Zahvaljujem. Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Odbor za finansije Narodne skupštine Republike Srbije, uvažavajući osnovni zahtev iz ovog amandmana, delimično je uvažio ono što je bila moja ideja, preformulisao to i ponudio kao svoj amandman. Ipak, zbog javnosti i zbog svih vas ovde želim da kažem šta je bila moja ideja i zašto sam podneo amandman na član 1.
Što se tiče tačke 32), smatrao sam da kada se radi o nekoj strateškoj oblasti to treba uvek da razmatra samo Narodna skupština, a ne Vlada.
Na Odboru za finansije nije bilo dovoljno razumevanja za taj predlog, ali je on delimično kroz amandman Odbora za finansije prihvaćen na taj način što se reč "ili" zamenjuje veznikom "i" i na taj način se onda kaže da to čine i Skupština i Vlada. To je nešto malo bolje nego što je bilo, a nešto malo gore nego što sam predložio. Pošto kompromis nikada nije sporazum fifti-fifti, već takav u kojem jedna strana uvek više gubi, a druga dobija, ja sam se sa tim složio.
Predložio sam da se u tački 38) donese novi stav i da se Odbor za finansije Narodne skupštine Republike Srbije obaveže da dvomesečno razmatra izveštaje Vlade Republike Srbije o utrošku sredstava iz Nacionalnog investicionog plana. Na predlog ministra finansija Odbor za finansije je prihvatio takođe kompromisno rešenje da to može biti kvartalno, ja sam se sa tim složio.
Dakle, smatram da je važno da Narodna skupština Republike Srbije ima priliku, a Odbor za finansije jeste upravo pravo mesto i pravi način da o utrošku tako važnih sredstava, važnih po obimu i kvalitetu, obavesti javnost, kao i o dinamici onoga što je urađeno na osnovu utrošenih sredstava.
To je bio amandman i ja ću naravno, kada god se ukaže prilika, pokušati da amandmanima ojačam poziciju radnih tela Narodne skupštine Republike Srbije i same Skupštine zato što smatram da od toga nikoga ne boli glava. Imam razumevanja i za operativne poslove koje radi Vlada, za dinamiku svega što se tamo dešava, ali ipak smatram da je važno da budemo informisani.
Malo koji parlament će u narednim sazivima imati priliku da se o ovakvom obimu i kvalitetu sredstava izjašnjava na ovaj način kao što sam predložio. Ovo je poseban trenutak u istoriji ove zemlje, jer se troše sredstva od privatizacije, kojih kasnije neće biti, ili neka druga. To je bio moj amandman. Delimično sam zadovoljan načinom na koji je Odbor za finansije ovu stvar razmatrao i na osnovu onoga što je prihvatio razumem da je moj amandman delimično ugrađen u sve ovo.

Reč ima narodni poslanik Živojin Stefanović.

Moj prijatelj Baralić je zadovoljan prihvatanjem dela amandmana, međutim, očigledno je da Ministarstvu finansija, Ministarstvu kapitalnih investicija, pa i celoj Vladi nije potrebno neko telo koje će kontrolisati njihov privatni budžet. Ono za šta bih se odlučio da glasam, kada je u pitanju ovaj budžet, jeste  stavka - sredstva za referendum povodom Ustava. Sve drugo je zamajavanje i sve drugo je sakrivanje pravih stvari.
Prekjuče sam rekao neke stvari, vezano za grad iz kojeg dolazim. Oba ministra su zdušno učestvovala na lokalnim televizijama, u promocijama i mislim da su ministri pri Jablaničkom okrugu, a ne pri Vladi Srbije, jer su se tamo preselili. Voleo bih da svakog dana budu izbori i da tada vidimo ministre, ali se bojim da ih od sutra više nećemo videti. Videće ih neki kada raspišu neke druge prevremene izbore za neki drugi lokalni parlament, ali s obzirom da će biti sveopšti izbori, manje ću ih viđati.
Tada je rečeno da nema projekata i planova, a upravo idu na to da ne poštuju uopšte postojanje lokalne samouprave. Niko nije pitao lokalnu samoupravu koji je program i plan, nego samo ono što lokalni predstavnik neke partije koja je na vlasti kaže – to nam je potrebno za nekoliko glasova.
Evo primera, od juče, kako može G17 da finansira asfaltiranje rukometnog igrališta. Tamo dođe buldožer, valjak, kamion, vodi ga veliki Zlatanović, direktor Direkcije za stambenu izgradnju, koji je u međuvremenu, iako je dobio ranije stan u Leskovcu, otkupio, dobio stan u Beogradu, iako mu je prebivalište u Beogradu, stan od 120 kvadrata, ne znam po kom osnovu. Sada je nosilac liste, a ako je dobio stan u Beogradu onda prebivalište treba da mu bude u Beogradu. Zna se iz koje je stranke, iz one koja ima pare i koja se ponaša kao da je to njen privatni budžet.
Onda dođe deo seljaka iz druge političke opcije, ne iz onih iz kojih smo Goran Cvetanović i ja, nego iz neke druge koja vodi lokalnu samoupravu i onog bageristu iz bagera na utrinu, mašinu u njive. Mašina G17 je sada zarobljena u njivama. Kako može jedna stranka tako nešto da finansira? To je realizacija budžeta Republike Srbije.
