Narodni poslanik Dušan Proroković.

Moram da se pozovem na uporedno pravo i da kažem da slična zakonska regulativa postoji, recimo, u Grčkoj, koja je već 20 i više godina punopravna članica EU. Upravo ovo što je rekao gospodin Krasić, bio je jedan primer u Grčkoj, gde se jedna frakcija ili jedan deo sveštenika izdvojio u tzv. zilotsko krilo. Crkva nije želela da ih prizna, nisu mogli da ratuju jedni sa drugima, raščinili su ih, pozvali su samo državu da asistira i da vrati objekte onim ljudima koji su crkvena vlast, odnosno koji su bili ovlašćeni u ime Grčke pravoslavne crkve da vrše propovedi i sve ostalo.
Plašim se da bi veća šteta bila brisanjem ovog člana nego da on ostane. Plašim se da bi direktna posledica bilo mešanje države u određene crkvene stvari, tumačenje državnih organa crkvenog prava. Plašim se da bi došli u situaciju koja danas postoji u Crnoj Gori, gde se država postavlja kao nekakav suveren koji treba da odluči da li je legitimna Srpska pravoslavna crkva i Crnogorska pravoslavna crkva, koja je starija i šta se sve u istoriji dešavalo. Zato nisam za prihvatanje ovog amandmana.

Hvala vam, gospodine Prorokoviću i hvala što ste nas sve podsetili na slučaj manastira Esfigmena, koji je uticao i na stanje u manastiru Hilandar.
Još neka poslanička grupa? Replika? Nemojte, molim vas, malopre sam rekao prethodnom govorniku, ne znam da li ste obratili pažnju. Pošto, na osnovu stava 3. predsednik odlučuje o pravu na repliku, na osnovu toga da li je bilo uvredljivih izraza ili nije, i pogrešnog tumačenja, ili je bilo samo obrazloženje svog stava, shvatio sam da je ovo obrazloženje stava.
Molim vas za razumevanje. Ne na osnovu pominjanja, već na osnovu toga da li se uvredljivo izražava narodni poslanik. Ni na jedan način, poštujem što svi to poštujete, niko se ni o kome nije izražavao uvredljivo.
Na član 8. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Predstavnik predlagača i Odbor za evropske integracije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milovan Radovanović, a ako ostane vremena za poslaničku grupu SRS, gospodin Krasić će govoriti posle.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vjerica Radeta, poslanik SRS, podnela je amandman na član 8. Predloga zakona o crkvama i verskim zajednicama.
Član 8. Predloga zakona tretira pravo sveštenika, odnosno verskih službenika, u smislu da ih biraju i postavljaju crkve i verske zajednice, u skladu sa svojim autonomnim propisima. Sveštenici, odnosno verski službenici su slobodni i nezavisni u obavljanju bogoslužbene delatnosti, koja se vrši u skladu sa zakonom i autonomnim pravom crkava i verskih zajednica.
Vjerica Radeta je, u ime poslaničke grupe SRS, podnela amandman da se u predviđenom članu 8. posle 3. stava dodaju st. 4. i 5. Stav 4. glasi: "Obavljanje verskih obreda i rukovođenje crkvama i verskim zajednicama ili njihovim organizacionim jedinicama, mogu vršiti samo lica koja su državljani Republike Srbije.'' Stav 5: ''Strani državljani mogu vršiti verske obrede i biti starešine crkava i verskih zajednica ili njihovih organizacionih jedinica samo na osnovu prethodne saglasnosti nadležnog ministarstva." U ovom našem slučaju, u Republici Srbiji, Ministarstva vera.
Smatram da je sadržina predloženog amandmana i te kako opravdana. S jedne strane, poštujemo autonomnost crkvama i verskim zajednicama, po nama u SRS, taksativno nabrojanim crkvama i verskim zajednicama iz amandmana Nataše Jovanović, poslanika SRS. Sa druge strane, ako ne budete usvojili ovaj amandman, dajemo široku slobodu i mogućnost mnogim verskim zajednicama sumnjive delatnosti, sumnjivog porekla i sumnjivog učenja, a da ne govorim o eventualnim mogućnostima registracije, kako ste vi zamislili u Predlogu zakona, da one deluju sa aspekta totalitarizma, destruktivnosti, asocijalnosti, da razbijaju ličnost, čoveka, građanina, porodicu, društvo i državu, postojanje raznih kultova, psihoorganizacija, komercijalnih kultova i guru pokreta itd.
