Gospodine Obradoviću, zahvaljujemo na pozitivnim informacijama.
Za reč se javio narodni poslanik Zvonimir Stević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, javio sam se da podržim amandman kolege Zvonka Mihajlovića što se tiče povećanja iznosa za ulaganje i investicije na prostoru Kosova i Metohije kroz ekonomski razvoj, jer je to jedan od garanta za opstanak Srba na prostoru Kosova i Metohije.
Posebno podržavam insistiranje da programi, projekti ulaganja na prostoru Kosova i Metohije idu na predlog Odbora za Kosovo i Metohiju, preko Ministarstva, radi kontrolisanja i uvida u trošenje sredstava.
Takođe, gospodine ministre, jedan od razloga što sam se javio je sledeći: pažljivo sam pratio raspravu o budžetu, detaljno, i ako bismo pogledali stenograme, želim da vas pitam, vi nijednu rečenicu u načelnoj raspravi, u pojedinostima, niste rekli o Kosovu i Metohiji.
Šta se to ulaže, kolika se sredstva izdvajaju, zašto se izdvajaju? To je narod Kosova i Metohije očekivao od vas i očekivali su oni u raseljenju.
U čemu je problem? Da li se stidite, da li niste želeli, da li nećete ili je problem ...?
Danas ste rekli jednu rečenicu, stidljivo, da iz Nacionalnog investicionog plana idu sredstva prema Kosovu i Metohiji. Da li je u pitanju nalog međunarodnih mentora sa Zapada da ne smete da govorite o ulaganju i izdvajanju sredstava za Kosovo i Metohiju ili su u pitanju dve vlade, pa se jedni zalažu za izdvajanje i ulaganje na Kosovu i Metohiji, a drugi imaju rezervu što se tiče toga?
Mislim da vam je bila obaveza, ako niste, a možemo stenograme da pogledamo, bilo bi dobro u završnoj reči da to kažete.
Zarad javnosti i građana, pre svega na Kosovu i Metohiji, Srba i ostalog nealbanskog stanovništva i onih u raseljenju, želim da informišem da smo mi doneli Zakon o ministarstvima i da je Zakonom obrazovano Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, u cilju funkcionisanja institucija Republike Srbije na teritoriji Kosova i Metohije u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne politike, kulture, infrastrukture i telekomunikacija. Ministarstvo za Kosovo i Metohiju obavlja poslove državne uprave koji se odnose na funkcionisanje institucija Republike Srbije na teritoriji Kosova i Metohija, gde se nabrajaju stavke itd., između ostalog, saradnja sa Komesarijatom za izbeglice u delu koji se odnosi na interno raseljena lica.
Moram da kažem, gospodo demokrate, da u vašoj politici prema Kosovu i Metohiji i prema narodu sa Kosova i Metohije ima dosta licemerja i demagogije. Ovde se izdvajaju značajna sredstva, ali "Politika" je 20. 6. ove godine objavila da se gase kolektivni centri, pa se kaže da u Srbiji postoji 89 kolektivnih centara, i to u centralnoj Srbiji 72, a na Kosmetu 17. Dalje u obrazloženju, navodno, Visoki komesarijat UN se zalaže za ukidanje kolektivnih centara na prostoru Kosova i Metohije, što je jasna poruka Srbiji i kolektivnim centrima na Kosovu i Metohiji - pakujte kofere i trbuhom za kruhom.
Ono što je nelogično i što je kontradiktorno jeste obrazloženje zašto se ukidaju kolektivni centri. Centri za izbeglice se zatvaraju jer su ti objekti u vlasništvu pojedinih preduzeća koja se ubrzano privatizuju. Ova preduzeća stoga zahtevaju da im se ti objekti vrate. Drugi razlog je taj što su uslovi u tim centrima prilično loši. Da li je moguće da se solidna sredstva izdvajaju za Kosovo i Metohiju, a da se ne vodi računa o raseljenim licima?