To je isto kao i gospodin Betmen koji dole kaže – ja sam došao, dajem vam 20 miliona, a ako lokalna samouprava neće, ona je protiv investicija.
Za razliku od mnogih drugih opština, gospodine ministre, Leskovac ima svoj godišnji program i plan, usvojila ga je Skupština opštine. Mi imamo program za put od 17 km Vučje - Barje - Oruglica - granica Kosova i Metohije, da izgradimo lokalni put od 17 km.
To Velja ne vidi, jer tamo nema glasova, zato što je nenaseljeno, ne vidi stari put. I jedan i drugi ministar znaju taj put Leskovac - Grdelica - Predejane - Vladičin Han uz autoput. To je prioritet. Ne, on gradi neke puteljke za po neki glas, troši narodne pare, a ne pare Nove Srbije, ni G17.
Načelnik ekološke inspekcije u Leskovcu odgovara ministru Popoviću, koji je javno rekao da neće finansirati projekat reciklaže otpada u Leskovcu vredan 115 miliona. Navodno, nije bio tender i kaže da dok je on ministar u tom ministarstvu neće se finansirati, jer Leskovac nije sproveo tender.
Međutim, Leskovac je sproveo tender po zakonu o lokalnim delatnostima. Bila su četiri ponuđača i austrijska firma je bila najbolja, dobila je, i Skupština opštine je donela odluku, ugovor je zaključen. Sada se pojavljuje ministar u kampanji – ako izaberete našeg predstavnika (a vaš predstavnik je narodnjački blok, Nova Srbija, DSS i predsednik opštine Jagodina koji je pomogao da seljaci unište svoja stada), onda će, što se tiče 115 miliona već odobrenih preko Fonda za ekologiju Republike Srbije, da se ministar smiluje i plati to Leskovcu.
Kakve programe hoćete da vam Leskovac da ako ne prihvatate programe koje je nadležna skupština usvojila, jer vi nećete ovu skupštinu, ne odgovara vam, jer nema vaših odbornika. Vi ste iz DSS-a imali osam, ostali samo na dvojici jer ste ih izgubili u međuvremenu, pobegli vam kod Čovića; G17 nije ni učestvovao na izborima i sada se bori da dobije 15%. Mi ćemo poštovati ako dobijete izbore, ali nećete ih dobiti na ovaj način.
Prema tome, ovaj budžet će poslužiti u predizbornoj kampanji koja je na vidiku na republičkom nivou. Ja to vidim na primeru Leskovca. Vi hoćete preko Leskovca da pokažete građanima Srbije i preslikate buduće raspoloženje birača Srbije. Nećete to uspeti, iako je dosta veliko biračko telo, 126.000, i zato ste se svi dole sjatili.
Ali, nemojte više da nas ponižavate, nismo mi neobrazovani, ni nepismeni, vidimo šta se radi. Kako je moguće da vi, jedan, drugi, treći, četvrti ministar, u ime Vlade Srbije po leskovačkim selima idete i govorite da vi finansirate to? Recite – finansira država Srbija od sredstava vas poreskih obveznika, i onda možemo glasati za ovaj budžet.
Jedina stavka koja će me možda opredeliti da sutra ili prekosutra kada bude glasanje idem ka zelenoj tačkici, dugmetu, samo to, jer ćete odmah reći – ovaj je na granici Kosova i Metohije, izgubiće Kosovo jer neće glasati za budžet zato što neće proći referendum.
Znači, ako na takav način provlačimo ustav po tom osnovu, a kritikovali ste mog pokojnog predsednika da je takve stvari koristio za donošenje ustava i budžeta, evo, vi sada dve stvari, samo Kosovo u ustav i referendum u rebalans budžeta, hoćete to da provučete i da narodu kažete – ovi neće da glasaju, oni su protiv države i svog naroda. Mislim da nije korektno.
Na leskovačkom primeru ste pokazali da nastupate isključivo partijski, i vi i Velja Ilić, sada se i Popović ugradio, vozi se u vašim čezama. Mislim da to nije korektno i zato sam pozvao da ne plaćamo porez dok ste vi ministar finansija, a vi možete sutra da dođete i izvršite plenidbu stvari. Neće biti prvi put, jer vaš blok mi je 5. oktobra 2000. godine zapalio kuću i dan-danas sud neće da presudi. Ovde ministar govori da je sud postao efikasan. Ja sam socijalista i nikada se drugom sudu neću obratiti. Doći će neka vlast koja će to presuditi. Mislim da je to nekorektno i nepošteno ponašanje prema građanima, koji su vam omogućili da raspolažete tim sredstvima.

Govorio je narodni poslanik Živojin Stefanović, izvinjavam se zbog greške koju sam napravio u imenu. Da li još neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 2. amandman je podneo poslanik Veroljub Arsić.
Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobro je što je ministar došao, a što se tiče ovoga što je malopre kolega Stefanović rekao, isto će ministar da se provede, i njegova stranka, kao pre nekoliko meseci. Znate kada je otišao na konvenciju, kako to oni vole da kažu, skup ovih koji su pristalice njegove stranke, koliko ih je bilo, desetak ili dvadesetak njih, novine su objavile naslov "Dinkić se pekao na ražnju jer je išao u Ražanj", tad je tamo bila predizborna kampanja, zato što je došao jedan od nezadovoljnih poljoprivrednika da mu kaže kako teško živi i da ne laže i da ne obmanjuje narod, nego da se lepo vrati u Ministarstvo i da sagleda u kakvoj situaciji su poljoprivrednici, penzioneri i svi oni koji su bez posla.
Neće to ministar, nego on u propagandne svrhe deluje. Tako juče u Banjaluci i on, i Koštunica i Tadić; sve je to uzalud, jer to što vi pokušavate kao veliki projekat sada da predstavite i sinoć u udarnim vestima svih medija, to je uradila vlast, odnosno poslanička većina još 1998. godine.
Nije suština u tome šta ćete vi da napišete, nego šta ćete da uradite i da se stavljate na stranu jedne ili dve političke stranke, kao što to radite ovde, zarad sitnih interesa, u pojedinim selima u Srbiji. Naravno, vama će kao bumerang to da se vrati.
Ali, ja ću da govorim o ovom amandmanu koji je podneo kolega Veroljub Arsić, pošto je izmena postojećeg člana 5, odnosno 2. u izmenjenom tekstu Zakona o budžetskom sistemu potpuno besmislena. Vi stavljate u sam član zakona, osnovnog teksta zakona, član 5, fakultativnu odredbu, i vi kažete, u članu 5. to se menja...
Ministre, i vi, profesore, znate, pod razno i za vreme pauze razgovarajte s ministrom, a kada govore narodni poslanici vi se koncentrišite na ono o čemu se ovde priča. Ali, on nije tu, nema veze i ministar je potpuno odsutan.
E ovako, znači, vi kažete: "Izuzetno, u slučaju da viši nivo vlasti svojim aktom opredeli nižem nivou vlasti namenska sredstva za nadoknadu šteta usled elementarnih nepogoda, lokalni organ uprave nadležan za finansije na osnovu tog akta otvara odgovarajuće aproprijacije za izvršavanje izdataka po tom osnovu."
To izuzetno ako se smiluje Vlada Republike Srbije i Mlađan Dinkić, je l' tako? Svi zakoni se kroje po vašoj meri i po vašim aršinima, vi određujete da li će neko da dobije sredstva, u kom iznosu, i uopšte ne obraćate pažnju na to da su se neki događaji, nažalost, elementarne nepogode, stvarno desili.
A da se uverite da je to tako, reći ću vam opet nešto što ne znate, moram ja to da vam pričam, ministar finansija je još nekoliko dana, je l' tako, je l' tako? Onog dana kad ste otišli i pobegli na ova vrata ovde ja sam mislila da ste otišli da hapsite poster Ratka Mladića, pošto, hvala Bogu, nikada nećete moći da uhapsite slavnog srpskog generala. Nije vas bilo, rekoh, hajde da ispunite bar neki uslov do prvog, tad vam je onaj vaš dan "D".
Ali, kako ste se vratili, moram da vam kažem da je grad Kragujevac upravo zbog ovakvog ponašanja Ministarstva i zbog ovoga što ste na ovaj način, sa obrazloženjem da hoćete da pomažete lokalnoj samoupravi, da ona mora to da uradi, da otvori odgovarajuće aproprijacije, lično uzeli sredstva za građane Kragujevca... Evo kako: 9. jula 2005. godine nezapamćena elementarna nepogoda (o tome se radi u ovom članu koji gospodin Arsić traži da se briše) pogodila je grad Kragujevac i okolinu.
Da li se sećate toga ili ne, nema veze, vama su važni dani u kojima vi imate te vaše kampanje, vaše priče da stičete jeftine političke poene, ali ovo je stvarni događaj. O tome je sačinjen izveštaj. Član vaše političke stranke, kandidat na izborima za gradonačelnika, doduše, od 11 kandidata on je bio deseti, izvesni Miroslav Marinković, načelnik Šumadijskog okruga, nije sačinio o tome nijednu belešku.
Nadležna uprava grada Kragujevca, dakle organi uprave i članovi gradskog veća napisali su u dopisu Ministarstvu finansija krajem jula meseca 2005. godine da je direktna šteta koju je grad pretrpeo 154 miliona dinara, naznačili vam kakva je situacija u gradu.
Ja vam to sve govorim, a to bi trebalo da vam priča, i da vam taj novac traži, pošto je to vaša obaveza, odnosno Vlade Republike Srbije, izabrani gradonačelnik Kragujevca.
Međutim, on se i prekjuče i danas javio da neće da prisustvuje zasedanju, jer on više nije ni dopisni član. Ja sam rekla – on je dopisni član Skupštine Srbije. Nije više ni to, njega ne zanima ni Skupština, niti ga zanimaju građani njegovog grada.
I pošto ni sam gradonačelnik nije želeo, jer on nema na vas nikakvog uticaja...
