DRUGO VANREDNO ZASEDANjE, 08.06.2007.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGO VANREDNO ZASEDANjE

1. dan rada

08.06.2007

Sednicu je otvorio: Oliver Dulić

Sednica je trajala od 12:05 do 21:30

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Dame i gospodo narodni poslanici, kolege iz SRS, mi možemo da govorimo po šest minuta o ova tri zakona, pošto nas je toliko preostalo na listi.
Sad ću, konkretno, da počnem da pričam o Zakonu o Zaštitniku građana tzv. ombudsmanu, kako se on zove u ovim, navodno, demokratskim zemljama koje hoće da nam otmu Kosovo i Metohiju i tako se brinu za prava Srba na Kosovu i Metohiji da tri godine posle pogroma nad našim narodom, u martu 2004. godine, Srbi u Kosovskoj Mitrovici spavaju u tehničkoj i u drugim školama, na nekim vrećama.
Što se tiče raseljenih i prognanih sa Kosova i Metohije, oni u izbegličkim centrima, kakav je onaj, jel tako, koleginice Radeta, u Mataruškoj Banji, u Trmbasu kraj Kragujevca, u Rači Kragujevačkoj, nemaju elementarne uslove za život, niti njihova deca.
Toliko o njihovoj brizi i o njihovim modelima.
Moram da vam kažem da je Srpska radikalna stranka bila skeptična i glasala je protiv ovog osnovnog zakona koji se sada usklađuje, samo u roku, sa Ustavom Republike Srbije, zato što smatramo da je ta institucija, koja je tako uvažena u tom tzv. demokratskom svetu, zapravo obična farsa.
Postojanje lokalnih zaštitnika građana, odnosno gradskih, građanskih branilaca, kakav je taj ombudsman u Kragujevcu i u drugim gradovima u Srbiji, pokazuje da su oni i te kako pod uticajem političkih stranaka i da je sve ovo što piše u zakonu, da su oni depolitizovani, da su van svakog uticaja, da će sada novi član, koji im omogućava da dobiju imunitet, da ih okuraži, da će oni da budu hrabri – samo fraza.
Nemojte, molim vas, da nas zasmejavate da će taj, ma kako da se zove, ili ta gospođa ili gospodin koje izabere skupštinski Odbor, odnosno predloži, za ustavna pitanja, a izabere najmanje 126 poslanika, da se suprotstavi mafiji kakva danas vlada u Srbiji i prstom da pokaže na nekog vodećeg tajkuna ili u da će u procesu privatizacije Naftne industrije Srbije, koji nameravate da sprovedete, smeti, a ombudsman je, odnosno Zaštitnik građana, da se suprotstavi Hamoviću ili Lazareviću. Pa, neće smeti na senku da im stane, a kamoli nešto da kaže o njihovom mafijašluku i o tome šta su prethodnici radili.
Gospođa Tabaković je na jedan sjajan način, primeren njenom znanju i obrazovanju, iznela sve ove podatke, ali samo deo podataka i, naravno, priznanja sadašnjeg potpredsednika Vlade Božidara Đelića. Ali, nije stigla, jer joj to vreme nije dozvolilo, kao što neće ni meni, da u procesu i u kontekstu onih provizija o kojima je govorila, čuvenih pet posto za procenu vrednosti kapitala, za učešće i posredovanje u procesu privatizacije, pomene jednog od kolega, a taj Aleksandar Vlahović. Ovaj bivši ministar za privatizaciju je i glavni začetnik pljačke u Srbiji, ne samo kao ministar, nego još dok je gospođa Tabaković bila ministar za privredu i privatizaciju on je bio na čelu kompanije "Diloit tuš", koja je sve vreme