Hvala, gospodine Gavriloviću.
Povodom Poslovnika, gospođa Vjerica Radeta.

Govorim po članu 101. Poslovnika.
Nije me, očigledno, kolega dobro razumeo i što reče kolega Krasić iz klupe - ko bi rekao da je gospodin Gavrilović ''visoki neimenovani funkcioner DS-a''.
Pošto je gospodin Gavrilović ovde izneo podatke o tome koliko njegova stranka ima članova i koliko je poštenih, evo i ja da obavestim da SRS ima 430 hiljada članova i 100% su pošteni.
Dakle, gospodine Gavriloviću, dame i gospodo, priču o našem dojučerašnjem kolegi Đidiću nismo započeli mi, započeo je vaš ministar. On se pohvalio da nema pojma ko je Petronijević, odakle dolazi, da je njemu tog Petronijevića za direktora Carine predložio državni sekretar zadužen za Carinu, a to je gospodin Miodrag Đidić.
To što kažete da neko ovde pokušava da manipuliše nekim podacima vezanim za gospodina Đidića, istinu i činjenice pokušao je da iznese gospodin Momčilo Duvnjak.
Vaš predsednik Parlamenta, gospodin Oliver Dulić, nije to dozvolio, nije mu dozvolio da završi do kraja ono što je počeo.
Pričao je o nekim kriminalnim radnjama gospodina Đidića. Da mu je Oliver Dulić dozvolio da završi, možda bi on na kraju rekao - to se sve priča, ali ja znam da nije tačno, pa bi onda oprao ime gospodina Đidić.
Ne, nije mu dozvolio gospodin Dulić i ostalo je ono što ste čuli, i to je sasvim izvesno istina.
Dakle, imali ste primedbe, ne znam zašto na to niste reagovali, imali ste primedbe od vaših dojučerašnjih partnera, takođe članova DOS-a, na ime gospodina Petronijevića i na njegovu kriminogenu prošlost i kriminalne radnje. Imali ste, takođe, primedbe i na ime gospodina Đidića.
Nemojte ovde da izigravate advokata i nas učite. Vi ste dugo narodni poslanik, razumem da podržavate Vladu, razumem da glasate za Vladine predloge, ali nemojte da upadate u zamku da izigravate portparola Vlade. To je najlošija uloga svakog narodnog poslanika.
Vi svoju odanost Vladi pokazujete pritiskom, što bi rekao predsednik, na odgovarajuće dugme, umesto da, pre nego što dođe do tog pritiska na dugme, porazgovarate sa vašim ministrima, skrenete im pažnju na to šta je dobro, a šta nije.
Valjda vi, kao narodni poslanici, komunicirate s narodom, pa znate šta je trenutno narodu najvažnije i najinteresantnije, pa da na taj način usmerite vašu vladu da ovde izađe sa nekim prihvatljivim predlozima.
Ponavljam, kada narodni poslanik izigrava portparola Vlade, sigurno nije u ulozi narodnog poslanika.

Hvala, gospođo Radeta.
Narodni poslanik gospođa Vesna Vukajlović-Nikolić, takođe po Poslovniku. Izvolite.

Poštovani poslanici, ministar je izašao i ja sam sad izgubila malo inspiracije, ali za javnost vredi izaći i reći.
Kada je Vlada Republike Srbije tako poštena, htela da pitam, zašto nas onda, nadovezujući se na izlaganje poslanika Vjerice Radete, maltretira nekim dnevnim redom koji glasi ovako: tačka 1. Potpisivanje potvrđivanja Sporazuma; tačka 2. Potvrđivanje EU: tačka 3. Potvrđivanje Sporazuma o zajmu; tačka 4. Potvrđivanje Konvencije; tačka 5. Potvrđivanje Protokola?
Šta je sve ovo, kako se ovo zove? Ovo su samo neka potvrđivanja, a mi nemamo pojma šta je ovo.
Međutim, mi imamo pojma, kao srpski radikali, mi ovo odlično znamo da protumačimo i iza svega ovoga što se za sada čini da je formalnost, u stvari, kriju se suštinske neke stvari, koje vi želite da proturite ovde građanima Srbije i da nametnete zakone po kojima ćemo mi sutra da igramo, odnosno da živimo.
Htela sam da pitam nešto ministra finansija, pošto je u njegovom budžetu uporište svih ovih sporazuma, konvencija i protokola, međutim on sada nije tu.
