Hvala. Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić. Izvolite.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, Socijalistička partije Srbije će podržati zakon o poštanskim uslugama, iako je iskreno projektovanje zakona pitanje koncepta.
Meni nije blisko da se jedna od najdržavnijih institucija, kao što je pošta, kao što je železnica, zakonskim rešenjem izvodi, kako se ovde kaže, na tržišnu utakmicu. Želim da kažem, već je kolega Ivanji govorio o tome, kako je pošta nastajala, od prve menzulane pa do danas. Šta je važno za građane jedne zemlje? Da u jednom selu, na primer, u Brezovicama kod Čačka, može da dođe pismo iako ide jednom mesečno, ili da taj iz Brezovica može da uputi nekom pismo jednom u deset godina, ali da zna da će neko da ga odnese, da ga preda i da će da stigne na odgovarajuću adresu. Takav posao jedino kvalitetno i odgovorno može da uradi neko koga država kontroliše direktno.
Zakonom se predviđa deregulacija i demonopolizacija. To jeste intencija, to razumemo. Do 2009. godine pošta ovakva kakvu danas poznajemo više neće da postoji. Pravična liberalizacija – mi imamo iskustva sa pravičnom privatizacijom, koja je praktično opustošila Srbiju – ne postoji. Koncept apsolutne liberalizacije apsolutno podrazumeva da država nije potrebna u bilo kojoj oblasti u jednom društvu.
Kada imate apsolutnu liberalizaciju u svim segmentima, kada tržište sve reguliše, onda država nema nijednu značajnu funkciju. Možda smo se to vratili na deetatizaciju, u jedan period kada je to bio proklamovani politički i ideološki cilj. Mora da postoji oblast i da država ima instrumente da reguliše ona pitanja i one odnose koji se ne mogu na drugi način regulisati, izuzev tako da država preuzima odgovornost prema svojim građanima.
Zato i jeste univerzalna poštanska usluga, zato što svaki građanin u ovoj zemlji ima izvesna prava, ima potrebe i mora da ima neophodan nivo garancije da će ta prava i te potrebe da zadovolji na kvalitetan način.
Ne počinje od danas prilagođavanje rada pošte međunarodnim standardima i propisima, od kada postoji pošta radi na taj način da to što radi, pre svega, u međunarodnom poštanskom saobraćaju, a i u unutrašnjem, jeste prilagođeno različitim konvencijama, standardima koji danas postoji i koji su uvek postojali svuda u svetu.
Pošta je statusni simbol jedne države. Ona je skoro država sama. Zato veoma pažljivo, obazrivo treba da priđemo svim ovim pitanjima i da se ne dogodi da 2009. godine imamo sjajno izvršenu operaciju, a da pacijent čije je ime pošta premine.
To bi bilo važno da pratimo, jer od danas do 2009. godine ovaj princip liberalizacije ide tako što se smanjuje težina pošiljaka, odnosno cena pošiljaka, gde praktično izlažemo poštu jednoj konkurenciji koju ona objektivno ne može da izdrži ukoliko država ne pomogne. Zašto je to tako, možemo da govorimo o tome, ali ponekad je i pošta sama bila kriva zašto nije uspela da se u ovom prethodnom vremenu na bolji način pozicionira na onome što bi bilo tržište.
Navešću primer koji je svima poznat, iz Čačka u Beograd svaki dan ima 15 polazaka autoprevoza, na svaki sat, osim putnika, autobus i autoprevoz voze najmanje sto vrednosnih pošiljaka, paketa, torbi sa hranom, sa preobukom. Svi koji imamo studente tako školujemo svoju decu. Nije bilo dovoljno sluha, nije bilo dovoljno hrabrosti da neko u gradovima ove veličine organizuje poštu i da ovo isto radi na taj način, a da pri tom ima garanciju i daje garanciju da će to upravo stići tamo gde je namenjeno.
Prednost ove kvazipoštanske usluge jeste u tome što za tri sata neko iz Čačka u Beogradu sačeka svoju torbu, svoj lek, svoje pismo, svoju preobuku itd. Dakle, niko nije nikom branio. Postoji brza pošta, postoji čitav niz stvari koje jesu urađene, ali nismo uspeli da adekvatno odgovorimo ovoj potrebi. Oko 5,5 hiljada studenata iz Čačka nalazi se u ovom trenutku u Beogradu i od njih 5,5 hiljada makar dvoje ili troje u toku jednog meseca imaju ovu potrebu o kojoj ovde danas govorim.
Želeo bih da prokomentarišem još nekoliko pitanja, pa da u izvesnom smislu polemišem sa kolegom Ivanjijem o privatizaciji i prodaji "Telekoma". Naravno, stvar je aspekta sa koga se posmatra ovaj problem. Mogu da se složim da milijardu i po maraka dobijenih sredstava iz ovog posla nije najadekvatnije potrošeno.
Podsećam vas, sve u Srbiji u hiljadu privatizacija, po zakonu koji je donet posle dolaska DOS-a na vlast, prodato je za manje od milijardu. Osim toga, oni koji su to kupili kažu, ne treba nam više, napravili smo loš posao, pa vam nudimo diskontno da otkupite svoje akcije. To bi isto bilo kada bi duvanska industrija danas diskontno nudila da mi vratimo akcije nazad. Dakle, stvar je procene.
Zašto se, a u tome se slažem sa gospodinom Ivanjijem, danas dozvoljava jednom čoveku i jednoj porodici da na ovaj način funkcionišu u Srbiji, a pri tom nećete da joj pomenete prezime, radi se o Karićima. Tu je pitanje i za neke druge, neki drugi su obećali da će to da regulišu. Zakon o ekstraprofitu je to trebalo da reguliše. Jedna izborna kampanja je obećala da će to da reguliše, a nije regulisala.
