Zahvaljujem.
Po Poslovniku se javio narodni poslanik Zoran Despotović, potom nastavljamo i sledeći je Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ja sam pre tri meseca, po članu 226, pitao gospodina Cvetkovića, a sada i vas upoznajem sa graničnim prelazom Jabuka, odnosno Ranča.
Jabuka je 5 km od graničnog prelaza i mislim da ste vi dobro upoznati sa tim graničnim prelazom, pa bih vas zamolio, pošto se tiče i Ministarstva unutrašnjih poslova, i Ministarstva poljoprivrede, i Ministarstva finansija, da učinite nešto po tom pitanju, zbog svakodnevnog maltretiranja građana na tom graničnom prelazu.
Zahvaljujem.

Hvala vam puno.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, a neka se pripremi narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi smo danas od ministra Jočića i predstavnika vladajuće koalicije čuli čitav niz hvalospeva o ovom predlogu zakona. Međutim, dovoljno je samo ovlaš pogledati njegove odredbe, pa videti da zakon sadrži čitav niz nedostataka zbog kojih ga ne treba usvojiti.
Pre svega, zakon o državljanstvu je bazična materija za zakon o putnim ispravama. Jedan od osnovnih uslova za dobijanje putne isprave bilo koje vrste je činjenica da je čovek državljanin Republike Srbije. Vi se sećate da je SRS insistirala, u raspravi o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu, da svaki Srbin i svaki pripadnik srpskog naroda koji živi ma gde u svetu mora da dobije državljanstvo Republike Srbije, ako ga želi, jer je članom 1. Ustava Republike Srbije Republika Srbija definisana kao država srpskog naroda. Dakle, kao država svih Srba, ma gde oni u svetu živeli.
Zakon o putnim ispravama morao je da sadrži odredbu da svaki Srbin, gde god u svetu živeo, ako to želi, može da dobije putnu ispravu Republike Srbije. Zakon o putnim ispravama je tipičan materijalno-pravni propis, dakle, zakon koji propisuje i uređuje jednu upravnu oblast, odnosno međusobna prava i obaveze građana i države, vezane za putne isprave.
Zakonodavna je praksa da, kad god se donosi jedan materijalno-pravni propis, taj propis obavezno sadrži i uslove pod kojima se mogu steći odgovarajuća prava, u ovom slučaju, to su prava na dobijanje putne isprave. Međutim, Predlog zakona o putnim ispravama, apsolutno, ne sadrži odredbu koja bi propisivala uslove pod kojima bi se mogla izdati putna isprava. Ti uslovi su naročito važni zbog činjenice na koju su ukazali moji prethodnici.
Naime, u jednom delu teritorije Republike Srbije, a to je Kosovo i Metohija, trenutno ne važi pravni sistem Republike Srbije i na tom delu države teritorije trenutno, sticajem nesrećnih političkih okolnosti, živi veliki broj pripadnika bivših ili sadašnjih terorističkih formacija koje su aktivno učestvovale u borbi protiv snaga bezbednosti Srbije na Kosovu i Metohiji, naročito tokom 1998. i 1999. godine.
Ovaj zakon, odnosno Predlog zakona, ne sadrži nijednu restriktivnu odredbu u pogledu takvih lica, iz čega proizlazi da su i oni koji su se sa oružjem u ruci borili protiv države Srbije, tokom 1998. i 1999. godine, i koji su činili najteže zločine, mogli da dobiju, ako žele, pasoš Republike Srbije, ako ga već nemaju, a većina takvih lica, pretpostavljam, već poseduje putnu ispravu Republike Srbije.
Dalje, ima jedna odredba, na koju su ukazali moji prethodnici, odredba iz člana 35. stav 1. tačka 3. Predloga zakona, koja predviđa da građanin može da bude odbijen sa svojim zahtevom za izdavanje putne isprave, ako to proizilazi iz nekog priznatog međunarodnog akta.
Svi znaju, makar oni koji su pravnici, da međunarodno pravo reguliše odnose među državama i da je jako retka praksa, gotovo da ne postoji, da se neki međunarodni akti odnose neposredno na pojedinca.
Sada se postavlja pitanje - koji su to priznati međunarodni akti koji bi se odnosili na državljane Republike Srbije i sprečavali da oni dobiju putnu ispravu Republike Srbije?
