ČETVRTO VANREDNO ZASEDANjE, 05.07.2007.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTO VANREDNO ZASEDANjE

3. dan rada

05.07.2007

Sednicu je otvorio: Miloljub Albijanić

Sednica je trajala od 10:10 do 15:11

OBRAĆANJA

...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne)

Na član 2. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.

Predstavnik predlagača, na sednici Administrativnog odbora, nije prihvatio ovaj amandman. Administrativni odbor predlaže da se Amandman odbije.

Reč ima, po Poslovniku, narodni poslanik Radivoje Milanović.

Radivoje Milanović

Drage kolege narodni poslanici, želim da reklamiram povredu Poslovnika, član 226.
Zarad istine, gospodin Krasić je prozvao gospodina dr Miroslava Marinkovića da je bio finansijer kampanje. To je vrlo logično jer je dr Miroslav Marinković bio kandidat za narodnog poslanika u opštini Svilajnac i u opštini Svilajnac je Demokratska stranka pobedila. To očigledno smeta radikalima.
Ono što je mene izazvalo da izađem za govornicu jeste da kažem to da je dr Miroslav Marinković istovremeno bio direktor Veterinarske stanice u Velikoj Plani i jedan je od vodećih stručnjaka u našoj zemlji iz oblasti genetičkog inženjeringa. To ga je opredelilo da bude direktor Direkcije za veterinu, a ne to što je član Demokratske stranke.
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, po amandmanu.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Samo jedna rečenica povodom prethodnika. Svaka vam čast, ima u Demokratskoj stranci iskrenih ljudi koji priznaju.
Samo to sam i rekao, što ste vi kasnije potvrdili.
Da pređemo na ovaj moj amandman. Amandman SRS glasi da se član 2. Predloga zakona menja i glasi: "Član 180. briše se." Znači, tražimo da se briše član 180. izvornog teksta Zakona, a ne ono što predlaže Vlada u članu 2.
Šta oni predlažu u članu 2? Oni predlažu promenu rokova, odnosno datuma u stavu 1. i 2.
Kada bi se usvojilo ovo što je Vlada predložila, član 180. bi glasio ovako, prvi stav: "Radi postavljanja na položaje sprovešće se javni konkurs do 1. maja 2008. godine". Stav 2. bi glasio: "Postavljenim licima, čija radna mesta postaju položaji, dužnost u svakom slučaju prestaje 1. maja 2008. godine".
Šta je problem? Član 180. više ne postoji, to moram da vas obavestim, gospodine Markoviću. Danas je 5. jul, a član 180. je važio do 1. jula. Član 180. ne nalazi se u prelaznim i završnim odredbama. Znači, 1. jula njega više nema i vi menjate nešto što ne postoji. Nije svašta, nego je član 180. Za sve i svašta gledajte Pink.
Sa 1. julom nestao je kapacitet i snaga člana 180. Nije to koalicioni kapacitet, vi sada kažete kapacitet, vi mislite na bateriju, koliko može da drži, ili ovo koliko vaša koalicija ima kapaciteta da drži. Kapacitet, pravna snaga člana 180. se iscrpila 1. jula 2007. godine i mi praktično član 180. više nemamo, imamo ga kao istorijsku odredbu.
Istorijska odredba za gospodina Martinovića, ako piše neku knjigu, da analizira to, da nađe nekog sa fakulteta pa da kaže kakva je bila volja zakonodavca septembra 2005. godine kada je donosio zakon, šta je planirao, o čemu je razmišljao itd.