Ono što je važno, osnova svake kampanje je bila borba protiv korupcije.
Znači, vi ste imali borbu protiv korupcije kao jedan od prioritetnih zadataka u kampanji, u stvari, radili ste kampanju kao što su je radili i srpski radikali.
Međutim, ovde se sada podmeće jedno bitno pitanje.
Gospodinu Duvnjaku nije data mogućnost da obrazloži, odnosno da iznese podatke o kakvom se čoveku radi kada je u pitanju direktor Uprave carine, jer nimalo nije naivno ko je direktor Uprave carine i ko je predložio direktora Uprave carine.
Znači, nije svejedno u čijim će rukama biti ovaj protokol koji mi danas, odnosno sutra, kada će već da bude na usvajanju, usvajamo. Nije svejedno u čijim će rukama biti ovaj zakon.
Napraviću jednu paralelu, nešto može biti i pozitivno i negativno iskorišćeno, pa i zakon, zavisno od toga u čijim se rukama nalazi i ko ga sprovodi.
Dinamika, znači, može biti pozitivna, ukoliko se radi o nekom kamenolomu, a može biti i negativna, ukoliko se radi u razornoj situaciji, kada su u pitanju neke stvari koje nisu dobre za ljude.
Isto tako je vrlo bitno da javnosti i građanima Srbije kažemo ko je predložio, ko je čovek koji je predložio direktora Carine i kakav je njegov CV, kako kaže gospodin ministar, kao i kakav je čovek koji je predložen za direktora Uprave carina i zašto baš on.
Znači, ništa nije naivno i tražim da se građanima Srbije objasni i podrobno odgovori na ovo pitanje i na pravi način.
Hvala vam.

Hvala gospođi Vukajlović.
Naravno da je važno šta je u čijim rukama.
Sada ću prepustiti gospodinu Džudževiću da rukovodi.
Reč ima Nataša Jovanović, neka se pripremi gospodin Stefanović posle nje. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, za mene, kao narodnog poslanika sa stažom u ovoj skupštini dugim više od jedne decenije, bio je poseban izazov da pratim stanje u Carini od momenta kada je, posle petooktobarskog puča, Zabunović upao u Saveznu upravu carine i kada su počele da se dešavaju, u najmanju ruku, čudne stvari, koje su, u kriminogenoj povezanosti vrha državnog režima sa Carinskom upravom i direktnog političkog uticaja pojedinaca iz vrha vlasti, počev od premijera jednog, pa drugog, resornih ministara, na postavljenja (vidimo i do dana današnjeg, to radi gospodin Đidić kao državni sekretar), načelnika Uprave carine, uticale na ovaj veoma važan segment funkcionisanja jednog društva i ekonomije uopšte.
Vi znate, gospodine ministre, kao ekonomista, da je carina jedan vanredni sistem ekonomske aktivnosti i da je ta zaokružena ekonomska celina nekada potpuno, na izvestan način, kao institucija, izolovana u primeni i praksi od samog sistema vlasti i direktne kontrole izvršnih organa vlasti, da je najpodložnija korupciji.
To nije problem sa kojim se suočava samo Srbija, ranije Srbija i Crna Gora, već je to problem za sve zemlje koje imaju urušene institucije sistema, koje nemaju stabilnu izvršnu vlast, u kojima narodni poslanici, kao nosioci najviše zakonodavne funkcije, nemaju interesovanja da se na podrobniji i detaljniji način bave ovom problematikom.
Ja sam, dakle, u poslednjih sedam godina pročitala više studija o korupciji na carini. Jedna je najobuhvatnije do sada napravljena. Uradio je tim ekonomista u našoj zemlji i ljudi koji su se time bavili, uključujući izjave samih carinika, dakle neposrednih izvršilaca ovoga što sadrži Protokol, što je samo osnov za usklađivanje našeg zakonodavstva za ovu veoma važnu oblast.
Vi to treba da znate, ali vidim da ste potpuno demotivisani i nezainteresovani da sa poslanicima uđete u jednu ozbiljnu raspravu o ovom pitanju, o nefunkcionisanju Carine, nesmetanom funkcionisanju i striktnoj primeni carinskih propisa, koji su se ovde, verovatno će vam kasnije gospodin Krasić reći, menjali, u proteklih sedam godina, nebrojeno puta. Imali smo i pre 15 dana izmene Zakona o carinskom postupku i administraciji.
