Prošlo je tri minuta, gospodine Baraliću.

 Prošlo je tri minuta, ali gospodine Albijaniću vama je sasvim svejedno. Javljaćemo se po Poslovniku dok ne pobelite, dok vam se ne smuči.

To nije sporno, samo ukazujem na to da se krši Poslovnik.

 Nema problema, javiću se još nekoliko desetina puta. Ovamo sam došao samo da predstavljam građane, nemam nikakva druga posla osim da vas nerviram, zato što vi radite posao u koji se ne razumete i radite ga na način koji ne poznaje Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije.
Sledeći put ću govoriti dva minuta, sada sam prekoračio čitav minut. Zahvaljujem na vašem strpljenju i razumevanju.

Narodni poslanik Dušan Bajatović, po Poslovniku.

Obaveštavam javnost da se ponovo javljam po službenoj dužnosti, jer je vladajuća koalicija gluva, ali naravno i po Poslovniku. Pozivam se na član 27, u kome se kaže da se predsednik Narodne skupštine stara o primeni Poslovnika Narodne skupštine, a vezano za član 161.
Pošto nama ne veruju, da pročitamo da se zakon može izuzetno doneti po hitnom postupku, pa kaže - po hitnom postupku može da se donese samo zakon kojim se uređuje pitanje i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje i rad organa i organizacija.
Izvinjavam se, ne, gospodine Krasiću, nisu bili sigurni da će formirati Vladu. To je bio problem. Iz ovog člana 161. stav 2. kada pročitate ispada da gospoda iz tzv. demokratskog bloka stvarno nisu bila sigurna da će formirati Vladu, jer kako drugačije da protumačim.
Moram da vičem zato što vi nećete da ćutite. Hoćete da galamite, a ako imate šta da kažete izađite za govornicu pa recite. Sada barem možete, nema vas skoro ni deset ovde.
Dakle, iz ovoga se može zaključiti da vladajuća koalicija nije predvidela da će formirati Vladu, što pokazuje i ona čuvena sednica, do vampirskih vremena duboko u noć. Nisu verovali u sebe.
Šta iz ovoga mogu da zaključim? Ovaj zakon je trebalo da bude, kažu, usaglašavanje sa Ustavom. Sada se kaže ovde - pošto su to posledice po život i zdravlje.
Posledice po život i zdravlje ljudi su se ogledale na onoj čuvenoj sednici kada je Vlada birana i na sednici pre toga kada smo birali predsednika Skupštine, kada je bio čuveni obračun između DOS-ovskih ili prodosovskih snaga.
Posledice po život građana mogu zaista da budu ozbiljne iz ovoga što se ovde dešava.
Pogledajte, o Kosovu i Metohiji raspravljaju Putin i Buš, raspravljaju velike sile, hvala bogu mi se izgleda mnogo ne pitamo, ali su zato naši ministri juče i danas raspravljali o ekonomskoj budućnosti zemlje, sa naglaskom na privatizaciju.
Šta iz toga zaključujemo? Iz toga zaključujemo da je raspodela društvene moći, sa naglaskom na privatizaciju, odnosno onih 50% neprivatizovane imovine Srbije, sa naglaskom na EPS, NIS i vojnu imovinu, u toku.
Prema tome, to se i te kako odražava na život građana i onda zaključujem da oni koji su doneli Ustavni zakon i Ustav, pošto su oni u rangu, izgleda, po svojoj važnosti, kažu pravnici su, vodili računa da moramo da imamo i Ustavni sud, i guvernera Narodne banke i da moramo državu da ustrojimo kako treba. Kome to nije važno? Nije važno onima koji raspodeljuju plen.
Molim vas, kada se danas sudi stečajnoj mafiji, čije postojanje je važno po život građana Srbije, jer su preduzeća uništena pa ljudi nemaju gde da rade, nije dat odgovor na centralno pitanje postojanja stečajne mafije, a to glasi, da li je moguće postojanje stečajne mafije bez sprege sa državom.
(Predsedavajući: Vreme.)
Hvala, gospodine Albijaniću, poslužiću se rečnikom gospodina Vučića, hvala na razumevanju. Izvinjavam se što se služim plagijatom, gospodine Vučiću.