Danas, 5. jula, kada se taj zakon razmatra po treći put, kroz odgovarajuće izmene i dopune, član 180. ne postoji. Vi praktično danas i ako budete glasali za ovaj predlog zakona, treba da znate da ste digli ruku za član koji ne postoji. Postoji samo u tragovima, postoji samo u obrisima, a mi u znak poštovanja prema vama želimo da vam skrenemo pažnju na kalendar, na sat, da se orijentišete u vremenu i prostoru.
Pošto bi vi očigledno želeli da vreme stane, ali neumitno ono teče, da vam kažemo da je 1. juli odavno prošao, član 180. više ne postoji, jedan proces je završen, morate da radite po zakonu. Član 180. ne postoji.
Prošli put sam se šalio sa vama, pa sam rekao da ste ovaj zakon mogli da predložite i u decembru 2007. godine, pa da u jednom od članova tražite retroaktivnost i da sve to vratite, ako hoćete, i na maj 2007. godine. To je moguće ako je jedini rezon za razumno zaključivanje 126 glasova.
Ali, kada je jedini argument za nešto broj glasova, onda mora da vas podsetim na Radomana Božovića, koji je rekao - ako vidim 70 ruku u vazduhu, zemlju ću da proglasim da je kockasta. Tada je demonstrirao onu vrstu sile, političke jačine, to su svi, naravno, osudili, ali vi idete njegovim stopama. Vi kažete, sa 126 možete sve, možete i protiv kalendara, možete i protiv hronologije, možete protiv svega.
Znači, mi nismo tražili da se briše vaš član 2. Predloga zakona, kojim pomerate rokove, nego da se izbriše član 180, da i kao istorijska odredba više ne postoji i ne opterećuje tekst zakona. Zašto? Snaga člana 180. je ispucana, ona više ne postoji 2. jula 2007. godine.
Naravno, ovo je moj skromni doprinos da javnost shvati šta je Demokratska stranka, kako oni rade, kako oni zaključuju. To je još jedan prilog onoj mojoj osnovnoj tezi da je u pitanju drp-sistem, ne biraju se sredstva, evo, vidite, i protiv hronologije su, protiv kalendara, protiv svega. Zašto? Zato što je 126. Ko im garantuje tih 126? Verovatno onaj koji kosi travu u dvorištu one ambasade.
Ne bih dalje da širim diskusiju. Imam ovde još dobrih primera, recimo, Bojana Dimitrijevića, i on je nestranačka ličnost, svi su nestranačke ličnosti, pojma nemaju sa politikom. Imamo i Vuka Jeremića, kod njega u Ministarstvu isto sve ljudi koji nemaju veze sa politikom, slučajno su se zatekli tu.
Bila neka interna raspodela na Terazijama i onda su rekli, ko će da se prijavi za ministra, a oni kažu - stavite mene na spisak, ko će da bude pomoćnik ministra, drugi spisak. Ovi došli i ajde da ih ubacimo. Nestranačka ličnost Jagoda Jorga, pa postade stranačka. Milivojević nestranačka, kritikovao u onoj kampanji Demokratsku stranku, evo ga izađe.
Znači, Demokratsku stranku treba da shvatite kao jednu fatamorganu, svuda ih ima. Nisam opterećen, nego mi se žuri, treba da idem u Hag, a oću da završim ovaj posao sa stečajem što pre, ne volim da ostavljam nezavršene poslove. Stalo mi je da raščistim to sa Demokratskom strankom, da završim tu sa stečajnom masom.
Naravno, vi znate da vas pratim, imam i laufera. Nemam gulanfera, gulanfera sam poslao kod vas. Malo mi penzionišete ove ljude, proterujete mi ove koji me obaveštavaju, ali tačno me obaveštavaju, kao što vidite. Doduše, kada mi zafali informacija, kupim novine i tu sve znam. Ovi iz CIE nemaju baš mnogo muke, pročitaju novine i sve znaju šta se dešava u Srbiji. Izađu ovi kolumnisti, rasture celu državu.
