Reč ima narodni poslanik Melank Šandor, a sledeća prijavljena za reč je narodni poslanik Vjerica Radeta.

Pa, da počnem odmah, brz i efikasan, da ne bih počeo od kraja, pa na početak, pa završim na 119. članu i tako, bio bih ilustrativan.
Poneo sam dve fotografije. Sučajno su mi se našle u torbi. Ovo sam načino prošle godine u ulici Patrisa Lumumbe, žao mi je što se ne vidi, a daću ministru. Katkad slike govore više i od hiljadu reči. To je objekat građen bez ikakve dozvole. Radila ga je neka urbanistička mafija. Na tom objektu su se kasnije pojavili i balkoni na dve etaže, kroz koje je prošla bandera kandelabra. To je tako dobro išalovano, zanatski je jako dobro urađeno i ta izvođačka firma treba da dobije licencu za izgradnju, verovatno. Da se uozbiljimo i da kažem još nešto o ovome što nam se događalo u ovim proteklim vremenima i o protekloj deceniji.
Verovatno je Mileta Prodanović to najbolje ilustrovao u svojoj knjizi "Stariji i lepši Beograd", gde je u velikoj meri zastupljen i Zemun. Stvarno ima tamo impresivnih primera urbanističke maštovitosti lokalne uprave, za vreme dok je vlast vršila Radikalna stranka, evo hvalimo, rekao sam srpska, znam da ne postoji mađarska radikalna stranka.
Dakle, ta knjiga govori o tome zašto je ovakav zakon potreban. Brojne lokacije na teritoriji naše zemlje, i to vrlo atraktivne, devastirane su divljom i neplanskom gradnjom i verovatno da ta cifra prelazi negde i milione, milione kvadrata. Inače, jula 2001. godine, kada je ovde u proceduri bio Zakon o izgradnji objekata, govorio sam o onoj građevini koja se danas pominjala više puta. Gospodin Bogdanović je razjasnio i ko je potpisao tu legalizaciju.
Reći ću još jednom, inoks i staklo kojim je izgrađen objekat na Dedinju predstavljaju u stvari metaforu bahatosti i nepoštovanja Zakona o izgradnji, iako je ta TV stanica tu svoju bahatost platila kako je platila, nije moje da prosuđujem, to je sud odredio i to je sada legalizovano, to je sada legalan objekat. Moram priznati da komentarisanje bespravnog rušenja i gradnje na toj televiziji mi je delovalo malo licemerno.
Znači, intencija je bila da se ne ruši ono što se može legalizovati. Tako je legalizovan i taj objekat. Tako je legalizovano i mnogo drugih objekata u koje je uloženo puno para, a nisu smetali daljim prostornim planovima.
Šta je prouzrokovalo ovu divlju gradnju proteklih decenija? Verovatno da je to bilo ovako: komplikovana procedura za dobijanje dozvole koja je trajala više meseci, pa i godina; zatim, sporost administracije; potkupljivost tj. podmitljivost i korupcija u administraciji; zatim i neefikasnost u sprečavanju izgradnje. Donošenjem ovog zakona sve ove stvari se žele izbeći. A kako? Pre svega, kodifikacijom četiri postojeća zakona u jedan zakon. Objedinjeni zakoni pojednostavljuju proceduru za dobijanje građevinske dozvole i sada će biti stimulisana gradnja objekta koji je na legalan način izgrađen i zaveden.
U ovom zakonu su modifikovani i izmenjeni neki od pojmova, tako da na početku imamo objašnjenja, taj glosar jedan, koji pokazuje da se ovaj zakon približava zakonima Evropske zajednice i može ući u taj kompendijum evropskih zakona.
Još jedna novina ogleda se u uvođenju prostornog plana opština, što je znak decentralizacije u delovanju ovog zakona. Vojvođanski amandmani, koji su usvojeni, znače da će građevinska agencija imati svoju jedinicu u Pokrajini. To isto ukazuje na decentralizaciju zakona.
Zaštita profesije, što mi je posebno drago, obavlja se preko građevinske komore.To je još jedna novina i kao jednom od učesnika u izgradnji, drago mi je što ovaj zakon štiti i moju profesiju. Da zaključim, tih desetak uslova javnih komunalnih preduzeća, urbanističko-tehničkih uslova, gde je moglo doći do toga, ilustracije radi, da neko ko to traži bude uslovljen nekim stvarima koje deluju ograničavajuće ili ucenjivački, ako ne platite ne dobijete, sada je nepotrebno, ne zahtevaju se urbanističko-tehnički i urbanistički uslovi, već je to potpuno druga procedura.
Vi dobijate na osnovu idejnog plana i izvoda iz urbanističkog plana, uz dokaz o pravu svojine ili upotrebe zemljišta, za 15 dana odrešene ruke da krenete u izgradnju i da ostalu dokumentaciju završite dok završavate objekat. Mislim da će to privući investitore prvenstveno, da će se više graditi i da će postojati zakonska pokrivenost gradnje u budućnosti. Hvala lepo.

