Dame i gospodo narodni poslanici, član 15. glasi: "Ako i posle naplate vanredne premije", koliko god odluče da uzmu, jer limita nemaju, "sredstva Fonda za osiguranje depozita nisu dovoljna za isplatu osiguranih iznosa, dopunska sredstva Agencija može obezbediti zaduživanjem, na osnovu odluke Upravnog odbora, uz prethodnu saglasnost Vlade Republike Srbije".
Šta ako agencija ne dobije saglasnost Vlade Republike Srbije? Hoće li agencija u stečaj i likvidaciju? Kako ćete regulisati kada davanja te agencije budu daleko veća od prethodnih primanja, bez obzira na to što se na jedan apsolutno neadekvatan način puni taj fond u agenciji. Šta će se desiti sa agencijom, šta će se desiti sa deponentima, šta će se desiti sa poslovnim bankama koje su deponovale svoja sredstva u agenciju? Šta će se desiti sa osiguranjem. Gomila otvorenih pitanja na koja ovaj zakon ne daje odgovor. Zato smatram da amandman na član 15. treba usvojiti.

O istom amandmanu, narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo, sada se postavlja pitanje uopšte postojanja člana 4. Predloga zakona, u kome se kaže da, agencija osigurava depozite do visine osiguranog iznosa. Stav 2. kaže: "Za obaveze iz stava 1. ovog člana jemči Republika Srbija", da bismo u članu 15. imali situaciju da, ako i posle naplate vanredne premije sredstva fonda za osiguranje depozita nisu dovoljna za isplatu osiguranih iznosa, dopunska sredstva agencija može obezbediti zaduživanjem, na osnovu odluke upravnog odbora, uz prethodnu saglasnost Vlade Republike Srbije.
Sada vidimo da je kompletno zaokružena delatnost agencije koja može slobodno da se zove i banka. Ona sredstva koja dobija za osiguranje depozita, može da upotrebi za kupovinu hartija od vrednosti koje emituje ili Narodna banka, ili Republika Srbija, ili neka druga strana banka. Kad potroši te pare i reši da zatvori neku banku, onda mora da uzima kredit. Od koga, to se postavlja pitanje. Hoće li cena koštanja tog kredita da bude veća nego profit koji će agencija da ostvari kupovinom hartija od vrednosti, bez obzira da li od Narodne banke, da li od Republike Srbije ili neke druge strane banke.
Ako se to desi, ko će da bude odgovoran? Kako uopšte možete, ukoliko planirate da se bavite nekim osiguranjem na ovom nivou, nije ovo osiguravajuće društvo pa ćete taj slobodni višak novca da plasirate na tržište, jer ostavljate mogućnost: šta ako? Ta mogućnost kaže, da možete da se zadužite i kod onih banaka koje će da vraćaju novac građanima preko agencije, pa će imati duplu korist. Da ne pričam o koristi koju su imali zatvaranjem nekih banaka u 2002. i 2003. godini.
Znači, svakim članom, kako god se rasprava nastavlja, rađa se previše sumnji u ispravnost i dobru volju predlagača ovog zakona. Više se ide u tom smeru, da se potvrđuje mogućnost manipulisanja na tržištu novca, gde neko treba, kroz određen zakonski predlog, da ostvari ne baš mali profit.

Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Kod ovog člana je predlagač zakona malo ispravio svoju pravnu regulativu, pa je u donošenju odluka odredio pravu i kvalifikovanu instituciju, odnosno organ, a to je upravni odbor agencije. Međutim, promašio je, s obzirom na to da se kaže da se zadužuje, po svoj prilici je predlagač zakona mislio na zaduživanje u inostranstvu.
Shodno odredbama Zakona o NBS, ni jedna institucija, a posebno ne agencija, ne može se zadužiti u inostranstvu bez prethodne saglasnosti NBS. Po svoj prilici se u formulaciji ovog člana mislilo upravo na zaduživanje u inostranstvu.
Ne možemo izbeći Narodnu banku Srbije, premda je ovde rečeno po prethodnoj saglasnosti Vlade Republike Srbije. Moramo u celom postupku uključiti Narodnu banke Srbije i tu predlažem zakonodavcu da ubaci tu formulaciju.
S druge strane ako se radi o zaduživanju u samoj državi, mislim da tu nema potrebe za bilo kakvo zaduživanje. S obzirom na to da je prethodnim članovima predviđeno da za sve obaveze po osnovu osiguranja depozita, one koje su u nadležnosti agencije jemči Republika. U ovom slučaju mora se naći okolnost u iznalaženju sredstava između Narodne banke Srbije, budžeta Srbije i agencije. Moj je predlog da se doradi ovaj član, on je neadekvatan. Sama formulacija zaduženje je neadekvatna i ne zna se na koje zaduženje misli. Ponovo napominjem ako se misli na "zaduženje" u inostranstvu, ne možemo to učiniti bez prethodne saglasnosti Narodne banke Republike Srbije.