Dalje, najveći iznos sredstava opredeljenih budžetom namenjen je za transfere ostalim nivoima vlasti, koji se odnose na tekuće transfere za jug Srbije, AP Kosovo i Metohiju (isplata plata lokalnoj samoupravi, civilnoj zaštiti, materijalni troškovi za škole, tekući transferi za jug Srbije itd). Takođe, sredstva su, u skladu sa zaključkom Vlade, obezbeđena za nadoknadu za socijalnu zaštitu iz budžeta (naknade za invalidnost, naknade za decu itd). Šest meseci se kasni sa isplatom nadoknade, a budžet je navodno prošle godine bio u suficitu.
Kada je Nacionalni investicioni plan u pitanju, vi se sećate pompeznog najavljivanja Vlade demokratskog bloka da će od ukupnog iznosa sredstava za Kosovo i Metohiju kroz projekte biti uložen 31 milion. Ne znam gde je u centralnom delu Kosova i Metohije uložen i dinar, da budem bukvalan gde je zakovan ijedan ekser. U moravskom kraju takođe, nešto se radi u severnom delu Mitrovice, a ovde u planu stoji da će se od usvajanja budžeta uložiti oko 15 miliona evra.
U uredbama o privremenom finansiranju za prvih šest meseci... Iako je u planu postojala izgradnja naselja u Novom Badovcu od 70 kuća, da situacija bude tragikomična i žalosna, obrazloženje je bilo da navodno UNMIK i sadašnja skupština opštine u Prištini nisu hteli da daju dozvolu. To je bilo obrazloženje. Moram da kažem da su UNMIK i albanska opština u Prištini izdali dozvolu, a mi smo kroz uredbe o privremenom finansiranju skinuli tu stavku, i skinuli stavku za izgradu puta Gračanica - Laplje Selo, što jasno govori o odnosu ove demokratske vlasti prema Kosovu i Metohiji.
Sada da objasnim građanima Kosova i Metohije: Ministarstvu za Kosovo i Metohiju opredeljeno je tri milijarde i 497 miliona, a sinoć su sredstva javnog informisanja objavila da je Vlada naknadno opredelila još dve milijarde; Fond za Kosovo i Metohiju - 3.704.000.000; za dosadašnji rad Koordinacionog centra - 1.200.000.000, i ove stavke što je kolega govorio za okruge i ono što se izdvaja za plate u obrazovanju i zdravstvu, znači da su solidna sredstva. Nadam se da će Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, inače je inicijativa bila iz SPS-a još u prethodnom periodu da se ovo ministarstvo formira, da ćemo sa formiranjem Ministarstva imati pravi uvid i da će biti vršena kontrola utroška svih sredstava.
Takođe, želim da zatražim objašnjenje i obrazloženje od ministra i njegovih saradnika što se tiče statusa i tretmana opština na Kosovu i Metohiji. Ako se u stavkama u budžetu nalaze okruzi, zašto su opštine skinute, a one su 2004. godine bile taksativno nabrojane, kao i sve opštine u Srbiji. Godine 2005. nešto je na brzinu Dinkić... Da uslovno kažem, skinute su opštine i rekao je da sredstva idu preko Koordinacionog centra. Isto je bilo za 2006. godinu.
Znači li to, i sve ovo što sam govorio, da se ne ulaže na prostoru Kosova i Metohije dok se ne zna čije će biti? Verovatno se očekuje da u razvoj Kosova i Metohije ulažu predstavnici UNMIK-a i KFOR-a. Međutim, sve što su oni za ovih osam godina ulagali, ulagali su u korist i zarad Albanaca, a na štetu Srba.
Kao poslanik sa Kosova i Metohije želim da kažem, s obzirom na to da pitanje definisanja statusa Kosova i Metohije ulazi u završnu fazu, da za nas Srbe na Kosovu i Metohiji nije problem Riza Halimi i ono što on izjavljuje; te tendencije i zahtevi, želje i predlozi Albanaca sa prostora Kosova i Metohije i juga Srbije odlično su nam poznati još od 1968. godine, kada je bio najveći proces iseljavanja sa prostora Kosova i Metohije, 1981, 1984, 1994, 1995. i 1996. godine. Nas zabrinjava odnos države Srbije, sadašnje vlasti i odnos pojedinih stranaka prema pitanju Kosova i Metohije. Zato koristim priliku da postavim nekoliko pitanja koja sa pravom postavljaju Srbi sa Kosova i Metohije.
