Sačekaću ja, ako treba, evo, ministre, daću vam...

Ministar ima pravo na kraju rasprave.

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je, ali poslaničkoj grupi SRS ostalo je još neka minutaža i potrudiću se da budem...
(Predsedavajući: Devet minuta.)
... kratak da bi bar još jedan kolega mogao da izađe.
Kada je reč o budžetu, ne može se pričati, a da ne spomenem i onaj razdeo posebno o agrarnom budžetu. Gospodine ministre, gospodo narodni poslanici iz vladajuće koalicije i gospodo iz Vlade, treba da znate da je žetva pšenice, žetva ječma, žetva repe počela. Što je najgore u svemu ovome jeste što ti poljoprivredni proizvođači ili zemljoradnici, seljaci, paori ne znaju niti imaju bilo kakvu viziju koja će biti cena pšenice, uljane repice i ječma, za sada.
To ste vi, gospodo, krivi, jer trebalo je, gospodine ministre, u dogovoru sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, da sednete sa Zadružnim savezom Srbije, Zadružnim savezom Vojvodine, Zadružnim savezom Kosova i Metohije i da se dogovorite oko cene, da bi ovi seljaci koji su čekali sedam, osam i devet meseci da dođu do nekog prvog dinara u 2007. godini, a posejali su u 2006. godini, vi to niste uradili, nego ste dozvolili da prerađivači budu ti koji će eventualno doneti cenu ovih finalnih proizvoda, ovih zemljoradnika.
To je ova pogubna politika koju vi vodite posebno prema agraru. Pogubna politika koja se vodi prema razvoju sela. Šta reći oko ovih kratkoročnih, dugoročnih i nepovratnih kredita?
Kratkoročni krediti su danas počeli u osam i, gospodo, evo, u 11 časova su prekinuli sa primanjem zahteva za kratkoročne kredite. Na devet banaka ste rasporedili 1,5 milijardi dinara, jer smatrate da je to taj razvoj i ta pomoć individualnim poljoprivrednim proizvođačima, ili ste jednostavno shvatili da ćete tako samo zamagliti i spustiti zavesu, dati im volju da ponovo krenu, kao što samo znaju na njivama da rade, za one tajkune koje ste vi stvorili, jer su ti tajkuni pokupovali kombinate, pokupovali silose, skladišne prostore i oni sad odlučuju koja će biti cena kog proizvoda.
Gospodo, ovakvom vašom politikom nećete izgleda dugo moći da vladate. Šta je sa onih 100 evra po hektaru obradive površine, što je rekao moj prethodni kolega iz poslaničke grupe SRS? To je gospodin ministar poljoprivrede rekao gospodinu Pajtiću u Novom Sadu pre, neke, tri nedelje, da će biti dodeljeno. Kada pogledamo budžet, nema šanse da se ubaci toliki broj hektara puta 100 evra i izračunajte koliko je to opterećenje. Šta reći, od 4.800 sela koja imamo u Srbiji, za narednih 15 godina nestaće nam oko 1.200. To je ta razvojna politika koju vodite prema agrarnom budžetu.
Prema tome, poslanička grupa SRS neće glasati za ovaj budžet. Hvala.

Povredu Poslovnika reklamirao je narodni poslanik Božidar Delić. Izvolite. Posle vas reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se zbog povrede člana 104. i 226. Po članu 104. vređanje dostojanstva narodnog poslanika i Narodne skupštine, samo upućivanje jednog ovakvog materijala narodnim poslanicima vređa dostojanstvo svakog narodnog poslanika, a i ove skupštine. To je vrlo lako dokazati, gospodo, i ako ste čitali, to će vam biti jasno.
Pošto nemam puno vremena, po članu 226. bih da obavestim narodne poslanike o ovom Razdelu 9, koji se odnosi na finansiranje Ministarstva odbrane. Videli ste da je tu predviđeno oko 63 milijarde, neki poslanici su juče rekli da je to suviše sredstava, a drugi su rekli da je to malo sredstava za našu vojsku. Pošto sam od 2002. do 2004. godine upravo se bavio planiranjem raspodele budžeta za vojsku u okviru Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore, mogu da vam kažem da za vojsku nije važno toliko koliko ste planirali sredstava, već koliko ste realizovali tih sredstava.