radila. Za vreme dok smo se mi branili od agresije i branili Srbe na Kosovu i Metohiji, on je stavljao šape i vršio procene, još tada, vrednosti kapitala preduzeća koja su kasnije privatizovana uz ogromnu proviziju, koju je uzeo on i njegova kompanija, preduzeća kao što je Beogradsko brodogradilište, cementare, šećerane, a danas mu je dovoljno da bude i poslanik, da dođe i da se šepuri, da se nasmeje i ode, registruje se, i baš ga briga da li će ovaj zakon da ima svoju primenu ili neće, kad on zna da neće da mu fali dlaka s glave.
Šta ste radili, gospodo iz Demokratske stranke, odnosno tadašnjeg ili sadašnjeg DOS-a, i kakvu ste kampanju vodili protiv ljudi koji su, za razliku od vas koji u svojim redovima imate samo kriminalce i lopove, i koje neće taj zaštitnik građana da štiti....
Ne znam zašto vi udarate, gospođo, i što ste nervozni.
Trebalo je danas da vam donesem sve knjige koje je pisao dr Šešelj, pre nego što ste mu napisali optužnicu i poslali ga u haški kazamat, u kojima jasno i nedvosmisleno govori o tome kakve veze su imali pojedinci iz vrha vlasti i Zoran Đinđić sa Canetom Žapcem. Nisam se ja vozila u njegovom avionu, nego vaš bivši premijer, a Darko Glišić, poslanik SRS, išao je i na sud, po tužbi mafijaša Caneta Žapca, da dokazuje da je mafijaš i da je upleten u posao šverca cigareta sa vrhom državne vlasti.
O tome se ovde radi. Radi se o tome da taj zaštitnik građana, ma kada da se sprovede ta procedura, a morala je da se sprovede danas, ovog dana kada ste to stavili na dnevni red, neće ni sa pet imuniteta da bude zaštićen ni od pretnji, ni od pritisaka, ni od političkih uticaja, zato što je to za vas normalna pojava u Srbiji.
Ko god da vam se pojavi, ili da odete u Savet Evrope, bilo ko da vam dođe sada, u ovom periodu dok smo mi predsedavajući, vi ćete da kažete, pa mi smo ispunili sve demokratske standarde, to je tako demokratski, evo, imamo i Zaštitnika, i izabraćete ga.
Da li će taj smeti, kao u nekoj drugoj državi gde se gone takvi kriminalci najvišeg ranga, da se suprotstavi? Naravno da neće. Zato što je ova država, vrh državne vlasti prožet kriminalom i korupcijom.
Neće, sve dok se ne primeni putinovski recept i model, jer Putinu nije važno da li ima zaštitnika građana, odnosno ombudsmana, nego mu je važno da su pod njegovom vlašću svi kriminalci završili u zatvoru i da je on očistio zemlju od tajkuna.
Jedino tako mi možemo da budemo sigurni da će građani da imaju zaštitu u pravom smislu reči.
Pošto je Božidar Đelić, o kome smo danas puno govorili, a gospođa Tabaković je iznela samo deo njegovih zloupotreba, po njegovom ličnom priznanju, počeo svoju političku karijeru u Srbiji pozivom tetke, koja ga je zvala da mu kaže da ga čeka podstanarski krevet i da mu je umesila, odnosno nafilovala oblande, koje nam je donosio ovde da ih probamo, a drugi poziv mu je stigao pre neki dan, kako je šeretski izneo na jednoj TV, odnosno za govornicom, od Oli Rena, moram da mu poručim da će treći poziv, kada Srpska radikalna stranka preuzme vlast u Srbiji, oslobodi policiju i sudstvo od uticaja, biti od istražnog sudije, da dođe da položi račune.
Hvala.