Je l' poznajete vi nekakvog Nebojšu Zdravkovića? Taj se hvali da je vaš prijatelj i sada je član gradskog veća u gradu Kragujevcu. Na inicijativu Stevanovića, zato što on kaže da je sam nesposoban da od vas izvuče jedan jedini dinar, pa je morao da angažuje tog Zdravkovića...
Vi ga verovatno poznajete, gospodine ministre, pošto on kaže da je vaš fantastični prijatelj i da ima neverovatan uticaj na vas. Svi projekti koji se traže za grad Kragujevac biće realizovani, i on lično garantuje, kaže, za 18 miliona evra iz ovog Nacionalnog investicionog plana. Čujem, ne poznaju ga ni ovi članovi vaše stranke koliko ih ima u Kragujevcu.
E sada, 154 miliona, sa taksativno navedenim učinjenim štetama. Znate li koliko je stiglo u grad Kragujevac? Osam miliona dinara od 154. I ne samo to, nego kada je resorni Odbor za poljoprivredu razmatrao učinjenu štetu na usevima u Jablaničkom, Južnobanatskom okrugu u nepogodama koje su nažalost i njih zadesile, prenebregao je činjenicu da se to desilo u Kragujevcu.
Jer, načelnik okruga, koji je iz vaše političke stranke, ili možda već i nije, on je pet stranaka promenio; pa kada je bio desetoplasirani kandidat ispred vaše stranke to mu je, mislim, bila peta stranka. Možda sad ima neku svoju, nije ni važno.
U svakom slučaju, osam miliona od 154, i čemu onda služi ovaj član zakona? Kako se vi to tako poigravate i delite kome hoćete i kako hoćete? Da li vi imate izveštaj nadležnog organa?
Ako ovaj vaš načelnik okruga, koji treba da predstavlja Vladu, to nije uradio, je l' vam to dostavio organ za budžet i finansije grada Kragujevca i glavni gradski agronom? Nema od toga ništa.
Hajde što je zaboravio ovaj Stevanović, on je zaboravio i na građane, na svoje sugrađane koji su ga birali, na to da je poslanik u Skupštini, ali kako je moguće da cela Vlada zaboravi jednu takvu stvar?
Moram da vas podsetim samo na to da je za vreme one prethodne DOS-ovske vlasti – koja je isto ovako radila kao vi pa je doživela poraz i suočena je sa činjenicom da je narod više neće i da nema većinu, poražena je od strane srpskih radikala na izborima 2003. godine – vaš bivši prijatelj Božidar Đelić, ministar finansija, godinu dana, kad god je neki zakon čiji je on predlagač, mahao papirom o tome da je predsednik Odbora za budžet i finansije, a potpredsednik Republičke vlade u periodu od 24. marta 1998. godine profesor doktor Vojislav Šešelj, na njegov predlog, potpisao kao potpredsednik Vlade, dodelio sredstva za saniranje posledica poplave u Šumadijskom okrugu.
Te godine u avgustu mesecu su se desile te poplave. Najviše su bile pogođene opštine Rača, Lapovo i Batočina i jedan deo Kragujevca. On je odgovarajući na to tada upozorio tog ministra, sada ste vi njegov naslednik, da svaka odgovorna vlast valjda to treba da radi, da odmah interveniše i da se dodele sredstva koja su potrebna. Vi to niste uradili. Što je najgore od svega, propisujete član zakona koji nikada niko neće da poštuje.
Ja sam vama ostavila još samo ovaj dokument, evo, sada sam ga donela, postavila sam i poslaničko pitanje, vezano za taj odnos vašeg Ministarstva i Vlade Republike Srbije prema organima lokalne samouprave, pre nekoliko dana kada sam govorila o tome. Da ne mislite da ja, mada građani znaju da uvek govorimo istinu i samo istinu, ali da taj dopis nije stigao, a stigao je.
Dakle, Gradskoj upravi za ekonomiju i finansije stigao je dopis od Ministarstva finansija, od Agencije za privatizaciju, 20. februara 2006. godine, gde su oni, na zahtev Gradske uprave, dali odgovor šta je sa sredstvima od izvršene privatizacije na području grada Kragujevca. To je, ministre, onih 5% po čl. 41. i 61. stav 4. Zakona o privatizaciji, koji treba da idu direktno na račun lokalne samouprave za određene namene, kako to u Zakonu stoji.
Predsednik Odbora za budžet i finansije, pošto smo mi opozicija ovom Stevanoviću koga nema ovde, odbornik SRS, gospodin Slobodan Divljak uputio je dopis Ratku Jovanoviću, načelniku Gradske uprave za ekonomiju i finansije.
On mu je odgovorio da je tačno da ste ga vi obavestili, odnosno vaše ministarstvo da ta sredstva više neće da se uplaćuju direktno, evo to piše ovde, na račun grada Kragujevca, kao verovatno nijedne lokalne samouprave u Srbiji, već da ćete vi na osnovu planiranog – još tada u februaru mesecu, ko je to mogao da zna, vi ste posle išli u Irsku, pa ste se posle u propagandne svrhe pojavili sa Nacionalnim investicionim planom, pa ste tek sada došli pred Narodnu skupštinu sa stavkama kako ih raspoređujete – da će na taj način vašom voljom, odnosno samovoljom da budu dodeljivana sredstva. To piše ovde.
