OSMA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 21.12.2005.

7. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

OSMA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

7. dan rada

21.12.2005

Sednicu je otvorio: Vojislav Mihailović

Sednica je trajala od 10:10 do 17:50

  • TAGOVI

  • Osma sednica Drugog redovnog zasedanja (2005)
  • Predlog zakona o hipoteci (pojedinosti) (2005)
  • Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke (pojedinosti) (2005)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Vojislav Milajić

    Srpska radikalna stranka
    Ovde se radi o izboru namirenja.
    Daje se poveriocu mogućnost da bira na koji će način namiriti svoje dospelo potraživanje, pa se navode tri situacije, da ide prvo namirenje iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, a zatim iz ostale imovine dužnika. Situacija gde on unapred nije znao da li će vrednost nepokretnosti pokriti glavni dug, kamatu i troškove namirenja, pa se ispostavilo, prilikom prodaje nepokretnosti, da to nije dovoljno, pa onda dužnik odgovara celokupnom imovinom za svoje obaveze i onda je krenuo u realizaciju kroz drugu imovinu dužnika.
    Druga situacija je istovremena prodaja hipotekovane nepokretnosti i dužnikove imovine, situacija kada je on već unapred znao da hipoteka neće biti dovoljna da pokrije glavni dug, kamatu i troškove. On je pristao delimično da mu se pokriju potraživanja hipotekom, a drugi deo će namiriti iz ostale imovine dužnika. Znači, on je svesno ušao u taj ugovorni odnos i prihvatio tu mogućnost.
    Te dve mogućnosti su realne, postoje i potpuno su pravno korektne. Treća mogućnost je da se najpre namiruje iz dužnikove imovine, a zatim iz hipotekovane nepokretnosti. To je vrlo čudna situacija, dužnik stavlja baš tu nepokretnost, ne neku drugu, nego baš tu nepokretnost stavlja pod hipoteku da bi obezbedio i da bi garantovao plaćanje nekog duga koji ima prema poveriocu.
    On je možda imao drugu neku nepokretnost, ali nije hteo drugu nepokretnost da stavi, nego je baš hteo tu. Poverilac kada je ulazio u poverilačko-dužnički odnos sa dužnikom, on je pristao baš na tu nepokretnost, a ne na neku drugu, nego baš na tu. Hipoteka postoji zbog toga da bi individualizovala nepokretnost koja će biti garant nekog budućeg potraživanja i biti garancija da će dug biti isplaćen, a ako ne, doći će do namirenja.
    Ako bi prihvatili ovo rešenje, onda bi se ostavila široka mogućnost poveriocima da oni jednostavno pređu preko hipoteke i da ne aktiviraju institut hipoteke, nego da krenu direktno na namirenje iz ostatka imovine dužnika. Pri tome bi dužnik morao to da trpi.
    Zašto bi dužnik trpeo to, kada je on već stavio pod hipoteku svoju nepokretnost i već unapred se odlučio za tu konkretnu nepokretnost, ne bilo koju? Ovim se derogira institut hipoteke, ali hipoteka je baš smišljena i po svom svojstvu je individualna, vezana je za određenu nepokretnost, ne sve nepokretnosti. Dužnik je pristao da bude baš ta nepokretnost.
    Ne znam zašto se ostavlja poveriocu ta mogućnost da on krene prvo u namirenje iz ostale imovine, pa tek na kraju iz hipoteke. Onda ne znam zašto postoji hipoteka, nema svrhe postojanja hipoteke, ako on krene iz neke druge imovine. Hipoteka i postoji zbog toga da ako dužnik svu ostalu imovinu otuđi, hipoteka ostaje i na ovoj nepokretnosti.
    Znači, ako apsolutno svu imovinu otuđi, hipoteka opet ostaje, zato što se prenosi na novog vlasnika. Onda hipotekarni poverilac ne može da se namiri iz ove ostale imovine koja nije pod hipotekom. Ta imovina koja nije pod hipotekom, ona je promenila vlasnika, otišla je u druge ruke, ali hipotekarni poverilac ne može da se namiruje iz te imovine.
    Mislim da je to striktno vezano jedno za drugo i ne razumem zbog čega bi se dalo to pravo hipotekarnom poveriocu da on može alternativno da bira da li će da se namiri iz hipotekovane nepokretnosti ili će iz ostale imovine dužnika. Mislim da dužnika dovodi u nelagodan položaj.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Izvolite, narodni poslanik Vjerica Radeta, po istom amandmanu.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Vjerica Radeta