Dakle, to je osnovni uslov da bi carina funkcionisala kako treba i da bi imala pozitivan uticaj na spoljnotrgovinsku razmenu jedne zemlje, na prihode u budžetu i da bi imala uticaj na stimulisanje izvoznika, kroz povraćaj poreza i kroz stimulacije za izvoznike, kojih ovde nema, jer je država u dugovima; spoljnotrgovinski deficit je 20 milijardi evra. Mi se sada nalazimo u potpunom privrednom kolapsu, zbog činjenica da je i ovaj veoma važan segment funkcionisanja društva potpuno zapostavljen.
Možemo da govorimo o korupciji na carini kroz uticaj pojedinaca ili kroz timski rad. Najpre bih da govorim o tom timskom dosovskom duhu korupcije, koji je uveden u našu zemlju vašim dolaskom na vlast.
Neverovatno je bilo, i za neke ljude koji su bili, verovatno, časni i pošteni u namerama da, u skladu sa do tada važećim ili kasnije usvajanim propisima, rade taj posao, a da se nalaze u neposrednom okruženju direktnog uticaja političara iz DS-a, iz DSS-a, G17, NS i svih onih koji su participirali u vlasti. Jednostavno, čovek nije mogao da se otrgne onoga što se zove vrtlog korupcije, u koji je svaki od njih pojedinačno uvlačen.
Da biste vi, kao resorni ministar u novoj Koštuničinoj vladi, novoj - staroj, kako hoćete, izašli za skupštinsku govornicu i ubedili naciju da pokušavate, nekom integralnom strategijom antikorupcijske borbe u oblasti carine, da primenite adekvatne mere, vi biste, prvo, morali, kako je to, u definiciji toga šta je korupcija, rekao izvesni Vito Tanci, da kažete: "Politika neće da ima apsolutno nikakvog uticaja na ovu oblast funkcionisanja našeg društva".
Ali, kako da nema, kada je ima. Imala je od Zabunovića i automatskih pušaka, ima je sada preko Đidića, koji postavlja novog načelnika Uprave carina u našoj zemlji, imala je i u vreme Čedomira Jovanovića, kada je on bio zadužen, zamislite, kao predsednik poslaničke grupe, tada, tog dosovskog konglomerata, da vrši harmonizaciju carinskih propisa u procesu usaglašavanja državne zajednice Srbija i Crna Gora sa Crnogorcima.
Znate kako smo se proveli - kao bos po trnju. Otišao je tamo i rekao: šta ima veze, bolji je holandski krompir od ovog iz Prilika, nemamo mi interesa da štitimo poljoprivrednu proizvodnju. Isto se i vi sada tako ponašate.
Što se tiče tog visokog stepena regulacije i komplikovane procedure, ona je užasno komplikovana. Osvrnula bih se naročito na ovaj posebni deo, kao prilog ovog sporazuma, a to su glava 3. i glava 6, pre svega, carinjenje i druge carinske formalnosti i carinska kontrola.
Reći ću vam, gospodine ministre, da je ova grupa ekonomista, istražujući stepen korupcije na carini, koji je užasno velik za zemlje, kako biste vi rekli, u tranziciji, od samih carinika došla do saznanja, od 42% anketiranih, da su užasnuti tako komplikovanom carinskom procedurom koju moraju da sprovode.
Kažu da je ona izuzetno teška, a što je komplikovanija, to je veća mogućnost za tzv. diskreciono pravo. Diskreciono pravo službenika u Upravi carina i carinika, složićete se, nije jednako kao diskreciono pravo nekog činovnika kojeg vi postavljate u Ministarstvo finansija.
Ovde se radi o konkretnom protoku robe i određenih usluga. Ovde se radi o neverovatnom resursu za sticanje enormnog bogatstva za pojedince, kao što su Cane Žabac i svi oni koji su upleteni u ''duvansku aferu''. Samo je vrh ledenog brega bio Jočićev pokušaj od pre nekoliko meseci da nam pokaže kako je završio posao i kako je krenuo u obračun sa ''carinskom mafijom''.