Šta u slučaju nepoželjnog i po nas negativnog rešenja kosmetskog pitanja? Šta uraditi u tom slučaju? Da li Vlada ili državne strukture imaju plan i za taj eventualni dan posle? Da li i kako pod tim uslovima živeti i opstati na Kosovu i Metohiji? Da li treba organizovati u tom slučaju paralelne institucije? U kojoj meri se može očekivati pomoć srpske države?
U glavama kosmetskih Srba je i niz drugih pitanja i dilema na koja se traže odgovori. Nesumnjivo da najveću odgovornost za stanje i ono što će se događati na prostoru Kosova i Metohije snose predsednik države i predsednik Vlade, a svakako i ovaj visoki dom, ova Narodna skupština.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman poslanika Srpske radikalne stranke Zvonka Mihajlovića koji se odnosi na neophodnost da se povećaju sredstva namenjena za Kosovo i Metohiju je ozbiljan amandman i trebalo bi ozbiljno o njemu da razmislite i kada se bude glasalo da glasate za ovaj amandman. Ovo je neophodno da bi Vlada i ova skupština pokazale tzv. međunarodnoj zajednici da zaista imamo čvrste i ozbiljne namere da Kosovo i Metohija ostanu u sastavu Republike Srbije. Naravno, i da pokažemo onim ljudima koji dole žive da nemamo nameru da ih ni u kom slučaju i ni na koji način ostavimo na cedilu.
Znate, dok se mi bavimo nekim drugim stvarima, predstavnici te tzv. međunarodne zajednice i te kako se bave problemom Kosova i Metohije, nažalost na način koji nama ne odgovara. Evo, pročitala sam u sutrašnjoj "Pravdi" - Albanci platili dva miliona evra, mafija podmitila Ahtisarija. Pročitaću samo jednu rečenicu: "Nemačka obaveštajna služba DMB otkrila je da je na privatni račun specijalnog izaslanika UN za Kosovo i Metohiju Martija Ahtisarija prebačeno dva miliona evra i da su u nekoliko navrata prebačeni višemilionski gotovinski iznosi za koje se pretpostavlja da se kreću i do 40 miliona evra". Prelistala sam celu sutrašnju "Pravdu", iako se pričalo o ovome, našla sam mnogo kvalitetnih tekstova, ali nigde nisam našla nijedan glas nekog od zvaničnika iz Republike Srbije.
Vidite kako neki ne štede pare da nam otmu Kosovo i Metohiju, a mi ovde povodom budžeta razmišljamo da li ćemo ili nećemo prihvatiti amandman kolege Mihajlovića, koji, za vašu informaciju, živi u Štrpcu i odlično zna u kakvim uslovima žive Srbi na Kosovu i Metohiji.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 5. razdeo 39 amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić..
Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije. Vlada je odbila ovaj amandman.
Da li neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 5. razdeo 40 amandman je podneo narodni poslanik Zdravko Topalović.
Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije. Vlada je odbila ovaj amandman.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 5. razdeo 48 amandman je podnela narodni poslanik Marina Raguš.
Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije. Vlada je odbila ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Marina Raguš. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, u ime Srpske radikalne stranke podnela sam amandman koji se odnosi na član 5. razdeo 48 i predlažem da se razdeo 48 i funkcija 360 brišu. Građanima koji nas upravo sada slušaju ovo najverovatnije ne znači puno, ali se radi o čuvenoj komisiji za lustraciju.
Srpska radikalna stranka je, naravno, protiv Zakona o lustraciji i naravno da je protiv Komisije za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava. To je naš politički stav i nadam se da ćemo uspeti u nekoliko rečenica vrlo jasno da ga obrazložimo time što ćemo vas samo podsetiti na uporedne primere iz svih istočnoevropskih zemalja.