    Srpska radikalna stranka
    Pravnički gledano, ovo što je rekao kolega Milajić je sasvim dovoljno za obrazloženje, a to znači ako se hipotekarni poverilac namiruje najpre iz dužnikove imovine, pa tek potom iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, onda hipoteka gubi smisao.
    Ne znam čemu svrha upisa na određenu nepokretnost. Onda može da se kaže: upisujem hipoteku na sve što imam i što ću možda da imam.
    Javila sam se zbog nečeg drugog. Javila sam se zbog toga što je član 25. veoma opasan, možda najopasniji član u ovom zakonu. Kao narodni poslanik osećam potrebu da se obratim javnosti Srbije i da svima koji žele da upišu hipoteku, da podignu stambeni kredit preko hipoteke, da dobro razmisle i da angažuju nekog pravnika da im dobro objasni šta znači član 25. Predloga ovog zakona i kakva ih sudbina čeka u primeni tačke 3) stava 1. člana 25. ovog zakona.
    Moram da pročitam. Član 25. govori o izboru namirenja i kaže da hipotekarni poverilac može da zahteva, a hipotekarni poverilac je, radi javnosti i pojednostavljenim jezikom, banka, da svoje dospelo potraživanje namiri najpre iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, to je ona kuća ili stan na koju je upisana hipoteka, a zatim iz ostale imovine dužnika, ako onaj koji je uzeo kredit ima još imovine.
    Druga tačka kaže da istovremeno može iz vrednosti jedne i druge imovine, što je diskutabilno, ali može da opstane.
    Sad imamo tačku 3), koja je mač za vratom svakome ko uzme kredit pod ovim uslovima, po ovom zakonu.
    Kaže da hipotekarni poverilac može da zahteva, znači da će zahtevati, što ne bi, da svoje dospelo potraživanje namiri najpre iz dužnikove imovine, pa tek potom iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti.
    Opet radi javnosti moram da objasnim na jednom najprostijem primeru, to sam govorila i kada smo govorili o zakonu u načelu, gospodin Moma Marković je nešto slično objašnjavao, ali sada ću da pokušam da budem što je moguće precizinija. Dakle, naš građanin ima jednu veliku porodičnu kuću, uređenu, sređenu i ima jednu malu garsonjeru. On hoće da podigne kredit, ima troje dece, hoće trećem detetu da kupi još jednu garsonjeru i upisuje hipoteku na tu svoju malu garsonjeru koju izdaje, tog momenta mu ne treba, nebitno, njegova je imovina, ne ulazimo u to.
    Šta se dešava? Ako dođe do toga da hipotekarni poverilac svoje dospelo potraživanje namiruje, šta će da radi? Neće on da se bakće time da prodaje tu garsonjeru, pa da li će da ostvari njemu potrebnu sumu novca da vrati taj kredit. On će tu veliku kuću tog našeg građanina da stavi na aukciju i sada ćete da čujete na koji način će da je svede na neki minimum, pa će taj naš građanin od te svoje velike kuće jedva moći da vrati taj kredit koji je u vrednosti te garsonjere na koju je hipoteku upisao.
    To je vezano sa čl. 35. i 36. ovog zakona, koji govore o prodaji nepokretnosti. U članu 35. se kaže da se nepokretnost prodaje aukcijski dva puta. Prvi put ide na aukcijsku prodaju, sa početnom cenom od najmanje 75% procenjene vrednosti, pa ako ta aukcijska prodaja ne uspe, onda ide sa drugom aukcijskom prodajom gde se utvrđuje najmanje 60% od te procenjene vrednosti nepokretnosti. Na kraju, ako i ta aukcija ne uspe, ide se na prodaju neposrednom pogodbom.
    Samo možete da zamislite šta u praksi može da znači član 25, zajedno sa čl. 35. i 36. Došli smo do toga da će, umesto garsonjere, banka da prodaje tom našem čoveku tu njegovu veliku stambenu zgradu. Znate kako se nameštaju aukcije, znate kako je kompletna privreda i kako su fabrike u Srbiji rasprodate na aukciji. Dakle, fiktivno ne prođe prva aukcija, ne prođe druga, onda se taj veliki objekat prodaje svom velikom prijatelju za male pare, onoliko koliko je dovoljno da se namiri dug iz vrednosti one garsonjere i eventualno sudski troškovi.
    Šta je uradio naš građanin koji je poverovao ministru Parivodiću i Vladi Vojislava Koštunice? Zatrčao se, uzeo kredit. Posle svih ovih zloupotreba, koje su moguće, a kad god su moguće, moramo da računamo i da će da se dešavaju. Znate, koga su zmije ujedale i guštera se plaši.
    Malopre sam spomenula, dok ste vi ulazili, šta se sve dešavalo sa aukcijama kod prodaje preduzeća, šta su vaše stranačke kolege obećavale u izbornoj kampanji.
    Da će najpre da se izvrši revizija svih tih privatizacija, Maršićanin je obećavao 83 konkretno, Bubalo neodređeni broj itd.
    (Predsednik: Vreme.)
    Naravno, nisu se upustili u taj posao zato što su znali kakav bi rezultat bio. Dakle, ponavljam, dužnost mi je i obaveza, kao narodnog poslanika SRS, da upozorim javnost Srbije, da upozorim građane Srbije da kod uzimanja kredita, eventualno, budu vrlo pažljivi, da dobro prouče član 25. stav 1. tačka 3) i da usput pogledaju čl. 35. i 36, da im se ne desi da zbog 100.000 evra kredita ostanu bez imovine od 900.000 evra.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Hvala vam, oprez je majka mudrosti. Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik Stevica Deđanski.
    Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Vlada ne prihvata ovaj amandman.
    Reč ima narodni poslanik Vojislav Milajić.
    ...

