Da li još neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Dušan Proroković.

Hvala, gospođo predsedavajuća. Dvoumio sam se da li da se javim za reč, ali jako je teško sedeti u sali i slušati optužbe na svoj račun da ste izdajnik, da ćete glasati zlo po srpski narod; neko se osmelio čak i da poslanike vladajuće većine okvalifikuje kao proustaške elemente.

Da li treba da nabrajam sada po imenu i prezimenu svoje pretke koji su prošli kroz golgotu Jasenovca ili da nabrajam svoju rodbinu koja je morala da beži preko Dunava i Drine da bi se spašavala, da bih dokazao da nisam proustaški element?

Nema apsolutno nikakve veze između onoga što se dešavalo u našoj skorijoj prošlosti i srpsko-hrvatskih odnosa, položaja srpskog naroda, srpske etničke zajednice u Hrvatskoj i sporazuma o sprečavanju krijumčarenja narkotika. Ovo je jedna tehnička stvar, ratifikacija ovog sporazuma je bitna najmanje zbog dve stvari.

Prvo, zato što preko Srbije ide jedna od pet glavnih tranzitnih ruta narkotika ka zapadnoj Evropi. Drugo, zato što su odnosi Srbije i Hrvatske tokom devedesetih godina imali jedan specijalni status. Možemo iz štampe da vidimo da su neki, dok su pozivali tuđu decu da ratuju, istovremeno trgovali sa Hrvatskom, i kada se govori o duvanu i o narkoticima.

Nadam se da će i ratifikacija ovog sporazuma doprineti otkrivanju svih detalja onoga što se radilo od 1992. do 1999. godine, ko je Srbiju, a ko Hrvatsku oštetio za koliko novca, ko je učestvovao u nelegalnoj trgovini, ko treba da odgovara pred domaćim, a ko pred nekim međunarodnim organima.

Nadam se da je to svima u interesu. Odnosi između Srbije i Hrvatske, odnosno srpskog i hrvatskog naroda jesu daleko od normalnih, daleko od idealnih, ali mi imamo dve varijante: ili da se potrudimo da našim političkim zalaganjem napravimo jedan okvir za dobrokomšijske ili dobrosusedske odnose, da živimo u miru jedni pored drugih, ili da ratujemo svakih deset godina do istrebljenja.

Ne znam šta je pametnije, ja bih ipak voleo da živimo u miru, da međusobno sarađujemo, da pokušamo da normalizujemo odnose između dve države i između dva naroda, da pokušamo našim političkim zalaganjem da ohrabrimo srpsko stanovništvo da se vraća u što je moguće većem broju, naravno, one ljudi koji žele da se vrate i da tamo imaju zagarantovana određena prava.

Ako poslanici, koji su ovde imali tirade o svemu o čemu su pričali, misle o Hrvatima i Hrvatskoj sve što misle, postoje dva načina da to politički kapitalizuju: ili predložite da prekinemo sve odnose sa Republikom Hrvatskom, i političke, i diplomatske, i ekonomske i privredne, pa ćemo o tome raspravljati ovde, ili recite da treba ponovo da ratujemo sa Hrvatima; treće ne postoji.

Gospodine Prorokoviću, ovo vaše izlaganje je bilo po amandmanu, pretpostavljam? U redu.

Pravo na repliku ima gospođica Nataša Jovanović.

Gospodine Prorokoviću, ako ste vi jedan od osam poslanika vladajuće garniture u sali, ako ste već rekli da se vama i vašim članovima porodice u stvari od ustaške hrvatske vlasti sve to desilo, onda bolje da ste ćutali i da ste izašli i da se niste javili po ovoj tački dnevnog reda, jer vi ćete onda samim tim i teže da izađete pred svoje rođake i pred one prijatelje koji znaju šta su vama ustaše uradile.

Nemojte da vršite zamenu teza. Niko od poslanika SRS nije pozivao ni na kakav rat sa Hrvatima, kao što mi nikada nismo izazivali nikakav rat, što je pokušao da nam ceo zapadni svet pripiše i celokupnom srpskom narodu, ni u Republici Srpskoj Krajini, ni u Republici Srpskoj.

Moram da vas podsetim da je srpski narod goloruk napadnut u selima oko Knina, u Vukovaru, na Plitvičkim jezerima i da je na Koranskom ostrvu ustaška hrvatska vlast 36 vojnika metkom u potiljak ubila u jednom danu, da oni nisu imali mogućnost da se brane i da je naš narod najstradalniji narod.