Svaki dan nam deli moralne pridike, govori o pravoslavlju, o svetosavlju, o dobročinstvu, o raznim drugim stvarima sa našim parama. Zato je neophodna snaga, neophodna je koordinacija u Vladi Republike Srbije da se tamo sve nazove pravim imenom i da se kćerke firme iz "Mobtela" onemoguće da praktično rade nešto što je potpuno suprotno zakonu i da se spreče enormne zarade članova jedne porodice. A da pri tom krene sve ovo drugo što je neophodno i da se konstituiše upravni odbor u "Mobtelu" koji će biti odraz svojinske strukture, a da nakon toga sve drugo krene u onom pravcu koji objektivno svi želimo i očekujemo.
U ime SPS-a, a zahvaljujući kolegama iz pošte, podneo sam četiri amandmana, koje je Vlada prihvatila i na tome se zahvaljujem. Kolega Žarko Obradović je podneo ovaj famozni amandman koji se odnosi na zarade članova agencije za poštanski saobraćaj i njenog predsednika. Moram da kažem da je to bila primedba načelnog karaktera.
Mi razumemo o čemu je govorio gospodin ministar i da je nemoguće da, uz nivo zarada kolegijuma borda direktora pošte, ljudi koji treba da ih kontrolišu imaju manje zarade. Za nas je to principijelno pitanje. Da li Narodna skupština, ona koja daje saglasnost na razna imenovanja i postavljenja, treba ubuduće da prihvata da svi oni koje ona imenuje, postavlja ili predlaže budu više plaćeni od samih narodnih poslanika, a pri čemu ne mislim da su plate narodnih poslanika niske.
To je pitanje načela i oko toga treba da se složimo i da se dogovorimo. Mislim da je moguće to regulisati na više načina. Naravno, to je pitanje izbora. Ako neko ne želi, on uvek ima izbor. Ne mora da bude ni poslanik, a ni član agencije za poštanski saobraćaj, može da radi nešto drugo, ukoliko nije zadovoljan kako je ta stvar regulisana sa plaćanjem.
Samo još nekoliko stvari koje su za nas, kao poslaničku grupu SPS, veoma važne. Ovaj zakon o poštanskim uslugama, kao ni zakon o železničkom saobraćaju, kao ni zakon o energetici, nije definisao imovinu ovih preduzeća. Smatramo da je to rđavo, iako se u obrazloženju zakona kaže da će to Vlada uredbom regulisati i da će pošta biti deoničarsko društvo itd. Za nas bi bilo logično da se to definiše zakonom. Pošta je državna, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog ovog monopola koji neki kritikuju. Znači, nastala je na osnovu poverenih poslova od strane države jednom monopolisti i zbog toga država ima, imala bi mesta da reguliše status imovine.
Imovina pošte je ogromna, pa čak i ona imovina za koju tvrdite da je prodata grčkom operateru, nije prodata imovina. Ovi operateri kupili su pravo ne eksploataciju telekomunikacija, a nisu kupili nijedan kvadratni metar, nijedan metar žice ni kabla, nijedan relej.
Oni su kupili pravo da u procentu, koliko je svaki od njih uložio, eksploatišu telekomunikacioni sistem za izvestan period. Pošta je vlasnik sveukupne imovine, ovaj narod je vlasnik te imovine. Bilo bi logično da se to reguliše ovim zakonom ili nekim drugim aktom, a da to, pri tom, ne bude uredba Vlade Republike Srbije, već to treba da dođe pred narodne poslanike, jer pošte ima u najmanjoj mesnoj zajednici, do ove velike kamene kuće, na koju smo svi veoma ponosni. Dakle, to je ogromna imovina. Vozni park Pošte Srbije je danas toliki da bi to moglo da pokrije jednogodišnju "Zastavinu" proizvodnju iz nekih srećnih godina, za koje ste vi tvrdili da nisu bile takve.
Još nešto, Pošta ima i onu imovinu koja nije strogo funkcionalna. Radi se o imovini koja se odnosi na društveni standard, tako se to nekada zvalo. I ovde, kao i kod železnice, molim da sa tim postupamo pažljivo. Lako ćemo se toga otarasiti. Ipak, želim da kažem da postoje zadužbine, kao što je Dom odmora u Vrnjačkoj banji. To je legat, gospodo, i on se ne može prodati. Postoji čitav niz drugih objekata, postoji imovina u Crnoj Gori. Tamo imamo, takođe, nešto što je nekada gradila Pošta.
Dakle, da se vodi računa da ljudi ne ostanu bez toga, kad kažem ljudi, mislim na sve zaposlene u PTT-u, jer nisu svi zaposleni u PTT-u inžinjeri. Ogroman je broj poštara, ogroman broj ljudi je sa nižom kvalifikacijom.
Želim posebno ovde da kažem, u Pošti radi jedna posebna kategorija ljudi, a to su šalterski radnici. Ovde ima ljudi koji su psiholozi, koji se bave strukom i znaju kad neko treba da provede 35 godina na šalteru, koji je stalno izložen sudu javnosti, koji sve vreme radi sa novcem, koji je pri tom stalno izložen građanima kojima se žuri, koji su često nezadovoljni, kad morate biti potpuno precizni, kad morate biti stalno ljubazni. To je jedan strašan stres.
Ti ljudi zaslužuju, osim pristojne plate, da imaju načina da se odmore, makar jednom u toku jedne godine, pod elementarno beneficiranim uslovima. Dakle, govorim potpuno iskreno, jer svako ko je od nas jednom bio na šalteru, a svi smo često, znamo kakav je to posao. To je posao u kome ne sme da bude manjka, u kome uvek morate imati osmeh, u kome uvek morate imati razumevanje, u kome ne smete zakasniti, gde je pauza strogo propisana, gde je uniforma propisana.
Dakle, nije svejedno raditi takve poslove i neke druge poslove. Važno je da razumemo i te ljude, da im obezbedimo da imaju ovu elementarnu zaštitu i da mogu da se odmore u objektima koje je Pošta izgradila.