Možete li da zamislite, gospodine ministre i gospodo narodni poslanici, da sada nadležno ministarstvo, po Predlogu vašeg zakona, registruje neku problematičnu versku zajednicu, odnosno organizaciju, za koju mi u SRS smatramo da ima i te kako odlike i karakteristike verske sekte, pa da im dolaze razni sledbenici tih istočnjačkih pseudohinduističkih verskih sekti, gurua, onih koji se bave meditacijom, mantrama, koji vrše kontrolu uma, koji utiču na ličnost i psihu čoveka. Država mora o tome da vodi računa, mora da vrši kontrolu, a tu kontrolu izražavamo upravo kroz odredbu stava 2. amandmana.
Ako je potrebno i ako postoji neka zajednica koju ćete vi da priznate, pošto računam na to da ćete skupiti većinu i izglasati ovaj predlog zakona o crkvama i verskim zajednicama u tekstu koji je Vlada predložila, gde postoje odredbe o registraciji i mogućnosti registracije mnogih verskih organizacija, pa ćete nekome dati mogućnost ne samo da se registruje, nego da dolaze njihovi misionari. Upoznati sa tim godinama unazad, kakvi nam sve misionari dolaze u državu, kojim poslom, kojim zadatkom. Samo nam je primer, koji je naveden ovde juče i danas za govornicom, Džona Dejvida Nejbora iz tzv. pentekostalne crkve.
Znam da će ova kontrola, za koju se zalaže SRS, od strane države, ko sve može obavljati svešteničke dužnosti, da naiđe na neodobravanje mnogih nevladinih organizacija, Nataše Kandić, Sonje Biserko, Sonje Liht, Biljane Kovačević-Vučo, Borke Pavićević itd.
Naravno to će možda i ova televizija, neću da koristim nikakav pogrdan naziv, mada imam želju da kažem puno toga ružnog za njih, ova televizija koja sebe naziva B92, i oni će, u smislu pružanja širokih sloboda svim verskim organizacijama, svim građanima sveta, da bi se stvorila jedna svetska religija, jedna svetska vlada, novi "nju ejdž", bez pravoslavlja, bez konfesija, bez religija, osim jedne jedinstvene religije u svetu koju će oni stvoriti i koju pokušavaju na ovaj način da stvore. U cilju zalaganja za jedno takvo novo doba, novi svetski poredak, oni će kritikovati nas iz SRS za ovakvo zalaganje, pa i kroz amandman gospođe Vjerice Radete na član 8. Predloga zakona.
Ono što meni kao građaninu, pogotovo kao predstavniku i poslaniku SRS, smeta, pojavljivanje pojedinih mojih kolega za govornicu i zalaganje ne za kontrolu verskih zajednica u smislu amandmanskih predloga SRS, nego se zalažu i hvale rešenja koja su predmet Predloga zakona.
To je u političkom, stranačkom smislu i razumljivo, ali mi smeta kada navode da su verske zajednice, verske organizacije kao prihvaćene, registrovane u skladu sa Zakonom o pravnom položaju verske zajednice iz 1953. godine i 1977. godine, što nije tačno. Evo ga zakon. On nigde ne predviđa koje verske zajednice, koje crkve mogu da se registruju.
Dobro da znate i vi koji izlazite za govornicu, 1. februara 1995. godine Vrhovni sud Srbije je doneo odluku, presudu, da verske zajednice ne mogu da se registruju kao udruženja građana. Ako na to mislite, grešite.
Ako postoji opšta apsolutna sloboda da građani mogu slobodno osnivati verske zajednice i stav 2. člana 4. zakona koji navodite o pravnom položaju verskih zajednica, sve zajednice imaju isti pravni položaj. To ne znači da može da se registruje i da može da postoji sve što hoće da deluje sa religijskog aspekta u Srbiji.