Što je najgore od svega, niste ih obavestili, iako su tražili od vas podatke još 2. 01, pa obnovili 13. 09. 2006. godine, koliko su ostvareni ukupni prihodi od postupka privatizacije na području grada Kragujevca.
Sada nam predlažete da se ovaj član menja, zato što ćete vi, ako se, ne daj bože, desi još neka elementarna nepogoda, da delujete interventno, i to kažete "izuzetno, u slučaju", ako se umilostivite da dodelite neka sredstva.
Tamo gde ste dobili kompletan izveštaj, kao što je slučaj sa tim 9. julom 2005. godine za 154 miliona štete za grad Kragujevac, došlo je osam miliona. Nemojte da se igrate strpljenjem građana Srbije i da u marketinške svrhe delujete kao ministar, još uvek ministar u Vladi Republike Srbije, zato što su građani gladni, građanima je potrebno da dobiju krov nad glavom i naravno da onaj seljak koji je čitavog života stvarao nešto i vodio računa o svojoj njivi, okućnici, kući traži da mu pomogne vlast, jer je on poreski obveznik.
Ne može lokalna samouprava... Ova kragujevačka se rasipa na sve strane i ta 154 miliona, mi smo tamo mogli da pronađemo uštede kod putnih troškova i kod raznih proslava, malverzacija koje čini Stevanovićeva vlast.
Ako već stavljate u tekst Predloga zakona da će Vlada Republike Srbije to da radi, onda izvršite obaveze koje imate još od pre godinu i po dana. Ne, nego samo u svrhu da sebi pravite promociju, kampanju. Onda ovim vašim poslanicima, koliko ih ima, smeta, pa kažu – pišete amandmane na član zakona: briše se. Šta da radimo sa tako besmislenim članom zakona? Ne da će da se briše, nego da ga nema, ne treba da bude uopšte takvog zakona, ni takvog ministra ne treba da bude i ne treba da građani Srbiju trpe takvu Vladu, koja nije sposobna da izvrši obaveze koje proističu iz zakona.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, najpre bih da raščistimo ovo što ste, gospodine predsedavajući, pokušali da nas ubedite da je dovoljno što imamo mišljenje Odbora za finansije i što ovde sedi ministar Dinkić. Ovo objašnjavam radi javnosti. Dakle, ne radimo u regularnim uslovima, zato što je neophodno da o svakom našem amandmanu imamo mišljenje Vlade da bismo na osnovu tog obrazloženja Vlade mogli eventualno da korigujemo svoj stav ili da, sa druge strane, ubeđujemo predstavnike Vlade i skupštinsku većinu da je ono što smo amandmanom predložili bolje rešenje od onoga što je predložila Vlada.
Ne možemo da prihvatimo da gospodin ministar izađe da reaguje poput uvređenog malog deteta, kao što je uradio prekjuče kada smo govorili o ovim predlozima zakona u načelu.
Kada mu je rečeno da Skupštini opštine Bor dva i po meseca nije preneo transferna sredstva, ministar je izašao ovde i rekao – e pa, nisu dobili sredstva zato što su reklamirali neku antikampanju za prodaju RTB Bor i čim su prestali sa tim reklamama na televiziji dobili su transferna sredstva.
Dakle, to je razlog zbog čega insistiramo da imamo ovde mišljenje Vlade, da bismo znali da li zaista i Vlada stoji iza takvog mišljenja gospodina Mlađana Dinkića. Na kraju krajeva, to je apsolutno u skladu sa našim poslovnikom.
Rekli ste, gospodine ministre, i danas i prekjuče, kako Vlada ne može da zna kakve su trenutne potrebe svih lokalnih samouprava na teritoriji Republike Srbije. Sada ću da objasnim kako vi to zamišljate decentralizaciju. Rekli ste da tražite projekte iz lokalnih samouprava zato što se zalažete za decentralizaciju.
Vaša decentralizacija, na način kako ste je objasnili, posebno prekjuče kada smo govorili o zakonu u načelu (danas ste malo uredili rečnik, verovatno su vam neki vaši saradnici stavili primedbe da ste zaista vrlo grubo uvredili i ponizili rukovodstvo lokalnih samouprava širom Srbije), u prvom redu sastoji se u tome da ste dali jedan raspis da se po lokalnim samoupravama broj zaposlenih smanji za polovinu.
Uradili ste to, naravno, i u Beogradu, u dogovoru sa gradonačelnikom Beograda Nenadom Bogdanovićem, ali je tu nešto vrlo interesantno – da sve lokalne samouprave u Beogradu treba da smanje broj zaposlenih za polovinu, ali nigde u javnosti nema podatka da to mora da uradi i Skupština grada Beograda.
Znači, Nenad Bogdanović je pozapošljavao one koji su bili aktivisti Demokratske stranke u njegovoj izbornoj kampanji i njih niko ne dira, njima gospodin Mlađan Dinkić ne preti obustavljanjem transfernih sredstava, smanjenjem plata, uvođenjem prinudne uprave, ali ostalim opštinama po Beogradu, a naravno i u celoj Srbiji, i te kako preti.