Sasvim na kraju, gospodine ministre, lično vam se obraćam. Čačak je pre dosta godina imao priliku da jedan Čačanin bude ministar pošte, a to je bio gospodin Vojko Čvrkić. Kada je on bio ministar, taj grad je dobio jednu velelepnu zgradu. Red je da uradite to isto. Imate pred sobom još nekoliko godina. To Čačani od vas očekuju.

Reč ima narodni poslanik Dejan Stojiljković.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine predsedniče, poštovani gospodine ministre, poslanici DSS će glasati za Predlog zakona o poštanskim uslugama.
Ono što je suština ovog zakona, a to smo čuli od gospodina ministra, jeste da on uvodi konkurenciju u poštanski saobraćaj i da, praktično, omogućava postepenu liberalizaciju tržišta poštanskih usluga. Uvođenje konkurencije građanima kao rezultat treba da pruži bolje i jeftinije usluge, ali i čitav niz boljih servisa koje danas savremene tehnologije mogu da pruže. To je, uostalom, bio i cilj koji su prilikom donošenja svojih zakonskih rešenja imale i druge zemlje, između ostalih, zemlje članice Evropske unije i neke od zemalja u okruženju.
Kako smo mogli da pročitamo u obrazloženju, prilikom izrade ovog predloga zakona imalo se u vidu i korišćena su iskustva i rešenja tih zemalja, kao i preporuke Svetskog poštanskog saveza i direktive Evropske unije.
Zašto je ovo važno? Zato što je u mnogim oblastima, pa tako i u ovoj, Srbija dugi niz godina i te kako išla u korak sa razvijenim zemljama. Od mog kolege poslanika, gospodina Ivanjija, već smo mogli da čujemo neke od podataka koji to potvrđuju. I ja sam spremio neke od njih. Mogli bi da čujemo još dosta interesantnih podataka, ali smatram da je i ovo što smo čuli dovoljno da zaključimo da je naša zemlja i te kako pratila svetske i evropske trendove razvoja poštanskih usluga.
Za preko 160 godina postojanja, Pošta u Srbiji je postala jedno od najvećih javnih preduzeća. Ona građanima pruža široku lepezu usluga: prijem i slanje pošiljaka, pisama, robe, novca itd. i to na celoj teritoriji Srbije. Ona je suvlasnik ili osnivač i nekih drugih preduzeća, kao što su Telekom Srbije, Mobtel Srbije, Poštanska štedionica itd. Pored tih, da kažem, klasičnih usluga, Pošta nudi i neke usluge koje spadaju u oblast savremenih sistema, kao što je internet provajding, kao što su kablovsko-distributivni sistemi itd.
Sve u svemu, očigledno je da se radi o velikom i složenom sistemu koji je preko potreban građanima i našoj zemlji i koji ima veoma jaku tradiciju.
Međutim, da bi se omogućio dalji razvoj poštanskih usluga u našoj zemlji potrebno je zakonski urediti ovu oblast, tako da se pored boljih usluga obezbedi lakša i tešnja saradnja sa sličnim sistemima zemalja u okruženju i zemalja Evropske unije. Ovo je potrebno uraditi i zbog toga što će na taj način biti omogućeno i pokrenuto ulaganje stranog kapitala u ovaj sistem, a što do sada, upravo zbog zastoja u restrukturiranju ovog sistema, nije bio slučaj.
Šta je to što ovaj zakon donosi kao značajne novine i zbog čega će poslanička grupa DSS glasati za ovaj zakon? To je delimično i postepeno ukidanje monopola u ovoj oblasti, ali uz jedan mehanizam koji obezbeđuje da se Pošta u Srbiji transformiše u moderno preduzeće koje je sposobno da se na tržištu izbori za vodeće mesto pružaoca poštanskih usluga i koje obezbeđuje, istovremeno, da naši građani u tom procesu ne dođu u situaciju da budu uskraćeni za bilo koju od ovih usluga, bilo gde u Srbiji da žive.
Zakonom se, čuli smo više puta ovde, definiše univerzalna poštanska usluga, kao minimalni skup usluga koje se, pod istim uslovima, propisanim kvalitetima i pristupačnim cenama, obavljaju na teritoriji cele Srbije. Već smo od gospodina Jovanovića, jednog od prethodnih govornika, čuli o kojim se to uslugama radi.
Javni poštanski operateri i drugi operateri moraju za vršenje tih usluga da obezbede, praktično, mrežu za pružanje tih usluga, koje će pokriti celu teritoriju Srbije, kao i da dobiju posebnu dozvolu tj. licencu za obavljanje ovih poslova. Svi poštanski operateri mogu da obavljaju i druge usluge, ali sada se već radi o uslugama gde oni, praktično, konkurišu jedni drugima na tržištu. Ta konkurencija bi vremenom morala da dovede do poboljšanja kvaliteta tih usluga, kao i do nižih cena.
Ono što se garantuje javnom poštanskom operatoru, to je monopolsko obavljanje tzv. rezervisanih usluga. To su usluge koje se najčešće koriste u poštanskom sistemu i te usluge bi trebalo da obezbede siguran izvor prihoda za javnog poštanskog operatora, a to je u ovom slučaju Pošta Srbije. Ovo rešenje treba da omogući da se ove usluge mogu i moraju obavljati na celoj teritoriji, jer je sigurno da nisu isti uslovi i nisu isti prihodi u velikim urbanim sredinama i u malim ruralnim, često i siromašnim sredinama.
Da nije ovakvog rešenja, pitanje je da li bi se našao bilo koji operater koji bi našao interes da poštanske usluge pruža u retko naseljenim siromašnim sredinama.
Sa druge strane, naravno, ne sme se dozvoliti da građanima koji žive u tim malim sredinama budu, zbog nerentabilnosti, ove usluge uskraćene. Zato smatramo da je ovo rešenje dobro i da je neophodno.
