Koliko se sećam, ovakva odredba do sada nije postojala u poreskim propisima, a evo da javnost sazna o čemu se radi, kaže: "Poreska uprava se ne može obazirati na zastarelost ako se poreski dužnik nije na nju pozvao". U obligacijama, u postupcima, u parnicama stranke vode računa o zastarelosti potraživanja, ali pred sudom je dvostranački odnos. Pred poreskom administracijom je postupak javnopravnog karaktera i ako je neko potraživanje zastarelo, po službenoj dužnosti mora da se donese rešenje o obustavljanju postupka. To je standard, to se uči u školama. A ovde nam kažete da je moguće da se primeni zastarelost, ali mora stranka na to da se pozove. Ako je ona neuka, onda će da se naplati i zastarelost potraživanja.
Izvinite, verovatno će ovi buzdovani da me optuže ponovo za govor mržnje, ali to je pokvarena odredba. Ne može država pokvareno da nastupa prema građanima. Mi pričamo sada o poreskom postupku i odredbama Zakona o poreskom postupku; ja ne ulazim u razloge zašto neko potraživanje nije naplaćeno po osnovu poreza, niti tumačim stranu poreskog dužnika, niti tumačim stranu Poreske uprave, kao poreskog poverioca, ne, nego pokušavam na jedan objektivan način da sagledam ovaj problem.
U parničnom postupku, u imovinskim sporovima gde je moguća zastarelost stranke imaju obavezu da istaknu da je zastarelo neko potraživanje, ali u jednom javnopravnom odnosu, kakav je poresko-pravni odnos, o zastarelosti se pazi po službenoj dužnosti, jer ovaj postupak se vodi po službenoj dužnosti, to da znate. Verovatno ova vaša deca nisu bila u školi kada se učila ta lekcija.
Kada odete kod sudije za prekršaje, ako je nastupila zastarelost gonjenja za prekršaj, sudija samo konstatuje da je nastupila zastarelost.
U bazi spisa predmeta vidi kada je prekršaj izvršen, kada treba ta stranka da da izjavu da se sprovede postupak, koliko je prošlo od roka koji je zakonom propisan, i ako je nastupila zastarelost, sudija za prekršaje donosi rešenje o obustavi postupka zbog zastarelosti.
Pazite, ovde ništa ne treba da se izmišlja. Prebogata je pravna teorija i pravna praksa u Srbiji ovakvim situacijama. Imate advokate u DS-u, oni znaju kada se oni pozivaju na zastarelost, ništa se ovde ne izmišlja novo u amandmanima Srpske radikalne stranke, traži se da se primeni nešto što je standard. I pravna sigurnost, i efikasnost, i uredno ispunjavanje obaveza koje imaju građani, i savesno obavljanje funkcije koju kao obavezu imaju državni činovnici i službenici itd, sve je to uključeno u odredbe o zastarelosti.
Ovako kako ste formulisali ovo, ovo stvarno deluje bezobrazno i pokvareno. Znači, Poreska uprava dobija mogućnost, na bazi izmena ovog zakona, da prevari svog građanina. Kako? Poreska uprava se ne može obazirati na zastarelost ako se poreski dužnik nije na nju pozvao. Sreća naša što postoje neki poreski službenici pa kažu – znate šta, ovo je zastarelo, kažite da je zastarelo da napravimo zapisnik i da završimo to. Ali, ne može pravo da zavisi od službenika, od pojedinca, od njegove dobre volje. To je problem ovih vaših propisa.
Zato sam vam i na početku rekao, poresko-pravni odnos je odnos javnopravnog karaktera i tu važe potpuno drugi principi i druga pravila. Poreski postupak ima neke specifičnosti u odnosu na pravila Zakona o opštem upravnom postupku, ali u osnovi to je Zakon o opštem upravnom postupku. Vi ste sve to pregazili, ne postoji ta specifičnost koja vam daje za pravo da kršite principe u opštem upravnom postupku, nema te specifičnosti kada je u pitanju zastarelost.