Još neko o istom amandmanu? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Milošević.
Vlada i Odbor za finansije predlažu da se amandman ne prihvati.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Članom 16. se počinje sa stečajem banaka i član 16. reguliše kako će to da se radi kada su u pitanju depoziti fizičkih lica, odnosno građana. Banka u stečaju je dužna da agenciji dostavi podatke o deponentima i njihovim depozitima prema njenim uputstvima u roku od 15 dana. Mislim da je to suvišno, jer agencije za osiguranje depozita vode stečaj i likvidaciju banaka. Ona je ta koja direktno učestvuje. Više saradnje sa bankom nemamo.
Kada se pokrene stečaj ne postoji više banka, sada je to banka u stečaju. Briše se iz registra dok se stečaj ne okonča. Ili će banka da bude likvidirana ili će da namiri obaveze prema dužnicima, pa sa nekim manjim kapitalom da nastavi poslovanje, ali sada je to banka u stečaju. Stečajem rukovodi osim Trgovinskog suda i agencija koja predlaže svog stečajnog upravnika koji radi za tu agenciju.
Posle prijema podataka agencija utvrđuje visinu osiguranog iznosa po deponentu, i to na osnovu salda svih depozita tog deponenta u banci na dan donošenja rešenja Narodne banke o oduzimanju dozvole za rad banki, uključujući i pripadajuću ugovorenu kamatu do dana donošenja. Međutim, tu je predlagač jednostavno hteo da se ogradi od toga; šta ako banka uplati depozit za osiguranje agenciji (depoziti su neka vrsta žive materije, to se menja iz dana u dan). Znači, poveća se broj deponenata, povećava se iznos depozita u toj poslovnoj banci, ali nije u tom tromesečnom periodu obuhvaćeno u kome se pokreće, donosi rešenje o pokretanju stečaja nad bankom.
Šta se sada dešava? Građani koji su se našli u tom međuvremenu nemaju pravo da potražuju od agencije ništa. Tako piše u ovom predlogu zakona. Sada se postavlja pitanje – šta je sa onim osiguranjima koja su jednostavno, čovek je došao, uložio sredstva u banku, banka uplatila osiguranje, stajalo tri meseca, potrošio novac gde je hteo, hoće da mu se vrati novac u depozit? Neće. Hoće li banci? Neće. Onda bi trebali svi koji su deponenti te banke, bez obzira da li je taj njihov depozit osiguran ili ne, da li se našao u tom prostoru između poslednjeg osiguranja i rešenja o stečaju banke, svi depoziti treba da budu obeštećeni.
Ovde se čak i postavlja mogućnost da, ako je samo jedan deo depozita, samo taj deo se namiruje, a ne onaj koji nije, mada je taj građanin ili fizičko lice kroz duži vremenski period mogao da više puta on sam uplaćuje depozit agenciji na mnogo veći iznos, nego što je bio iznos u trenutku pokretanja stečaja nad nekom bankom. Znači, on će isključivo dobiti novac na osnovu poslednje uplate premije agencije za osiguranje depozita na iznos depozita koji je tog trenutka imao i ni dinar više. Ako je možda i mesecima i godinama to plaćao, i taj depozit se menjao u zavisnosti od toga, ko jedino od svega toga ima koristi. Isključivo agencija.
U tome i jeste problem što su zakonski predlozi ovakve vrste najčešće prvi put se primenjuju kod nas, a to su eksperti neki koji su vam ove zakone pisali ili ste vi pokušali na određeni način da napravite nešto revolucionarno u bankarstvu, da se pohvalite da ste u stvari izmislili vruću vodu.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Mitrović.
Vlada i Odbor za finansije predlažu da se amandman ne prihvati.
Reč ima narodni poslanik Nenad Mitrović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS, a na osnovu člana 141. Poslovnika Narodne skupštine podnosim amandman na član 17. Predloga zakona o osiguranju depozita, a član 17. Predloga zakona glasi: "Deponent ima pravo da od Agencije zahteva isplatu osiguranog iznosa, a Agencija je dužna da obezbedi da mu se osigurani iznos isplati u roku od 90 dana od dana podnošenja tog zahteva. Deponent je dužan da uz zahtev iz stava 1. ovog člana priloži overenu ispravu kojom dokazuje osnovanost potraživanja". Znači, ugovor o novčanom depozitu, o štednom ulogu, o bankarskom tekućem računu, štednu knjižicu, rešenje o nasleđivanju i drugo.
"Zahtev iz stava 1. ovog člana ne može se podneti posle isteka tri godine od dana donošenja rešenja Narodne banke Srbije o oduzimanju dozvole za rad banci. Agencija za dinarske depozite osigurani iznos isplaćuje u dinarima, a za devizni depozit u evrima – po kursu evra prema određenoj valuti koja važi na dan donošenja rešenja iz stava 3. ovog člana".
Amandmanom tražim da se ovaj član Predloga zakona o osiguranju depozita briše, zato što u ovom slučaju sve poslove ste poverili agenciji i nastavili sa praksom da svi poslovi idu preko agencije, a ne preko nadležnih organa za obavljanje ovih poslova.
Država i Narodna banka Srbije garantuju fizičkim licima da sredstva deponuju kod banaka, a mi iz SRS ne verujemo ni ministru finansija, ni guverneru Narodne banke, pa sumnjamo u njihove namere.
Imajući u vidu da dozvole za rad banaka daje država, odnosno Narodna banka, sasvim je normalno da oni odgovaraju za deponovanje sredstava fizičkih lica i nije potrebno dodatno opterećivati banke, odnosno smanjivati kamate koje poslovne banke daju na depozite fizičkim licima. Ovakav jedan zakon još više će povećati i onako skupe kredite koje koriste pravna i fizička lica.

Gospodine Markoviću, vi ste sledeći. Po članu 98. dajem pauzu pet minuta. Hvala vam.
(Posle pauze – 18,55)