Ovo monopolsko pravo, čuli smo više puta, trebalo bi postepeno da bude ukidano i da konačno bude ukinuto do 2009. godine, kada bi Pošta trebalo da se svojim kvalitetom i širokim asortimanom svojih usluga, rekao sam već, izbori za lidersku poziciju na tom tržištu. Svi operateri konkurišu na tržištu za obavljanje tzv. nerezervisanih usluga i za to je potrebno da dobiju odgovarajuću dozvolu, tj. odobrenje. I jednu i drugu vrstu dozvola daje novo nezavisno regulatorno telo, a to je agencija za poštanske usluge Republike Srbije.
Moje kolege iz poslaničke grupe DSS će verovatno posle mene govoriti i o nekim drugim pitanjima i dobrim rešenjima vezanim za ovaj predlog zakona.
Meni ostaje da zaključim da se ovi zakonom uređuje usklađivanje našeg zakonodavstva sa zakonima EU, mogućnost da se kroz stvaranje konkurencije poboljšaju i prošire poštanske usluge, a da istovremeno te usluge budu jeftinije. Ovim zakonom se stvaraju uslovi za nove strane investicije i strateško povezivanje sa partnerima drugih zemalja, pri tome pogotovo mislim na kompanije koje se bave istom delatnošću koje poseduju tehnološka znanja i potencijale, a kojima će postati interesantno tržište u Srbiji.
Naravno, promene, naročito one pozitivne, ne mogu se desiti preko noći i naša je obaveza da to pokrenemo i da kao država stvorimo sve neophodne uslove. Ovaj zakon je u toj funkciji i u ime DSS pozivam poslanike da glasaju za ovaj zakon. Hvala.

Hvala vama. Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPO - Nova Srbija, Velimir Stanojević, izvolite.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, konačno se pred nama nalazi Predlog zakona o poštanskim uslugama, na koji se čeka od septembra 2003. godine.
Ovim zakonom, stiče se prvi utisak, želi se postići transformacija poštanskih uprava u nezavisne subjekte koji će biti i pravno nezavisni, ali pre svega finansijski stabilni i sposobni da se u uslovima sve veće konkurencije prilagode tržištu. Ali ono što je po meni najbitnije, da se prilagode potrebama neposrednih korisnika.
Činjenica je da do 2009. godine treba ukinuti monopol u sektoru poštanskih usluga, poput ovoga u telekomunikacijama, i upravo u tom periodu treba realizovati reformu sistema PTT-a. To je jedan od uslova kako bi se pošta, kao javni operator, pripremila za konkurenciju na sve većem tržištu u ovoj oblasti.
Sigurno je da su pri izradi ovog zakona korišćena iskustva zemalja EU, kao i zemalja u tranziciji i svakako da su ta rešenja bila korisna u iznalaženju pravnih rešenja, ali sam siguran da je predlagač kroz Predlog ovog zakona, ali i da će kroz prateća zakonska i podzakonska akta, imati u vidu specifičnosti našeg PTT sistema, respektujući pri tom, pre svega, tešku situaciju u kojoj se ovaj sistem trenutno nalazi.
Ako se žele stvarne i strukturne promene koje će dovesti do željenih rezultata, a siguran sam da se to želi, potrebno je izvršiti određene pripremne radnje, pre svega što se tiče zaposlenih u ovom sistemu, ali i kompletnog sistema za predstojeće promene. Sigurno je da je ta startna promena izmena pravnog statusa pošte, kao preduslov da pošta postane jedno moderno preduzeće. Činjenica je da će kroz postepenu liberalizaciju tržišta u sferi poštanskih usluga biti uvedena konkurencija, gde će i javni poštanski operatori, ali i drugi operatori, prema zakonski ustanovljenim kriterijuma, obavljati svoje usluge korisnicima.
Najbitnije je da ovaj zakon obezbeđuje obavljanje univerzalne poštanske usluge po ujednačenim cenama prema stanovništvu, a kroz rasprostranjenu nacionalnu poštansku mrežu i, siguran sam, na taj način će se obezbediti i maksimalni kvalitet poštanskih usluga. Ono što je veoma važno, podstiče konkurenciju i na taj način inicira dalji razvoju u sistemu pružanja poštanskih usluga.
Kada se govori o univerzalnoj poštanskoj usluzi, poštanski operatori univerzalne usluge su obavezni da na celoj teritoriji Republike obezbede obavljanje minimalnog skupa ovih usluga po ujednačenim cenama. Ovu univerzalnu poštansku uslugu mogu obavljati i javni operatori, u trenutnoj situaciji je to Javno preduzeće PTT Srbija, a i drugi poštanski operatori koji dobiju odgovarajuću licencu.
U ovom drugom delu rezervisanih usluga, a u cilju obezbeđenja kontinuiranog obavljanja univerzalne usluge, javni operator, PTT Srbija, imaće ekskluzivno pravo prijema, prenosa i uručenja pismonosnih pošiljaka prema kriterijumima koji su predviđeni Predlogom ovog zakona, kao i prijema, prenosa i isplate uputnica u klasičnoj ili elektronskoj formi. Naravno, u delu van rezervisanih usluga, javni operator i privatne kompanije konkurišu kako po ceni, tako i po kvalitetu na slobodnom tržištu.
Što se tiče dozvola, to se takođe zakonom jasno precizira, da se one mogu izdati i stranim i domaćim i pravnim i fizičkim licima, i tu imamo dve vrste dozvola, po Predlogu ovog zakona. To je odobrenje za obavljanje nerezervisanih poštanskih usluga i licenca za obavljanje univerzalne poštanske usluge.
Zbog čega, po nama iz poslaničke grupe SPO - Nova Srbija, treba glasati za Predlog ovog zakona? Pored svega ovoga, donošenjem ovog zakona predviđeno je i da Vlada Republike Srbije, uporedo sa ovim zakonom, pristupi osnivanju pošte Srbije kao akcionarskog društva kojim se postojeće Javno preduzeće PTT Srbija organizuje u javnog poštanskog operatera, siguran sam na potpuno novim i savremenim osnovama.