Evo, vidite izveštaj upućen Odboru za odbranu i bezbednost. To je sve sadržano u jednom pasusu. Nisu valjda bili ovi ljudi zaludni, koji se sa naučnog aspekta bave time, da istražuju godinama i da pišu studije, koje sam čitala i koje imaju po 200 strana, a Jočić nam je u jednom pasusu rekao: tako smo se mi obračunali sa korupcijom na Carini. Naravno da niste, jer sve počinje od vrha, odnosno od Uprave, odnosno od Đidića. Već danas je javna tajna i znamo i novoimenovanog načelnika Uprave, izvesnog Petronijevića.
Veoma važnu ulogu u funkcionisanju carinskog postupka i primeni ovoga, kao i u iskorenjivanju korupcije, ima naše pravosuđe. Sudstvo, koje treba da bude, takođe, oslobođeno političkog uticaja, to, naravno, nije, što vidimo iz slučaja Terzić i svega onoga što se dešavalo unazad sedam godina. Ono je i te kako sklono tome da ne primenjuje oštre sankcije i da ne pokreće krivični postupak za one koji su korumpirani, zbog toga što je, reći će vam i pravnici iz Poslaničke grupe SRS-a i ljudi koji se bave tom politikom, najteže doći do materijalnih dokaza kada je u pitanju korupcija na carini, zato što tu imate slučaj "tet a tet", imate onog koji traži carinskog službenika ili načelnika uprave, ovog novog sada, koji je, verovatno, pošto dolazi iz grupacije vašeg konglomerata, koji je počinio toliko zloupotreba u proteklih sedam godina, sklon korupciji. Postupak se veoma teško dokazuje, jer se, oči u oči, dogovaraju. Tako će da izvrše nelegalni promet robe.
Najveći problem za državu kao što smo mi, naročito zbog činjenice da je južna srpska pokrajina okupirana, jeste, upravo, promet droge, oružja, belog roblja, a da ne govorim o jednoj od najvećih afera za vreme vaše vlasti. Reći ćete vi: "nemam veze s tim", vi ste tada bili samo sitnica, direktor Agencije za privatizaciju, kada je bivši dosovski ministar Milan Veselinov izvezao, to vrlo dobro zna gospodin Batić, smejete se, ali znate da je to istina, preko 200.000 primeraka zaštićenih i retkih ptica iz Zapadnobačkog okruga nekoj italijanskoj firmi; zaradio novac, zadovoljno trljao ruke.
U to vreme, dok je DOS bio na vlasti, mi smo non-stop o tome govorili za govornicom, a vama je to bilo smešno. "Odletele ptičice, šta ima veze". Nije bilo važno što je on zaradio ogromne pare, što se u to vreme znalo kojim kanalima i kako cigaretama trguje Cane Žabac, kralj ''duvanske mafije''.
Vrlo dobro ste znali, a znali su i ljudi iz Uprave carine, da se u paketima smrznutog graška kriju, to je jedan od načina, kutije sa cigaretama, jer su lakše, pa se prikazuje da se u kamionima i šleperima nalazi smrznuto voće i povrće, a za to vreme ste uništavali domaću proizvodnju i voća i povrća. Bilo je važno samo da se pojedinci bogate, da se pljačka državni budžet. To vam je i dalje najvažnije.
Profesionalna carinska služba, pod ovakvom vlašću, koja je sklona manipulacijama, kroz zakonsku regulativu i imenovanje ovako nesposobnih i korumpiranih ljudi, nemojte da se nadate da će u dogledno vreme da bude. Stvarno bih preporučila, i vama koji se lepo smeškate, jer nije smehotresna olimpijada sada aktuelna u Skupštini, iako je ova počela u Beogradu, da nešto pokušate da naučite i da se udubite u ovu problematiku, jer u pitanju je funkcionisanje države. Najlakše je da se smejete i ništa ne znate. Lepo vam je sve, sve je šareno, ja ću sve da slušam, ako mi na jedno uvo uđe, na drugo izađe.
Naučite nešto, pokušajte da se spremite za dnevni red. Nema veze, što kaže Vjerica, na odgovarajuće crveno dugme pritiskate, ali znajte bar šta tu piše, šta se očekuje od vas. Vi ćete i sutra da snosite odgovornost.
Glasali ste za ovo, a to ne znači ništa. Gde su vam svi drugi prateći zakoni? Gde su vam nekorumpirani ljudi u Carini? Gde su ljudi koji su lišeni svakog političkog uticaja u sudstvu? Nema toga. Kako koji segment društvenog života pogledate, svuda korupcija i kriminal, u kojima su najviše pojedinci, u najvećoj meri su, naravno, zaposleni, koji su časni i pošteni ljudi, pojedinci iz vrha vlasti iz tih ustanova umešani do grla.