    Vojislav Milajić

    Srpska radikalna stranka
    Ovde se radi o naknadnom ugovoru. Naknadni ugovor je poseban ugovor između hipotekarnog poverioca i vlasnika po dospelosti potraživanja i tu se sada ostavlja jedna mogućnost koja ne bi smela da se ostavi hipotekarnom poveriocu, a to je mogućnost sticanja prava svojine na hipotekovanoj nepokretnosti. I tu se u tački 1) kaže da može delimičnim ili potpunim prenosom prava svojine doći do ispunjenja duga.
    Tu postoji velika opasnost od prividnih ili simulovanih ugovora, koji su regulisani Zakonom o obligacionim odnosima, i zelenaških ugovora. Znači, mogu da budu prikriveni iza ove mogućnosti da hipotekarni poverilac stiče pravo svojine na nepokretnosti. Njega treba apsolutno isključiti iz te mogućnosti. Mislim da su tu još četiri člana koji dozvoljavaju tu mogućnost, jedan od načina prestanka hipoteke kada hipotekarni poverilac postane vlasnik hipoteke u članu 49, zatim kod aukcijske prodaje ostavljena je mogućnost poveriocu da i on da ponudu, što ne bi smelo da se dozvoli.
    U članu 37, ako se hipotekarni poverilac namiri sticanjem prava svojine na hipotekovanoj nepokretnosti, smatra se da je potraživanje namireno u trenutku sticanja prava svojine. To su sve mogućnosti za zloupotrebu i pritiske, pogotovo kod zelenaških ugovora, gde se koristi nečija teška ekonomska situacija ili lakomislenost nečija, gde iza tih zelenaških ugovora hipotekarni poverilac može doći po bagatelnim cenama do veoma velike vrednosti nepokretnosti.
    Konkretno, zelenaši mogu davati pozajmice po veoma visokim kamatnim stopama i da u registar hipoteke upišu glavnicu i kamatu zbirno kao glavnicu i da u slučaju neisplate tog duga hipotekarni poverilac postane vlasnik te nepokretnosti upola cene ili čak možda i manje.
    Ali, da se to ne vidi iz same hipoteke i pravnog posla, zato što postoji baš ovaj institut naknadnog ugovora, gde hipotekarni poverilac i vlasnik nepokretnosti po dospeću duga mogu da sklope naknadni ugovor, gde bi hipotekarni poverilac postao vlasnik te nepokretnosti da bi se time izmirila obaveza prema poveriocu.
    Tu se ostavlja veliki prostor za zloupotrebe i zaključenje prividnih ugovora, kao i zelenaških ugovora, gde bi to posle bilo teško dokazivo na sudu i gde bi dužnik pre svega bio oštećen i trpeo štetne posledice zbog toga. Mislim da treba isključiti mogućnost hipotekarnom poveriocu da postane vlasnik te nepokretnosti, jer ne vidi se nijedan razlog zašto bi on postajao vlasnik nepokretnosti.
    Dužničko-poverilački odnos postoji između poverioca i dužnika i prevashodni interes poverioca je da dođe do svog potraživanja, znači da dođe do novca. Ko će da kupi tu nepokretnost, neko lice, Pera, Žika, apsolutno je za poverioca nebitno. Njemu je bitno da se njegovo potraživanje namiri.
    Ako je njemu bitno da dođe do nepokretnosti, onda je to vrlo čudan motiv. Onda se tu nešto drugo krije i onda nije u pitanju potraživanje, nije u pitanju dužničko-poverilački odnos nego neki drugi odnos između poverioca i dužnika. Treba apsolutno eliminisati tu mogućnost da poverilac može da postane vlasnik te nepokretnosti.
    U članu 13. je na neki način to nagovešteno. Ne mogu da kažem da je decidno to nagovešteno, to su odredbe o ništavosti ugovora o hipoteci, pa je u stavu 1. tačka 2) rečeno da ukoliko nepokretnost po neodređenoj ili unapred određenoj ceni prelazi u svojinu poverioca ili trećeg lica, takva odredba će biti ništava, neće proizvoditi pravna dejstva. To je na neki način nagovešteno, ne mogu da kažem da direktno zabranjuje i sprečava, ali mislim da je ta odredba dobra i da je treba poštovati, možda čak šire tumačiti i ne dozvoliti ni po koju cenu da hipotekarni poverilac može sticati pravo svojine, jer biće to velika mogućnost za zelenaške poslove i prividne ugovore i mogućnost mnogih zloupotreba u pravnom prometu.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Reč ima ministar Parivodić, pa ćemo posle toga preći na član 31.
    ...