Drugi razlog, na početku sam rekao, na donošenje ovog zakona čeka se skoro dve godine i to je dovelo do ozbiljnih posledica po Javno preduzeće PTT Srbija i pojave nelojalne konkurencije u oblasti poštanskog saobraćaja u Srbiji. Na kraju, zaostajanje u restrukturiranju ovog javnog preduzeća, kao i celokupnog sistema poštanskog saobraćaja u Srbiji, već je dovelo do izvesne nekompatibilnosti sa zemljama u okruženju, ali i sa zemljama EU, i jedna od posledica jeste da nije bilo ulaganja stranog kapitala u ovoj oblasti.
To su sve razlozi zbog kojih pozivam sve narodne poslanike da glasaju za Predlog ovog zakona, a poslanička grupa SPO-Nova Srbija će podržati Predlog ovog zakona. Hvala vam.

Hvala najlepše. Da li još neko želi reč?
Ovlašćeni predstavnik DS, narodni poslanik Milan Marković.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani narodni ministri, za DS u načelu ovaj zakon jeste prihvatljiv i to je sasvim razumljivo, jer nacrt ovog zakona suštinski je nastao još tokom 2003. godine, odnosno u vreme kada je bila Vlada premijera Zorana Živkovića.
Istina, ovo je jedan od brojnih zakona koji su pripremljeni u to vreme, koje sadašnja vlada stavlja u proceduru i mi smatramo da to nije loše zbog toga što u osnovi sadrže rešenja i reformsku ideju koja je svojstvena DS. Neki od tih zakona su u međuvremenu menjani, po našem mišljenju nagore, a neke dobre ideje u nekim novim zakonima su lošim zakonskih tekstovima kompromitovane. Međutim, mislimo da zakon koji ste nam vi danas ovde prezentovali jeste zakon za koji možemo glasati, drži se dobre ideje i samu ideju demonopolizacije i jednog savremenog ustrojstva ove oblasti u potpunosti poštuje.
Osnovna rešenja ovog zakona su usmerena ka savremenim standardima i rešenjima Evropske zajednice. Demonopolizacija poštanskih uslova, koja se delimično de fakto i ostvarila u praksi, npr. ulaskom na naše tržište multinacionalnih prenosioca poštanskih dobara kao što je DHL, ta demonopolizacija treba ove usluge da preobrazi iz usluga koje građanima daje država u servis koji se obezbeđuje na tržišnim principima, brže, efikasnije, jeftinije i pouzdanije.
To je put koji su prešle i prelaze sve zemlje sveta koje pretenduju na tržišnu ekonomiju i razvoj.
Naravno, otvaranje tržišta ne sme i ne može da bude anarhično u ovako tradicionalnom, važnom segmentu usluga i zbog toga je naročito važna uloga budućeg regulacionog tela predviđenog i ovim zakonom. Mi mislimo da takvo regulaciono telo treba da postoji i da prosto ne možemo u načelu govoriti o postojanju agencije, regulacionog tela, kao nečemu a priori negativnom. Naime, praksa, i uporedna i kod nas, pokazuje da takva regulaciona tela treba da postoje, jer obezbeđuju i efikasnost i nezavisnost u obavljanju poslova.
Pravila igre koja kroz svoju praksu bude ustanovilo ovo telo biće odlučujuća i za status današnjeg Javnog preduzeća PTT-a i za druge učesnike na tržištu poštanskih usluga. Da to nije uvek lako pokazuju iskustva susednih zemalja, u kojima postoje oštri sporovi između pošte i privatnih distributivnih preduzeća.
U vezi sa ovim treba ukazati da ovaj zakon predstavlja i osnov za hitno pristupanje restrukturiranju jednog od velikih sistema, to je JP PTT, a tu je najveća odgovornost na Vladi, kao reprezentu isključivog vlasnika. PTT se mora pretvoriti u tržišno orijentisanu, dobro organizovanu i efikasnu organizaciju. Koliko je taj zadatak osetljiv dovoljno ukazuje podatak da u ovom sistemu danas radi preko 15.000 ljudi.
Međutim, okolnosti, a posebno određeni potezi Vlade, ne idu ovome na ruku. U svetu pošte su se reformisale tako što su preuzimale, pre svega, zahvaljujući svojoj razvijenoj infrastrukturi, niz profitabilnih poslova, naročito u oblasti takozvanih malih bankarskih poslova. Uslovi za to u Srbiji će biti znatno otežani.
Ne samo da je Poštanska štedionica postala posebna bankarska organizacija, već je preuzimanjem konkurentske mreže ZOP-a pošti stvorena od strane države ili njenih delova, konkurentska organizacija, većinski u privatnoj svojini, a zove se - Nacionalna štedionica. Priznaćete da taj apsurd treba ponoviti da se čuje, znači, privatna, a ima naziv - nacionalna.
PTT je uopšte u Srbiji nominalni bogataš koji danas teško preživljava. U svakom slučaju, otvaranje tržišta je neminovno, kao i restrukturiranje PTT-a, i zbog toga u načelu podržavamo ovaj zakon, jer mislimo da on daje dobru osnovu da se to i ostvari.
Naravno, to ne znači da nemamo izvestan broj primedbi, dali smo u i vidu amandmana i daćemo u raspravi u pojedinostima. Nažalost, Vlada po običaju sve što dolazi od strane DS-a a priori odbija, bez ulaska u suštinu tih primedbi, pa makar one bile i krajnje banalne i odnosile se na tehničke ispravke ili na gramatičke greške u tekstu.
Kada je reč o regulacionom telu, mi imamo dva pitanja. Prvo, da li je dobro postavljen način njegovog izbora i da li taj način izbora obezbeđuje nezavisnost?