Radojko Obradović

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Nikola Žutić, a po Poslovniku se javio narodni poslanik Dušan Bajatović.

Nikola Žutić

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o Predlogu zakona o dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Naime, govoriću o obezbeđivanju pristupa informacijama iz srpskih arhiva.
Posle tzv. demokratskih promena 2000. godine, ništa značajnije nije urađeno da se obezbedi potpuna dostupnost arhivskih fondova. Na čelu arhivskih institucija su i dalje ljudi odgovarajuće moralno-političke podobnosti. Nekada su to bili pojedinci komunističke, odnosno socijalrealističke moralno-političke podobnosti, sada su to pojedinci liberalno-demokratske moralno-političke podobnosti.
Arhivska građa u nekim arhivama građanima nije dostupna ni posle 30 godina. To je sve u rukama direktora, cenzora koje imenuje Vlada, republička ili gradska. Često su fondovi nesređeni, sa sumornim obaveštajnim sredstvima, odnosno inventarima.
U Vojnom arhivu je u potpunosti nedostupna arhiva od 1945. godine. Opravdanje za to, po njihovim rečima, vezano je za nesređenost, zatim nedostatak kadrova i bombardovanje iz 1999. godine. U Arhivu Srbije su važni fondovi dislocirani u isturene arhivske punktove. U Železniku je, na primer, vrlo važan fond Kasacionog suda iz 1846. godine.
Gospodo, ono što je najvažnije, ne poštuje se arhivska nadležnost arhivskih institucija.
Tako, na primer, kapitalni fond Josipa Broza, posle ukidanja arhiva Memorijalnog centra «Josip Broz», nije dospeo u nadležnost Arhiva Jugoslavije, nadležne institucije, već se čuva, bolje rečeno, skriva u Muzeju Jugoslavije. To je nečuveno u arhivskoj delatnosti. Ko to i dalje čuva lik i delo najvećeg sina svih naših naroda i narodnosti?
Inače, Arhiv Jugoslavije predstavlja svetao primer što se tiče dostupnosti fondova, zahvaljujući dobrim inventarima i ranijem predanom radu arhivista. Nažalost, i Arhiv Srpske pravoslavne crkve je teško dostupan zbog slabije sređenosti fondova. Arhiva bivše državne bezbednosti je najveći problem.
Šta je sa obećanjem VBA, bivšeg KOS-a, da će se osloboditi građa istraživačima od 1945. do 1977. godine? Tu ima čak oko 200.000 stranica arhivske građe.
Sve je to rečeno u javnosti, međutim, od toga do danas ništa nema.
Šta je sa arhivom Državne bezbednosti, odnosno BIA-e?
U Sloveniji i Hrvatskoj je u potpunosti otvoren arhiv državne bezbednosti. Hrvati su objavili već sada arhive OZNE i KNOJ-a iz 1944, odnosno 1946. godine.
Ova skupština treba da urgira kod odgovarajućih Vladinih resora da se stanje izmeni. Takozvane demokratske vlade nisu učinile nikakav pomak u odnosu na zatvorenost arhiva u komunističkom periodu.
Centar za kritičko mišljenje Instituta za savremenu istoriju uputio je državnim institucijama apel za otvaranje arhivskih fondova. Pročitao bih taj apel, jer je od izuzetnog značaja.
"Pozivajući se na obavezu države da svojim građanima obezbedi zakonom garantovan pristup informacijama, dole potpisana grupa javnih radnika apeluje na državne institucije i pojedince da obezbede uslove za poštovanje postojećih propisa o odlaganju, čuvanju, depozitu i stavljanju na uvid arhivskog materijala i tako raskinu sa konspirativnom tradicijom otežavanja pristupa građi i uništavanja i selektivnog obelodanjivanja dokumenata, koja je do sada skupo koštala srpsku nauku i društvo.
Građa koja se nalazi u posedu Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva odbrane i BIA-e, a koja je odavno izgubila svoj operativni karakter, od velikog je značaja za razumevanje prošlosti Jugoslavije i Srbije. Njenim zadržavanjem se doprinosi održavanju nenaučnih predstava o prošlosti i uskraćuje pravo na istinu građanima Srbije.
Iskustva drugih zemalja jasno pokazuju da je odnos prema pisanom nasleđu državnih institucija, kao i spremnost da se poštuje sopstvena zakonska regulativa u ovom domenu, jedan od odraza demokratičnosti društva.
Manipulacija argumentom državne tajne, kojim se opravdava izbegavanje zakonske obaveze, u nesaglasju je sa idealom transparentnosti savremene države i nanosi štetu njenim građanima i nauci.
Ni posle skoro tri godine od ustupanja dela dokumentacije BIA-e arhivima, koja se odnosi na period posle Drugog svetskog rata, navedena arhivska građa nije dostupna istraživačima. Ne ulazeći u razloge objašnjenja, apelujemo na državne institucije i organe da u što kraćem roku otklone sve zakonske i druge prepreke i omoguće nesmetan uvid istraživačima u za sada još uvek nedostupne arhivske fondove".
To je apel koji su potpisali ključni srpski naučnici, uglavnom društvenih nauka. Nadam se da će ova, tzv. demokratska vlada postupiti u skladu sa najboljim tradicijama liberalne demokratije i uslišiti apel srpskih naučnika.
Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Milutin Mrkonjić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dušan Bajatović, po Poslovniku, a neka se spremi gospodin Radiša Ilić.
Molim poslanike za malo tišine, bližimo se kraju.
...
Socijalistička partija Srbije

