ČETVRTO VANREDNO ZASEDANjE, 26.02.2004.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTO VANREDNO ZASEDANjE

26.02.2004

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:40 do 18:35

  • TAGOVI

  • Četvrto vanredno zasedanje (2004)
  • Predlog zakona o ministarstvima (načela) (2004)
  • Predlog zakona o ministarstvima (pojedinosti) (2004)
  • Glasanje o tačkama Četvrtog vanrednog zasedanja (2004)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Aleksandar Čotrić

    Kada je u pitanju ova dilema, mislim da treba da poslušamo glas struke, zapravo, glas umetnika koji su se obratili svim poslaničkim grupama. Poslanička grupa SPO i Nova Srbija je dobila dopis Koordinacionog odbora umetničkih udruženja Srbije iza kojeg je stalo 11.000 članova umetničkih udruženja, počev od Udruženja likovnih umetnika Srbije, Udruženja likovnih i primenjenih umetnika i dizajnera, Udruženja dramskih pisaca, Saveza dramskih umetnika Srbije, sve do Udruženja književnika Srbije, koji traže da se razdvoje oblasti medija i kulture i da se formira samo ministarstvo za kulturu, jer smatraju da je u ovom periodu tranzicije kultura najznačajniji segment zaštite identiteta države i naroda koji u njoj žive.
    Dakle, poslušajmo preporuku ljudi koji se time bave i koji tu oblast najbolje poznaju. Nama zaista nije više potrebno ministarstvo koje se zvalo Ministarstvo za kulturu i medije, a koje je učestvovalo u progonu novinara, u njihovom hapšenju, u otpuštanju sa posla, u zabrani medija. To je jedan mračni period koji moramo da ostavimo iza sebe.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
     Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? Replika, nema, šta znači sada pojašnjenje, nemojte stvarno, nema replike, nema kršenja Poslovnika, pa kolega je izneo svoj stav o ovom amandmanu.        
    Gospodin Dačić. Izvolite.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Ivica Dačić

    Socijalistička partija Srbije
    Povodom ovog amandmana i pitanja da li u okviru nadležnosti ovog ministarstva treba da budu i mediji, želim da postavim pitanje predlagaču. Ne vidim da je igde napisano gde spada Biro za komunikacije u Vladi Republike Srbije. Da li je to nešto što je u okviru Ministarstva, nešto što je u okviru neke direkcije, zavoda, ili u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova?
    Pošto je očigledno da su se neki pripadnici tog biroa bavili nekim drugim poslovima koji nisu vezani samo za informisanje, baš me kopka da li ste u okviru vašeg plana rada predvideli i Biro za komunikacije i ko će postavljati i ko će kontrolisati taj biro i da li će taj biro imati bilo kakvu vezu sa ministarstvom?
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
     Gospodin Obradović, izvolite.
    ...

    Radojko Obradović

    Demokratska stranka Srbije
    Da odgovorim gospodinu Dačiću: Biro za komunikacije nije bio osnovan Zakonom o ministarstvima, nego Uredbom Vlade Republike Srbije, kao i brojne agencije koje nisu bile osnovane zakonom, nego su imale isprepletane nadležnosti sa brojnim ministarstvima. Mi smo pokretali postupke, i smatrali smo da su i Biro i brojne agencije koje su osnovane Uredbom o Generalnom sekretarijatu osnovane protivustavno.
    Što se tiče tog biroa, kada se bude donela uredba o unutrašnjoj organizaciji Vlade biće ukinut Biro za komunikacije u obliku u kome on danas postoji.
    Što se tiče ministarstva kulture, u Predlogu ovog zakona ono je samo nadležno za resor informisanja, nadležno ministarstvo koje treba da poštuje zakon. Kao što ste primetili u predlogu ovog zakona, ne dolazi u obzir da se ubuduće bilo koje ministarstvo bavi ocenom stanja i analitičkim vrednovanjem onoga što se dešava u medijima, kao što je bilo u prethodnom Zakonu o ministarstvima.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Predlagač ne prihvata amandman.
    Reč ima gospodin Tadić.
    ...
    Demokratska stranka