(Milan Radulović, sa mesta: To je zakon iz 1953. godine.)
Ne, ovo je zakon iz 1977. godine, a iz 1953, slični su.
Donekle tu ima istine, da postoje negativni pravni oblici delovanja verskih organizacija. To govorim sa aspekta SRS da su to verske sekte i to tretiraju neki drugi zakoni, posebni zakoni, recimo, Krivični zakonik. Šta je sa velikim brojem samoubistava koja potiču iz pripadnosti određenim verskim sektama, najčešće satanizma. Evo vam jedan primer.
Dvadesetogodišnjak, Svrljig je u pitanju, Predrag Đorđević jednog dana izvršio je samoubistvo, a prethodno je pravio izolaciju da ne bi ostao trag na telu, kako to nalažu pravila nekih sekti. Kasnije je Srđan Svetozarević 7. avgusta oduzeo sebi život očevim karabinom. Oba samoubistva dogodila su se u vreme kada je Mesec bio pun. Obojica se pamte kao mirni i povučeni mladići. Kako će tu da deluje Krivični zakon? Koja državna institucija?
Gospodo narodni poslanici, drage moje kolege, tu se preventivno deluje. Ako vi omogućite zakonom registrovanje verskih sekti koje deluju na ovaj način, dajete im legitimitet postojanja da vrbuju mlade ličnosti koje su se sada izgubile u ovom vremenu bespuća i beznađa, gde nema dovoljno materijalnih sredstava za goli život, za opstanak. Nema posla, nema dovoljno novca kod porodice, kod pojedinaca i, naravno, oni beže u jedan novi svet. Taj novi svet pruža im novi svetski poredak preko delovanja verskih sekti i dolazi do ovako tragičnih slučajeva kao što je ovde.
Trebalo bi da tražite, gospodine ministre, od tradicionalnih crkava i verskih zajednica izveštaj o broju žrtava, medicinskih službi, VMA. VMA ima bezbroj primera lečenja zavisnika verskih sekti, satanističkih, sajentoloških i drugih, transcedentalne meditacije, Jehovinih svedoka, socijalna služba, policijska služba.
Policijska služba bezbroj primera, bezbroj izveštaja može da nam pruži i vi to znate dobro, i ja to znam, ali govorim radi drugih poslanika, radi javnosti, bezbroj podataka ima o štetnom delovanju verskih sekti, o remećenju javnog reda i mira, ubistava i samoubistava, krivična dela o finansijskim prevarama , i tu su specijalizovani sajentolozi.
Sada govorite o Grčkoj, koja je zabranila sajentologiju 1997. godine, posle ubistva jednog protojereja, sveštenika Grčke pravoslavne crkve od strane sajentologa. Sedamnaestog januara 1997. godine sud u Atini je zabranio rad sajentologije na osnovu 4.200 pritužbi građana na njihovo ponašanje i na rad. U Nemačkoj je i dan-danas sajentologija posebno praćena, bez obzira na to što se Nemačka sukobljava politički, diplomatski sa SAD upravo iz ovog razloga. Vrhovni sud u Los Anđelesu, u Americi, 1994. godine je potvrdio kriminogenost sajentologije.
Gospodine ministre, znam da vi to dobro znate, ali trebalo bi da se založite i kroz Predlog zakona i kroz određena amandmanska rešenja, koja mi poslanici SRS nudimo, kako bi došlo do poboljšanja ovog predloga zakona.

Izvolite, gospodine Krasiću, imate četiri minuta.

Gospodine Raduloviću, jeste li vi pisali ovaj tekst ovde? Što ste optužili SPC? Ona nije palila Saveznu skupštinu. Niste smeli ovako nešto da napravite. Znam da ste vi razne stvari pisali, ali ovo niste smeli da napišete.