Znači, moram da završim taj posao pošto imam obaveze u Hagu, tamo ću kratko da budem. Sa Demokratskom strankom da završim, meni je bitno da javnost shvati šta je Demokratska stranka. To jeste teška fatamorgana. To je najveća prevara koja je mogla nama da se desi i mi se sada suočavamo sa bliskom prošlošću.
Bliska prošlost je bila, bili mladi, lepi, fini, pa ajde sada će nešto da naprave, pa ljudi poverovali. Međutim, na svakom koraku kada se suočite sa politikom Demokratske stranke, tu u stvari nema politike, to je samo drp-sistem. Sada će u drpu da učestvuju dva, tri, pet ili sedam, inače u teškim su svađama povodom toga ko ima bolju poziciju prema materijalnim sredstvima, ne prema poziciji u strukturi vlasti, nego prema materijalnim sredstvima.
Pričam pre svega za ove vodeće, ne za obične ljude koji su izvođači radova, što bi rekao Zoran Đinđić nekada. Izvođači radova, jeste, aparat za podršku, da, ova grupa od tri četiri završi posao.
Samo da vas podsetim, kada sam već oko kadrovske politike Vlade Republike Srbije. Sećate se svojevremeno dok je Milošević bio predsednik SPS-a svi ovi su ga kritikovali što nije podneo ostavku na mesto predsednika SPS-a. Ni ovaj nije podneo ostavku na mesto predsednika DS-a. Sećate se svojevremeno, malo-malo ovi studenti Čede Jovanović i Čede Antića su znali da odnesu pogaču predsedniku, pa da idu na Dedinje.
Interesantna stvar, više omladina nije toliko revolucionarna da poseti predsednika kući. Da, nije to više interesantno. Zašto? Sad je interesantan Veliki brat, neka druga zabava je data mladima, a ne ono što treba da opredeli njihovu budućnost. I zbog mladih da kažem, to što plaćate vi školarinu, odnosno vaši roditelji, to se zahvalite DS-u.
Ovi mali kad su bili studenti 1991-1992. godine, kada su demonstrirali, oni su tražili evropske standarde. Završili su u vreme kada je bilo besplatno školovanje, a kada su došli na vlast uveli da se školovanje plaća, pa zbog DS-a ne može, ono što kaže Rajko Baralić, ni seljačko dete da završi i postane akademik.
Oni su polarizovali javnost u Srbiji, oni su napravili velike socijalne razlike u Srbiji. Sve što su kritikovali prethodnu vlast, oni su ih prevazišli. U pogledu broja zaposlenih u državnoj službi, čuli smo podatak, gospodin Martinović je izneo, 2,5 puta je više zaposlenih.
A znate šta su radili ranije, preko ANEM-a, preko ovih, sve i svašta. Pre nekoliko dana su lustrirali jednog čoveka i to sa zadovoljstvom, lustrirali sa zadovoljstvom. Videli ste sami, izašao je gospodin Marković, pa vrlo lepo je reprodukovao ono što priča Zoran Balinovac. Nema lustracije gospodina Markovića. Naravno, protiv sam lustracije, jer je to neka ortodoksna glupost jedne gospođe koja nije znala šta da radi sa slobodnim vremenom, pa hajde da napiše neku knjigu da bi uvatila priključak sa nečim u svetu.
Znači, bežte dalje od DS-a, vodite računa šta oni predlažu, to je opasno po narod i državu.
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik dr Bojan Milovanović.