Za sve te godine vojska je dobijala od dve do šest milijardi manje od onoga što je bilo planirano. Da bi deficit budžeta ispeglala Vlada bi polovinom godine, jednostavno, obavestila Ministarstvo i Generalštab da ne mogu da računaju recimo na tri milijarde. Posle toga vojska je morala da vrši preplaniranje svog budžeta. Jednostavno, ona nije mogla da skida sredstva sa hrane, sa odeće, sa obuće i uvek bi ta sredstva skidala sa opremanja, ovo što vi ovde zovete materijal, tako da nijedne od tih godina vojska nije mogla da kupi ništa od novih sredstava.
Drugi problem je bio nedovoljan dnevni priliv sredstava, tako da zbog toga krajem godine vojska bi morala da između 600 i 700 miliona dinara da na kamate, a onda bi u sledeću godinu ulazila sa minusom od dve do tri milijarde, tako da je, gospodo, zbog toga važan taj završni račun koji vi nikako nećete da pokažete narodnim poslanicima, jer bi se te stvari videle iz tog završnog računa.
Kada su u pitanju sredstva za ovu godinu, gospodine ministre, imam nekoliko pitanja. Posebno me zanima Razdeo 9, funkcija 210, ekonomska klasifikacija 485 – naknade štete za povrede ili štete nanete od strane državnih organa. Tu je predviđeno 2.276.000.000. Inače na ovoj stavki trebalo bi da bude nekoliko desetina miliona. Tražim objašnjenje zbog čega su predviđena toliko velika sredstva jer vojni beskućnici mi javiše da je to otprilike u visini 468 stanova od 60 kvadrata.
Sledeće, gospodine ministre, na strani 138 stoji da vojska izdvaja sredstva za zakup kapaciteta za smeštaj ljudi zbog nemogućnosti obezbeđenja objekata za te namene posle NATO bombardovanja. Da vas obavestim, gospodine ministre, da od 2003. godine ne postoji potreba za smeštaj bilo kog pojedinca u vojsci jer je vojska od 2000. do 2003. godine te probleme rešila. Da li je ovo samo prepisivanje ili da nas obavestite da je ovo greška ili da nisam dobro upoznat sa stanjem u vojsci.
Sledeće, na strani 63 Razdeo, 59 Glava 28 funkcija 130, ekonomska klasifikacija 511 – zgrade i građevinski objekti u Kosovskomitrovičkom okrugu, predviđeno 336.036.000.
Zatim, ispod toga stoje ista ta sredstva, ali sada prikazana kao neutrošena privatizaciona primanja iz ranijih godina za Kosovskomitrovački okrug, ali i za ceo Razdeo 59, gde se govori o okruzima.
Ovo je potpuno nejasno ne samo meni, nego bilo kom narodnom poslaniku.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, budžet Republike Srbije je kao i budžet svake države najbolji pokazatelj da li je država dobro uređena.
Hteo bih da vas podsetim da je DOS kada je dolazio protivustavno na vlast 2000. godine obećao da će od Srbije da napravi jednu racionalnu efikasnu državu. Danas mi imamo jedan glomazan administrativni aparat, imamo 22 ministarstava, imamo čak jednog ministra bez portfelja. Ideološki otac, jedan od ideoloških otaca današnje vladajuće koalicije Moša Pijade rekao je, da je, ministar bez portfelja u stvari ''ministar bez ministarstva''.
Taj ministar tobož bez portfelja, kako je predviđeno ovim budžetom Republike Srbije za 2007. godinu troši, odnosno njegova kancelarija, čitavih 4.150.550.000 dinara. Mi danas u Srbiji imamo pored 22 ministarstva i oko 20 organa uprave u sastavu ministarstava. Samo da vas podsetim da je prva Vlada Vojislava Koštunice imala 17 ministarstava, a ova ima mnogo više, da ne govorimo o čitavom nizu agencija.
