Molim vas da se vratite na temu za koju ste dobili reč. To je vaš amandman na član 28. koji nema veze sa tim što vi pričate.

Ima veze sa ministrom.

Nema veze.

Ima veze sa ministarstvom.

Molim vas da se ne prepirete, inače ćemo primeniti Poslovnik.

 Gospođa ministar je juče, pričajući o agenciji, naglašavala isključivi značaj te agencije. Deo telekomunikacija u okviru ministarstva, koje se zove Ministarstvo za saobraćaj i telekomunikacije, potpuno je zanemaren i nema nikakvu ulogu prema ovom zakonu koji nam je Vlada podnela. Trebalo je da se Vlada opredeli između postojanja agencije i postojanja ministarstva. Dva paralelna organa ne mogu da postoje i to nigde u svetu nema.
Da je praćen tok amandmana od prvog člana, mislim na amandmane poslaničke grupe SRS, bilo bi jasno da su oni vrlo smisleni i da imaju cilj da se Ministarstvu za saobraćaj i telekomunikacije vrate nadležnosti propisane u Zakonu o ministarstvima. Trebalo je, ako usvajate ovaj i ovakav zakon, da podnesete predlog zakona o izmenama Zakona o ministarstvima i da postoji samo ministarstvo za saobraćaj i agencija, a ne Ministarstvo za saobraćaj i telekomunikacije.
Znam da je vaš manir, odnosno manir ove vlade funkcionisanje kroz agencije. Takođe znam, kao što svi znamo, da su agencije najbolji način za zloupotrebu državnih poslova, za pranje novca, ali to će biti tema razgovora neki drugi put.
Moj amandman na član 28. posledica je svih amandmana za koje ste obrazloženja čuli od mojih kolega iz poslaničke grupe SRS. U amandmanu na član 28. predložila sam da se reči "upravni odbor" i "agencija" zamene rečima "ministar nadležan za poslove telekomunikacija". Logičan sled stvari, pošto mislimo da ne treba da postoji agencija za telekomunikacije, ovim amandmanom vraćamo nadležnost ministru nadležnom za poslove telekomunikacija.
Logično je i normalno da postoji mogućnost da ministar za telekomunikacije za određene poslove formira komisiju, ali naravno ta komisija bi bila u okviru ministarstva i ne bi imala dodirne veze sa ovom vašom agencijom, već bi u tom slučaju za poslove telekomunikacija odgovaralo ministarstvo, koje je po Zakonu o ministarstvima nadležno za to, a ovaj zakon je nekakav ledž specialis koji nije u skladu ni sa Zakonom o ministarstvima, ni sa Ustavom, ni sa normalnom praksom savremenog sveta.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

