Hvala. Reč ima gospodin Vučić.

Javio sam se jedino radi pojašnjenja gospodinu Čanku, jer ga je neko verovatno pogrešno obavestio, valjda da bude pametan pa da mu kaže da su Rusi 1999. godine napustili Kosovo. Nije tačno. Rusi su 1999. godine napustili aerodrom, i to pod velikim pritiskom, rekao bih posle dogovora koji su oni sami napravili sa Amerikancima.
Kako je hteo da kaže gospodin Čanak, to nije bilo u Putinovo vreme, kao što sam to ovde govorio. Zarad istine, to jeste bilo u Putinovo vreme, pošto Đinđić i Koštunica nisu ispunili ono što su obećali Vladimiru Putinu, a to se dogodilo 2001. godine.
Uzgred, te informacije imamo i od ljudi koji su radili direktno na snabdevanju ruskih trupa na Kosovu i Metohiji, pošto je Vladimir Putin spremao dvostruko veći broj trupa za Kosovo i Metohiju. Oni su već pripremili sve planove i projekte, obezbedili kompletnu logistiku, ali posle odluke Koštunice i Đinđića da uhapse Miloševića, odnosno da ga izruče Haškom tribunalu, ta odluka je u potpunosti povučena.
Toliko istine radi. Molio bih vas, gospodine Čanak, da vas malo bolje informišu, kao i ove koji ne znaju ko im se sve priviđa, samo ne vide Antu Đapića, sa kojim se inače sreću.
Što se tiče naše večerašnje teme i svega što se zbiva, mislim da je važno da čujemo jedan argument od predstavnika DSS-a, sem onoga da je Tomislav Nikolić dobro radio, što smo znali i sami, da je pokazao toleranciju, poštovanje demokratske tradicije. Samo moram da pitam da li članovi DSS-a imaju bilo kakvu vrstu neprijatnosti zato što smenjuju čoveka kome su zbog budućnosti Srbije garantovali da će tu da ostane, samo da on ne popusti nigde, nikako i ni na koji način. Kažu da je dobro radio a sad, zbog budućnosti Srbije, biraju novog, koji im je juče najavio u emisiji na Televiziji Pink da njega Kosovo i Metohija ne interesuju, da njega interesuje samo evropska budućnost i da on neće da zbog Kosova i Metohije propada evropska budućnost Srbije, što u prevodu znači: i kad nam uzmu Kosovo, mi ćemo da budemo za Evropsku uniju, baš nas briga, prebolećemo nekako.
Pitam vas da li imate savesti? Ima li tu bilo kakvog morala? Izađite pa kažite šta nije istina. Rekli ste, nije rečeno Tomislavu Nikoliću da je to neki politički projekat u budućnosti. Ja sam vam rekao, slušao sam precizno šta su izgovarali predstavnici DSS-a o Tomislavu Nikoliću, mogu od ''a'' do ''š'' reči da vam ponovim. Ali, mnogo gore od reči je način – Tomo, nemoj slučajno da popustiš, nemoj nikad, ni pod kakvim pritiskom da popustiš, nemoj slučajno da te neko natera, da te navede da podneseš ostavku, jer je u pitanju Srbija, njena budućnost. Da bi posle tri dana došli i rekli: izvinite, šalili smo se, i ono za Srbiju i ono za njenu budućnost, malo su se promenili naši prioriteti, drugačije sad vidimo budućnost, nije baš ni Srbija, ni Kosovo i Metohija, nego evroatlantske integracije.
Još jedno pitanje za sve vas: to atlantske integracije, šta vam to znači? Mislim da geografiju dobro znam, je l' to po Atlantiku? Ako je to po Atlantiku, kažite mi je l' treba svi da skačemo u Atlantik, da idemo u Maroko, Portugal, gde, šta, u čemu je stvar? Kakve to veze ima sa Kosovom i Metohijom, osim što nam ga otimaju?
Moje pitanje za vas je: a šta je bilo sa onim da je Havijer Solana taj koji ne sme da određuje službe bezbednosti i kako funkcioniše sistem bezbednosti u Srbiji? Šta je vaš odgovor na to? Vaš odgovor na to je – izvoli, Tadiću, za to smo te kritikovali i napadali, evo ti u ruke sve službe bezbednosti, evo ti da Solana bude u pravu, evo ti da Solanu slušamo, evo ti da smo pokazali da je Solana bog i batina u ovoj zemlji.
Je l' tako zemlju vodite? Da li vi mislite da će ikada neko u istoriji da piše o onome što ste radili nekada? Pa neće. Je l' vi mislite da će o Solani neko nešto da piše? Hoće samo Srbi, da ga pamte kao zločinca koji je ubio malu Milicu Rakić. Da vas podsetim, to je onaj kome ljubite ruke, to je onaj pred kim stojite mirno kad vam izdaje naređenje i telefonom, a kamoli kad ga vidite.
Suština je u sledećem: ili će građani Srbije imati priliku da izaberu drugačiju budućnost ili ćemo mi i dalje da zavisimo od toga šta će Tadić i Koštunica da nam prodaju kao njihove nacionalne interese. A njihovi nacionalni interesi će da budu samo da oni mogu da vladaju doveka, i apsolutno ništa i nikada više.
Ako je to politika, ako treba da kažemo to da primamo Darka Rundeka, da primamo vaterpoliste, košarkaše, odbojkaše, rukometaše i sve druge, jer ja sem toga poziva Srbima na izbore na Kosovo i Metohiju, toga da sluša Solanu svaki put šta mu, kako i na koji način naloži, ne znam šta je drugo uradio Boris Tadić.
Danas vidim da je Vojislav Koštunica isti takav, ako ne i gori od Borisa Tadića. To je najveća sreća u velikoj nesreći koja je zadesila naš narod. Najveća sreća u nesreći koja je zadesila naš narod jeste upravo ta da su večeras građani Srbije mogli da vide jednu stvar, da nikakve razlike nema između Vojislava Koštunice, Borisa Tadića i Mlađana Dinkića, da su potpuno jednaki.
Samo molim građane, ako smem to sebi da dozvolim, da nam sledeći put kad kažemo da je Vojislav Koštunica isti kao Dinkić i Tadić, znači loš po Srbiju, ne kažu - e pa moramo negde s nekim. Moramo sa narodom, moramo sa građanima, ali zajedno moramo da pobedimo svu trojicu, koji su zlo Srbije, koji su jednaki za Srbiju, a to su i Koštunica, i Tadić i Dinkić, i nikakve razlike pod milim bogom između njih nema.