    Boris Tadić

    Dame i gospodo, poslanička grupa Demokratske stranke podnela je ovaj amandman sa namerom da naše društvo premosti jedan tehnološki problem sa kojim se godinama suočava. Naime, poznato je da tranziciona društva u stvari jednim delom svoje zaostajanje duguju upravo ovom tehnološkom nedostatku, nedovoljnoj internetizaciji društva, nedovoljno dobro postavljenoj telekomunikacionoj infrastrukturi i, što je takođe veliki problem, nespremnosti građana da se koriste novim tehnologijama, pre svega komunikacionim i informacijskim tehnologijama.
    Kada poslanička grupa Demokratske stranke predloži formiranje ministarstva za informacijsko društvo, mi smo samo na tragu svih onih društava koja su upravo preko ovakvih ministarstava uhvatila kontakt sa svetom koji je munjevito ili veoma brzo odmakao. Ne radi se o ministarstvu samo za telekomunikacije, internet ili informatiku. Radi se o tome da se u našem društvu moraju postaviti nove vrednosti novih tehnologija, da naši građani moraju ovladati znanjima, veštinama upotrebe novih tehnologija koje bi im mogle omogućiti mnogo veći kvalitet individualnog života, nova saznanja u domenu lečenja ili samolečenja, kontakta sa državom i državnom infrastrukturom.
    Za vaše podsećanje, mi smo kao zemlja potpisali Plan za ostvarivanje informacionog društva u jugoistočnoj Evropi. To je naša međunarodna obaveza, jer je upravo jugoistočna Evropa od strane starog kontinenta tretirana kao crna rupa u informacijskom smislu.
    Naš predlog jeste da jedno ministarstvo ovog tipa naprosto oživi niz društvenih delatnosti vezanih za upotrebu informacionih tehnologija, promoviše osnovne vrednosti jednog ovakvog društva i da konačno uhvatimo korak sa vremenom u kojem postojimo.
    U prethodne tri godine napravljen je veliki iskorak u odnosu na stanje koje je zatečeno 2000. godine. Mi smo tada imali prisustvo fiksne telefonije na nivou 23% stanovništva Srbije. Toliko je stanovnika Srbije imalo fiksni telefon, a danas skoro 50%. Mobilna telefonija je dramatično uznapredovala i oko 60% građana danas ima mobilni telefon u Srbiji, za razliku od nekih 24% u to vreme.
    Veliki problem jeste nekorišćenje interneta; mi smo bili jedna od tri zemlje u Evropi na samom dnu lestvice u nedovoljnom korišćenju interneta. U stvari, čitav set ovih tehnologija ide u pravcu internetizacije i objediniće sve telekomunikacije, dakle sve one telekomunikacione i tehnološke funkcije koje omogućavaju svakom pojedinačnom građaninu mnogo ozbiljnije poslovanje, mnogo bolji kontakt sa vlastitom državom, mnogo viši nivo razmene informacija nego što je do sada imao.
    Upravo da bismo obezbedili tehnološki i privredni razvoj društva potrebno je da imamo jedno ovakvo ministarstvo. Ovo ministarstvo moglo bi se tretirati kao privredno ministarstvo, a ne samo komunikaciono i informacijsko ministarstvo.
    Završavam svoje obrazlaganje zašto treba da se usvoji jedan ovakav amandman i da predlagač napravi izmenu u postojećoj strukturi ministarstva jednim jednostavnim podatkom. Upravo društva koja su uznapredovala u internetizaciji, u ovladavanju novim tehnologijama, komunikacionim tehnologijama vlastitih građana imala su visok privredni rast. Ona društva koja nisu imala dovoljno dobru izraženu komunikaciju i upotrebu novih tehnologija jesu u stvari bila zapečaćena ili oivičena u privrednom rastu nedovoljnom tehnologizacijom društva. Ovo je naš predlog za predlagača.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
    Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Nestorović.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Predstavnik predlagača ne prihvata ovaj amandman.
    Reč ima Ljiljana Nestorović.
    ...
    Socijaldemokratska partija Srbije

    Ljiljana Nestorović

    Samostalni poslanik
    Uvažene kolege poslanici, iako nisam pravnik poznato mi je da su u većini zemalja pitanja koja se odnose na delokrug organizacije i rada ministarstava pitanja koja su u direktnoj nadležnosti vlade. Dakle, ta pitanja vlada reguliše sopstvenim uredbama ili pak drugim organizacionim propisima i ona se, po pravilu, nikada ne postavljaju pred parlamentom.
    Sa jedne strane, kada se tako postave stvari, to vladi daje odrešenije ruke, a sa druge strane povećava njenu odgovornost, te u načelu ne možemo da imamo ništa protiv takve organizacije stvari. Kod nas, međutim, kao što vam je poznato, to nije slučaj, te se i pitanjima delokruga organizacije organa uprave bavi ovaj parlament. Znači, ta pitanja su u našoj nadležnosti, a ne u nadležnosti Vlade, te sam sebi dala za pravo da u ime poslanika Socijaldemokratske partije podnesem nekoliko amandmana na rešenja predlagača za koja smatramo da su kontroverzna i da se mogu popraviti.
    Amandman koji smo podneli na član 6. je u korelaciji sa amandmanom koji smo podneli na član 22, te ću ovom prilikom da obrazložim oba amandmana, da ne bih trošila vaše vreme i da bismo što pre završili ovu tačku dnevnog reda.
    Amandmani na član 6. i član 22. tiču se odnosa između Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo. Kao što smo ovde prepoznali, predlagač u suštini hoće da deo nadležnosti, koje su do sada bile u okviru Republičkog ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, prebaci na Republički sekretarijat za zakonodavstvo, i to ona pitanja koja se tiču uređivanja organizacije i rada ministarstava i drugih posebnih organizacija.
    Moram da napomenem da je priprema ovih propisa uvek bila u nadležnosti ministarstva koje se bavilo državnom upravom, bez obzira kako se ono zvalo, i zaista ne vidimo nijedan vidljivi argument koji bi išao u prilog tome da Republički sekretarijat za zakonodavstvo raspolaže kako kadrovskim i stručnim potencijalima, tako i iskustvenim potencijalima koji ga čine kompetentnim, odnosno kompetentnijim u odnosu na nadležno ministarstvo. Iz tog razloga se zalažemo da ti poslovi određivanja organizacije i rada ministarstava i drugih organa uprave ostanu u nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a ne da pređu u nadležnost Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
    Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Predlagač ne prihvata ovaj amandman.
    Reč ima gospođa Čomić.