Zahvaljujem, kolega Krasiću.
Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Koprivica.
Vlada predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica.

Poštovani narodni poslanici, čudi mi da ovaj amandman nije prihvaćen od strane Vlade. Naime, ja sam u ime SRS podneo amandman na Predlog Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji tako što sam predložio da se član 36. Predloga zakona briše.
Članom 36. predlaže se izmena člana 115. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji tako da Vlada može, na predlog ministra, a povodom inicijative ministra nadležnog za poslove ekonomije i regionalnog razvoja, doneti odluku o oslobađanju, potpunom ili delimičnom, poreza i poreskih davanja poreskog obveznika koji se prodaje u postupku privatizacije ili je u postupku restrukturiranja.
Smatramo da je član 115. izvršio dovoljno deregulaciju postojećeg zakona, odnosa i da je dao mogućnost ministru da može doneti odluku o potpunom i delimičnom oslobađanju od poreskih obaveza poreskog obveznika, i da je tu trebalo stati.
Dakle, ova norma člana 115. je bolja, dovoljno je široka da je nije trebalo širiti. Gospodine ministre, ne pratite ništa... Jer, mi nismo protiv oslobađanja i otpisa poreza i poreskih davanja poreskih obveznika u postupku privatizacije i restrukturiranja, ali smo protiv ovog načina kako vi to predlažete, jer nigde, ni u jednom zakonu inicijativa nije mogla da prođe, niti je ijedan zakon inicijativu mogao da reguliše i da ukalkuliše u pravnu normu. To nam, naravno, daje osnovno pravo da sumnjamo da je na pomolu samovolja ovog ministra za poslove ekonomije i razvoja, da on priprema nešto nečasno, svojstveno njemu, podložno zloupotrebama i inicijatora ovakvog propisa. Hvala.

Zahvaljujem. Po amandmanu, narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Ovo je najbolji amandman i najgori član, u pitanju je najgori član. Zakonom se nikada ne reguliše kakva će da bude korespondencija između članova Vlade, za to postoji Zakon o Vladi, tamo je napisano kako oni međusobno komuniciraju. Ovde je predlagač zakona zamislio da član 115. bude kompromis i nešto što treba da pomiri. Šta treba da pomiri? Treba da zadovolji sujetu Mlađana Dinkića. Gotovo da su u ovom članu upisana imena ministara, kao da se zakon donosi samo zbog Mlađana Dinkića. Znači, nema veze sa ministarstvima, nema veze sa Vladom, nema veze sa poreskim obveznicima, nema ništa. Ima samo veze sa Mlađanom Dinkićem. To je ono, "pit bul terijer ekonomija".
I, vidite kako su sada osmislili. Kaže se ovako: "Vlada može, na predlog ministra", misli se na ministra finansija, "a povodom inicijative ministra nadležnog za poslove ekonomije i regionalnog razvoja", e to se ubacuje, čitaj - Mlađana Dinkića, "doneti odluku o delimičnom ili potpunom otpisu poreza i sporednih poreskih davanja..." itd.
Taj deo nije toliko sporan. Mi ne sporimo pravo Vladi da izuzetno može da donosi ovakve odluke, da vrši potpuni ili delimični otpis. Samo bih vas podsetio da neizmirene poreske obaveze omogućavaju državi da stekne i svojinu. To je prva stvar.
Druga stvar na koju bih hteo da vas podsetim, mi imamo loše iskustvo sa tim otpisom. Nekada smo kritikovali Labusa za "Sartid", sećate se. Tolike obaveze je "Sartid" imao prema državi, država je sve to otpisala i prodala za 24 miliona Amerikancima i oni su sada prvi na listi izvoznika i svuda se hvale kako su uspešni. Kada dobijem nešto džabe, i ja ću da budem uspešan, verovatno. Posvađali ste se sa Nemcima zbog toga. Imam ja to pismo gde Nemci i Austrijanci kukaju zbog tog odnosa prve demokratske vlade (zašto što je prvi demokrata predsednik Vlade, inače nema veze sa demokratijom)...