Predstavnik predlagača, na sednici Administrativnog odbora, nije prihvatio ovaj amandman. Administrativni odbor predlaže da se amandman odbije.

Da li neko želi reč? Narodni poslanik Bojan Milovanović.

Bojan Milovanović

Uvaženo predsedništvo, uvaženi ministre, kolege narodni poslanici, SPS, konkretno moj kolega Ninoslav i ja smo predložili dva amandmana kao dva kompromisa.
Pre svega, predlog koji je gospodin Krasić vrlo lepo obrazložio da se ovaj amandman briše, predlažem neko kompromisno rešenje da se rokovi za sprovođenje javnog konkursa skrate do kraja ove godine. Napomenuću samo da je usvajanjem dva sistemska zakona, konkretno Zakona o državnoj upravi i Zakona o državnim službenicima, ideja bila da se naša državna uprava pre svega profesionalizuje, decentralizuje, da se poveća njena efikasnost i, najvažnije od svega, da se depolutizuje.
S tim u vezi i poslanici opozicionih stranaka su prethodnih dana pokušali da ukažu na sve zablude koje su proistekle iz jedne dobre namere, a to je da upravo ovi zakoni donesu pozitivne reforme naše državne uprave.
Predložene izmene Zakona o državnim službenicima, upravo kroz produženje rokova za postavljanje državnih činovnika, ukazuju na ovo što su i kolege govorile pre mene, a to je jedna pozadina koja suštinski znači pre svega politizaciju, a ne depolitizaciju državne uprave. Jer, da nije tako, ne bi se dogodilo da jedan rok od godinu dana sigurno potraje u iznalaženju rešenja da se ovi, u svakom slučaju i pre svega, navodno profesionalni zaposleni radnici u državnoj upravi ne postave na svoja mesta.
Ovim amandmanom kojim sam predložio kraće rokove, pošto sam lekar ajde da kažem, najpozitivnije efekte bi imalo upravo po ove ljude kao jedan antistresogeni faktor, jer u suštini svi oni koji se danas nalaze kao potencijalni budući zaposleni u državnim organima su pod velikim stresom. Taj pritisak i taj atak, konkretno stranaka koje su sada na vlasti, veliki je i jednostavno se ne može zaobići utisak da je veliki pritisak na njih, jer jednostavno na tom poslu od koga žive, hrane svoje porodice, sigurno izlazi iz okvira onoga što kažemo stručnost pre svega.
Napomenuću da su opozicioni poslanici pre svega pokušali da ukažu na nemogućnost retroaktivnosti ovog zakona koji, tačno je, Ustav predviđa, ali u svakom slučaju ni iz daleka ne potpada po značaju da se ovaj zakon može staviti u kontekst mogućnosti za njegovu retroaktivnu primenu.
Prema tome, poslanici pre svega SPS su, ponoviću još jednom, predložili kompromisno rešenje, da se ovaj rok skrati i okonča ova agonija, koja podrazumeva da se još godinu dana nastavi posao koji je, možemo kazati, Sizifov posao i kotrljanje kamena uz planinu. Zbog čega to kažem? Zato što je najveći broj tih radnika, već potencijalno državnih službenika po konkursima, već postavljen.
Pa ako je ono što je gospodin ministar govorio da je stručnost pre svega kod tih ljudi opredeljujući faktor za njihove prijeme na posao, ne iziskuje toliki rok nego jednostavno treba ih formalno samo tu i postaviti.
Očigledno da to nije tako, tako da je promenom sastava parlamentarne većine i ogledalom normalno u sastavu Vlade uticalo da se određeni broj radnika, koji sada u ovom momentu ne pripada parlamentarnoj većini, mora ukloniti iz ministarstava, i oni se ovih dana, i verovatno budućih meseci, neće osećati ugodno, već će morati svoju sudbinu, svoj život i svoju egzistenciju da potraže na nekim drugim mestima.
Oni upodobljeni i podobni ili koji će u budućem vremenu, pod pritiskom partijskih delovanja i stranačkih delovanja ranijih postati podobni, svakako će i njima prijati da se ovi rokovi skrate, jer jednostavno, pre svega i narodu koji sve ovo gleda, u svakom slučaju će značiti da ti rokovi budu kraći.
Onda bi se i vratili na ono osnovno što je i Vlada promovisala kao svoj značaj, znači da bude efikasna, uostalom kao što to treba da bude i državna uprava.
Ovde ću još nekoliko stvari reći koje su značajne i za lokalne samouprave. Mi smo ovde pričali o državnim službenicima i platama.
Međutim, taj momenat izgleda je zaobišao sve ono što lokalne samouprave interesuje, pa u svakom slučaju, usmereno je pitanje ka gospodinu ministru - kada će taj zakon biti donet, da se ne ispostavi da je i lokalna samouprava i uopšte jedna činjenica o kojoj često slušamo, decentralizacija, samo mrtvo slovo na papiru, a ni u kom slučaju nije ono čime treba i da se bavimo i zabavimo.
Izmenom Zakona o platama državnim službenicima mi smo doveli u situaciju da su u lokalnim samoupravama, upravo kroz i ono što se događalo kod Ministarstva finansija i kroz transfere ka lokalnim samoupravama, danas ogromne razlike u platama između činovnika u lokalnim samoupravama i državnim službenicima.
Razlika je pre svega u koeficijentima i osnovicama, i ovog momenta koristim priliku da motivišem i resorno ministarstvo da se i tim pitanjem pozabavi, jer je to u svakom slučaju interes pre svega lokalnih samouprava.
Sve u svemu, poslanici SPS, uostalom kao što sam i mogao čuti i većina poslanika opozicionih stranaka, neće podržati ovaj zakon iz čisto ne praktičnih i formalnih, nego suštinskih stvari, zato što se kroz ove aspekte i kroz ove predložene izmene Zakona o državnim službenicima očitava i razotkriva suština izmena, a to je ne depolitizacija nego upravo politizacija.
Prema tome, mom kolegi Dušanu ostaviću još malo vremena, izrazio je želju da govori po ovom amandmanu. SPS u svakom slučaju neće glasati za predloženi zakon, ali ovim pokušajem smo hteli da ukažemo i da utičemo na ekspeditivnost, bar ove agonije koja traje godinu dana i koja bi trebalo da se skrati, da ne traje još godinu dana, nego malo kraće. Zahvaljujem.
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Narodni poslanik Dušan Bajatović, po amandmanu.
...
Socijalistička partija Srbije

