja su u državi u tom trenutku prihvatljiva.
Prema tome, nije dobro da se izjednačavaju članovi saveta sa Vrhovnim sudom ili sa bilo kojim sudom ili sa bilo kojom agencijom. Ako bi se izjednačavali, onda bi moglo da se kaže da će oni primati platu na nivou predsednika odbora Skupštine Srbije ili da će ta plata biti na nivou državnih plata koje se primaju u Republici Srbiji, odnosno republički prosek na nivou toga šta Skupština Srbije određuje za državne činovnike.
Prema tome, predlažem da se prihvati ovaj amandman ili da se modifikuje i time da se faktički ovaj stav potpuno izostavi.

Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
Da li ćete koristiti i vreme predsednika, šest minuta?

Da. Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 34. imam samo primedbu na stav 7. i predlažem da se taj stav 7. briše. Taj član 34. tretira finansiranje agencije i odnosi se na finansijski plan. Dobro je što ovde ima jedna mogućnost uticaja Narodne skupštine. Vi ste naveli opet  - Skupštine, što je nedozvoljivo i to morate da ispravite, bar u tehničkoj redakciji zakona mora da stoji -Narodna skupština; u trećem stavu kažete da saglasnost na finansijski plan daje Skupština, a treba - Narodna skupština. Međutim, dobro je što Skupština bar tu, saglasnošću na finansijski plan, može da ima izvesnog uticaja na rad agencije, ali nedovoljnog.
Međutim, u sedmom stavu kažete - ako se godišnjim obračunom prihoda i rashoda agencije utvrdi da su ukupno ostvareni prihodi agencije veći od ostvarenih rashoda, razlika sredstava uplaćuje se na račun budžeta Republike Srbije i raspoređuje se na jednake delove za unapređenje i razvoj kulture, za zdravstvo, prosvetu i socijalnu zaštitu.
Ovo je nedozvoljivo. Ako se uplaćuje u budžet, onda je to dodatni način punjenja budžeta. Nema punjenja budžeta za sasvim određene namene. Budžet se puni, a budžetskim planom je predviđeno koliko će ko procenata od realizacije budžetskih sredstava da koristi. Ne možete sada izdvajati samo neke korisnike budžeta. Znači li to da će oni onda dobiti više novca nego što im je budžetskim planom predviđeno? Ne bi smeli. Ne sme niko da dobije više novca, a ne bi trebalo ni manje novca nego što mu je budžetom predviđeno. To je onda jedan vid punjenja budžeta i zbog toga je ovo nepodnošljivo.
Znate, ima tu još dosta primera koji pokazuju da vi ne razumete neke suštinske stvari iz vođenja fiskalne politike, a tiče se i prava i morala. Mi smo imali ovde slučaj da su brutalno novčano kažnjavani poslanici SRS; vi imate većinu, vi imate silu, imate moć, vi otimate novac. To je vaše pravo. Onaj ko ima silu, ima pravo i da otima.
Međutim, šta je ovde bilo krajnje nemoralno i nepodnošljivo? To što je predsednik Narodne skupštine dao izjavu da se taj novac koji je otet poslanicima daje za sasvim konkretne humanitarne svrhe. Prvo, to je proklet novac, niko ne može sreću steći tim novcem, niko se ne može usrećiti. Može samo nesreća da ga snađe.
Kada se naplaćuje novac od kazni, on se usmerava u budžet da bi se obezličio i zbog toga sam naveo taj primer, a inače, otimajte vi do mile volje. Novac se obezliči kada dođe u budžet, pa se onda raspoređuje budžetskim korisnicima, a niko od njih ne zna, ne treba i ne sme da zna od koga je naplaćen taj deo novca koji je njima dat. To je suština budžeta.
Zna se ko su fiskalni obveznici, ko plaća poreze, ko plaća takse, zna se ko treba da plati kazne za krivična dela, za prestupe, prekršaje. Sav se taj novac nagomilava kao budžetski prihod i onda se obezliči; kada se taj novac prikupi, onda se ne obeležavaju novčanice na osnovu toga odakle je koja stigla; da li je neka od kazne, da li je neka od poreza, da li je neka od donacije, da li je neka od ovoga, a da li je neka od onoga. Gomilanje tog novca ima smisla da se on obezliči, kada se taj novac obezliči, onda se raspoređuje budžetskim korisnicima.
Znate, možda suviše detaljišem kada neki problem objašnjavam, ali to radim jer osećam da ne razumete. Možda neko od vas ima dobru volju i želju da se ovaj zakon što bolje ustroji, da se što bolje formuliše, ali tu želju ne pokazujete na adekvatan način. Ne može se reći - višak prihoda agencije ide u budžet, ali isključivo za te i te svrhe. Nemoguće je to.
Ako želite da popravite stanje u prosveti, kulturi, zdravstvu i, šta ste još naveli, socijalnoj zaštiti, povećavajte stavke u budžetu na konto tih delatnosti, a onda nastojite da se taj budžet puni, ali ne tako što ćete ubijati poreske obveznike, nego što ćete ih stimulativnom poreskom politikom naterati da šire obim poslova, da ostvaruju veći profit da biste imali veći prihod. Najlakše je jednom naplatiti ogroman porez; jednom ga naplatite, ubijete poreskog obveznika i posle više nemate od koga da naplaćujete.
Dakle, čitav niz problema vezan je sa ovim, ali ja insistiram i nadam se da nećete biti ideološki zaslepljeni kada budete razmatrali ove amandmane. Nadam se da ćete ceniti sav trud koji je uložen u njihovo formulisanje, da ćete shvatiti njihovu ozbiljnost i da ćete ih prihvatiti, pošto se Vlada još nije izjasnila ni o jednom amandmanu, bar ja nisam dobio izveštaj sa sednice Vlade. Moguće je, dakle, još uvek da prihvatite najveći broj ovih amandmana kako bi poboljšali tekst zakona.
Naravno, možete da kažete da ne prihvatate nijedan, i to vam je manir, ili prihvatite samo jedan, onako ironično, da bi se saopštilo javnosti da je prihvaćen jedan amandman Srpske radikalne stranke. Ne morate nijedan, niti sam pisao ove amandmane, niti ih ovde obrazlažem zbog vas. Ja to radim zbog naroda i zbog SRS koja, kritikujući vas, pravi bolje projekte, projekte koji će biti gotovi i spremni čim preuzmemo vlast da ih primenimo.