Sada možete da zamislite Mlađana Dinkića koji vodi resor ekonomije i regionalnog razvoja, a tu je i privatizacija, kada on svrti svoju ličnu kombinaciju! Imali ste prilike da gledate, dok je bilo ono pre tehničke vlade, on ode u Zrenjanin i kaže - tu će na ledini grinfild investicija da bude, po licu koje ćete da zaposlite, vi stranac, mi znamo da ste u teškom ekonomskom položaju, Srbija je prebogata, evo mi vama, kao strancu koji investira ovde, pomažemo parama. Kojim parama? Iz budžeta. Ko je dao? Svi građani Srbije, i onaj golja jadni što su ga odrali finansira Italijana, finansira Nemca, ko zna.
Kada se dođe do tih knjiga, kada se bude videlo šta su oni to radili, ima ljudi da se krste i levom i desnom rukom. Ovde se kaže "eksperti". Mlađan Dinkić je "ekspert", Vlahović se hvali kako se 14 godina posle fakulteta obrazovao za konsalting usluge, za privatizaciju, da on to sve zna, usavršio je maksimalno sve. Samo "drp sistem", ništa više.
Kažu da nas Evropa hoće. Kada gospodin Dinkić zaključi nešto, poput ovoga što je zaključio za Bor, pa kad on krene sa svojim kombinacijama, pa kada pritisne ovoga da mora i on da se saglasi, da zvanično on uputi predlog Vladi, pa ovi kažu da se ne isplati, a on kaže - ode G17, pade vlada. Takav je Dinkić. Šta su sve ovi iz DSS-a morali da progutaju za tri godine zbog Dinkića, samo da mu prođu propisi, da ga smire ovde!
Meni nije jasno zašto ste ovo morali da ubacite tako očigledno. Ne mogu da shvatim da u ovom članu stoji "na predlog ministra", u ovom zakonu je ministar finansija, "može da se izvrši delimični ili potpuni otpis potraživanja po osnovu poreza i drugih poreskih davanja". Verovatno ministar mora da napiše da je primenio neke kriterijume. Zašto? Nenaplativo, u postupku restrukturiranja može da se postigne veća cena, da izvučemo na taj način, stranac kaže da će da zaposli toliko ljudi. Znači, da nađe neku priču, da nađe neke podatke i da opravda to.
Kako to može da opravda kada mu skoči na leđa Mlađan Dinkić? Mora sve Dinkićevo da prihvati, jer pade vlada. Znate kako je to bilo, sećate se 2004. godine.
Nije mu prošao zakon o akcizama kako je on zamislio. Naljutio se i posle 15 dana vratio ponovo onaj zakon. Svi oni koji su glasali po savesti, izražavajući volju svojih birača, građana itd. promenili su mišljenje, kao Ivan Živadinović. Lepe amandmane je čovek podneo i taman smo rekli da ćemo da glasamo za te amandmane, da makar prođe ovo za auto-gas itd. Odmah su mu zacvrkutali i pobeže, tri dana ne sme da dođe u Skupštinu. Šta je pogrešio? Lepo je čovek rekao, izvršio procenu, još lep amandman napisao, lepo se pripremio da ga obrazloži, počeo da lobira da mu podržimo amandman i rekli smo da ćemo podržati amandman, da se uklapa sa našim. Stegao ga je Mlađko i on pobeže odmah. To je "ekspertska" politika. To su ovi što su 14 godina učili, preko ovoga učili još 14 godina da savladaju ovu materiju.