Ako krenemo od slučaja koji je izneo gospodin Duvnjak, koji je samo jedan u nizu, mi ćemo oštro da se borimo protiv kriminala i korupcije. To je imperativ SRS-a. Budite sigurni da ćemo za veoma kratko vreme da pronađemo mehanizme. Ja ću samo da kažem neke od njih, kada budemo pravili strategiju za borbu protiv korupcije, i u carini, i u zdravstvu, i u celokupnom našem sistemu, zato što mi to smemo i zato što nama niko ne sme da kuca noću na vrata, da nas zove telefonom, da nam preti, da nas ucenjuje. Pošteni smo ljudi, ljudi koji znaju koliki je nivo kriminala u ovoj zemlji, koliko se obični ljudi plaše kada naiđu na uniformisano lice na carinskom prelazu.
Zašto bi se plašio jedan turista koji se vraća iz Grčke ili Turske ili ne znam odakle, a ne plaše se kriminalci koje vi štitite i kojima ste nesmetano davali da se bogate za sve ovo vreme dok ste na vlasti?! Pričajte malo o tome. Onda da razgovaramo o tome kakva je čija politička biografija i da li formalno jesu ili nisu članovi Demokratske ili neke druge stranke, koja ih štiti. To će da nas odvede daleko. Dovešće nas do knjiga prof. dr Vojislava Šešelja.
Gospodine Gavriloviću, ja ću, pošto ste vi na izvestan način simbol demokratije, DS pod znacima navoda, jer ste toliko godina poslanik, da vam poklonim nekoliko izdanja knjiga, koje, možda, niste uspeli da kupite, našeg predsednika. Sve ćete da vidite, kako je po svim šavovima šuplja država, kako se korupcija sprovodi, kako se pojedinci bogate, ko je sve pomešan po vertikalnoj, po bočnoj liniji, i tu nema nikakve filozofije.
Hajde malo da pričamo o tome kakav je direktni uticaj carine i spoljne trgovine. Veoma veliki, ali vi nećete to da priznate, zato što je liberalizacija našeg tržišta i nesmetano poslovanje uvozničkog lobija dovelo dotle da se malinari i ostali voćari, ljudi koji proizvode i drugo povrće i voće, kao i oni koji se bave stočarskom proizvodnjom, hvataju za glavu, zato što uvoznički lobi radi ono što i Carinska uprava, naravno, i što Vlada, ne štiteći domaću proizvodnju, takav liberalizam sprovodi.
Nekada ste začuđeni a najčešće se smejete kada pravimo komparaciju između nas i bratske i prijateljske Rusije. Onda ne znate činjenice, jer se ne bavite, kao gospodin mr Dejan Mirović, tim egzaktnim podacima, kojima on barata i koji su apsolutno tačni. Pre nekoliko dana, kada smo imali razgovore u Domu Narodne skupštine, sam gospodin Grizlov, predsednik ruske Dume, potvrdio je podatke o neiskorišćavanju potencijala koji nam je na tacni dat kroz spoljnotrgovinski ugovor o slobodnoj trgovini sa bratskom ruskom državom.
Izneću samo neke od podataka i time ću da zaokružim ovu priču, koliko je to moguće, jer može satima o tome da se govori, naročito o tom, za mene, najvažnijem segmentu, korupciji na carini, kako ćemo mi da štitimo domaću proizvodnju, kako ćemo da koristimo taj ugovor o slobodnoj trgovini, unapred se zahvaljujući gospodinu Dejanu Miroviću što mi je omogućio da ove, potpuno precizne podatke, pročitam, odnosno da do njih dođem.
Dakle, u Rusiji je 2006. godine bila manja stopa nezaposlenosti nego u Evropskoj uniji. U Rusiji je ta stopa iznosila 6,6%, a u EU 8,5%, u Francuskoj - 8,7%, u Nemačkoj - 7,1%. Rusija je 2006. godine ostvarila budžetski suficit od 65 milijardi dolara i spoljnotrgovinski suficit od 146 milijardi dolara. Onda se vi sada pronađite, i svaka naša fabrika koja može nešto da proizvodi i koju ćemo mi da stavimo na noge na širokom ruskom tržištu, za razliku od naše sadašnje poražavajuće, užasne situacije.