Dušan Bajatović

Poštovane kolege poslanici, nekoliko je stvari zbog kojih je rasprava o ovom zakonu veoma interesantna, jer s jedne strane kad pročitate ovaj zakon, njegova intencija je jasna, da se suzi prostor biranim licima, dakle funkcionerima, odnosno u konkretnom slučaju izvršnoj vlasti, da utiče na onaj stručni deo poslova koji treba da obavljaju vladini činovnici.
To je evropska praksa, to je svetska praksa, to je dobro za demokratiju, i jeste, jer se time sužava prostor da ljude postavljate i menjate kako vama padne na pamet i po stranačkoj pripadnosti. Taj zakon je donet 1. juna prošle godine, ali se postavlja pitanje zašto nije primenjivan. Zaista je to veoma interesantno.
Kaže gospodin ministar, u Ministarstvu pravde da je to urađeno, osim za jednog visokog činovnika, a u drugim ministarstvima nije. Onda se zaista postavlja pitanje - kako to funkcioniše izvršna vlast danas u Srbiji. Svima je poznato i to je, nažalost, jako loša i ružna praksa, da danas i ako hoćete da budete portir, morate da idete preko stranaka.
Teško ćemo objasniti narodu da je to demokratija. Pa i kad dođete do vrha vlasti, ovo što morate da imate pet godina vezano u struci ili 9 godina u struci je nešto što bi trebalo da bude dobro, ali očigledno da neko ne želi da ovo da primenjuje, kao što je Zakon o državnoj revizorskoj instituciji donet u manju 2005. godine, pa za dve godine nismo napravili državnu revizorsku instituciju, koja treba da kontroliše javne finansije, a onda iza toga nismo ni polagali javni račun za javni prihod.
Ne može tako. Da bismo mi onemogućili dominaciju izvršne vlasti u Srbiji, koja je delom ustanovljena i Ustavom, ovakvi zakoni moraju da se poštuju, jer oni upravo onemogućavaju onu negativnu praksu koja postoji u radu naše izvršne vlasti, pre svega mislim na Vladu Republike Srbije.
Sa druge strane, postoji još jedna sistemska stvar koju je ova vlast ponovila. Ministarstva su prosto podeljena po zabranama, pa se tako tačno zna šta kontroliše DS, šta kontroliše DSS, šta kontroliše Nova Srbija, šta kontroliše G17 plus. To nije dobro.
Podržavam zahtev SRS da tamo gde je ministar, ako je ministar zdravlja u pitanju, ne može u Odboru za zdravstvo da bude predstavnik G17 plus.
Nije problem u personalnom rešenju, nego to sistemski nije dobro, jer ne možemo da kontrolišemo jedni druge.
Suština, da bi se ovaj zakon primenjivao, jeste da dođemo do depolitizacije vlasti, što mi lično nije toliko bitno. Tvrdim da svi ljudi koji budu imenovani će pre toga ili nakon imenovanja morati da postanu članovi te stranke, jer to vlast danas u Srbiji traži. To je loše, ali je dobro što bismo dobili veći stepen stručnosti u organima državne uprave i drugim državnim organima od interesa za sve građane.
Prema tome, intencija ovog zakona je bila dobra, ali kao i u mnogim drugim segmentima funkcionisanja ove države imamo dobre zakone, imamo sužavanje prostora za manipulaciju od strane izvršne vlasti, dakle, to bi trebalo da bude dobra praksa, ali se ti zakoni ne primenjuju. Zašto?
Po mom shvatanju stvari iz prostog razloga što vladajuća politička elita, oličena, pre svega, u izvršnoj vlasti, ne želi da primenjuje pozitivna svetska iskustva.