Reč ima gospodin Dušan Bajatović, po Poslovniku.

Poštovani predsedavajući, evo ja ću, kao kolega Čanak, da obećam da se više neću javljati za repliku, pošto ga ne vidim više u sali. Samo želim da kažem još jednu stvar. Namera poslaničke grupe SPS nije da opstruišemo izbor nove vlade. Mislim da stvarno nije dobro da se još uvek, sada je 15 minuta do dva... Besmisleno je odgovarati čoveku koji nije u sali. A, gospodin ban Jelašić, čisto realnosti radi, imao je i nekih drugih aktivnosti osim onih koje je gospodin Čanak spomenuo.

Izvolite.

Ne znam da li je tu gospodin Čanak, nije on toliko ni bitan, bitno je da građanima koji nas gledaju u ovo doba damo jedno malo uputstvo za upotrebu gospodina Čanka. Zaista je potrebno tu malo razjasniti neke stvari. Usuđujem se, upotrebljavam tu reč, da izazovem taj njegov intelekt.
Naime, "usuđujem se" zvuči pomalo ironično, cinično, baš onako kako on nastupa i kako vidi sve nas sa neke svoje imaginarne, intelektualne visine, majstorski se bavi demagogijom. Sve je to začinjeno solidnom dozom humora, a po prirodi je šarmer.
Taj visokoumni intelektualac je večeras upotrebio bana Josipa Jelačića u dokazivanju nekih svojih tvrdnji. Kao vrhunski demagog iskoristio je istorijske činjenice, koje su svima nama dobro poznate, o ulozi bana Jelačića u toj revolucionarnoj 1848. koja je tutnjala kroz srpske gradove i sela. Naravno, sve je to tačno, ali zaboravio je da kaže da je ban Jelačić danas jedan od temelja hrvatskog ne nacionalizma, nego šovinizma; nije mu uzalud postavljen spomenik usred Zagreba, a gde je njegova sablja uperena to možete samo da pretpostavite. Naravno, zbog toga je, baš iz istog razloga zbog kojeg je išao u Vukovar, i otvorio tu spomen-ploču na rodnoj kući bana Jelačića; to je sve tačno, naravno.
Objašnjavajući šta je sa banom Jelačićem doći ćemo i do druge činjenice, koja vrlo lako može objasniti veliki broj glasova, ako su zaista došli iz Hrvatske. Tamo nema malo Srba, tamo nema 4% Srba, nema 12% Srba, tamo su svi Srbi, ali Srbi koji su u prvoj fazi, ti današnji Hrvati, pokatoličeni, a tek kasnije, upornim radom ljudi kao što su Rački ili Štrosmajer, ubačeno im je i hrvatsko narodno ime. Njihovi osećaji prorade kada su sami sa sobom i kada nemaju korekciju od svojih župnika ili pravovernih komšija. Kada su sami sa sobom glasaju za Srbe.
Hteo bih da skrenem građanstvu pažnju na još jednu stvar.
(Predsedavajući: Molim vas, držite se vremena.)
Večeras se ispostavilo da nije samo Demokratska stranka Srbije ta koja je neprincipijelna i koja nema obraz. To je još jedanput dokazao i G17 plus. Rekli su, odnosno njihov predsednik, da neće biti u sali (o Demokratskoj stranci nema razgovora, to je sve poznato) sve dok je gospodin Tomislav Nikolić predsednik Skupštine. Ali, oni su tu. Znači, ne poštuju ono što su rekli.
Još jedan mali detalj i završiću. Moj uvaženi kolega Gojko Radić osvrnuo se na izlaganje gospođe Nadice (mislim da joj je to pravo ime), u kojem je ona sve objasnila, ali nije se dotakla ključne stvari – da li je Đapić bio tamo ili nije bio tamo; ako je bio, ko ga je pozvao. Toliko.