Posle 2000. godine vladajuću koaliciju, odnosno DOS u raznim varijantama, zahvatila je prava politička bolest koja se zove ''agenciomanija''.
Po uputstvima vaših američkih mentora osnovali ste čitav niz institucija i pošto niste znali kako da ih pravno opredelite, odnosno kakva je njihova pravna priroda, vi ste ih nazvali agencijama i mi danas u Srbiji imamo tri tipa agencija koje troše ogromna budžetska sredstva.
Većina tih agencija u stvari ne radi ništa zato što još uvek nisu stvoreni administrativni, tehnički, finansijski i kadrovske pretpostavke da te agencije počnu da rade. Imamo agencije kao javne službe, imamo agencije kao posebne organizacije i imamo agencije koje nemaju nikakvu drugu definiciju, a to je sa pravnog aspekta jedna potpuno besmislena definicija, imamo agencije kao javne agencije u smislu Zakona o javnim agencijama.
Ne znam da li premijer ili ministar finansija o tome vode računa, da smo mi danas država koja jede samu sebe, jer je oko 50% budžetskih sredstava u stvari opredeljeno za finansiranje jednog preglomaznog administrativnog aparata koji je neefikasan, koji je skup i koji se u stvari popunjava tako što vladajuća koalicija dovodi svoje partijske kadrove, tako da je Republika Srbija danas, kako pokazuju pokazatelji Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, država koja za finansiranje administracije troši sredstva i da je po tim sredstvima u samom vrhu Evrope, sa tolikim brojem nezaposlenih. Sa tolikim ekonomskim problemima, jednostavno postavlja se pitanje čemu toliko glomazna administracija.
Želim samo da vas podsetim na jedan organ koji ja kao pravnik ne znam kako da ga definišem. To je Agencija za zaštitu životne sredine. U Zakonu o ministarstvima ova agencija je definisana kao organ u sastavu Ministarstva za zaštitu životne sredine. Podsetio bih vas da prema Zakonu o državnoj upravi postoje samo organi uprave u sastavu ministarstava, a vi ovu agenciju niste definisali kao organ uprave nego kao organ, i ja kao pravnik ne znam kakva je njena pravna priroda. Nije ministarstvo, nije organ uprave, nije posebna organizacija, jednostavno organ. Kakav organ? Takva definicija je protivustavna i za takvu protivustavnu agenciju vi, gospodo, odvajate čitavih 16.113.000 dinara.
Dalje, za Narodnu kancelariju predsednika Republike Srbije, za koju takođe ne znam šta je pošto je ne predviđa Ustav Srbije i važeći propisi, takođe ste predvideli ogromna sredstva.
Nije mi jasno takođe u obrazloženju Predloga budžeta, izvinjavam se što moram brže da govorim jer je vreme na izmaku, za Ministarstvo prosvete na strani 165 Predloga budžeta stoji da je Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2007. godinu najveći iznos sredstava opredeljen za usluge po ugovoru i to za pedagoški nadzor i prosvetnu inspekciju. Nije mi jasno kako Ministarstvo prosvete, u čijoj je izvornoj nadležnosti da vrši poslove inspekcijskog nadzora u oblasti prosvete, može sa nekim drugim da zaključuje ugovore. Prosto takva definicija je protivzakonita i protivpravna. To je izvorna nadležnost Ministarstva prosvete, da vrši upravni nadzor u oblasti prosvete i nema Ministarstvo prosvete sa kim da zaključuje ugovor nego ono to samo radi.
Takođe, nije mi jasno pošto i sam dolazim iz tog sveta prosvete, napisali ste u obrazloženju Predloga budžeta na strani 165 programe obrazovanja i stručnog usavršavanja zaposlenih, prevođenje.
Zatim, izdvojili ste sredstva za projekte energetske efikasnosti. Ne znam kakve veze ima Ministarstvo prosvete sa projektom koji se zove energetska efikasnost. To je možda projekat za neko drugo ministarstvo, ali sigurno nije za Ministarstvo prosvete.