Mi želimo mnogo da pričamo o njima, želimo da donesemo čak i takve zakone, hvalimo se evropskom praskom ili svetskom praksom koju želimo da uvedemo, a kad donesemo zakon, onda ga ne sprovodimo. Biće, gospodo, da je to maliciozno, da je to licemerno i da to prosto nije dobro.
Dakle, inače, kada govorimo o svemu tome, o efikasnosti vršenja vlasti u Srbiji, možemo da primetimo i po budžetu o kome smo raspravljali da se izdvaja količina novca koji je ubran od građana i od privrede za državnu administraciju, a da mi pri tom, to je bio slučaj oko ovih geodetskih stvari o kojima smo razgovarali, nemamo povećanu efikasnost državne administracije.
Sada se postavlja jedno potpuno logično pitanje, u 21. veku, u vreme informatičke revolucije, u vreme računara, u vreme brže obrade podataka, u vreme dostupnosti podataka u elektronskoj formi, na bazi sređivanja svih podataka, umesto da imamo pad službenika, broja službenika koje plaćamo jer su sredstva za obradu onoga što nam treba efikasnija i umesto da imamo efikasnost državne administracije, mi imamo rast državne administracije i pad njene efikasnosti. Bojim se da ti procesi nisu dobri.
Još jedna stvar želim da napomenem, kolega je ovde rekao, čini mi se gospodin Krasić, veoma je interesantno da su najkvalitetniji poslanici, da se niko ne uvredi, ali barem po funkciji u svojim strankama najkvalitetniji, koji su prvo ušli ovde kao poslanici, odjednom završili kao državni sekretari.
Toliko je draga ta izvršna vlast u kojoj ima love, u kojoj ima nezavršenog procesa privatizacije, u kojoj ima mnogo prostora za mešetarenje, a parlament, po mišljenju izvršne vlasti, uopšte nije toliko važan.
Gospodo poslanici, kako god hoćete da se međusobno zovemo, na nama je odgovornost da nateramo izvršnu vlast, ponavljam, da nateramo izvršnu vlast da poštuje one zakone, da mi, bez obzira kakvi smo, po njihovom mišljenju manje ili više dobri, to je posao nas poslanika, da nateramo izvršnu vlast da poštuje zakone koje je parlament doneo.
Prema tome, intencija ovog zakona je dobra, nije dobro što nema poštovanja ovog zakona, nije dobro što za godinu dana vlast nije iskazala sposobnost da reši kadrovske probleme i sumnjam, imam pravo na to, u kadrovski potencijal onoga što danas izvršna vlast nudi.
Da li vi imate dovoljno stručnih i kvalifikovanih ljudi da po ovom zakonu do nove godine, kako je to predložio kolega poslanik iz naše poslaničke grupe Bojan, izvedete ili ne. Ako vama treba novih godinu dana, džabe vam je, gospodo.
Ovi konkursi mogu da se sprovedu za šest meseci i to je suština amandmana kolege Bojana, koji je predsednik opštine, koji zna šta je državna uprava.
Znači, za šest meseci možemo da dobijemo dobru i kvalifikovanu državnu upravu.
Ako vi ni oko ovoga ne možete da se dogovorite, kao što se niste dogovori ni oko ovoga, recimo, oko budžeta kako treba, pa još uvek nemamo memorandum o budžetu, nemamo globalnu makroekonomsku politiku razrađenu sa vaše strane, pa niste imenovali ni nove upravne odbore, što znači da se niste dogovorili ni oko privatizacije NIS-a, EPS-a ili ne daj bože vojne imovine, ovim ćete pokazati javnosti da nemate ni kadrovski potencijali ili da barem nemate dogovor o njemu. Hvala, gospodine predsedavajući.
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? Nema više vremena za SPS.