Dakle, ono što je osnova lustracije, koja je kao proces diktirana naravno samo iz jednog centra koji je dolazio iz zapadne Evrope i prekookeanskih zemalja, jeste koji su kriterijumi bili važni pri utvrđivanju ko je taj koji je kršio ljudska prava i ko su žrtve počinilaca kršenja ljudskih prava.
Najpoznatiji model je model koji su napravili Česi na osnovu Zakona o lustraciji koji su doneli 1991. godine. Uglavnom, u svim istočnoevropskim zemljama osnovni kriterijum u lustraciji je bila saradnja sa tajnim službama. Češki model je bio prepoznatljiv po tome što se odnosio na period i na ljude koji su služili komunistički režim i bili ideološki saradnici u periodu od 25. februara 1948. godine do 17. novembra 1989. godine. Ukoliko bismo primenili primer češke lustracije u slučaju tranzicionog srpskog društva, onda se dovodi u pitanje cela vlast.
Idemo dalje, jedan od čuvenijih modela lustracije je model lustracije u Istočnoj Nemačkoj. Isti kriterijum i isti osnov je bio, dakle, saradnja sa čuvenim Štazijem. U Štaziju je radilo 90 hiljada ljudi, a bilo je 170 hiljada doušnika, i svi su bili lustrirani.
Postavlja se pitanje, ukoliko bismo primenili taj primer Štazija i saradnje sa Štazijem, ko bi ovde bio taj koji bi provodio lustraciju i da li bi u vladajućoj garnituri ostao neko ko bi bio izuzet od te lustracije.
Dakle, nema pravične lustracije i SRS to potkrepljuje upravo ovim primerima iz uporedne prakse istočnoevropskih zemalja, zato što se, nažalost, što je nekada važilo u starom Rimu, a preuzeto od starih Grka, lustracija svodi na čist revanšizam i čistku.
Gospodine ministre, onda bi vam možda bilo bolje da napravite novi Goli otok. Ima ovde ljudi koji mogu da posvedoče kako je bilo na Golom otoku i kako su, iz uverenja da potpomažu vlasnike te institucije Golog otoka, prolazili, pa bi bilo eventualno dobro da ih čujemo, kako su im prolazili dani na Golom otoku.
Ali, hajde, možda SRS, možda i ja grešim u svemu ovome, hajde da ostavimo naš politički stav, jer mi zaista mislimo da su izbori jedini, osnovni kriterijum koji će odrediti ko se krši o šta i da postoji individualna krivična odgovornost za svako kršenje zakona. Srpska radikalna stranka je poznata po legalizmu. Ako imate nešto, imaćete dovoljno snage da izađete za govornicu, pa eventualno da replicirate.
Ali, hajde, mi nismo u pravu. Citiraću samo dva gospodina, koji po svemu sudeći ne inkliniraju ideologiji Srpske radikalne stranke. Dakle, bitno mi je da me razumete vi i vaši birači, oni koji su zabludeli pa da se vrate nama.
Dakle, na nedavno održanoj konferenciji pod nazivom "Nezavisnost pravosuđa i izazovi tranzicije"...
Imate nešto protiv?
(Predsedavajući: Dopustite, molim vas, da narodni poslanik govori.)
Dakle, predsednik Međunarodnog udruženja sudija i tužilaca, obratite pažnju molim vas gospodo sa leve strane, za slobodu i demokratiju gospodin Karmon Migel rekao je sledeće: "Lustracija je osetljivo pitanje i po mom mišljenju nema pravične lustracije. Ne može nova generacija koja nije živela ili radila u to vreme da preuzme ulogu sudije i da nekome sudi zbog njegove prošlosti. Svi imamo prošlost, ali svi se menjamo." To je jedan od primera. Dakle, ne izvor Srpske radikalne stranke.
Drugi primer je profesor Vladimir Vodinelić. Taj gospodin sasvim sigurno ne inklinira nama. Evo šta je rekao u intervjuu za nedeljnik "Vreme": "Mislim da kod nas nema uslova za lustraciju, iako se Srbija, kao i bivše socijalističke zemlje Evrope, oslobodila autoritarnog režima koji je kršio ljudska prava, a pri tom ta ista nova demokratska Srbija nije promenila nijednu instituciju tog autoritarnog režima. Dakle, kod nas nedostaje početni uslov za lustraciju.