U istom periodu, Britanija je ostvarila budžetski deficit od 67 milijardi dolara i deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni od 135 milijardi dolara. Nemačka je zabeležila budžetski deficit od 67 milijardi dolara, a Francuska od 61 milijardu dolara.
Rusija je 1995. godine imala deficit od šest milijardi dolara sa EU, ali 2003. godine je Brisel bio taj koji je zabeležio deficit u trgovini sa Rusijom, od 18 milijardi evra.
Toliko o uspešnom Zapadu, a toliko o Rusiji, kako vi imate običaj da kažete, da razgovarate i, naravno, da zamajavate javnost - o ''neuspešnoj'' Rusiji.
Samo ilustracije radi, prošle godine, kada sam u delegaciji naše stranke boravila na Svetskom kongresu patriotskih stranaka u Moskvi, prva vest koju smo čuli te večeri je bila da je Vladimir Putin, predsednik Ruske Federacije, u nastavku svoje odlučne borbe protiv korupcije i kriminala, koje je za vreme svoja, sad već, dva mandata, sveo na minimum, tog dana, ne on, nego ruska državna vlast, pohapsila nekoliko stotina carinika koji su otkriveni da su do guše umešani u kriminal i korupciju.
Kada budete tako odlučno radili... Jeste smešno, gospodine ministre, ali doći ćete i vi na red, verujem da će doći dan kada ćete više da imate tužni nego nasmejani pogled, kada će da vam se zaledi taj osmeh.
Naravno, sve to ide svojim putem, sve to ide postupno. Verujem u Srbiju i srpski narod, verujem i u buduću odlučnu radikalsku vlast, i, za razliku od vas, verujem u bratsku Rusiju, naročito u Putinovske metode obračuna sa svim kriminalom i korupcijom, pa i sa korupcijom na carini.
Hvala.

 Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Stefanović, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Krasić.
Izvolite. Ukupno je ostalo 33 minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, imali ste priliku da i danas, kao i prethodnih dana, čujete sve ono što su iznosile moje kolege, poslanici SRS-a, o jednoj, da kažem, besmislenosti predlaganja ovakvih tačaka dnevnog reda, u trenutku kada se Srbija zaista nalazi u teškoj situaciji, kako po pitanju KiM, tako i po pitanju veoma snažne ekonomske krize koja nas potresa.
Međutim, kada govorimo o carini, smanjenju carina, kada govorimo o ovakvim zakonima, za koje smatramo da nije trebalo u ovom trenutku da se nađu na dnevnom redu, jer je smešno da govorimo o borbi protiv korupcije kada nemamo formiran Savet državne revizorske institucije kao jedno od najvažnijih antikorupcijskih tela, kada nemamo formiran Ustavni sud, kad nemamo formirano pola ozbiljnih državnih organa, onda je smešno da pričamo o nekoj ozbiljnijoj kontroli i realizaciji ovakvih programa.
Ipak, ovo je prilika da govorimo i o nekim stvarima koje su veoma važne za Srbiju u ekonomskom smislu.
Upoznati smo, nedavno, da je naša država sklopila fantastičan ugovor sa Kompanijom "Dženeral motors", koji će omogućiti da se automobil "opel astra klasik" sklapa, odnosno sastavlja u našoj zemlji, da će ovaj posao pomoći našoj privredi.
Međutim, kada se malo bolje pogleda suština ovog ugovora, dođe se brzo do zaključka da on nije nimalo fantastičan, a kada se pažljivije analizira, može se zaključiti i da može biti štetan po srpsku privredu. Zbog čega?
Vlada Srbije nije saopštila građanima Srbije da Kompanija "Dženeral motors" neće uložiti nijedan novi dinar u infrastrukturu, niti će uložiti ijedan evro u nove investicije koje bi pomogle domaćoj autoindustriji ili bilo kojoj drugoj sferi srpske privrede.
U isto vreme, kao komparativni primer, mogu da vam kažem da je Kompanija "Kia" sagradila u Slovačkoj fabriku automobila na oko 400 ha gole ledine, gde je država Slovačka učestvovala samo u tome što je dala zemljište, i to samo jednim delom, kao suinvestitor, znači, ne besplatno, a da je "Kia" sagradila potpuno novu fabriku, zaposlila slovačke radnike i sastavlja nove automobile.