Naime, kao što je već ovde malopre napomenuto, u članu 66. predviđeni su poslovi koje obavlja agencija, pa se kaže da poslove iz stava 1. tačka 1) do 12) ovog člana - agencija obavlja kao poverene poslove. Moram priznati da mi nije jasno zašto su ti poslovi definisani kao povereni.
Drugo pitanje, da li, ukoliko obavlja te poslove kao poverene poslove, ona može ostvariti nezavisnost od ministarstva, odnosno od Vlade koja poverava te poslove agenciji.
Dalje je sporan, kada govorimo o nezavisnosti ovog tela, izbor članova saveta. U zakonu stoji: "Vlada utvrđuje na osnovu kandidature koju podnose Ministarstvo, odgovarajuće naučne institucije, kao i registrovana udruženja poštanskih operatora i/ili korisnika". Mislim da bi se veća demokratičnost i sigurno bolja nezavisnost ostvarila ako bi to predlagale poslaničke grupe, ali dobro.
Međutim, moram reći da, kada je u pitanju nezavisnost, tu postoji jedna dilema koja je prosto proizvod našeg iskustva sa ovom vladom i sa ovom vladajućom većinom, i verovatno telo, koje je moralo biti u najvećoj meri nezavisno, ispostavilo se do te mere zavisno i do te mere podložno pritiscima da je predsednik tog tela od tog pritiska na kraju pao u nesvest.
Naravno, radi se o Komisiji za hartije od vrednosti, tako da nezavisnost nije dovoljno samo da se utvrdi deklarativno u zakonu, ukoliko ne postoji politička volja da se zaista ta nezavisnost i sprovede, i da se zaista mi kao društvo prosto izmenimo u tom pravcu i da ne gledamo sve kroz prizmu interesa političkih partija. Ukoliko to ne bude postojalo, onda nam džaba kakva god da bude normativna regulativa.
Što se tiče plate predsednika saveta, zaista tu postoji određena dilema. Nažalost, to je neka dilema koja generalno prati i ovu i prethodnu vladu, i one prethodne vlade, gde imamo takav jedan apsurd, jednu kontradiktornost, da ćete nabrojati hiljade i hiljade raznih funkcionera u ovoj državi, raznih direktora javnih preduzeća koji imaju daleko veće plate nego što su to plate i poslanika, i predsednika Vlade i predsednika države.
Mislim da skoro da nema direktora javnog preduzeća u Srbiji koji nema veću platu od predsednika Republike Srbije, mislim da je to svojevrstan apsurd i nadam se da ćemo to zajedničkom saglasnošću rešiti, jer malo nam država deluje neuredno i naopako, ako bi neko pogledao uopšte kako izgleda naša struktura, sistematizacija u državnoj upravi.
Još jednu primedbu imam, a to je na član 72 – na statut agencije saglasnost daje Vlada. Mislim da ne bi bilo ništa sporno da na statut agencije saglasnost daje Narodna skupština i mislim da bi ta primedba mogla da se uvaži, a ukoliko ne, bože moj, mi kao opoziciona poslanička grupa normalno je da imamo određene primedbe i da imamo suštinska i konceptualna neslaganja sa vladajućom većinom, pa su ona nekada veća, nekada manja. U ovom zakonu su ipak u toj meri, da tako kažem, da ih je moguće tolerisati, pa ćemo ipak u načelu prihvatiti ovaj zakon.
Druga stvar koja jeste zabrinjavajuća to je što, ako se ne varam, ova vlada za ovih godinu dana nije uspostavila funkcionisanje, dakle, nije mi poznato da funkcioniše jedno regulatorno telo ili nezavisna komisija. To može da uputi, iskreno da vam kažem, na zaključak, dakle, ne bih voleo da budem zlonameran, pogotovu se to ne odnosi na vaše ministarstvo u nekoj ozbiljnijoj meri, ali moglo bi se zaključiti da Vlada zadržava za sebe mogućnost da na neki način bez odgovornosti određuje, reguliše tržište, što mi je, moram priznati, malo i kontradiktorno, obzirom na tržišno opredeljenje i ove vlade i prethodne vlade, i uopšte na tržišno opredeljenje našeg društva nakon 2000. godine.
Sa druge strane, to može doći do toga da se određenim izmenama i dopunama ovlašćenja i obaveza Narodnoj banci prebaci i ova ingerencija, što je, nadam se da se slažete, već previše, obzirom da se Narodna banka u Srbiji bavi verovatno onim čime se ne bi nijedna banka u svetu bavila. Pa eto, imali smo ovde raspravu o osiguranju, kada smo utvrdili da postoje samo dve zemlje u svetu koje imaju tu nadležnost, a jedna od njih, ne bih znao ni ime da kažem, neka zemlja u Aziji, a druga je negde u Africi, i to je sve, iako se ministar Dinkić trudio da nam objasni da to nije tako.
Ostaje još jedno manje pitanje, da li je optimalno rešena sudbina postojeće zajednice PTT-a. I u članu 66. sporne su nam tačke 12) i 14) u stavu 1, ali to ćemo u delu rasprave u pojedinostima obrazložiti kroz amandmane koje je podneo kolega Boško Ristić.
Završavam, DS će glasati za ovaj zakon u načelu, ali vas pozivamo da pri formiranju regulacionog tela, odnosno ove agencije, odnosno saveta budete objektivni, nepristrasni, bez uplitanja političkih interesa i da se potrudite da zaživi kako je predviđeno odredbama ovog zakona, odnosno kako ne bismo došli u situaciju kao za druga regulatorna tela, da nisu zaživela, a evo već je prošlo po šest meseci više od onog dana kada ih je Narodna skupština izglasala konkretnim zakonskim predlozima. Hvala na pažnji.

Pošto više nema ovlašćenih predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa, obaveštavam vas da su se za reč prijavili predstavnici tri poslaničke grupe, SRS, DSS-a i G17 plus.