Dušan Bajatović

Reći ću tri stvari. Prvo, o članu 218. Malo će vam delovati čudno, a to je da Vlada mora da izveštava Narodnu skupštinu o svom radu, a reći ću i zašto.
Gospodina iz SRS bih molio da ne krši član 103. Gde se sad setio Tita i komunista, uopšte mi nije jasno. Troši nam vreme.
Treća stvar, ukrali ste Poslaničkoj grupi SPS-a skoro ceo minut. Zato sam se javio, da bih mogao da ostvarim svoje pravo. Niste dobro merili. Ako ne verujete, uzmite našu štopericu. Prošla su vremena kada se tako radilo u Parlamentu.
Samo nekoliko rečenica, jer vidim da nema svrhe, ovde uglavnom sedi opozicija.
Kolundžija, vama svaka čast, vi tu sedite po službenoj dužnosti, ostale to ne interesuje.
Ovo je set antikorupcijskih zakona. Gospodo iz vladajuće nomenklature ili iz vladajuće elite, nije problem Srbije na putu u Evropu samo Hag, koji vi tumačite kako vi želite, a oni drugi, koji ne misle kao vi, onako kako oni žele, i mislim da su ovi drugi ispravni, problem je korupcija, jer smo jedna od najkorumpiranijih zemalja u Evropi i u svetu, a vi ne želite da dovršimo problem konstituisanja ovih antikorupcijskih tela.
Problem je lopovluk, krađa, recimo, u okviru privatizacije. Još uvek nije završeno, recimo, suđenje gospodi iz «stečajne mafije», gde je izvršena jedna od najvećih pljački u istoriji Srba i srpske države, o kojoj mi danas ne želimo da pričamo.
Sledeća stvar, koja je jako važna, zašto sam spomenuo Vladu Republike Srbije?
Zato što, očigledno, dok se ne dogovorite u Vladi, ni poslanička većina od 122 poslanika, koja je više nego kvalifikovana, nije mogla da nam predloži kadrovska rešenja za ombudsmana, za Poverenika o javnim informacijama i za sastav Državne revizorske komisije i njenog direktora.
Znate šta to govori nama koji ovde kontrolišemo šta radite vi kao vladajuća većina i kao Vlada, verovatno i javnosti Srbije? Da nastavljate praksu da se u okviru Vlade Republike Srbije deli plen.
Pošto se niste dogovorili, vi ovde pričate, navodno, o stručnjacima, o ljudima koji imaju pet ili deset godina ovog ili onog iskustva, a suština je sledeća: na sva ova ključna mesta za utvrđivanje korupcije u Srbiji, na ključna mesta za utvrđivanje činjenica kako su potrošene budžetske pare, kako su budžetske pare distribuirane budžetskim korisnicima i potrošene, a i tu su velike zloupotrebe, vi ne želite da dovedete nikakve stručnjake, nikakve nezavisne ljude, vi želite da dovedete ljude koji su pod vašom stranačkom kontrolom.
Onda nam pričate o unapređenju demokratske prakse. Izvinite, molim vas, ali demokratija znači upravo postojanje institucija, postojanje procedura i da se zaista svi, pošto nije moguće sve propisati zakonom, svi držimo toga da ono što piše u zakonu zaista i sprovodimo u praksi.
Zaista moram da kažem da smo, recimo, u prethodnom sazivu, kada je manjinsku vladu DSS-a i njenih partnera podržavala SPS, doneli preko 200 proevropskih zakona, ali za njih nije htela da glasa Demokratska stranka, verovatno iz svojih uskostranačkih interesa. Sada će ih valjda podržati.
Gospodo, većina tih zakona ili nije primenljiva na način na koji ste vi to pokušali da uradite ili, jednostavno, te zakone ne primenjujete.
Jedna je stvar što imamo zakonodavni okvir, jedna je stvar što ovde promovišete prava, a druga je stvar što ta ista prava, koja zakonom donosimo, u praksi nismo u stanju da sprovedemo, jer vi ne želite ni pravog čoveka, pre svega, u Državnoj revizorskoj komisiji, ni pravog čoveka koji će kontrolisati informacije od javnog značaja, a ombudsmana niko nije hteo ni da se prihvati, jer je znao da biste mu vi, u svojim međusobnim trgovačkim transakcijama, nametali šta je ono što je ugrožen interes običnog čoveka.
Usput, samo da vas pitam - da li ima većeg posla u Srbiji za nekog ko želi da se bavi ljudskim pravima, a jedno od osnovnih prava je pravo na rad, od prava 940 hiljada nezaposlenih?