Tražim repliku.

Zašto replika? Osnov?
Izvolite. Pravo na repliku, pa onda idemo na pauzu.

Prethodni govornik, uvaženi kolega, apsolutno je bio u pravu u svemu što je rekao, prozivajući Srpsku radikalnu stranku, samo nije dobro informisan.
Nije informisan da je Vrhovni sud Srbije potvrdio da je Srpska radikalna stranka, sve ono što je radila u vreme dok je bila na vlasti u Zemunu, radila u skladu sa zakonom. Taj vrhovni sud sastavljen je od sudija koje ste vi birali. Prema tome, mi na njih nismo imali nikakvog uticaja. Radili su ljudi u skladu sa zakonom. I to je istina.
A ko je izdavao dozvole za "Difens roud", za Spasojevića u Šilerovoj ulici i za mnoge druge objekte? Zna se ko je: Gradska skupština. Zemun nije, barem nije izdavao dozvole u vreme dok su srpski radikali bili na vlasti. To može da se proveri.
Pošto je kolega iz stranke kojoj pripada i predsednik Gradske skupštine, mogao je da nam kaže kako je ona dobila dozvole za svoje privremene objekte koje ima u gradu, a ima ih ukupno četiri. Nema dozvole, izgrađeni su bez dozvole. Znači zloupotrebom položaja koji ima u gradu. Hvala.

Određujem pauzu do 15,00 časova.
(Posle pauze - 15.35)

Poštovane dame i gospodo, molim vas da radi utvrđivanja kvoruma ubacite identifikacione kartice u vaše poslaničke jedinice.
Konstatujem da imamo kvorum i da možemo nastaviti načelnu raspravu o Predlogu zakona o planiranju i izgradnji, prema prijavama za reč narodnih poslanika.
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta, poslanička grupa SRS, a zatim narodni poslanik Radojko Petrić, poslanička grupa SPS.