Kako ste ovo mogli da napišete da vam je bila saradnik SPC - odnosi države i verskih zajednica u Srbiji u drugoj polovini 20. veka, pa ste našli društvo Milan Radulović, Slobodan G. Marković, Saša Gajić, Živica Tucić, Slobodan Durmanović. Moje društvo je mnogo bolje, Vladimir Dimitrijević, Predrag Kjuk, Smilja Avramov, moje društvo mnogo bolje se razume u te stvari od ovog vašeg. O tome ćemo malo kasnije, pogotovo oko ovog pasusa na osmoj strani. To ćete vi lepo kod patrijarha da objasnite kako vi njega optužujete da je on vas podržavao u paljenju Skupštine.
Znači, gospođa Radeta je podnela amandman gde predlaže da se izvrši dopuna sa dva nova stava. Obavljanje verskih obreda i rukovođenje crkvama i verskim zajednicama ili njihovim organizacionim jedinicama mogu vršiti samo lica koja su državljani Republike Srbije, a u sledećem stavu koji ona traži da se dopuni, ukoliko je u pitanju stranac, da je potrebna saglasnost nadležnog ministarstva.
Naravno, vi ćete da skočite da kažete - što bi se država mešala u stvari crkve itd. To ništa nije čudno. U Italiji se, takođe, svetovna vlast meša u poslove crkve prilikom postavljanja župnika, biskupa itd. Sada, pošto znam da ste se vi pripremili, vi mislite da ćete opet da prevarite SPC, neće vam ovog puta uspeti, to vam tvrdim.
Da vam kažem da je ovaj mnogo hvaljeni Hitler jugend Benedikt XVI, Jozef Racinger, kada je 1972. godine izabran za biskupa, on je u Bavarskoj morao da položi zakletvu u parlamentu Bavarske da će kao biskup da bude odan nemačkoj državi. Položio je zakletvu, iako je Nemac, polaže u svojoj pokrajini gde on živi zakletvu.
Mi toliko daleko nismo otišli i ta vaša kritika prema komunističkoj vlasti, komunistička vlast nikada nije terala sveštenike da se zaklinju na vernost Titu, partiji i omladini, Narodnoj skupštini itd. Crkva je odavno bila kod nas odvojena. Pustite vi ta preterivanja. Sa crkvom postoji spor, država je otela imovinu, ali to je drugo pitanje. Na drugi način će to da se reši.
Znači, ništa nije anahrono u ovom amandmanu, ništa se ovim amandmanom ne traži više nego što postoji u zemljama Zapadne Evrope kojoj vi težite, mada vidim ovaj izveštaj od vašeg ubrzanog puta nema ništa, neće nas. Napisali - imate vi to iz G17 plus sve te moguće izveštaje, neće ni da razmišljaju o nama, kakva EU. Građani od EU oprostite se, ovih pet godina je prošlo, pet godina laži, lažnih nada da ćemo da dođemo itd.
Niša neće da bude loše prihvatanjem ovog amandmana, tim pre što ćete vi na silu da izglasate ovu mogućnost da, pored crkava i tradicionalnih verskih zajednica, sa njima u identičnom položaju budu i ono kako vi zovete sa konfetama, i ovo drugo što se zovu verske sekte. Pošto znamo da ćete na silu da izglasate to, mi smo tražili da se u članu 8. dograde ova dva stava, koja garantuju da će bogosluženje i ove druge stvari koje su važne za ostvarivanje slobode veroispovesti da kao sveštenici i kao sveštena lica vrše naši državljani.
Odmah da vam kažem i tu preuzimamo veliki rizik. Imate Natašu Kandić, naš državljanin. Da li ste čitali šta je rekla u Sarajevu pre neki dan kada je dobila nagradu? Kaže - nije što ste tužili SCG, nego treba što bolje da zastupate da se Srbija što više osudi za genocid koji je navodno izvršen.
Znači, kod nas taj izdajnički mentalitet je odavno prisutan, prati srpski narod od postanka, tako da ovo što je predloženo amandmanom je samo neka mala garancija i zaštita da se ne desi, pošto ćete da registrujete i verske sekte i ovo sve drugo, da dođe neka protuva i nagoni našu decu zabludelu, pa da krenu da ubijaju roditelje, babe, dede itd. Ako je Benedikt XVI mogao da položi zakletvu, a kasnije ću da vam pričam šta je značila njegova zakletva, a ovo hitno nekako demantujte sami sebe.