Pozivam, prvo ima reč narodni poslanik Milka Silajev, a neka se pripremi narodni poslanik Aleksandar Đorđević. Izvolite, gospođo Silajev.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo poslanici, poštovani ministre, kao što je poznato, u Evropi je došlo do velikih promena što se tiče velikih sistema. Evropska unija je tražila da dođe do deregulacije i liberalizacije velikih sistema. To je normalno moralo da obuhvati i oblasti poštanskog saobraćaja. To se nametnulo kao neophodnost.
Jedan kuriozitet je bio prisutan u Evropskoj uniji, da se nemačka pošta dugo opirala liberalizaciji i čak je Nemačka morala da plati kaznu Evropskoj uniji zato što to nije uradila na vreme.
Kao što znate, transformacija poštanskih uprava u nezavisne subjekte, sa precizno definisanim pravnim statusom, finansijskom samostalnošću, a sve sa ciljem da se i u uslovima narastajuće konkurencije prilagode tržištu i potrebama korisnika. Tako je pravo monopola u telekomunikacijama ukinuto 1998. godine, a pravo monopola u poštanskom saobraćaju biće zadržano do 2009. godine.
To je pravo koje će iskoristiti zemlje u tranziciji da se prilagode ovom procesu, koji nimalo nije lak i koji će biti bolan za radnike svih velikih sistema, ali na svu sreću zna se procedura kako će se rešavati ti problemi, time što će se praviti socijalni programi za radnike i tako rešavati njihovi problemi.
Dakle, u ovom periodu treba ukinuti monopol na poštanski saobraćaj, sprovesti strukturnu reformu čitavog PTT sistema. Ono što je simptomatično za nas kao zemlju, nismo postupili kao zemlje iz okruženja. Zemlje iz okruženja su 90-tih godina donele zakon o izdvajanju pošte od telekomunikacija. Mi to nismo učinili.
Godine 2002. je donesen Zakon o telekomunikacijama, donosimo sada zakon o pošti, sigurna sam da ćemo ga doneti, međutim nije donesen zakon o razdvajanju jednog od drugog i u ovom periodu su i dalje vladali zakoni iz prošlog perioda. To je Zakon o sistemu veza i tu nisu definisane i strogo opredeljene delatnosti, tako da je to stvaralo dosta problema.
Kako je pošta međunarodno homogeni deo integrisane svetske poštanske mreže normalno da je potrebno usvojiti zakon o pošti. Razlog za usvajanje ovog zakona je taj što je postojeći Zakon o sistemima veza, koji obuhvata oblast i pošte i telekomunikacija, koncepcijski napušten kao neodrživ, a sa usvajanjem Zakona o telekomunikacijama normalno da je postao neophodan.
Strategija razvoja poštanskog saobraćaja, nadam se da će vrlo brzo biti donesena, mora biti usmerena ka zahtevima tržišta, a isto tako i ka rešavanju statusa poštanskih uprava. Imamo Zajednicu jugoslovenskih pošta i njen status mora biti rešen.
Devedesetih godina u Vašingtonu je održan svetski poštanski savet i zaključeno je da pošta mora da se razvija kao samostalna i komercijalna delatnost. Godine 1994. u Seulu doneta je direktiva koja je posebno bila posvećena uvođenju konkurencije na tržištu poštanskih usluga. Pošta i telekomunikacije moraju biti oslobođene državnog uticaja.
Ako se žele strukturne promene, koje će dovesti do rezultata da pošta bude sposobna za konkurenciju, potrebno je izvršiti precizno planiranje sistema za promene, kao i pripreme zaposlenih da prihvate te promene.
Stiče se utisak da smo mi zaspali u socijalizmu, a nikako da se probudimo u kapitalizmu. On je tu usvajanjem zakona koji na neki način tretiraju konkurenciju, to je kapitalizam. On je surov, a mi moramo da se pripremimo da ne bude tako surov, da radnici budu zaštićeni. To mora da bude apsolutno apostrofirana humana nota ovog sistema.
Ovim zakonom se, već je bilo reči, uvodi konkurencija u poštanski saobraćaj kroz postepenu liberalizaciju tržišta poštanskog saobraćaja, na kome će svi učesnici, javni poštanski operatori i drugi poštanski operatori, pod uslovima određenim zakonom, obavljati poštanske usluge, a cilj je da operatori maksimalno razvijaju poštanske usluge, uvode nove usluge i prate tehnološki razvoj prisutan u svetu.
Osnovnim odredbama ovog zakona uređuje se obavljanje poštanskih usluga, obezbeđuje se dostupnost univerzalne usluge pod jednakim uslovima. Ono što je karakteristično jeste da je iz univerzalnih usluga izvedena posebna usluga, a to su garantovane usluge koje su monopolske, to su tzv. rezervisane usluge. U mnogim zemljama, a sada sam imala priliku da vidim Kanadu, tamo gde je ogromno prostranstvo država vodi računa o tome i garantuje isporuku i najudaljenijem delu zemlje, da stanovništvo ima komunikaciju sa svetom. Taj deo i dalje je pod kontrolom države.
Tamo sam videla Canadian post, taj deo je državni. To je ono što je karakteristično za zemlje sa velikim rastojanjima, ali i za zemlje kao što je naša, gde je raslojavanje stanovništva ogromno, gde ima mnogo siromašnog sloja koji neće moći da plati pošiljku po tržišnoj vrednosti.
Osnovnim odredbama ovog zakona uređuje se obavljanje poštanskih usluga i obezbeđuje dostupnost univerzalne usluge, koja je tačno definisana.
Zakon je bio dobar. Dijapazon te univerzalne usluge je dosta širok, tako da obezbeđuje da pošta može da izdržava sebe samu i da bude rentabilna. Sve ostale usluge, kao što su kurirske usluge, hibridne pošte, jesu komercijalni servis.