Gospodine ministre, vi ste juče za nepunih desetak minuta pretrčali Predlog zakona koji ste dostavili narodnim poslanicima. Ishvalili ste da je zakon reformski, da se ovi zakonom rešavaju sva moguća pitanja i sve moguće situacije u oblasti planiranja i izgradnje. Da nije onolikog broja amandmana skoro da bih vam poverovala. Pitam se samo da li su ove amandmane na skoro svaki član pisali ljudi iz Ministarstva ili su ih zaista uradili poslanici DOS-a. Ako su to amandmani poslanika DOS-a, gospodine ministre, onda bi vi trebalo da podnesete ostavku, jer je očigledno da ljudi koji su vas izabrali za ministra nisu zadovoljni vašim radom.
Vi ste nam u obrazloženju zakona naveli niz navodnih novina, koje do sada nisu bile regulisane, a to u stvari nisu nikakve novine. Rekli ste da više nema termina građevinska dozvola, da je sada odobrenje za gradnju. Građevinska dozvola je termin koji su koristili građani u svakodnevnom razgovoru, a stručna lica koja su radila na ovim poslovima donosila su u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku rešenja o odobrenju gradnje i nikako drugačije ne mogu da se zovu.
Takođe ste rekli kao novinu da se sada saglasnosti za priključke na infrastrukturu dobijaju i traže od javnih preduzeća. Nisu se valjda ni do sada tražile u pekarama. Do sada su ta javna preduzeća izdavala saglasnosti za priključke na infrastrukturu. Druga je stvar koliko je to funkcionisalo u praksi, ali zakonska regulativa u svakom slučaju nije bila toliko loša.
Ono što je meni zapalo za oko je činjenica da dok ste govorili o ovom zakonu ni u jednom momentu, ni jednom rečju se niste osvrnuli na poglavlje IV, koje članovima od 67. do 87. tretira građevinsko zemljište, a građevinsko zemljište je po meni možda najvažniji deo ovog zakona, jer bez uređenih imovinsko-pravnih odnosa niti ima planiranja, niti ima gradnje.
Želim da istaknem nekoliko interesantnih stvari. Kao prvo, Predlog ovog zakona, bar terminološki, u suprotnosti je sa Ustavom. Član 60. Ustava poznaje samo kategoriju gradsko građevinsko zemljište u državnoj ili društvenoj svojini. Vi ste možda koristili terminologiju vašeg budućeg DOS-ovskog ustava, što takođe nije novina, jer se sećam da sam još 2001. godine čitala neku izjavu ministra Gaša Kneževića, koji je rekao da zakon o visokom obrazovanju nije donet, nije stupio na snagu, ali se primenjuje jer je dobar.
Ovaj predlog zakona je u suprotnosti sa odredbama Zakona o eksproprijaciji. Zakon o eksproprijaciji predviđa obavezno utvrđivanje opšteg interesa da bi se nepokretnost eksproprisala i nema ulaska u posed te nepokretnosti dok se ne isplati naknada. Vi to ovde niste predvideli. Vi ste predvideli da se ekspropriše, da se vrati, a nema u zakonu uzimala-davala. Zakon nešto reguliše i to mora da se primenjuje.
Predlog zakona koji ste nam juče podneli je u suprotnosti sa odredbama Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije. Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije ne poznaje promet prava korišćenja, niti zakupa na način na koji ste vi to regulisali ovim zakonom.
Vi predviđate zakup na određeno vreme bez određivanja koje je to najmanje vreme i očekujete da će neki strani investitor da dođe i investira u neku parcelu koju mu vi dajete na određeno vreme i još mora da ostavi u depozit sredstva za eventualno rušenje tog objekta, a ne kažete da je to određeno vreme recimo najmanje pet godina, pa da onaj ko ulaže može sam da izračuna, da proceni da li mu se isplati da za tih pet godina može da vrati to što je uložio i naravno da ostvari određenu dobit, jer ko bi bez toga radio.
Takođe, ovim zakonom vrlo vešto pokušavate da na mala vrata unesete odredbe o denacionalizaciji zemljišta. Predviđate da ćete vraćati bivšim vlasnicima zemljište koje nije privedeno nameni, a ti bivši vlasnici su već dobili naknadu za to zemljište. To na taj način ne može da se reguliše i zato za ovaj zakon mi u Srpskoj radiklanoj stranci, naša poslanička grupa, na nju niko ne može da utiče i niko ne može da je uplaši, neće glasati.

Reč ima narodni poslanik Radojko Petrić, a zatim narodni poslanik Predrag Mijailović-Lune.

Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, gospodine ministre, Predlog zakona o planiranju i izgradnji, koji danas razmatramo, sadrži dosta novih rešenja. Diskutabilno je da li su sva ta nova rešenja i najbolja. U svakom slučaju, imajući u vidu značaj ovog zakona trebalo je stvoriti odgovarajuće pretpostavke da se u ovom parlamentu o tome vodi konstruktivna i sveobuhvatna rasprava.
Međutim, uzimajući u obzir činjenicu da je ova sednica zakazana tek u petak u kasnim večernjim satima i da je veliki broj poslanika za sednicu i njen dnevni red saznao tek u ponedeljak, nije bilo mogućnosti da se podnesu odgovarajući amandmani. Takav slučaj je bar kod nas poslanika iz Socijalističke partije Srbije i sigurno smo oštećeni, jer nećemo moći da se uključimo u raspravu u pojedinostima na način kako smo planirali.
Stiče se utisak da Vlada želi da izbegne pravu raspravu o ovoj temi. Nejasno je zašto se to čini. Ovo nije nikakav politički zakon. Ovaj zakon podjednako interesuje sve građane. Zaboravlja se načelo da je suština parlamentarizma u raspravi, a ne u glasanju. Ko ima većinu uvek može da izglasa zakon i zakonsko rešenje kako je predloženo. Zaboravlja se princip da je procedura suština demokratije. Gospodo iz DOS-a, imajte u vidu da i mi poslanici iz opozicije želimo da se donose dobri zakoni. Više uvažavajte naše napore da kroz raspravu i kroz podnete amandmane želimo da doprinesemo donošenju što kvalitetnijih i što boljih zakona.
No, da pređem na konkretno, da ne ponavljam ono što je do sada rečeno u raspravi, želim da iznesem najpre stavove za koje poslanici SPS smatraju da je trebalo da budu drugačije formulisani u odredbama pojedinih članova. Npr, u članu 30. način oglašavanja pri izlaganju planskog dokumenta na javni uvid treba proširiti i na druga sredstva oglašavanja, ne samo u dnevnom i lokalnom listu.
Ima opština koje nemaju lokalne listove, a pitanje je koliko građana čita pojedine dnevne listove gde se vrši oglašavanje. U cilju što potpunijeg informisanja građana treba predvideti mogućnost da se oglašavanje može i treba vršiti i na druge pogodne načine, kao što su lokalni radio, televizija, plakati, oglasne table i slično.
Napred rečeno važi i za član 53. kad se radi o načinu oglašavanja javnog uvida pre podnošenja predloga urbanističkog plana organu za njegovo donošenje.
U članu 52. nije određen rok u kome komisija treba da izvrši stručnu kontrolu i sastavi izveštaj. Ostalo je potpuno otvoreno pitanje, prema tome komisija može po svom nahođenju da to odlaže koliko hoće dana.
U članu 76. trebalo je predvideti da se plaća kamata na deponovana sredstva koja služe kao rezerva, da opština ima odakle da plati troškove, ukoliko zakupac zemljišta u ugovorenom roku sam ne poruši privremeni objekat i ne ukloni građevinski materijal.
Dobro je što je uvedena ova novina, da se položi depozit, ali zaista je neprimereno ako je godinama privremeni objekat smešten na nekoj lokaciji da te pare stoje, da se ne obrću i da se ne zaštiti taj deo sredstava.
Treba imati u vidu da deponovani novac ima cenu i da u celom periodu zakupnine treba od njega imati neke koristi. U uslovima tržišne ekonomije o tome se mora voditi računa. Onaj kod koga su sredstva deponovana, a to su državni organi, mora se naterati da razmišlja da taj novac obrće, bilo za svoje potrebe, bilo da ga oročava kod banke.
Za početak je trebalo predvideti skromnu kamatnu stopu, koja bi bar delom zaštitila deponenta, a na drugoj strani odigrala bi značajnu ulogu u edukaciji ovlašćenog organa opštine da se u ovom sistemu svi moramo ponašati ekonomski i preduzetnički, kao da se radi o ličnoj svojini.
U članu 150. nelogično je propisivati kaznu za privredni prestup preduzeću ili drugom pravnom licu koje je investitor, ako izradu i kontrolu tehničke dokumentacije povere preduzeću za koje se kasnije ispostavi da nije ispunjavalo propisane uslove za izradu tehničke dokumentacije za izgradnju objekata, kao i da nije imalo uslove za kontrolu glavnog projekta.
Otkuda investitor da zna da drugo pravno lice, koje je prihvatilo izradu tehničke dokumentacije i kontrolu glavnog projekta, da li ono ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta i da li ta lica imaju stručne rezultate, koje je kao minimum propisao ministar građevinarstva.
U ovom slučaju, propisivati kaznu za investitora isto je kao kada bi propisali kaznu za pacijenta što je otišao lekaru, otišao u zdravstveni centar, pa se kasnije ispostavi da se taj lekar lažno predstavio, da on nema diplomu. Treba da odgovara zdravstveni centar koji ga je primio što to nije proverio i, normalno, lekar koji je zloupotrebio i obavio taj posao.
Za investitora je dovoljna kazna što mu nadležni organ neće izdati odobrenje za gradnju, kada utvrdi da je tehničku dokumentaciju o izgradnji objekta i kontrolu glavnog projekta vršilo preduzeće koje ne ispunjava propisane uslove. Posebnim članom treba predvideti, a to je Vlada propustila, da plaćanju kazne treba da podleže preduzeće koje je prihvatilo da za račun investitora izrađuje tehničku dokumentaciju za izgradnju i da vrši kontrolu, a da za to nema uslove, odnosno ne ispunjava propisane uslove.
Mislim da su to zaista neki okviri koji bi bili prihvatljivi da bi se izvršila ta dopuna. Zahvaljujem.