Evo na kraju, moram, gospodin Vučić vam je juče održao jedno predavanje o lingvistici, a ja mislim da nije zgore da vas podsetim na jednu zaista ogromnu jezičku i logičku grešku, koja se potkrala u ovom vašem Predlogu budžeta.
Na strani 131. verovatno u želji da budete moderni i da budete veliki evropejci i tako dalje, napisali ste i ovo – ''Nadležnost ovog tužilaštva je'', misli se na Tužilaštvo za ratne zločine, ''procesuiranje krivičnih postupaka''. Ne znam da li vam je poznato da je ''proces'' latinska reč za srpsku reč ''postupak'' i da ovo što ste napisali u stvari znači procesuiranje krivičnih procesa.
Vodite računa o stilsko-jezičkim stranama svih predloga zakona koji nam dostavljate. U klupama gde sede poslanici SRS ima, odnosno većina je obrazovanih ljudi i mi jako vodimo računa, ne samo o materijalno-pravnim kvalitetima predloga zakona koji nam dolaze, nego i o njihovim jezičkim stranama.

Reč ima narodni poslanik Dušan Bajatović.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, ja se javljam po članu 226. Žao mi je što smo imali ovako malo vremena, pa nisam stigao na vreme da vidim jednu stvar o kojoj želim da me gospoda predstavnici Vlade informišu.
Gospodine ministre, ako dobro vidim, ovde piše Državna revizorska institucija, ukupni troškovi 9.826.000 dinara. Imam pitanje za vas – Državna revizorska institucija od maja 2005. godine nije ustanovljena. Šest godina u ovoj Skupštini, bez obzira u kom sastavu, nisu prebačeni završni računi.
Moje pitanje za vas jeste – da li vi zaista mislite da Državna revizorska institucija, čiji savet još nismo uspostavili, za 100.000 evra za ovu namenu u toku, za drugu polovinu ove godine, može da vrši kontrolu svih budžetskih prihoda, rashoda, sekundarnih korisnika budžeta, nije bitno kako.
Gospodo poslanici, ova institucija je najvažniji institut po meni koji se ustanovljava ovim budžetom. Ovo je zakonska obaveza. Tvrdim da nije moguće ustanoviti nezavisno revizorsko telo sa ukupnim troškovima u visini od 100.000 evra na godišnjem nivou, koji treba da kontroliše sedam milijardi evra koji postoje u ovom budžetu.
Moje pitanje glasi – da li je ovo namera slično malom budžetu i za ombudsmana i za deo koji se odnosi na poverenike za informacije da ponovo zakonom utvrđeni instituti, instituti koji predstavljaju zakonsku obavezu u stvari ne rade. Čega se mi to bojimo u potrošnji ovih malih sedam milijardi evra, jer sedam milijardi ne mogu da reše sve probleme u Srbiji, to svi znamo, a nažalost, nemamo više i ovo je previše od iscrpljene privrede.
Ja vas molim, ako je ikako moguće, s obzirom na to da nisam video da je na ovo podnesen i amandman, svestan činjenice da je najjači argument za ovaj budžet i za ovakav raspored u budžetu to što imate 130 poslanika koji će za ovo glasati, da još jednom razmislite da kao predlagači u toku rasprave povećate budžet za Državnu revizorsku instituciju, kako bi zaista napravili instituciju koja će položiti svih šest završnih računa ovoj skupštini, da vidim kako se to troše državne i narodne pare.
Ukoliko mi dozvolite kolega Obradoviću, dva poslanička pitanja, pošto to prošli put nisam uradio u skladu sa Poslovnikom, prvo poslaničko pitanje: ''Da li neko može da mi dostavi strukturu državnih rezervi, novčanih.?''
Pošto imamo samo deset milijardi evra duga državnog, drugo pitanje: ''Da li neko može da mi dostavi kako je to država zadužena po valuti i po tipu duga, po klasifikaciji, u kojoj valuti i za koju namenu, ukoliko je to moguće?''

Povreda Poslovnika reklamirali su narodni poslanik Zvonko Mihajlović i dr Rajko Đurić. Prvo gospodin Mihajlović.