Hoću da skrenem pažnju ili da podsetim na izbornu kampanju za gradonačelnika Beograda i da sada kažem javno svim zaposlenima u lokalnim samoupravama da sasvim sigurno da je Aleksandar Vučić izabran za gradonačelnika Beograda ne bi morali da strahuju od otkaza, već bi i oni koji su nezaposleni u Beogradu bili u situaciji da počnu da se zapošljavaju.
Koliko god utičete na statističke podatke, gospodine Dinkiću, ne možete baš sve da držite pod kontrolom. Juče je objavljen podatak da je povećan broj nezaposlenih u Srbiji.
Prekjuče je objavljen podatak, ili pre dva dana, da je kupovna moć građana u Srbiji smanjena. Sada ne znam u čemu je to vaš uspeh i šta znači i ovaj vaš Nacionalni investicioni plan i kako vi to vidite rešenje ekonomske krize i socijalne bede koja je u Srbiji pod vašom vlašću na delu.
Dalje, vaš vid decentralizacije... Vraćam se na ono što ste rekli, gospodine Dinkiću – da ne možete u svakom momentu da znate koji su problemi u određenim gradovima i lokalnim samoupravama u Srbiji.
Vrlo je interesantno da ovih dana i te kako znate koje su potrebe i koji su komunalni problemi prisutni u Barajevu, Doljevcu, Leskovcu, Despotovcu, Gornjem Milanovcu, Žabarima, dakle, u svim opštinama gde su za 1. oktobar raspisani lokalni izbori.
Mi srpski radikali ubeđeni smo da vam građani neće ukazati poverenje zato što imaju sveža iskustva opština Smederevo, Užice, Kraljevo, Ražanj.
U vreme kada su tamo bili raspisani izbori znali ste sve njihove probleme, tada vam nisu trebali njihovi predlozi, znali ste gde treba i vodovod, i kanalizacija, i put i sve što su vam na terenu rekli da jeste problem tih građana. Sve ste vi obećavali.
I šta danas imaju građani ovih opština koji su poverovali u vaša prazna obećanja? Imaju rupe po putevima, imaju one isečene delove asfalta koji su bili predizborna kampanja i koji nikada nisu zatrpani. Nigde niste uradili, koliko se god hvalili, i vi i onaj vaš kapitalni ministar, da asfaltirate, da radite puteve.
Kažite, iznesite podatke koliko je kilometara neasfaltiranog puta u Srbiji asfaltirano. To ne radite, gospodine ministre, nego vam je kapitalna investicija da onim specijalnim mašinama skinete asfalt, da ga sameljete (šta se tu već uradi, tu tehnologiju, naravno, ne znam) i da ponovo taj asfalt vratite na puteve koji su već bili asfaltirani.
Tako se, gospodine ministre, i vi to dobro znate, najbolje peru pare, i tako se najbolje i najviše para uzme od strane onih koji rukovode takvim projektom.
Gospodine ministre, to znaju i građani Srbije, zato vam više ne veruju. Zato mi insistiramo, što sam rekla na početku, i na stavu Vlade, zato što svi danas u Srbiji, kada spomenete Vladu ili bilo koji problem, kada se spomenu pare, porezi, raspodela sredstava, kažu – ma pustite to, šta Vlada ima s tim, Dinkić time raspolaže kao da mu je to tata ostavio.
Ovo što sam rekla, gospodine ministre, zaista je mišljenje većine građana u Srbiji.
Što se tiče Nacionalnog investicionog plana i vaše priče kako tražite projekte od lokalnih samouprava da bi im tamo vratili neke pare, odnosno da bi moglo nešto da se uradi u tim lokalnim samoupravama, radite na ovaj način: tamo gde imate vaše predsednike opština oni su na vreme znali kada će biti određena ta sredstva i mogli su da se pojave sa određenim projektima, zato što su imali dogovor sa vama.
Kao što su, recimo, u Barajevu predstavnici vaše stranke pre ostalih znali kada će biti raspisani izbori u Barajevu; onda se u izbornoj komisiji u Barajevu pojavio ovlašćeni predstavnik vaše stranke za Barajevo, na obrascu koji je potpisao predsednik vašeg gradskog odbora, na obrascu koji uopšte ne odgovara onom obrascu koji je potpisala komisija i koji je nekada objavljen u "Službenom glasniku". To je bilo sa datumom 10 dana pre raspisivanja izbora. Dakle, vaši su u Barajevu imali 10 dana više vremena. To jeste sitnica i to im neće pomoći da pobede, ali samo govori o principu i načinu rada.
Kada smo govorili o zakonu u načelu i ovom vašem čuvenom Nacionalnom investicionom planu, rekli smo, i to ću da ponovim, da to nije ništa spektakularno, da to nije nikakav nacionalni plan, da se radi o planovima koji su uvek postojali, da su ih pravila ministarstva, da su ministarstva, što je normalno, raspolagala sredstvima budžeta, odnosno Vlada Republike Srbije. Pošto vi imate neko iskustvo sa Nacionalnom štedionicom, gospodine ministre, sada vam se učinilo ovako zvučno da ovo nazovete Nacionalni investicioni plan.