Znači, dva krupna razloga. Prvi razlog, ne može u jednom propisu da piše kako se ministri međusobno dogovaraju, jer onda može da se zaključi da, ukoliko nema inicijative Mlađana Dinkića, ovaj ministar ne može da predloži. To bi bilo besmisleno. Možda je delimični otpis nekog potraživanja po osnovu poreza baš dobar uslov da se u postupku restrukturiranja izvrši neka privatizacija i postigne nešto dobro. To treba da se napravi na bazi neke procene, a ne na bazi konsalting usluga Božidara Đelića ili, ne daj Bože, Aleksandra Vlahovića.

Izvolite, po amandmanu.

Gospodine predsedavajući, dužan sam da vas upozorim da imate obavezu da kada diskutant završi sa svojim komentarom amandmana pitate da li se još neko po tom amandmanu javlja za reč, a ne da vi samoinicijativno prelazite na sledeći amandman. Hteo sam da se javim povodom dva prethodna amandmana, a vi ste mi to uskratili, tako da ću iskoristiti svoje vreme da kažem nekoliko reči o prethodnim amandmanima koje su podnele kolege iz poslaničke grupe SRS.
Naime, dame i gospodo narodni poslanici, u svim pravno dobro uređenim državama pravilo je da su poreski propisi jasni, precizni i nedvosmisleni, a ovaj zakon je sve suprotno od toga. Ovaj zakon vrvi od nedorečenosti, od jezičkih manjkavosti, od materijalno-pravnih manjkavosti, procesno-pravnih itd. Čudim se da je ovako loš predlog zakona uopšte dospeo u skupštinsku proceduru.
Gospodine ministre, izgleda niste obavešteni da je poreski postupak, u stvari, samo jedna vrsta upravnog postupka. Poreski postupak nije ni krivični postupak, nije ni prekršajni postupak. U poreskom postupku kao stranka učestvuje poreski dužnik ili poreski obveznik. Poreski dužnik i poreski obveznik nije okrivljeni i protiv njega se ne vodi poreski postupak. Poreski postupak je postupak čiji je predmet oporezivanje određenog prihoda.
Vi u članu 114d kažete: "Zastarelost se prekida svakom radnjom Poreske uprave preduzetom protiv poreskog dužnika...".
Poreski dužnik, koliko znam, nije učinio nikakvo krivično delo. On nije okrivljeni, nije osumnjičeni, on nije neko protiv koga se vodi krivični ili prekršajni postupak. Ne znam šta će vam ta reč "protiv poreskog dužnika". Zaista je neprimerena ovakva terminologija. Izgleda da ne shvatate pravnu prirodu poreskog postupka. To je poseban upravni postupak, nije ni krivični, nije ni prekršajni, tu nema osumnjičenih i okrivljenih, postoji samo neko ko treba da izvrši svoju poresku obavezu, ali on nije krivac i nije izvršio nikakvo krivično ni prekršajno delo.
Što se tiče amandmana na član 114ž, radi se o tome da izgleda ni samoj Vladi nije jasno da li je zastarelost institut imperativne prirode ili ne, da li zastarelost obavezuje ili ne obavezuje. Onako kako ste vi formulisali član 114ž ispada da zastarelost nema imperativnu prirodu, nego da se primenjuje samo onda ako se poreski dužnik na nju pozove. Ako se poreski dužnik na nju ne pozove znači da poreski postupak može da se vodi u nedogled, ali se onda to protivi načelima i Zakona o državnoj upravi.
Moram ponovo da vas podsetim, Zakon o državnoj upravi je 2005. godine, kada je donošen u Narodnoj skupštini, proglašen jednim od najvažnijih zakona nove demokratske, proevropske itd. vlasti posle 2000. godine. Kada je 2004. godine prezentovan Zakon o državnoj upravi u hotelu "Hajat", o njemu su govorili tadašnji šef misije OEBS-a u Srbiji Mauricio Masari, Vojislav Koštunica i tadašnji ministar za državnu upravu i svi drugi državni funkcioneri. Maltene su se kleli u taj novi zakon, kako će on da bude obavezujući za državnu upravu, kako će državnu upravu u Srbiji da napravi efikasnom, racionalnom, modernom, demokratskom itd.