Mogu da vas obavestim da sličan projekat, na sličnoj površini, realizuje i Češka, u gradu koji je bukvalno na granici, a vi znate da Češka ima i svoju, drugu, autoindustriju, a našla je interesa da pravi ovakvu fabriku.
Postavlja se pitanje, šta se dešava?
Mi, u ovom trenutku, odlukom Vlade, uvozimo ovaj automobil već danas kao domaći automobil, bez carine. Znači, kao potpuno novi automobil uvozimo ga na naše tržište, bez garancija, pošto je sastavljanje planirano za 2008. godinu.
Šta će se desiti ako, iz bilo kog razloga, Kompanija ''Dženeral motors'' ne stvari svoj deo ugovora i ne počne sastavljanje 2008. godine, a država je ustupila resurs, ustupila je carinu, tih 20%, bez garancija šta će se dogoditi ako ovaj deo ugovora ne bude realizovan?
Ovaj automobil, protiv kojeg zaista nemam ništa, sastavljaće se na proizvodnim trakama, na istim proizvodnim trakama na kojima se sastavlja i ''zastava 10''.
Da vas podsetim, ''zastava 10'' je automobil koji se radi po ''Fiatovoj'' licenci i u koju je država uložila veoma veliku sumu novca, kao i ''Zastava''.
To, praktično, znači da za sastavljanje automobila iz poljske fabrike ''Dženeral motors'' – ''opel astre'', neće biti zaposlen nijedan novi radnik, već da će ceo posao obavljati kompletna operativa iz ''Zastave'', koja i sada radi, i to na period od samo pet godina, bez garancije šta će se dogoditi nakon tog perioda.
Takođe, vrlo je važno, iako se može diskutovati o tome da ''Zastava'' u ovom trenutku ostvaruje neku vrstu prihoda od ovog posla, šta će se dogoditi, pošto nije postignut nijedan, bilo kakav, dogovor o angažovanju kooperantskih preduzeća za proizvodnju delova za ''astru'', a kooperantska preduzeća su već uložila znatan novac u osvajanje proizvodnje delova za ''zastavu 10'', dakle, za domaći automobil.
Postavlja se i pitanje da li bi ovakav ugovor ikada mogao i da bude ostvaren, pošto je proizvodnja koju planira ''Dženeral motors'' oko 10.000 automobila godišnje. Za one koji se slabije razumeju u ovu materiju, mogu da kažem da je to vrlo mala proizvodnja, čak i za srpsko tržište, i da se postavlja pitanje - da li bilo koja firma koja proizvodi rezervne delove može da ih konkurentno proizvodi za tu vrstu, odnosno za taj broj vozila, koji bi, faktički, bili preskupi kada bi se proizvodili na našem tržištu.
Šta je bilans svega ovoga? Uvozićemo, praktično, automobil iz poljske fabrike, koji će se samo sastavljati ovde, i to samo pet godina. Dakle, bez carine i poreza, ulazi jedna firma na srpsko tržište i po povlašćenim uslovima prodaje svoj automobil. Mi u tom poslu nećemo zaposliti nove radnike.
Automobil se, dakle, uvozi bez carine, a država je odlučila da sama sebi uskrati taj resurs. Istovremeno, oduzimamo veliko tržište velikom broju srpskih firmi iz kooperantske industrije, koje sada koristi ''Zastava'', a u to moramo da ubrojimo i domaća preduzeća koja se bave održavanjem automobila. Jer, ni taj sporazum nije postignut.
Pošto se automobil pravi na istim proizvodnim trakama gde i ''zastava 10'', mi, faktički, usporavamo proizvodnju domaćeg automobila, u koji je država uložila puno, od koga ''Zastava'' očekuje da ostvari profit, i proizvodimo automobil koji će se na račun ''Dženeral motorsa'' sklapati i prodavati u Srbiji, a ''Zastava'' će za to imati vrlo malu, marginalnu zaradu.
Dakle, ako država ne stvori ozbiljnije garancije, ako ostane na istim pozicijama, da firma ''Dženeral motors'' uloži kasnije - da li kroz privatizaciju jednog dela ili, da kažem, kroz učešće u privatizaciji ''Zastave'', ili uloži na bilo koji način u kasniju proizvodnju automobila koji bi mogli da se naprave sa domaćim kooperantskim preduzećima - Srbija će biti u velikom gubitku, radnicima ''Zastave'' će biti veoma loše i budućnost fabrike ''Zastava'', koja ni danas nije ružičasta, biće dovedena ozbiljno u pitanje.