    Milan Parivodić

    Sada ću da objasnim zbog čega smatram da ne mogu da prihvatim amandman.
    U hipotekarnom pravu je ništava klauzula ugovora o hipoteci da poverilac može da stekne pravo svojine ili da proda stvar iz slobodne ruke, jer se smatra da takva klauzula u vreme kada se zaključuje ugovor o hipoteci u stvari dovodi dužnika u jednu zelenašku situaciju, u kojoj će poverilac da mu uslovi davanje zajma kredita klauzulom lex commissoria, i da zbog toga što je tada u nuždi, pre nego što je dobio pare na zajam, da zbog toga postoji jedna sistemska opasnost od zelenašenja.
    Ta opasnost prestaje onog momenta kada on dobije pare. On više nije u nuždi, dobio je pare i od tog momenta lex commissoria ne bi trebalo da bude ništava, nema razloga da ta klauzula o preuzimanju prava svojine bude zabranjena.
    Ovde se radi o situaciji koja nastupa u sledećem slučaju. Prvo, kao što ste vrlo precizno rekli, banci ne pada na pamet da ima nepokretnost u svojini, to nije njen posao. Njen posao je da ima pare. Prema tome, banka nikada neće koristiti ovu klauzulu, osim ako se nađe u krajnjoj nuždi. Situacija krajnje nužde jeste da nije uspela ni aukcijska prodaja, ni neposredna prodaja u više navrata, da ovaj nema alternativnu imovinu iz koje može da se naplati dužnik i oni se sada nalaze pred zidom.
    Radi se po pravilu o nekoj nepokretnosti negde u unutrašnjosti, gde ima malo ljudi, niko nije zainteresovan da kupi nepokretnost i na kraju na silu boga banka, da bi rešila to pitanje, u stvari uz saglasnost dužnika postaje vlasnik te nepokretnosti.
    Kada bi tja ugovor imao za cilj zelenašenje, odnosno zloupotrebu teškog položaja s druge strane, na njega se primenjuje odredba zakona, institut zelenaškog ugovora iz Zakona o obligacionim odnosima po opštim pravilima.
    Ovaj naknadni ugovor podvodi se pod normalnu primenu zelenaškog ugovora, laesio enormis, zbog prekomernog oštećenja itd. Prividni ugovor isto tako, simulovani, disimulovani, svi ti instituti se primenjuju, ovo je jedan normalan građansko-pravni ugovor, u koji banka ulazi u iznudici, da bi na neki način rešila pitanje i na silu boga postaje vlasnik. Nadam se da sam bio jasan.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Na član 31. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Palalić.
    Ministar prihvata amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Na član 34. amandman je podneo poslanik Nenad Mitrović.
    Ministar ne prihvata amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Reč ima narodni poslanik Nenad Mitrović.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Nenad A. Mitrović

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, ispred SRS, a na osnovu člana 145.  Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podneo sam amandman na Predlog zakona o hipoteci, na član 34.
    Član 34. glasi: "Ako dužnik ne isplati dug do dana pravosnažnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje, a od dana izdavanja tog rešenja prođe rok od 30 dana, poverilac na osnovu rešenja može pristupiti prodaji hipotekovane nepokretnosti putem aukcije ili neposredne pogodbe".
    Amandmanom smo predložili da se posle reči "pogodbe" briše tačka, a da se doda zapeta i dodaju se reči "ukoliko aukcijska prodaja nije uspela".
    Stav 2. pomenutog člana 34. glasi: "Izbor jednog načina prodaje ne isključuje mogućnost primene drugog načina prodaje, ako nepokretnost ostaje neprodata". Amandmanom smo predložili da se stav 2. briše, a da stav 3, znači, "Pre pristupanja prodaji poverilac je dužan da utvrdi orijentacionu tržišnu vrednost nepokretnosti angažovanjem ovlašćenog sudskog veštaka", postane stav 2. U obrazloženju smo naveli da je neophodno utvrditi redosled načina prodaje da bi se izbegla eventualna zloupotreba poverilaca. Hvala.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Hvala vama, gospodine Mitroviću.
    Izvolite, gospodine Markoviću, po istom amandmanu.
    Narodni poslanik Momir Marković, danas najubedljiviji.