Očigledno je ovde reč o nekim tajnim listama, da li ih sastavlja NATO, da li ih sastavlja Haški tribunal ili Evropska unija, ali smo do sada imali čitav niz neprijatnih slučajeva vezanih za takve liste i SRS smatra da ovu odredbu iz Predloga zakona treba brisati.
Dalje, za sve one koji se razumeju u nomotehniku, ili zakonodavnu tehniku, tehniku pisanja zakona, ima jedna odredba koja je zaista smešna, a to je odredba iz člana 52. Predloga zakona o putnim ispravama.
Reč je o kaznenim odredbama. ''Novčanom kaznom od 40.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice'' itd.
Nema primera u našoj zakonodavnoj praksi da se propisuje tako mali raspon kazne.
Dakle, raspon kazne u ovom slučaju iznosi svega 10 hiljada dinara.
Sada vas pitam, kako će organ koji bude primenjivao ove kaznene odredbe da primenjuje jedno od osnovnih načela svakog kaznenog postupka, a to je i prekršajni postupak - načelo slobode odlučivanja? I gde će biti njegova sloboda ako je raspon kazne od 40 do 50 hiljada dinara?
Praktično, takav raspon je beznačajan. Očigledno je da taj raspon treba da bude mnogo veći.
Dalje, predlagač nas nije ubedio zašto zakon stupa na snagu, odnosno zašto počinje da se primenjuje šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu.
Želim da podsetim ministra, a i vladajuću koaliciju, da smo mi do sada imali čitav niz negativnih primera vezanih za praksu da se zakon primenjuje sa odloženim dejstvom u odnosu na dan njegovog stupanja na snagu.
Da vas podsetim da je vladajuća većina u ovoj skupštini pre izvesnog vremena na neustavan način izglasala Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, kojim je povređena ustavna odredba koja zabranjuje retroaktivnost, a sve zbog toga što Vlada nije uspela da održi onaj rok za raspisivanje oglasa za razmeštanje državnih službenika na položaje.
Ima čitav niz takvih zakona.
Dakle, potpuno je nejasno, ako je Vlada tehnički, finansijski i organizaciono, administrativno spremna da izda nove putne isprave, a samo čeka da Parlament donese zakon, zašto je potrebno prolongirati početak njegove primene na period od punih šest meseci?
Da vas podsetim da su ministri iz sadašnje vlade, u toku ove letnje pauze, iznosili čitav niz paušalnih i neprimerenih kritičkih opaski na rad Parlamenta, tobože, Parlament je kriv zato što se ne usvajaju novi reformski i evropski zakoni itd.
Kada bi Parlament i usvojio takav zakon, Vlada sama sebi daje slobodu da odloži njegovu primenu na period od punih šest meseci, a pri tome se uopšte ne kaže zašto je potrebno šest meseci, da li za štampanje putnih isprava, za pripremu tih obrazaca itd.
Dakle, očigledno je da je reč o jednoj paušalnoj odredbi koja daje veliku slobodu državnoj administraciji, a sasvim je jasno zašto vi to činite - naša državna administracija je još uvek preglomazna, neefikasna, neracionalna i vi ništa ne radite da to suzbijete, nego i dalje u državnoj upravi zapošljavate svoje partijske kadrove.
Dalje, zaista mi je nejasna odredba člana 2. stav 2. zakona o putnim ispravama, gde se kaže da za vreme boravka u inostranstvu putna isprava služi njenom imaocu za dokazivanje svog identiteta.
Praksa je da se pasošem, odnosno drugom putnom ispravom identitet može dokazivati i na teritoriji Republike Srbije.
Svi znamo za praksu da građani, između ostalih, i biračko pravo mogu da ostvaruju na osnovu pasoša.
Iz ovakve odredbe proizlazi da građanin putnom ispravom ne može da dokazuje identitet u Republici Srbiji, ali može u inostranstvu. Dakle, odredba je potpuno nejasna i trebalo bi je izbaciti iz Predloga zakona.
Na kraju, da ne oduzimam dragoceno vreme mojim kolegama iz SRS-a, zaista je licemerno pozivanje na Ustav Republike Srbije, koje je sadržano u obrazloženju Predloga ovog zakona.
Kad god vladajuća koalicija ne zna šta da uradi, ne zna šta da kaže ili kako da opravda svoje činjenje ili nečinjenje vezano za primenu Ustavnog zakona, ona kaže da neki predlog zakona valja usvojiti zato što je to u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Želim da vas podsetim da postoje mnogo važnije stvari koje je ova skupština trebalo da uradi i mnogo važniji zakoni koje je trebalo da donese, a još uvek nisu doneseni, iako takva obaveza direktno proističe iz Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije.