Hvalite se kako ste dobro prodali "Mobtel", kažete, za milijardu i 645 miliona evra ste prodali "Mobtel". Kažete da je to fantastična cena. Sasvim sam sigurna da biste to rekli i da ste ga prodali i za milijardu, ili za dve milijarde i za 600 miliona. Ali, javnost Srbije i građani Srbije ne znaju da li je to zaista najbolja cena, da li je moglo da se postigne više. Pogotovu je to postalo sumnjivo i interesantno kada ste se, gospodine Dinkiću, sa gospodinom Šlafom pojavili u Briselu. Sutradan su sve naše novine objavile da će Šlaf biti treći operater za mobilnu telefoniju u Srbiji.
Dakle, ne možete da obmanjujete više građane Srbije, morate jasno da kažete da vi kao Vlada niste uradili ništa da biste poboljšali uslove života u Srbiji. Od ovog Nacionalnog investicionog plana niste predvideli sredstva za oživljavanje proizvodnje, a i sami znate da bez toga nema boljitka u Srbiji. Danas imate preko 800.000 građana Srbije koji žive ispod granice siromaštva, imate preko 30.000 dece kojima roditelji ne mogu da obezbede treći obrok i ako o nečemu Vlada treba da se brine, onda je to upravo rešavanje ovih problema.
Hvalili ste se da rebalans budžeta, kao i ovaj budžet, nije socijalni.
Zaista ne znam čime se hvalite, nije socijalni, ali jeste potrošački. Dokle god ne budete krenuli u revitalizaciju proizvodnje, u nove investicije u toj oblasti, gospodine ministre, građani neće živeti bolje. I dalje će rasti trend koji je aktuelan za vaše vlasti, a to je sve više nezaposlenih, sve više siromašnih, sve niže plate onih koji su zaposleni, pretnje otkazima. Vi ste se već približili milionu nezaposlenih u Srbiji. Sada će iz lokalnih samouprava još nekoliko hiljada nezaposlenih da se pridruži toj velikoj vojsci nezaposlenih u Srbiji.
To je ono što građani Srbije, gospodine ministre, prepoznaju i to je ono što će da vam kažu već na narednim izborima koji su izvesni, koliko se god vi batrgali i obećavali, vi ćete izaći iz Vlade, ništa vam to neće značiti, jer zaista više nemate prostora da produžavate ovoj vladi.
Ovaj amandman na član 3. i ostali amandmani poslaničke grupe Srpske radikalne stranke jesu, kao što vam je već rečeno, principijelni stav Srpske radikalne stranke i naše poslaničke grupe prema ovom zakonu. Ne možete ovakvim zakonom, koji je tehničkog karaktera, da rešavate neke materijalne stvari.
Vlada mora, to i bez ovog zakona valjda znate, da se ponaša u skladu sa zakonom i Ustavom. A šta je poseban problem ove vlade – da je odavno zaboravila da je Ustav najviši pravni akt u Srbiji, da na osnovu zakona mora da se vlada. To je vaš manir, to je vaš princip i ubeđeni smo da će građani to prepoznati, najpre u ovih šest opština gde su izbori raspisani za 1. oktobar, a onda i građani ostalog dela Srbije za naredne izbore.

Pre nego što dam reč ministru finansija gospodinu Mlađanu Dinkiću, dužan sam, gospođo Radeta, da vam odgovorim na vaše pitanje da li radimo u regularnim uslovima. I te kako radimo, hitni postupak, član 163, pročitaću vam prvi stav, Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije: "Ukoliko nadležni odbori ne dostave izveštaje, odnosno Vlada mišljenje o predlogu zakona, predlog zakona će se razmotriti i bez tih izveštaja, odnosno mišljenja." Zaista, zbog javnosti, molim vas da ne govorimo o nečemu što ne stoji.
Izvolite, gospodine ministre.

Nekoliko pojašnjenja u vezi sa ovim dilemama koje je prethodni govornik imao: najpre, sve ono što Ministarstvo finansija iznosi, iznosi na bazi prethodnih odluka Vlade. Ne donosi ministar samostalno odluke, već prethodno predloži Vladi, a Vlada potvrdi i iznosimo Skupštini.
Što se tiče ovih odgovora na amandmane, a imajući u vidu da je sutra sednica Vlade, oni će biti u pisanoj formi, naravno, potvrđeni od strane Vlade, dostavljeni poslanicima.