Isto tako moram da vas podsetim na to da je upravo zalaganje SRS, zbog toga što ne možemo da ostvarimo pravo da naši sunarodnici žive na svojim vekovnim ognjištima na teritoriji Republike Srpske Krajine, međunarodno priznatoj zapadnoj srpskoj republici, mi smo tražili i više puta vam rekli, a ja ne znam da li je to za vas novina, pa se vi čudite i na kraju tek o tome razgovarate, da se iz tog razloga prekinu svi odnosi sa njihovim zvaničnicima. Dakle, mi samo tražimo da svaki Srbin može da ode i u Knin, i u Vukovar, da živi u svojoj kući i da ga niko ne zlostavlja i ne maltretira.

Što se tiče ovog sporazuma i saradnje, vi možete da sarađujete, može i Boris Tadić, može i Koštunica... Išli ste na inauguraciju Stjepana Mesića odmah posle dolaska na vlast 5. oktobra.

Ne vi lično, nego ceo onaj dosovski konglomerat. Brukali ste i državu i narod, mislim na vas vlastodršce, ponašali se onako kako zaista ne dolikuje iskrenim srpskim patriotama, tako snishodljivo da je i ovaj sporazum upravo jedna od takvih reakcija.

Ako već hoćete da zadirete u lična osećanja i svoj ste slučaj spomenuli, a ja vam rekla kakav je ishod bio za porodice mojih uvaženih kolega i nabrojala vam neke od njih, onda nemojte takvim, pre svega, nekorektnim izlaganjem i zamenom teza da još dodajete so na njihovu nezalečenu ranu.

Na kraju da vam kažem da je pre godinu i nešto dana dečak u Vukovaru, koji je imao samo 15 godina, prebijen na smrt zbog toga što je nosio šal FK "Crvena zvezda". Ustaša koji ga je primio u kola da ga preveze u najbližu bolnicu, pošto je dečak krvario i gubio svest i bio na ivici života, izbacio ga je kao psa iz kola samo zato što je Srbin.

Moram da vas podsetim na to da su se usudili neki ljudi da "Lastinim" autobusom odu u Istru pre dve godine. Onda su se pojavile ustaše, prišle autobusu, počele da urlaju, lupaju, da grebu po staklima i rekli: "Gde ste Srbi, mi smo ustaše iz Splita, izađite da vas koljemo".

Još i najnovije saopštenje mitropolita zagrebačko-ljubljanskog; ne znam da li je vama dovoljno dokaza u prilog našoj tvrdnji da mi moramo da se borimo za ono što je naše?

Nikada nismo hteli ni sa kim da ratujemo, a branili smo zaista junački, mnogi su položili junački svoje živote braneći otadžbinu i srpstvo tamo gde su nas ustaše napale, ali budite sigurni da ćemo državnički mudrom politikom, pre svega onim što će dokazati naš predsednik prof. dr Vojislav Šešelj u Haškom tribunalu, i mi kao političari za budućnost da se izborimo, a valjda nam to garantuje i međunarodno javno pravo, ako ikada bude počelo da se poštuje, da svaki čovek može slobodno da živi na svojoj teritoriji, na svom ognjištu, odakle je proteran goloruk, a mnogi su i pobijeni.

Da li se još neko javlja po amandmanu? Gospodin Arsić.

Ne znam zašto je taj sporazum toliko važan vladajućoj većini. Ima li Srbija bilo kakve koristi u spoljnotrgovinskoj razmeni sa Hrvatskom? Koliko znam, nema.

Ako se neko pita treba li da se prekinu diplomatski odnosi sa Hrvatskom, treba, jer je Srbija matica srpskog naroda i sramota je što ova Vlada Republike Srbije, kao ni ona vlada od 5. oktobra i vlada Zorana Živkovića ni jedan jedini put nisu zatražile od Hrvatske da se zaštite prava Srba koji žive u Hrvatskoj, da se lica koja su i sada raseljena širom sveta, pa i ovde u Srbiji, vrate na svoja vekovna ognjišta.

Sada mi pravimo presedan i činimo uslugu Hrvatskoj, da se, ne daj Bože, na njenu teritoriju nešto švercuje.