Dalje, kaže, bezbednost zemlje. Molim vas, ti isti koji su tražili da se ne počne ni konstituisanje sednice dok se ne dobije izveštaj o tome šta je bilo u Beču, danas su ponovo skloni da raspravljaju o privatizaciji, raspodeli moći, šta će raditi državni sekretari, kako će se ponašati državni službenici, a nije im važno da li u ovom momentu javnost Srbije, koja je i te kako uzbuđena iz proste činjenice što je svaka informacija važna, ne ona kuloarska, da li su i koliko telefonom razgovarali Džordž Buš i Putin, a siguran sam da će Rusija igrati svoju igru do kraja, kao što će i SAD, koje ne vole da gube, igrati svoju igru do kraja.
Mene interesuje da li je posle pada Vuka Draškovića, slučajnog pada, jer je on bio ministar i kada nije biran, novi ministar Vuk Jeremić pokrenuo bilo šta da se reši nepotizam u Ministarstvu inostranih poslova, da li smo možda imenovali ambasadore u zemljama članicama Saveta bezbednosti, da se popravi spoljno-politički uticaj naše zemlje?
Da li smo podneli izveštaj o tome zašto Romano Prodi u razgovoru sa gospodinom Tadićem i dalje podržava plan gospodina Martija Ahtisarija, a mi ne znamo šta naša država planira ukoliko dođe do pojedinačnih bilateralnih priznanja, osim što, možda, pretimo, onako pomalo, da ćemo prekinuti diplomatske odnose sa tim zemljama, koje se uključe u tu priču.
Molim vas, bezbednost države Srbije je dalje ugrožena i sa pojavom vehabija...
(Predsedavajući: Kršite Poslovnik.)
Mogu da se javim ponovo, ali gospodine Albijaniću, ako dozvolite još jednu ili dve teze i pošto to je besplatno EPP vreme, a mi nemamo druge medije, iskoristiću ga i više se neću javljati, da bi najzad mogli da krenemo sa ovom pričom.
Evo, klima gospodin Balinovac i kaže, zaista o meni danas niko ništa nije lepo rekao. Nešto da vam kažem, o vama su danas izrečene veoma lepe stvari, samo što vi to niste shvatili. Pre svega, niko nije osporio vašu stručnost. Jeste, vi ste bili dobri i režimu Slobodana Miloševića, i režimu Zorana Đinđića, i režimu Vojislava Koštunice i verovatno ćete biti dobri i sledećem režimu, jer ste stručni. Ono najlepše što je rečeno danas o vama i što želim da pohvalim jeste da ste isterali Gorana Svilanovića i svaka vam čast. Ako niste, onda vam zameram, pa vi birajte hoće ta da vam zamera Čeda Jovanović ili ja. Dalje...
(Predsedavajući: Gospodine Bajatoviću, zaista ...)
Još jednu tezu, molim vas. Ostala mi je još teza oko toga da je danas bezbednost ove zemlje ugrožena, zato što u ovoj zemlji ne radi milion ljudi, zato što smo postindustrijsko društvo, zato što imamo ogromne socijalne tenzije. Sve to, gospodo, ugrožava bezbednost ove zemlje.
Znate kada je jedna zemlja jaka? To je predviđao Dejtonski sporazum. Srbija je trebalo da bude politički, ekonomski i vojno najjača zemlja Balkana, i to je garantovao bivši Dejtonski sporazum, a to je to da je Srbija trebalo da bude faktor mira i stabilnosti na Balkanu, kako je to govoreno 96. godine. Nažalost, posle 5. oktobra mnoge mehanizme, mnoge činjenice, između ostalog i ekonomsku snagu, i vojni potencijal, i političko jedinstvo građeno na volji naroda Srbija je izgubila. To i te kako dovodi bezbednost ove zemlje u pitanje.
Gospodine predsedavajući, gospodine Albijaniću, iskreno vam se izvinjavam jer znam da vi niste potpisali zahtev za ovu tačku dnevnog reda i za ovu sednicu, kao što ga nisu potpisali i neki drugi. Smatram vas veoma ispravnim, i dobro predsedavate. Samo ovaj drugi član...
(Predsedavajući: Nema više vremena, zaista.)
Mogu i bez mikrofona. Drugi pasus člana 161...
(Predsedavajući: Gospodine Bajatoviću, zaista sami kršite Poslovnik, ne poštujući vreme, drastično ne poštujete vreme.)
... u kratkom tumačenju, govori i o bezbednosti građana, i o tome da ova vlast, čijih desetak predstavnika ovde sedi, ne želi da sluša opoziciju, iako zna da ovo građani Srbije gledaju...
(Predsedavajući: Zahvaljujem.)
... u šta se uzda... (isključen je mikrofon)