 Mi smo amandmanom praktično izložili naš koncept šta smatramo da treba da bude u nadležnosti kog organa kada je u pitanju oblast telekomunikacija  i nešto što se tiče kontrole, ali obzirom da sam malopre pokušao da vam objasnim gde se nalazi kontrolor po vašem predlogu zakona, sada moram da vas upozorim na ovo što stoji u stavu 1. tačka 7), gde se kaže da je upravni odbor ovlašćen da zabrani izgradnju objekata unutar bezbednosne zone oko radio stanice. Moram da vam kažem da agencija nema to ovlašćenje, ne može da ima i ne može ni da ga dobije ovim zakonom. Zbog čega?
Ne može iz prostog razloga što smo pre nekoliko dana usvojili Zakon o planiranju i izgradnji objekata i jedna ideja nije do kraja sprovedena, a to je ideja da kada su u pitanju takvi objekti, trafo stanice, znači taj energetski deo, ili telefonske centrale, bazne stanice, kako se to zove kod mobilne telefonije, nije sprovedena do kraja ideja o odobrenju za gradnju i građevinsku dozvolu kao složenom upravnom aktu u čijem donošenju učestvuju dva organa: jedan nadležan za čisto poslove građevinarstva i drugi za tehniku.
Pošto ta građevinska dozvola nije složeni upravni akt, onda možete da zabranite tehnički deo te investicije, ali građevinski nikako ne možete zabraniti, jer i u postojećim propisima praksa je takva. Ako ide optički kabl Beograd-Niš, pošto je od republičkog interesa i značaja, o tome se pita republički organ, ali eksproprijaciju, službenost, realne terete, sve završavaju nadležni organi jedinica lokalne samouprave na magistralnom pravcu gde ide taj optički kabl. Za kopanje i za ono što radi neka građevinska operativa ide posebno građevinska dozvola, a za tehnički aspekt ide druga vrsta dozvole i vi tu drugu vrstu dozvole možete da sprečite, ali klasičnu građevinsku ne možete, jer niste ovlašćeni za pitanje građevinarstva sa gledišta urbanizma, arhitekture, izvođenja građevinskih i zanatskih radova.
Oko stava 2. smo već pričali. Stav 6. - gde će upravni odbor da naloži kontroloru da zapečati objekat. Ne može. Zašto? Kontrolor, kako ste ga dali u zakonu, nije snabdeven ovlašćenjima koja pripadaju inspekcijskom organu i takav objekat ne može niko da zatvori ko nije snabdeven tim ovlašćenjima, a vi vašeg kontrolora niste mogli da snabdete inspekcijskim nadležnostima iz prostog razloga što ste agenciju zadržali nešto iznad izvršne vlasti i praktično mi donosimo zakon koji uopšte ne može da se sprovede. S punim pravom svako može vašeg inspektora da izbaci, da mu ne dozvoli da uđe; eventualno možete da sprovedete odluku o meri preko policije ili da tražite izvršenje po pravilima opšteg upravnog postupka, administrativno izvršenje, ali kontrolora nema.
Ne znam ko vam je pisao ovo. Taj čovek jednostavno nije čitao naš pravni sistem u zemlji. Da je malo pročitao pravni sistem ne bi pravio ovako katastrofalne greške. Verujte, neka se izglasa sa 350 glasova ovo je nesprovodivo i to je problem. Zbog toga smo uporni da vam kažemo: nemojte da pravite nešto što je virtuelno.

Da li se još neko prijavljuje za reč? (Ne.)
Na član 31. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
Odbor za saobraćaj i veze i Zakonodavni odbor predlažu da se ovaj amandman odbije.

Ne znam kako to da shvatim, ali uvek kada pomene moje ime predsednik Narodne skupštine je vrlo ljubazna.
Dame i gospodo, od prvog člana pokušavamo da vam predložimo da jednom uklonite običaj da sve poslove, za koje treba da bude nadležno ministarstvo, prenosite na agenciju. Ministarstvo je i po zakonu ovlašćeno i ima obavezu da vrši određene poslove, a ne da formira neke paralelne organizacije i da njima poverava te poslove, kako ono ne bi bilo odgovorno ili bi neko drugi umesto njega bio odgovoran.
U članu 31. Predloga zakona kaže se da radi vršenja pojedinih poslova kontrole, a posebno poslova kontrole radio-emisija, agencija može osnovati kontrolne centre itd. Mi predlažemo da se u članu 31. reč "agencija" zameni rečima "ministarstvo nadležno za poslove telekomunikacija".
I zaista, mislimo da je to mnogo primerenije i da ministarstvo mora da radi te poslove, a ne neka agencija, koja navodno deluje nezavisno i samostalno, a ne zna se kako će čak i da naplaćuje, na koji način se troškovi, utvrđeni u cenovniku agencije, naplaćuju. Ministarstvo i budžet prihoduju, a ne posebne i nezavisne agencije.
Pretpostavljam, a biće tako sigurno do kraja, znači dok se ne iscrpe svi članovi ovog zakona, svuda ćemo vas upozoravati i nadamo se da ćete na kraju shvatiti, verovatno nećete promeniti, a vreme će pokazati da ove poslove mora da radi ministarstvo, a ne razne agencije. Hvala vam.