Hvala vam, gospodine Krasiću. Narodni poslanik Borko Ilić. Po ovom amandmanu, sa uračunatim popustom koji uvek dajem da se završi rečenica. Narodni poslanik Borko Ilić, pa narodni poslanik Branislav Nedimović. Izvolite, gospodine Iliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, ukoliko bismo prihvatili ovaj amandman, narušili bismo jedno od osnovnih načela koje zakon promoviše, a to jeste odvojenost crkve od države. Jer, ukoliko bismo prihvatili amandman, koji kaže da obavljanje verskih obreda i rukovođenje crkvom i verskim zajednicama ili njihovim organizacionim jedinicama mogu vršiti samo lica koja su državljani Republike Srbije, odnosno stav 2. da strani državljani mogu vršiti verske obrede i biti starešine crkve i verskih zajednica ili njihovih organizacionih jedinica samo na osnovu prethodne saglasnosti nadležnog ministarstva.
U ovom slučaju nadležno ministarstvo bi se mešalo u to ko vrši službu božju u određenoj crkvenoj zajednici ili u određenoj verskoj zajednici, tj. mešalo bi se direktno u to ko će obavljati verske obrede i rukovoditi crkvenim i verskim zajednicama. E sad, šta ovo u praksi može da znači.
Znači da patrijarh Moskovski i cele Rusije Aleksej dolazi da poseti Srbiju, kao poglavar najveće pravoslavne crkve u svetu koja ima oko 190 miliona vernika, i podrazumeva se da prilikom svoje posete SPC i državi Srbiji vrši službu božju u jednom od hramova SPC. On kao patrijarh cele Rusije i patrijarh Moskovski treba da piše molbu ministru i da ga pita da li sme da vrši službu božju u hramu Svetog Save na Vračaru. Da li to može? Ne može, gospodo.
Druga, još bitnija stvar, patrijarh srpski gospodin Pavle je rođen u Slavoniji, doduše u vreme kada je još Slavonija bila deo zajedničke države. Ali šta u budućnosti može da se desi?
Srpska pravoslavna crkva ima eparhije i vernike na celoj zemaljskoj kugli, i rodi se jedan Srbin u Slavoniji, ide i završi srpsku bogosloviju u Srbinju u Bosni i Hercegovini, zamonaši se u manastiru Krka u Dalmaciji, manastir potiče iz XIV veka, teritorija današnje Republike Hrvatske, postane mitropolit Zagrebačko-ljubljanski, nema državljanstvo Republike Srbije jer jednostavno nikada nije boravio na teritoriji Republike Srbije i Srpska pravoslavna crkva ga, kao mitropolita Zagrebačko-ljubljanskog, izabere za patrijarha SPC, a mi mu zakonom ograničimo da ne može da bude patrijarh zato što nije državljanin. Pa to je jednostavno suludo.
Stvarno razumem iskrenu nameru gospođe Radete i poslanika Srpske radikalne stranke da ovim amandmanom spreče delovanje verskih sekti u Republici Srbiji, odnosno pojedinih stranih državljana koji bi delovali negativno na omladinu u Republici Srbiji. Međutim, njihovo delovanje se ne suzbija ovim zakonom, njihovo delovanje se suzbija opštedruštvenom akcijom, gde upravo tradicionalna crkva i verske zajednice koje su priznate u svetu treba da budu udarna snaga koja će sprečiti delovanje verskih sektu u Srbiji. Hvala vam.

Hvala vama. Video sam i vas, i pre toga gospodina Krasića. Prvo nekoliko napomena, molim vas.
Gospodine Iliću, nema predsedavajućeg trenutno jer ga nisam ovlastio, predsednik je prisutan. Nemate problem. Dakle, molim vas, svi zajedno vodimo, nadam se, tolerantnu raspravu, iznosimo međusobne argumente. Kad god postoji, zahvaljujem se svima na spremnosti da date što više primera, jer dobar zakon, to vi najbolje znate gospodine Krasiću, zavisno od onoga šta se dešava u praksi, može često da bude besmislen.