Vi na ovaj način, u stvari, maksimalno prolongirate rok za trajanje poreskog postupka. To znači, ako bismo doslovno tumačili član 114ž, da poreski postupak može da se vodi u nedogled, da nema krajnjeg roka do kada poreski organ, odnosno Poreska uprava treba da utvrdi poresku obavezu poreskog obveznika. Meni sada zaista nije jasno da li Vlada Srbije hoće od naše državne uprave da napravi taj tzv. javni servis građana koji će da bude racionalan, efikasan, koji će da postupa u skladu sa Ustavom i zakonom, ili vi hoćete u Srbiju da vratite tursku upravu iz vremena Osmanlija, neažurnu, aljkavu, birokratsku, koja ne poštuje zakon, ne poštuje prava građana itd.
Opredelite se između ta dva modela državne uprave. Ja vam skrećem pažnju da su načela o radu državne uprave obavezujuća i za Poresku upravu, a Poreska uprava je organ u sastavu Ministarstva finansija. I, ako neko treba da se pridržava Ustava i zakona, ako treba da poštuje subjektivna prava građana, onda je to baš Poreska uprava.
Jer ona zadire u nešto što je osetljivo pitanje za svakog čoveka, a to je njegova imovina i njegovi prihodi, i tu ne sme da bude nepreciznosti, ne sme da bude arbitrarnosti, samovolje, ovakvog ili onakvog mogućeg tumačenja propisa.
Što se tiče ovog poslednjeg amandmana, zaista mislim da je samo u vreme Josipa Broza, u našoj bližoj prošlosti, bilo da se u zakon unosi ime i prezime državnog funkcionera. Vi ovde još jedino niste uveli ime Mlađana Dinkića, a očigledno je da ste pristupili ovoj izmeni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji samo zbog aktuelnog ministra finansija. Zašto? Zato što mi do sada, znači do maja 2007. godine, nismo imali ministra ekonomije i regionalnog razvoja, dobili smo ga tek pre mesec dana i čim smo dobili gospodina Mlađana Dinkića za ministra ekonomije i regionalnog razvoja, vi ste brže-bolje njega ubacili u zakon, da bi on dao inicijativu za oslobađanje od plaćanja poreskih obaveza. Pri tome nema nikakvih uslova pod kojima Vlada može, na predlog ministra finansija, da oslobodi nekoga od plaćanja poreskih obaveza u postupku privatizacije.
Vi na taj način otvarate vrata jednoj ogromnoj političkoj samovolji. Ukoliko se ovo što ste vi predložili usvoji, Srbija će biti država u kojoj će Vlada moći da radi šta joj je volja, nju zakon više neće moći da obavezuje, jer nema uslova, a zakoni moraju da ih propišu, pod kojima Vlada može da oslobodi nekoga od poreskih obaveza. Hvala.

Na član 37. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedan od najstarijih pravnih propisa donet je u starom Vavilonu od strane vavilonskog vladara Hamurabija. Imao je 282 člana, pisan je na stubovima i bio je klasni zakon. Štitio je interese klase koju je predvodio Hamurabi.
Ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji čudi svu stručnu javnost, a ja ću stručnu javnost ukratko da obavestim, a vi, gospodo poslanici, imate sadržaj predloga da se vrše izmene i dopune Zakona koji je od 2000. godine do danas predlagala i donela aktuelna vlast. Prvo je donet zakon 2000. godine, pa je menjan iste godine, još nije bio ni stupio na snagu. Izmene i dopune tog istog zakona vrše se u 2003. godini dva puta; u 2004. godini jednom, u 2005. godini jednom, drugi put i evo, imamo sada i 2006. godinu, a pred nama je i novi predlog koji treba da se usvoji, a Vlada i resorno ministarstvo ga predlažu.