Ide i kod nas od njih, ide "Podravka", ide sve i svašta. Uđite u svaku prodavnicu i videćete koliko ima njihove robe. O tome se i radi. Uništavaju našu domaću privredu, uništavaju naše domaće potencijale. Zbog njih smo i dobili te ekonomske sankcije i naša privreda grca zbog njih. Hajde sada još da im učinimo, da im damo tržište, fabrike i sve ostalo.

Da li još neko želi reč o amandmanu? Narodni poslanik Borko Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, dragi građani Srbije...

(Nataša Jovanović, sa mesta: Dragi mama i tata.)

Gospođice Jovanović, moj tata je preminuo, treba da vas je sramota. Nije dobro, nego se stidite, sram da vas bude. Smejte se, gospođice Jovanović, ali građani Srbije su imali priliku da sada vide kako se ponašate prema mrtvima.

Pričati o nekome da je izdajnik vrlo je lako. Pošto ste vi to pričali i 1995. godine u Novom Sadu na mitingu, pred tadašnje savezne izbore, kako je Slobodan Milošević najveći izdajnik u istoriji srpskog naroda, pa ste ga u prošlom mesecu promovisali u najvećeg Srbina koji je živeo u 20. veku.

Šta je ideja ovog sporazuma? Ideja je da se uspostave dobrosusedski odnosi, kako bismo svi bolje živeli, kako bismo uspeli da postanemo deo Evropske zajednice, što je, pretpostavljam, cilj i srpskih građana u Hrvatskoj i građana Srbije ovde. Te odnose je pokvario neko tokom devedesetih godina, a ko je pokvario, svi znamo, a znamo i ko je pregovarao o proterivanju Srba i ko je pregovarao o podeli BiH. Pregovarao je vaš bivši koalicioni partner.

Činjenica je da Srbija još nije uspela da napravi suficit u trgovinsko-robnoj razmeni sa Hrvatskom, ali je prošle godine izvoz srpske hrane u Hrvatsku bio u suficitu, kao i u BiH, u Makedoniju. Svakim danom srpska privreda postaje konkurentnija i Srbija postaje lider u regionu, ali ne može preko noći da se popravi ono što ste vi uništili tokom devedesetih godina. Nemoguće je pokrenuti privredu za jedan dan, zato što je ona sistematski razarana tokom devedesetih godina. U tome ste i vi učestvovali.

Što se tiče ovoga što niste razumeli, što je tekst dvojezičan, gospođice Jovanović, pogledajte u neka srednjovekovna srpska dokumenta, kao što je recimo Dušanov zakonik, pa ćete videti da je "sečko" zamena za "sečanj" u starom srpskom jeziku.

Bilo je to izlaganje gospodina Borka Ilića. Očigledno je sve isto, Vuk Drašković je uvek uz vlast.

Pravo na repliku, Nataša Jovanović.

Mladi gospodine, prvo je trebalo da u Narodnu skupštinu dođete, pošto vam je miliji ustaški novogovor, sa "okovratnim zatezalom", a ne tako razdrljeni u toj košulji, da biste mi se obratili.

Druga stvar, nemojte više ikada da vam padne na pamet da pogrešno tumačite moje grimase i da govorite da se podsmevam nad mrtvim ljudima, zato što sam ja pre pet godina izgubila svog oca.

Sa druge strane, vodite malo računa o tome kako se uopšte obraćate pametnijima od sebe, u šta ja spadam i svaki poslanik SRS i svaki Srbin koji nije u ovoj skupštini, jer da ste vi, mladi gospodine, bar delom i nalik na vašeg stranačkog kolegu gospodina Mikavicu, kome ne bi palo na pamet, a isto je iz Novog Sada, da brani ustaše od njihovih zločina i zlodela, mogli ste nešto da naučite, pošto dolazite iz Novog Sada.

Nisam očekivala, niti sam mogla da očekujem da vas nečemu nauči Dušan Proroković. Znam već godinama da on ničemu ne može da vas nauči, a on je to pokazao malopre ovde.

Bolje vam je da ćutite. Još, što bi naš narod rekao, do džaka soli vi da stignete, kako rekoste - Borko, kako vam je prezime, mora da prođe još ne znam koliko vremena i da uđete na ova skupštinska vrata, a na sledećim izborima nećete da vidite ovu salu na razglednici.

Sačekajte malo, jeste vi mladi junoša, ali nemojte da se zalećete tako. Prvo ja prestanem da govorim, pa odem i sednem na svoje mesto, pa se vi javite, pa ako vam predsedavajući da reč, a pre toga nabavite ovo, kako vam rekoh da se zove, "okovratno zatezalo".