Dali smo nekoliko dobrih primera, Esfigmena, vi ste dali pre toga sličan primer, gospodine Krasiću, ali nemojmo da dajemo one primere koji se ni na jedan način ne rešavaju ovim zakonom, Ni danas, ni ubuduće, nikada u crkvi Srpske pravoslavne crkve ne može da služi, može samo da pomaže u služenju, da saslužuje. Naprosto se podiže temperatura i poslanici reaguju međusobno, a nema razloga.
Takođe, molim vas dvojicu koji ste se javili povodom pogrešnog tumačenja, molim vas dvojica poslanika, govorim u muškom rodu, gospodin Krasić i gospodin Radovanović su tražili repliku zbog pogrešnog tumačenja stavova.
Molim vas da čujemo prvo poslanike drugih poslaničkih grupa, jer je tolerantna atmosfera neophodna, da čujemo argumente koje oni iznose. Ako ti argumenti, sem što su drugačiji i podrazumevaju različiti stav, istovremeno i znače pogrešno tumačenje ili čak uvredljivost, svakako ću dati pravo na repliku. A ako ne, postupiću kao u prethodna dva slučaja, o čemu sam obavestio poslanike.
Molim vas, razmislite dok čujemo gospodina Nedimovića. Hvala vam na razumevanju. Pre toga, po Poslovniku se javila gospođica Jovanović. Izvolite, gospođice Jovanović.

Vi ste i predsednik i predsedavajući, gospodine Markoviću, ujedno, jer jeste predsednik Narodne skupštine, ali i predsedavate sednicom, jer da nije tako mi ne bismo mogli ovde da radimo, samo bismo se gledali.
Želim samo da, u skladu sa ovim što ste vi govorili, da se nadovežem kada je u pitanju ovako tendenciozno tumačenje kroz primere koji zaista nisu bili predmet amandmana gospođe Radete, a koje je izneo kolega. Da kažem da je ona prvenstveno mislila na tzv. propovednike verskih sekti i na one koji vršljaju po Srbiji i po drugim srpskim zemljama, i po Rusiji takođe.
Moram opet da vam ponovim da je sveruski narodni sabor održan upravo na tu temu jer svakojake sektaške organizacije i lažni propovednici su se pojavili na području ruske države, koji imaju cilj da osim toga što žele da registruju te svoje sekte tamo, što je kod njih drugačiji proces, po zakonu koji je donela Ruska Federacija 1997. godine, utiču na društvo i na narod veoma negativno i destruktivno, kako to sve sekte rade.
Zaista me čudi, kolega, što niste naveli recimo primer nekog mormona. Vi dolazite iz Novog Sada, za sada njih ima registrovanih mislim na području Novog Sada, što je žalosno, nekoliko stotina. Jutros sam iznosila primer jednog takvog lažnog propovednika. Znate, to što oni postoje, i to što su oni verska zajednica, i što njih priznaju SAD, to ne znači da oni treba da imaju uporišta ovde u Srbiji, gde takve sekte nemaju nikakvo uporište i ne treba da imaju.
I protiv njih svako normalan treba da se bori svojim sredstvima, svojom tradicionalnom verom, i mi Srbi pravoslavci i ostale tradicionalne zajednice.
Ali, ako se pojavi jedan takav, i koji dođe iz Jute, i ako je cela Juta, i njihov klub koji igra u NBA, ako su svi mormoni, to ne znači da mi treba da opravdamo njihovo delovanje ovde, i da se pojavi jedan takav, i da ga čak policija privodi, koji drži te "propovedi" po beogradskim ulicama ili ne znam gde, i predstavlja se kao potomak Nemanjića ili drugačije huli na Boga, i na hrišćanstvo i ne znam šta već sve radi.
U svakom slučaju to je bila namera i gospođe Radete i SRS, uz potvrdu ovoga što vam je rekao predsednik Skupštine, kada je u pitanju dolazak recimo patrijarha Moskovskog i cele Rusije Alekseja II, što ste vi rekli, i učestvovanja u službi, odnosno liturgiji SPC, što je tačna informacija koju vam je dao gospodin Marković.