Dame i gospodo, radi se o inflaciji zakona koje je demokratski blok donosio, 268 zakona od 2000. godine pa zaključno sa 2006. godinom, i to je dokaz da nisu bili dobri zakoni. Ovde se ne radi o nekoj maloj intervenciji u Zakonu, o nekoj maloj izmeni ili dopuni. Ako imamo u vidu činjenice da je Zakon menjan i dopunjavan u poslednjih šest godina sedam ili osam puta, a sada se interveniše u 60 odredaba, onda se više ne može govoriti o tome da su to neke male izmene i dopune koje su sporedne, koje je ranije predlagač ili zakonodavac doneo, pa je omaškom nešto propušteno, ali su ih uslovile nove okolnosti koje sada traže da se izvrše izmene i dopune.
Međutim, ništa se nije promenilo, osim što se promenio ministar finansija. Ove intervencije ne dovode do poboljšanja zakona. Sumnjam da ćemo imati uskoro nove izmene i dopune, i predloge.
U ime Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 37. da se briše predloženi član 115a. Zašto? Mi smatramo da u zakon ne može biti uneta definicija; ovo je definicija, ovo je jedna norma koja mora da ima takvu definiciju koja će biti lako razumljiva, koja će biti i lako primenjiva.
Vi govorite u predlogu da će odmah, bez odlaganja, ukoliko utvrdi nepravilnosti kod poreskog obveznika, službenik da pokreće postupak. Ovde ste pogrešili, ovde pokreće postupak onaj ko je ovlašćen, a to jeste odgovorno lice u poreskom organu. Odgovorno lice mora da potpiše zahtev za pokretanje postupka. Ako mi sada kažemo da je odgovorno lice poreski izvršitelj, ne, mora biti starešina tog organa, koji će potpisati zahtev, a zapisnik o nepravilnostima treba da sačini upravo poreski izvršitelj ili radnik koji utvrđuje nepravilnosti, vezano za izvršenje poreskih obaveza.
Prema tome, mi srpski radikali smatramo da jedna norma mora biti jasna, razumljiva, a sa druge strane, mora biti u skladu i sa ostalim zakonima. Ni u jednom zakonu nemate, osim u ovom zakonu, sada će činovnik to da uradi.
Sledeće na šta sam hteo da ukažem, to je broj poreskih radnika ili poreznika u Republici Srbiji. Prema mojim saznanjima, poreznika, kako ih zovu u narodu, ima oko 7,5 hiljada i to je ogroman aparat, ako je taj broj tačan.
Međutim, ako imate sedam hiljada poreznika koji deru kožu poreskim obveznicima, uglavnom fizičkim licima, a sa druge strane ako imate, a u praksi sam se uverio da se tome ne poklanja dovoljna pažnja, 12 budžetskih inspektora u Ministarstvu finansija i da budžetski inspektori ne ulaze u javna preduzeća i ne vrše redovno budžetsku kontrolu i kontrolu završnih računa... govorim o lokalnom nivou, gde mogu lično da se uverim da u opštini Pančevo od 2000. godine do dana današnjeg nije izvršena budžetska kontrola u javnim preduzećima.
U jednom preduzeću, na predlog predsednika opštine, izvršena je budžetska kontrola od strane opštinskog budžetskog inspektora, a potom je izvršena kontrola od strane republičkog budžetskog inspektora i utvrđeno je da je bilo nenamensko korišćenje sredstava u jednoj godini, u stvari dve godine, u iznosu od 22.000.000 dinara.
Lokalni nivo nije kontrolisan i javna komunalna preduzeća se ne kontrolišu. To je leglo kriminala dubokih korena. Bez države koja će da vrši kontrolu do poslednje žute banke poreskog obveznika, mi ne možemo imati pravnu sigurnost, niti mogu imati naši građani, poreski obveznici. To je veliki problem.