Gospodin Cvetanović, po Poslovniku. Samo kažite koji je član Poslovnika. Molim vas, budite kraći.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, prekršen je član 103 – govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu. Odnosi se na izlaganje gospodina Nenada Čanka, pričao je sve vreme o ratu.
Svakoj zemlji je dozvoljeno da sanja o slobodi i da slavi slobodu. U svakoj demokratskoj zemlji je dozvoljena sloboda mišljenja, kojom se, naravno, ne ugrožavaju ničija prava u skladu sa zakonom i Ustavom. Kada Evropa brani interese građana kroz Partnerstvo za mir, kaže se da brani ljudska prava, mir i slobodu. Tada se ne kaže rat. Kada su Srbi branili ljudska prava naroda, pre svega u Srbiji, na Kosovu i Metohiji, prava pojedinca kao građanina, onda je to govor mržnje.
Onda je to čak i rat. Tada se ne kaže mir. Po kojim to zakonima diskriminišemo ljude i države deleći ih na superiorne i građane drugog reda? U Evropu koja nas jednako uvažava i koja nas priznaje, hoćemo, jer samo takvu Evropu volimo.

Hvala gospodinu Cvetanoviću. Najzad gospodin Dušan Petrović. Govori kao šef poslaničkog kluba, znači ima dvadeset minuta.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, Demokratska stranka će glasati za razrešenje Tomislava Nikolića sa mesta predsednika Skupštine. Danas neću ponavljati razloge koje sam izneo na vrlo dugačkoj sednici koju smo imali u ponedeljak. Na toj sednici je Tomislav Nikolić izabran za predsednika parlamenta. Na toj sednici je vođena ozbiljna debata o tome da li izbor predsednika Skupštine Srbije može da ne bude političko pitanje i da li to može da bude tehničko pitanje. Naravno da ne, nije moguće izabrati predsednika Skupštine, a da to nema vrlo ozbiljno političko značenje i da to ne otvori nov prostor za politički pravac u kojem zemlja ide.
Nije prošlo mnogo vremena, nepuna nedelja, i mislim da je na vrlo jasan način gospodin Tomislav Nikolić pokazao najvažnije tačke politike Srpske radikalne stranke, pokazao je pravac Srpske radikalne stranke. To prosto nije moglo ni da bude drugačije, bilo bi neprirodno da je drugačije. Da šef jedne ne samo velike, nego i manje stranke dođe na mesto predsednika Skupštine, a da ne pokaže šta je suština njegove politike, to ne bi bilo prirodno.
Mislim da smo dobili razrešenje jedne dileme koju smo imali u Skupštini, da li može da bude izbor predsednika parlamenta tehnička stvar ili ne.
U ovih nekoliko dana, i mislim da ću se zadržati na te dve stvari, dobili smo dva vrlo važna stava koja je predsednik parlamenta izneo. Reagujući na reakcije koje je njegov izbor izazvao u Evropskoj uniji, zemljama Evropske unije, gospodin Nikolić je vrlo jasno izneo stanovište, pre dva ili tri dana, da je on sa pozicije euroskeptika, na kojoj se nalazio, postao protivnik Evropske unije. To je jasan politički stav. To je stav koji u ovom trenutku ima Srpska radikalna stranka.
Sada ću da kažem nekoliko stvari o onome što smatram da je važno za politiku naše zemlje prema Rusiji, prema jednoj vrlo važnoj zemlji, stalnoj članici Saveta bezbednosti, zemlji koja je vrlo značajna u vremenu kada Srbija vodi veliku, snažnu, grčevitu i pravnu borbu za očuvanje svog teritorijalnog integriteta i suvereniteta države.