Zato Srpska radikalna stranka poziva Vladu i skupštinsku većinu, da bi građani Srbije živeli bolje, da prestanu da potpisuju ovakve ugovore i da počnu da rade na takav način da Srbiji i njenim građanima bude zaista bolje.
Da Srbija počne da ostvaruje novi kapital, a ne da, na štetu srpskog naroda, novac guramo u džepove tajkuna i raznih uvozničkih lobija.
Hvala vam.

Zahvaljujem.
Po Poslovniku se javlja narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Nebojša Stefanović, poslanik SRS-a, u sadašnjem izlaganju i u ovoj opservaciji koju je napravio o katastrofalnoj situaciji u Automobilskoj industriji u Kragujevcu, pokazao je kako to radi jedan srpski radikal i kako su srpski radikali, bez obzira na to iz kog grada dolaze, zainteresovani za celu Srbiju. Jer, nikako da shvatite, naročito vi iz DS-a, da je Srbija jedna izborna jedinica i da ste tako i birani, po tom zakonu, za narodne poslanike, i da treba da  se malo više, i na takav način, uključite u sva ova goruća pitanja, kada već ministar i ostali neće, naročito oko kragujevačke fabrike automobila.
Ne samo on, već i sve druge kolege koje su pre 10 dana prisustvovale Odboru za privredne reforme, i kolega Topalović, kolega Ljubenović, dali su neverovatan doprinos u rešavanju problema metalskog kompleksa, radnika Kragujevca i cele Srbije.
Uz naše insistiranje i prisustvo, na tom odboru usvojen je, kao prilog, i zahtev vama, gospodine ministre, pa zato tražim da mi odgovorite kako ste rešili pitanje radnika Zavoda za zapošljavanje i obrazovanje, jer rok ističe i Zavod prestaje da radi po dosadašnjem ugovoru 31. avgusta. Kolega Stefanović i svi ostali srpski radikali su jasno rekli da se ne mire sa činjenicom da Vlada Republike Srbije sedam godina obmanjuje radnike ''Zastave'' i cele države.
Suština problema nije samo u ovoj novoj obmani oko navodne proizvodnje ''opela astre''. Kolega Stefanović zna taj podatak. Taj model, koji je pompezno promovisan i koji će se, navodno, proizvoditi u Srbiji, pre dva dana je zastareo i za Nemačku i za čitavo evropsko tržište.
Vi vrlo dobro znate da je u Nemačkoj važeća godina proizvodnje, a ne dan registracije i da je taj model star tri godine. Vi vrlo dobro znate da automobil ''zastava 10'', odnosno ''punto 2'', nije originalni proizvod napravljen u kragujevačkoj ''Zastavi''. Vi to možda mislite ili živite u nekom drugom gradu. Niste iz Kragujevca, kao ja, pa mislite - rade tamo fabričke trake i svakoga dana se proizvede 300 ili 400 automobila. Ne znam, ali mislim da je 400 automobila ugovorena mesečna proizvodnja za ''zastavu 10''.
To je potpuno uvezen proizvod, baš kao iz one reklame ''Vero italijano'', originalni je italijanski proizvod, sa nalepljenim ''zastava 10'' i samo se dekonzervisanje tog automobila vrši u ''Zastavi'', a o tom potom. Znate kako se kaže - od Soluna 100 somuna.
Da li će ovih dana ili nekada početi sklapanje automobila ''zastava 10'', dakle, sa učešćem komponenti iz naše zemlje, to je veliko pitanje.
Nema guma, nema amortizera, nema motora, nema rasvete, nema sve druge prateće, plastične opreme za instrument tablu i za sve što je potrebno u tom automobilu. A zašto nema? Nema zbog toga što su sve fabrike kooperanti ''Zastave'', za proteklih 7 godina, naročito za vreme direktorovanja gospodina Cvetkovića, prodate u bescenje. Sada, kada poslovodno rukovodstvo ''Zastave'', jedan od direktora i jedan od ljudi koji ima retko svetlu privrednu biografiju, lišenu svakog političkog uticaja, gospodin Miljko Erić, ode u fabriku ''Elektro Rača'' i kaže – izvinite, ali hoću s vama da razgovaram o onome što je nama potrebno za novi model ''punta'' ...