Ministar Milan Marković ima reč, a zatim narodni poslanik Vjerica Radeta.
...
Demokratska stranka

Milan Marković

Samo na ovaj deo koji se direktno tiče amandmana gospodina Milovanovića.
I za mene je bilo pitanje, kada je iz Sekretarijata za zakonodavstvo došao ovaj zakon da ga brani pred Narodnom skupštinom ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu i kada sam se upoznavao sa rešenjima ovog zakona, bilo mi je pitanje tog roka, da li je to zaista neophodan rok, a onda sam pogledao Zakon o državnim službenicima i došao sam do sledećeg, što bih hteo vama da pročitam.
Dakle, sledeće dve odredbe koje su od značaja da biste razumeli zašto je rok relativno dugačak.
Prvo, kada je u pitanju službenik na položaju, o njima govorimo, kada taj položaj popunjava Vlada, interni javni konkurs oglašava služba za upravljanje kadrovima, a sprovodi konkursna komisija. Konkursnu komisiju za svaki pojedinačni slučaj, ovo je važno da obratite pažnju, imenuje Visoki službenički savet među svojim članovima i među stručnjacima itd.
Dakle, za svaki pojedinačni slučaj mora biti bar jedan član Visokog službeničkog saveta.
Pojedinačnih slučajeva ima između 350-400, ne znam tačan broj, a članova Visokog službeničkog saveta ima samo devet. Zbog toga je potpuno očigledno da je realno da taj rok bude godinu dana.
Sumnjam da je moguće tehnički izvesti 350-400 konkursa za rok od šest meseci, a da pri tom se svaki ispoštuje na osnovu zakona, odnosno da svaki član Visokog službeničkog saveta bude angažovan, a mora biti angažovan u konkursnim komisijama.
Neću sada da ulazim u pitanje zašto to nije rešeno 1. jula 2006. godine. Podrazumevate da to nije pitanje za mene, pogotovo što sam tada pripadao opoziciji u ovoj Narodnoj skupštini.
Ono što je činjenica, to je da od 14. februara 2007. godine zaista nisu mogla da se vrše ta imenovanja, jer vlada koja je tada postojala nije mogla da vrši ta imenovanja, jer joj je po slovu zakona istekao mandat. Na ove druge teme, dozvolićete, nakon poslednjeg amandmana, pa ću obrazložiti i vezano za ono što je gospodin Bajatović rekao, reći ću par stvari.