Mi još uvek nemamo legalnog, odnosno ustavnog guvernera NBS, nemamo državno veće tužilaca, čitav niz sudova, koji su zakonima predviđeni, ne funkcioniše. Onda se Vlada doseti, da bi dobila u vremenu, da predloži jedan ovakav zakon.
Zaista su smešni navodi poslanika vladajuće koalicije da ćemo sada, kada budemo dobili nove pasoše, nove obrasce itd, moći lakše da putujemo u inostranstvo.
Potpuno je jasno da Evropska unija neće promeniti svoju viznu politiku prema državi Srbiji sve dok budemo odlučno branili Kosovo i Metohiju. Potpuno je nebitno kako izgledaju naši pasoši i da li na njima stoji ovakav ili onakav grb. Naravno da je SRS za to da na pasošima i na svim drugim javnim ispravama stoje znamenja Republike Srbije, ali u ovoj skupštini postoje mnogo važnije stvari koje je trebalo uraditi, a još uvek nisu urađene.
Zbog čitavog niza nepravilnosti i loših odredaba koje sadrži ovaj predlog zakona, savetujem ministru Jočiću da ga povuče iz skupštinske procedure ili, makar, da usvoji sve amandmane i primedbe SRS-a koje su iznete za ovom govornicom.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, a neka se pripremi narodni poslanik Radiša Ilić.

Dame i gospodo poslanici, na početku, a radi javnosti, pre svega, želim da podsetim da se Srbija, nažalost, nalazi u jednom potpuno neustavnom stanju. Mi danas raspravljamo o Predlogu zakona o putnim ispravama, a još uvek nismo ispunili obaveze iz člana 5. Zakona o sprovođenju Ustava. Mislim da smo u obavezi, mi koji bismo da se poštuje Ustav, da svaki put kada govorimo o vladinim predlozima upozorimo javnost Srbije da je, zahvaljujući Vladi Srbije, Srbija, ponavljam, u neustavnom stanju.
Mnogo se pričalo i pisalo o Predlogu ovog zakona i mnogo se građanima Srbije objašnjavalo, obmanjivani su da je ovo jedan od zakona koji je naš put u Evropu, jedan od zakona na osnovu kojeg će mnogo više građana imati pasoše, na osnovu kojeg ćemo brže dobiti određene vizne olakšice, doći na belu šengensku listu itd.
Sada ću da objasnim i vama, poštovane kolege, a, pre svega, javnosti Srbije, da ništa od toga nije tačno.
Vizne olakšice koje nam obećava Tanja Miščević odnose se samo na političare i sportiste, na predstavnike vlasti, naravno, i na narodne poslanike, na sve nas ovde, na sve visoke državne funkcionere i sportiste.
Podsećam vas da svi mi već imamo ili možemo da imamo diplomatske pasoše, da možemo da dobijamo vizu kad god hoćemo i da idemo gde god hoćemo i da se to, naravno, maksimalno i koristi.
SRS se zalaže da se u ovom parlamentu donose zakoni za narod, a ne zakoni za elitu. Kada bude donet ovaj zakon, nijedan građanin Srbije koji do sada nije mogao da dobije vizu, neće moći ni sada da je dobije.
Inače, taj put u Evropu, o kojem vi govorite i za koji Boris Tadić kaže da će DS da se zalaže za njega po svaku cenu, a kada kaže - po svaku cenu, verovatno misli i po cenu Kosova i Metohije, ne treba da počinjete ovim zakonom, niti bilo kojim drugim zakonom koji samo opterećuje građane Srbije, već treba da krenete u otvaranje novih radnih mesta, treba da krenete u suzbijanje korupcije i kriminala. Tek posle toga će građani Srbije živeti lepše i bolje, tek posle toga će građani Srbije moći da razmišljaju i o putovanjima, i o vizama, i o pasošima itd.
Naravno, da ne budem pogrešno protumačena, nemamo mi ništa protiv da se donese zakon o putnim ispravama, ali ne ovakav. Čuli ste i čućete zbog čega ne ovakav. Nemamo ništa protiv povoljnosti i viznih olakšica, ali, ponavljam, želimo da se to odnosi na sve građane Srbije, a ne samo na nekakvu elitu, koju vi, čak, zakonima pokušavate da stvorite u Srbiji.