Bilo je pitanje zašto su svojevremeno, jer to nije sada, nego pre nekoliko meseci, poslata upozorenja beogradskim opštinama zbog prekoračenja mase zarada, a ne i u samom gradu Beogradu. Upravo zato što je jedino grad Beograd, možda uz izuzetak poneke opštine, ispoštovao Zakon o budžetu za 2006. godinu i napravio plan rasta zarada, odnosno kretanje mase zarada koje je bilo uklopljeno u Zakon. Oni su, naime, po podacima koje su dostavili Ministarstvu finansija, smanjili broj zaposlenih i bili su jedina celina u Beogradu koja je to činila. Drugi to nisu. Zbog toga smo morali da reagujemo i uglavnom su sve opštine na kraju ispoštovale propis. Sada idu transferi svim opštinama u Beogradu, kao i gradu Beogradu. Smatram da mnoge opštine treba da se ugledaju upravo na gradsku vladu i na gospodina Bogdanovića, imajući u vidu da je on od samog starta poštovao ono što je bilo predviđeno.
Što se tiče rupa po putevima, slažem se, situacija je daleko od idealne. Ni sam nisam zadovoljan, ni Vlada nije zadovoljna trenutnim stanjem ne samo kada su u pitanju putevi, već i lokalna infrastruktura u pojedinim nerazvijenim opštinama. Mislimo da je za sve to potrebno i novca, i znanja i vremena. Vremena smo imali, ali nije bilo novca. Znate i sami da je kasa bila prazna do pre dve godine, kada smo oštrim merama u poreskoj politici uveli red i uspeli da napunimo kasu.
Drugo, nije se ni ovaj novac od privatizacije stvorio sam od sebe, jer 12 godina niko u ovoj Srbiji nije ni pokušavao da naplati nijedan dinar od tog "Mobtela" koji je bio u državnom vlasništvu 51%. Ova vlada je to uradila. Ne ja sam, kao ministar finansija, već zajedno sa celokupnom Vladom. Uspeli smo da potpuno preokrenemo jednu potpuno izgubljenu situaciju. Mnogi su se plašili da to urade, mnogi su imali interes da se to nikada ne uradi i da država nikada ne zaštiti svoj interes u "Mobtelu". Međutim, napravljeno je zaista najbolje moguće.
Najpre je oduzeta licenca, zatim su otkupljena potraživanja od austrijskih banaka. Time je država preuzela većinsko potraživanje u "Mobtelu". Uzela je da vodi glavnu reč i raspisala je tender, koji se završio na najbolji mogući način pred televizijskim kamerama, kao i cenom od 1.524.000.000 evra, što je 12 puta više od referentne cene, tzv. ebita. U to su mogli da se uvere svi građani Srbije i svi poslanici uvidom u "Fajnenšel tajms", dan nakon što je aukcija završena. To je najviša cena koja je ikada postignuta u sličnim transakcijama u bilo kojoj drugoj zemlji istočne Evrope.
Ako pitate da li je to malo ili mnogo, meni se činilo da bi sve što je iznad 800 miliona evra bilo dosta, s obzirom na to da je 800 miliona evra bila minimalna cena. Priželjkivao sam da to bude iznad milijardu i sto miliona i zato smo postavili granicu da ako neko hoće 100% vlasništva mora da da milijardu i sto.
Ako pitate da li je milijardu i 524 miliona evra cena iznad očekivanja, čak i mojih, koga često zovu optimistom koji ima višak optimizma nad realnošću, da, ta cena je daleko iznad mojih očekivanja, a čini mi se i iznad očekivanja najvećeg broja stručnjaka i građana Srbije.
Međutim, dobro je što je ostvarena ta cena, s obzirom na to da sada imamo dosta novca koji treba zajednički i pametno da raspodelimo i da najefikasnije investiramo. Kada govorimo o putevima i koliko puteva se može ovim novcem uraditi, samo do kraja sledeće godine planirano je za izgradnju puteva 436 miliona evra. Ako bi se tim novcem gradili samo novi putevi, pet miliona dinara je cena jednog kilometra puta na lokalnom nivou. Naravno, skuplji su putevi od nacionalnog značaja. Za lokalne puteve je izdvojeno 85 miliona evra, 1445 km novih lokalnih puteva će biti napravljeno.
Što se tiče ukupne kilometraže, teorijski bi moglo da se napravi 7412 km lokalnog puta. Naravno, da li će to biti taj iznos ili nešto manji, imajući u vidu da je izgradnja puteva na jugu Srbije i na Koridoru 10 skuplja zbog potrebe da se prave tuneli usled lošeg terena, ne znamo, ali radi se o hiljadama kilometara puteva ispod 7400 km maksimalno za godinu dana. To će sigurno biti nešto manje zbog skupljih puteva u nepristupačnim predelima.
Naravno, sve ovo što danas usvajamo, potpuno je izvesno, neće sprovoditi samo naša vlada, već i buduća vlada. Svi vi koji budete glasali za rebalans budžeta ne glasate za rebalans budžeta koji omogućava rad našoj vladi. Ideja Nacionalnog investicionog plana jeste potekla od naše vlade, ali više puta sam govorio i ponoviću još jednom, želimo da i naredne vlade nastave sa realizacijom Nacionalnog investicionog plana. Naravno, ubeđen sam da će i stranka čiji sam predsednik, G17 plus, i sve stranke iz vladajuće koalicije demokratskog bloka dobiti poverenje građana da nastave ovo što smo započeli i da ovaj plan realizuju. Hvala.

Zahvaljujem se. Reč ima narodni poslanik Vladimir Homan. Izvolite.