Gospodine Bajatoviću, molim vas, molim vas, drastično ste prekršili vreme, dozvolite vašem poslaniku iz vaše poslaničke grupe da nastavi dalje po Poslovniku.

Gospodine Albijaniću, izbacite me. Gospodine Albijaniću, nećemo dozvoliti da u Srbiji postoji samo jedna vlast, izvršna vlast. Opozicioni poslanici će imati dostojanstvo...

Narodni poslanik Ninoslav Dimitrijević, po Poslovniku.

Kolege poslanici, samo bih da nastavim dalje sa razmatranjem člana 104, koji je u više navrata prekršen, i u više stavova, a pre svega u stavu koji kaže da su narodni poslanici dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem. Davno nisam, gospodo narodni poslanici, čuo da se neko, jedan poslanik drugom obraća sa uvažavanjem, pogotovo ako smo iz različitih poslaničkih grupa.
Još od početka prve konstitutivne sednice, koja će ući u istorijske anale parlamentarizma našeg, i po svom toku i po svom sadržaju, od momenta kada se formirala aktuelna poslanička većina, pa do momenta kada se formirala vlada, nastavilo se samo sa uzurpacijom političke vlasti i ni sa čim drugim.
Ono što SPS želi da predoči građanima Republike Srbije, to je da objasni kako se vrši politička uzurpacija vlasti. Svi mi znamo da je aktuelna politička većina u parlamentu jedva, na jedvite jade iznudila vladu. Vlada je počela sa svojim radom i sve nam je bilo jasno kada je počela sa prvim zakonom, sa izmenama Zakonika o krivičnom postupku.
Nije bilo važno doneti sve ove zakone koje predviđa Ustavni zakon, ali je mnogo bilo važno da se produži pritvor, čak i do mogućih 40 godina. Nažalost, krenulo se dalje u pokušajima političke uzurpacije vlasti, a to je normalno. Vlada predloži zakon i zna da će na razmatranju u Skupštini imati većinu i da će svaki zakon proći.
Normalno je da poslanici opozicije uočavaju ovu političku uzurpaciju vlasti i žele da reaguju. Kakva je mogućnost reagovanja? Poslanici koji predstavljaju političku manjinu jesu u manjini, ali u značajnom broju da mogu, na primer, inicirati pitanje ustavnosti jednog zakona.
Ko će odlučiti o tome da li je jedan zakon ustavan ili nije, da li poštuje Ustav ili ne. U ovom trenutku ne postoji Ustavni sud koji će o tome odlučiti, ali zato uvek postoji parlamentarna većina koja je formirala vladu i koja će odlučiti i doneti političko rešenje.
Nažalost, i ta parlamentarna većina i ta vlada nije slobodna volja, hoću još jednom da ponovim, niti narodnih poslanika u Skupštini, niti slobodna volja građana Republike Srbije. Znamo mi odlično da je to volja političkih moćnika sa strane i da je izgovor uklopiti se u nekakvu EU, zakone EU. Želi se da se ne postigne ništa, da se u državi postigne haos, da se u državi ne dešava ništa produktivno, ništa konstruktivno i da parlament i građani Republike stoje. Hvala lepo.