Duboko uverenje Demokratske stranke je da naša spoljna politika mora da počiva na tri stuba ukoliko mislimo da iskoristimo najveći mogući kapacitet i zaštitimo interese svojih građana.
Jedan od ta tri stuba je Rusija, jedan od ta tri stuba je Evropska unija i jedan od ta tri stuba su SAD. To je teška politika, koju, po našem dubokom ubeđenju, mora da vodi Srbija da bi mogla da štiti svoje interese.
U brojnim kontaktima koje smo imali sa ruskim zvaničnicima, koje je predsednik Srbije imao sa predsednikom Putinom i koje smo imali na različitom nivou sa zvaničnicima ruske države, dobili smo vrlo otvorenu podršku za politiku približavanju Srbije Evropskoj uniji. To ovde kažem, jer je to stav koji sam i lično dobijao u različitim kontaktima koje sam sa zvaničnicima Ruske Federacije imao.
Uveren sam da vrlo ozbiljno i veliko unapređenje ekonomskih odnosa sa Rusijom jeste blagotvorno i dobro za Srbiju i da treba sa ovom velikom zemljom – koja je kroz istoriju vodila prijateljsku politiku prema Srbiji, i sa kojom naravno nikada nismo imali sukobe, ali smo bili na većoj ili manjoj distanci, u zavisnosti od različitih istorijskih okolnosti – da produbljujemo te odnose i da je to interes Srbije i interes Rusije. Moje duboko uverenje je da je najdublji interes Rusije na Balkanu da Srbija, koja ima snažnu vezu sa Rusijom, što pre postane članica Evropske unije. To je politika Demokratske stranke.
Spomenuću jedan vrlo snažan momenat koji je Tomislav Nikolić, predsednik parlamenta, izneo u ovih nekoliko dana u toku predsedavanja našom skupštinom. U jednoj od polemika je vrlo jasno stavio do znanja da on ne bi imao ništa protiv da mi kao država budemo jedna od ruskih provincija ili gubernija. Nije moguće boriti se za spasavanje 15% svoje teritorije, što Srbija sada radi kada su Kosovo i Metohija u pitanju, na dobar način i činiti to sa velikom snagom, ukoliko imate ideju da vaša zemlja može u celini da izgubi svoj suverenitet i da je to poželjna politika. Takođe, potpuno jasan stav koji smo posle toga dobili od ruskih zvaničnika jeste da to nema nikakvih dodirnih tačaka sa politikom koju Rusija ima prema Srbiji. Govorim o činjenicama i hoću da obavestim javnost i narodne poslanike o tim činjenicama.
Dakle, nije moguće doneti odluku o izboru predsednika Skupštine, a da ta odluka nije politička. Imali smo vrlo jasnu politiku koju je predsednik Skupštine vodio za ovo kratko vreme, i to je politika za koju se bori i zalaže SRS. To je njihovo pravo, oni imaju pravo to da rade. Demokratska stranka ima drugačije ciljeve i drugačiju politiku, jer smatramo da je interese naših građana i naše zemlje moguće zaštititi i unaprediti samo ukoliko se vodi sasvim drugačija politika. Dobar život, smanjenje nezaposlenosti, a toga nema bez velikih investicija u ovoj zemlji, nije moguće, to je moje duboko uverenje, ukoliko ne nastavimo, ubrzamo i što je pre moguće završimo ulazak Srbije u formalno članstvo EU. Evropska budućnost Srbije jeste zaštita interesa svakog čoveka koji u ovoj zemlji živi.
Za to se zalaže, za to se bori i za to će se boriti Demokratska stranka. Siguran sam da će građani Srbije takvu odluku na izborima donositi.