Za obavljanje univerzalnog servisa javni operator je dužan da obezbedi dovoljnu gustinu pristupnih tačaka za korisnike, a to su tzv. naše pošte. Tu je pošta spremna da napravi racionalizaciju tzv. franšizama. Opet sam bila u prilici da vidim da u samousluzi imate poštu, odnosno deo samousluge obavlja poštansku delatnost, kao i knjižara. To je jedna mogućnost za radnike, onda kada se pošta stvarno transformiše i kada mnogi ljudi budu napuštali poštu, da otvaraju svoj biznis, mali biznis, da to bude porodični biznis, kako bi se prevazišli socijalni problemi.
Ostale usluge, kao što je npr. univerzalni servis, moraju da se obavljaju na osnovu licence. Sada je to preduzeće PTT saobraćaja Srbije u okviru univerzalne usluge; normalno, definiše se šta je rezervisana usluga, a da bi se pokrio deficit oko obavljanja univerzalne usluge, odnosno univerzalnog servisa, rezolucijom iz Seula je rečeno šta svaka zemlja može da definiše šta je to usluga. Zakonom je to tačno definisano i to je dobro urađeno.
Zakon daje ovakva rešenja da PTT Srbije ima pravo prijema, prenosa i uručenja pismonosnih pošiljaka mase ne veće od 350 grama, to je širok dijapazon. Evropske zemlje idu na 50 grama. To, kao i prijem i prenos isplate uputnica u klasičnoj i elektronskoj formi. Zakon o poštanskim uslugama određuje gornji limit na bazi mase i po ceni na osnovu direktive Evropske unije, i to je tačno definisano. U domenu van rezervisane usluge javni poštanski operatori i drugi operatori, privatne kompanije, konkurišu jedni drugima po ceni, kvalitetu na slobodnom tržištu. To je za korisnike dobro.
Javni operator mora da se ponaša po pravilima koja zabranjuju zloupotrebu dominantnog položaja na tržištu. Na iznos poštarine rezervisanih usluga saglasnost daje Republika Srbija i nadoknađuje ako se desi gubitak. Bila sam u prilici da dam jedan amandman, ali se desilo da sam ga povukla.
Mišljenja sam da će Vlada razmisliti o tome, bez obzira na događanja. U slučaju da prihodi od rezervisanih usluga budu manji od troškova, država treba da nadoknađuje gubitak javnom operatoru. Troškovi su osnov za određivanje poštarine. To će regulisati agencija. Javni poštanski operator mora da odvoji posebne račune za rezervisane i nerezervisane poštanske usluge.
Novina u ovom zakonu je agencija. To je poznato. Bilo je dosta reči o tome. Ona mora da bude samostalni subjekt. Dozvole i licence će morati da izdaje.
Posebno je pitanje što mi u Srbiji ne primenjujemo Zakon o koncesijama. Imamo ga, nažalost, ne primenjujemo ga.
Koristiću vreme da pričam o tome, pogotovu što će sada biti, bilo je najave od gospodina ministra, formirana agencija za telekomunikacije.
Zakon o koncesijama definiše državna dobra i mnoga državna dobra država daje na raspolaganje besplatno. Nismo toliko bogati da možemo tako da radimo. Država mora da bude bogata da bi pojedinci bili bogati, da ne bude suprotno, pa da nam se događaju ovakve stvari kakve se događaju.
Na neki način sam inicirala, a to ću raditi i dalje, da se konačno počne sa primenom Zakona o koncesijama, jer je korišćenje jedne trase za obavljanje poštanskog saobraćaja državno dobro. Državno dobro su radiofrekvencije, i "Knjaz Miloš", "Voda" itd.
Agencija vodi računa o sprovođenje lojalne konkurencije, štiti korisnika i nacionalnu ekonomiju u celini. Ona izdaje dozvole na period od deset godina.
Poštanski operator plaća agenciji troškove za izdavanje dozvola i nadoknadu za obavljanje poštanskih usluga. Rečeno je kako se agencija finansira. Postojeće stanje je takvo da je neuređeno tržište u oblasti poštanskog saobraćaja zastarelo. Organizovano je tako da imamo za posledicu one koji divlje daju usluge, da nisu registrovani, što nije dobro.
Ovaj predlog zakona je dobar. G17 će ga podržati. I ranije se sećam, na internetu sam puno nailazila na informacije da je na dnevnom redu zakon o poštanskom saobraćaju, ali normalno, Vlada ga je prilagodila novim odredbama, novim direktivama Evropske unije, što je normalno.
Još nešto bih htela da kažem. Prošli put kada sam diskutovala o zakonu o železnici, kazala sam - naši zakoni su preobimni. Apelujem na predstavnike Vlade da zakoni budu kratki, precizni, a sve tehnološke stvari moraju biti regulisane pravilnicima, odlukama Vlade ili odgovarajućih organa. Zašto to kažem? Zato što je lakše menjati pravilnike nego zakone i članove zakona. Procedure su komplikovane.
Kazala sam, Zakon o telekomunikacijama Slovenije ima 25 pravilnika i kraći je od našeg. Nadam se da će i ovaj Zakon o telekomunikacijama, ma kako bio dobar, normalno se prilagođavati u skladu sa promenama, tehnološkim i tehničkim.
Posebno bih htela da ukažem na to da su najomiljenije ličnosti u selu: poštar, učitelj; pop više nije, nekada je bio. Poštari su ljudi koji nose informacije i ljudi nekada stoje na stanicama i čekaju da dođe pošta, jer je to veza sa svetom. To su stvarno mučeni ljudi, rade po kiši i snegu. To su naši mali heroji. Ja sam poštanski radnik.
Mi smo te ljude uvek poštovali, kao i šalterske radnike, koji su u stalnom kontaktu sa korisnicima usluga. To je vrlo naporan posao.
Nadam se da će pošta, odnosno preduzeća i Vlada napraviti takav zakon i socijalni program da to bude za dobrobit naših radnika. Hvala.