U Srbiji nema jasne linije razgraničenja između žrtava i počinilaca", kaže profesor Vodinelić.
Zašto je to tako? Kod nas u Srbiji nije bilo masovne iznuđene saradnje sa režimom, gospodo i dame. U Srbiji se dobrovoljno sarađivalo i potkazivalo.
Hajde da otvorimo tajne dosijee i da vidimo ko je to potkazivao na Beogradskom univerzitetu, u svim kulturnim institucijama i ko je to mogao da radi u tom autoritarnom, totalitarnom sistemu, a da nije bio po volji nomenklature.
Dakle, šta je suština ovoga na šta smo mi ovde pokušali amandmanom da skrenemo pažnju celokupnog građanstva i naroda države Srbije? Da bi bilo bolje da tih 220.000 dinara opredeljenih za ovu poziciju ide za ratne vojne invalide, za poneku opštinu na teritoriji Metohije posebno, za majke koje bi trebalo da rode drugo ili treće dete, za porodice onih koji su osumnjičeni pred Haškim tribunalom, za one koje je progutala tranzicija i za gomilu mladih ljudi koji čekaju u redu za vizu, ne sanjajući o beloj šengenskoj listi, već o tome da mogu negde da zarade hleb, jer u sopstvenoj državi, u demokratskoj Srbiji, evo, već osam godina to ne mogu. To je tema za razmišljanje.

Da li još neko želi reč? (Da.)

Veoma kratko, mi smo glasali za ovo što se naziva Zakonom o lustraciji, zato što Srbija ni po čemu i ni u čemu nije uporediva sa državama koje su takve zakone donele, a nisu bile u stanju da ih sprovedu.
Navodim reči gospodina Gorana Petrovića, šefa Službe DB, izrečene 2002. godine na jednom stručnom savetovanju u Vrnjačkoj Banji, gde su učestvovali i članovi Odbora za bezbednost ove Narodne skupštine, da su u Srbiji, molim vas, od 1990. godine do 1998. godine vođena četiri dosijea za ljude koji se bave politikom. Sramota je i za ta četiri, naravno.
Želim da vam kažem da je posle sloma tzv. demokratske Istočne Nemačke ostalo šest miliona i osamsto hiljada dosijea. Upućujem vas na pismo učenika Krakovske gimnazije koji su molili gradonačelnika Krakova da obustavi lustraciju zato što u njihovim kućama niko ni sa kim nije govorio, jer su denuncirali svi sve međusobno. Srbija nije tipičan primer.
Na kraju, što se Golog otoka tiče, upućujem vas na jednog gospodina koji normalno uživa ovde u Beogradu, preziva se Kapičić, a to je otac Dragana Kapičića, to je deda Stefana Kapičića; on je bio gospodar i smrti i života na Golom otoku više od dve i po godine. Sada je glasač Demokratske stranke, kao i njegov sin, kao i njegov unuk. Hajde da ih lustriramo sa velikim zadovoljstvom. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. razdeo 49 amandman je podnela narodni poslanik Marina Toman.
Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije, a Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. razdeo 50 amandman je podnela narodni poslanik Elena Božić-Talijan.
Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije, a Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Vlado Sekulić.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se da obrazložim amandman moje uvažene koleginice Elene Božić-Talijan. U članu 5. razdeo 50, funkcija 510, Srpska radikalna stranka i moja uvažena koleginica Elena Božić-Talijan smatraju da bi trebalo da se ukine Agencija za reciklažu. Vrlo je nejasna ova formulacija - Agencija za reciklažu, a posle se u obrazloženju zašto je odbijen ovaj amandman kaže da je Agencija za reciklažu registrovana po posebnim uredbama Zakona o postupanju sa opasnim materijama.