Radojko Obradović

| Predsedava
Hvala, gospodine Bajatoviću.
Ako je štoperica kod gospodina Obradovića, molio bih da je ustupi generalnom sekretaru radi vođenja evidencije.
Nataša Jovanović, po Poslovniku.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Javljam se po članu 1. Poslovnika, zato što je moje pravo i obaveza da i vas, gospodine Bajatoviću, a i Narodnu skupštinu obavestim da je uvaženi kolega dr Nikola Žutić doktor istorijskih nauka, čovek koji se dugo godina, u svom istraživačkom radu, bavio naročito zločinima koji su izvršeni nad srpskim narodom zapadno od Drine i Dunava, u Republici Srpskoj Krajini.
To što on sa skupštinske govornice pominje samo neke delove iz te tragične istorije pod Brozovim režimom, to je edukativnog karaktera. Najsrdačnije vam preporučujem da sve njegove studije, a jedna od njih je inkorporisana i u novu knjigu prof. dr Vojislava Šešelja "Rimokatolički zločinački projekat veštačke hrvatske nacije", pročitate, tek toliko da imate malo drugačiju predstavu o tom delu srpske istorije, o 50 godina totalitarnog režima.
Ono što je najopasnije, i o čemu možemo da pričamo naširoko i nadugačko, to su neokomunisti iz Dosovske vlasti, koji sada pljačkaju građane Srbije i koji vladaju Srbijom na način na koji to čine, tako da ih se stide oni koji su iz ideala, kao mladi komunisti i skojevci, bili pripadnici tog pokreta koji se borio protiv fašista.
Mnogo su opasniji ovi neokomunisti na vlasti iz Dosovske vlasti nego neki ljudi koji su to radili iz ideala. Brozomanija, koja je toliko zla učinila našem narodu – Srbima, koja je učinila da mi posledice takve politike, zbog Broza i svih neprijatelja srpskog naroda, trpimo, i naš narod na Kosovu i Metohiji, i Srbi u Republici Srpskoj, i prognani Srbi iz Republike Srpske Krajine, nešto je što je naša bolna rana i mi o tome stalno moramo da govorimo. Sreća je da Srbija ima dr Vojislava Šešelja, koji je spreman o tome da piše i da, uz ovakve saradnike kao što je dr Žutić, da nemerljiv doprinos srpskoj nauci, pre svega, istoriji.

Radojko Obradović

| Predsedava
Po Poslovniku se javio narodni poslanik Dušan Bajatović.
...
Socijalistička partija Srbije

Dušan Bajatović

Samo dve rečenice. Ne brinite, neću mnogo da se svađam s radikalima, samo onoliko koliko mi treba da vratim svoje biračko telo.
Ako sam nekoga i pomenuo, nisam ga ubio, gospođice potpredsednice. Samo sam rekao da ne treba ovde da raspravljamo o Titu i totalitarnom režimu, jer se totalitarizam sprema danas u Srbiji ako ovo sve pustimo.
Dakle, na to sam mislio. Mislio sam da imamo prečih poslova nego da preturamo istoriju, koja danas deli Srbiju, jer je različito posmatramo.
Slažem se da je on istoričar i da Šešelj piše najbolje knjige, sve to znam, čuo sam hiljadu puta. Samo hoću da vam kažem, dajte, ljudi, da mi zajedno gledamo šta se ovde danas dešava. Pustite istoriju.
Mi danas u mnogim segmentima, po načinu na koji se vlada u Srbiji, imamo elemente u kojima jedna vrsta vlasti, a to je izvršna vlast, želi da se nametne u tolikoj meri da druge dve grane vlasti postanu potpuno poništene. Zato mi, kao opozicija, već uveliko pokazujemo kapacitet da vladajućoj partiji nećemo dozvoliti da radi ono što je njoj volja.

Radojko Obradović

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić, a posle njega narodni poslanik Zlatan Jovanović.