Zato ukazujem aktuelnom ministru finansija da budžetska inspekcija, republička, treba da krene malo po lokalu i da prekontroliše sve budžetske korisnike od 2001. do dana današnjeg, da biste se vi uverili u tačnost brojnih primedaba na koje ukazuje Srpska radikalna stranka. Uverićete se, ja sam vam samo naveo jedan primer, ali predsednik opštine nije rekao - hoću kontrolu svih javnih preduzeća; ne, samo je jedno preduzeće uzeo. Dobro, možda je to bila selekcija, selektivni pristup.
Kada je u pitanju oslobađanje od poreskih obaveza, o čemu su poslanici Srpske radikalne stranke prethodno izlagali, moram primetiti da se ovde izlazi iz okvira zakona. Ovde se na najgrublji način krši zakon ukoliko ova norma bude ostala. Šta to znači? Nenadležni ministar će ceniti sam koga će on da predloži da bude oslobođen poreza, po bilo kom osnovu, i šta se onda dešava? Ministar će, ako je zainteresovan on ili ako su zainteresovani tajkuni i profiteri, predložiti da se jedno preduzeće oslobodi poreskih obaveza, pa će onda konkurisati njegovi prijatelji za kupovinu tog preduzeća i lakše će kupiti preduzeće po nižoj ceni.
Ministar ne može biti ovlašćen da menja zakon. Ako zakon predviđa da su svi poreski obveznici dužni da izmire svoju poresku obavezu, ne možemo dozvoliti sada da nam na sporedni kolosek ušeta ministar i da kaže - dobro, ja ću predložiti da se smanji, odnosno da se otpiše poreski dug tom i tom, zainteresovani će kupiti to preduzeće i olakšati tajkunu da dođe do kapitala.
Imamo najnoviju pojavu rasprodaje državne zemlje. U tom postupku rasprodaje i kupovine državne zemlje nekoliko tajkuna u Srbiji očekuju koje će zemljište, državno, da kupe po jeftinim cenama. To je ono što čeka naše građane, i staviće ih u neravnopravan položaj, jer će pojedinci... Kao što su neki u opštinama počeli da procenjuju hektar zemlje 6.000, a pola hektara, kako se kaže, u jednom katastarskom jutru, 57 ari, prodaje se po 12.000 dinara, pola hektara. Sada će doći na licitaciju oni tajkuni koji će prihvatiti ovu cenu, ali će se javiti drugi koji će prihvatiti da cena bude 6,5 hiljada dinara, pa će da odustane, ne interesuje ga ono što je uložio na licitaciji.
Ali će ovaj sa kapitalom doći da, recimo, PIK Tamiš - Pančevo u jednoj parceli koja ima oko 4,5 hiljada hektara, da je on kupi i on će da je kupi po 6.000. Zbog toga država mora više biti obazriva i mora preduzeti sve potrebne mere da to spreči i sa druge strane, da i građani, poljoprivrednici imaju mogućnost da učestvuju, ali pod jednakim uslovima.
Ja sam se u ovom delu malo udaljio od ove teme, ali sam želeo da podsetim javnost da Srbiju čeka rasprodaja poljoprivrednog zemljišta tj. državnog zemljišta koje su koristili kombinati.
Prema tome, predlažem Narodnoj skupštini da usvoji ovaj amandman koji sam podneo, jer smatramo da je taj amandman sasvim logičan i prihvatljiv i da je u tom slučaju efikasnije da on bude kao norma; da ovo bude brisano, jer ona norma koja je bila koliko-toliko zadovoljava i može da se prihvati. Napominjem, ako je 60 i nešto intervencija u jednom zakonu, taj zakon ... I ranije, dakle, pet, šest zakona koji su donošeni nisu bili dobri zakoni. Hvala vam.

Zahvaljujem. Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? Reč ima narodni poslanik Vladan Batić. Izvolite.