Da bi i građani Srbije shvatili šta je reciklaža, a ovde se radi o vrlo opasnim materijama, i ako neko smatra da je to samo reciklaža papira, polietilena ili polietilenske kese, onda je to velika greška. Ovde se radi o opasnim materijama koje su pod posebnom uredbom i koje su namenjene, uzeću primer poljoprivrede, znači, za otrove od prve do šeste grupe koji su izuzetno opasni i po okolinu, a posebno se tretira, pošto postoji jedan vremenski period karence koji je postojan. Da bi se znalo kako se to radi...
A ja smatram da je moja koleginica odlično predložila, odnosno obrazložila da treba ukinuti Agenciju, pošto se ovde poziva i ministar finansija i Vlada sa odlukom zašto je odbijen amandman... Amandman je odbijen zato što je to regulisano posebnim zakonom, ali se ne obrazlaže šta to nije urađeno kako treba. U amandmanu koji je odbijen se kaže da je Agencija za reciklažu povezana sa svim ostalim nivoima vlasti koji to kontrolišu, a to su vam inspekcije i sve ostalo, a pošto je pod posebnom uredbom, onda vi znate da je to posebno nadgledano.
Što se tiče ovog dela, ovde se vidi da je to 20.422.000, što uopšte nije mala svota novca iz budžeta, koji se uzima prevashodno od građana i privrede. Obrazložiću zašto tako mislim, zašto se odnosi na privredu u ovom delu. Ovde se vidi da je 70% izdvojeno za Agenciju za reciklažu i da to odlazi na plate. Ostali deo koji se ovde sagledava, to su vam putovanja, za troškove putovanja 2.200.000, a mene interesuje gde ćemo mi to toliko putovati, ako se zna ...
Ja ću uzeti primer grane hemije i nemetala, znači, firme koje se bave proizvodnjom pesticida, insekticida i herbicida, a to su vam otrovi od prve do šeste grupe; ako neko ne zna, to se pakuje u džambo džakove, metalnu burad ili u polietilensku ambalažu. Objasniću vam da se to posle upotrebe nigde ne reciklira, niti, ovo što ste vi napisali ovde - deponuje. Ne može nešto da se deponuje, nije to ni zlato, niti hartija od vrednosti, pa ćete negde deponovati; to može samo da se odlaže ili uništava, a da bi nešto uništili iz ovog dela recikliranja... A tu je još Ministarstvo za zaštitu životne sredine i posebne inspekcije, i onda dolazimo do toga da je 17 miliona otišlo na plate i sve ostale doprinose.
Dakle, 2.190.000 za putovanja, a ja ću vam odmah reći, pošto je neuspešno privatizovana "Župa" iz Kruševca, nećete ni imati potrebe da idete tamo i da sagledate njihovu bazu i procesnu hemiju; imate "Zorku" - Šabac, koja je pred kolapsom; moći ćete samo da idete u Zemun, mislim na "Galeniku", to je vodeća firma u oblasti zaštite bilja i neće vam biti veliki troškovi za sve to.
Između ostalog, kaže se da su oni bitno povezani sa sistemom i da će se sagledati gde se to deponuje. Ja ću vam reći, da bi moglo ovo da se deponuje, smatram da Vlada treba da razmotri i da da objašnjenja šta je reciklaža i da bi bilo bolje da je usmerila ova sredstva u finansiranje ovih firmi ili jednostavno u centar za reciklažu i da to bude stvarno reciklaža gde će ići taj otpad. Jer, ovako deluje vrlo neozbiljno, a građani i mi ovde ne možemo da sagledamo koje bi to bile tragične posledice da se ovaj otpad koji ste videli da se pojavljuje u nekim pećinama, a po posebnim uredbama može da se reciklira... Ovaj otpad od posebnih materija ne može da se reciklira, gospodo, mora pod posebnim režimom da se negde odvoji ili da se napravi fabrika koja će to uništavati, jer ta fabrika ne postoji u Srbiji.
Bolje da se usmere pare na izgradnju fabrike ili na pomoć neuspelim privatizovanim firmama kao što su sada "Župa" i "Zorka" - Šabac, nego što ste dali ovde. Ovde se vidi da ste samo hteli da kadrove svoje stranke dobro udomite i da njima date pare. Hvala.