Tvrdim da donošenjem ovog zakona, rekoh malopre, nijedan građanin koji, inače, nije mogao dobiti vizu, neće dobiti vizu ni kada budemo imali ovaj zakon. Garantujem da Olivera Miletović ili bilo koji drugi prijatelj dr Vojislava Šešelja, ni kada usvojite ovaj zakon, neće moći dobiti holandsku vizu da obiđe dr Vojislava Šešelja, jer to nije stvar ni propisa, ni šengenskih viza, to je stvar antisrpske politike koja se vodi u mnogim zemljama Zapadne Evrope, u Americi nesporno, i koju, nažalost, podržavaju i određeni ljudi i grupacije iz vladajuće koalicije danas u Srbiji.
Reći ću nekoliko ključnih primedbi na samo neke članove Predloga zakona, jer je poslanička grupa SRS-a uložila određen broj amandmana.
Ministar nije tu. Mislim da bi usvajanjem ovih naših amandmana ovaj zakon bio, koliko-toliko, primenljiv, a bez usvajanja tih amandmana, verujte da ovaj zakon ne znači apsolutno ništa.
Videćete, živi bili, pa videli, za nekoliko meseci, zapamtite ovo što sada kažem, imaćemo izmene i dopune ovog zakona, zato što ćete u međuvremenu da shvatite, odnosno ljudi koji ga budu primenjivali će shvatiti da je u pitanju neprimenljiv zakon, pa ćete kroz te izmene i dopune prihvatiti ono što vam mi danas, kroz amandmane, predlažemo, zato što sebi nećete da dozvolite taj luksuz da prihvatite amandmane poslanika SRS-a.
Evo, reći ću nešto o članu 9. stavu 3. Predloga zakona, gde kažete da se diplomatski i službeni pasoš može izdati i članu uže porodice lica kome je izdat takav pasoš, koji s njim živi u zajedničkom domaćinstvu i, zamislite, s njim putuje u inostranstvo ili boravi u inostranstvu.
Ovaj deo ove rečenice - "putuje u inostranstvo", ovo je skandalozno. Znate, razumljivo je da ako neko ide u naše konzularno predstavništvo ili ambasadu, ostaje tamo više godina, onda i članovi porodice takvog lica imaju diplomatski pasoš, ali da za svaki put u inostranstvo bilo koga od nas član porodice dobija diplomatski pasoš, to je, ljudi, skandal. Pa, da li će onda u ovoj zemlji da postoji neka evidencija, da se zna ko su lica koja imaju pravo na diplomatski pasoš.
Znači, svako od nas ko ide na neki službeni put u inostranstvo, može za člana svoje porodice, po Predlogu ovog zakona, da dobije diplomatski pasoš. To je neprihvatljivo i naravno da smo tu intervenisali.
Kada je u pitanju rok važenja pasoša, predložili ste da se pasoš izdaje na pet godina. Mi mislimo da je to kratak rok, da pasoš treba da se izdaje na rok od 10 godina, iz prostog razloga, da građane Srbije ne izlažemo nepotrebnim troškovima u tako čestim periodima. Ali, zato imate član 20. gde kažete da se diplomatski i službeni pasoš izdaje sa rokom važenja od pet godina.
Ovo je nepotrebno, ovde treba jasno da stoji da se taj diplomatski ili službeni pasoš izdaje na rok u kome postoje uslovi iz člana 9. do 11, koji predviđaju ko i na koji način dobija diplomatski pasoš. Zašto bi neko 20 dana, recimo, pre isteka mandata na nekoj funkciji morao da uzima novi diplomatski pasoš, ako će još 20 dana biti, recimo, ambasador Srbije u nekoj od zemalja. Dakle, ovo je potpuno besmisleno i rekla bih da niste dovoljno razmišljali kada ste prevodili ovaj tekst.
U članu 30. se govori o prilozima uz zahtev za dobijanje putne isprave, pa ste na kraju stava 1. nabrojali šta sve treba priložiti, između ostalog, stavljaju se na uvid i druge javne isprave kojima se dokazuju podaci iz zahteva.
Mi iz SRS-a nikada ne prihvatamo ovako paušalne stavove, mi se zalažemo za jasne, koncizne zakonske odredbe, koje ne dozvoljavaju zloupotrebu niti široko tumačenje. Naravno, zakoni se donose da bi ih dobri pravnici tumačili na pravi način, ne samo da bi ih čitali, jer to onda nije suština, ali ne može se donositi zakon koji ima neku tako široku i neodređenu odrednicu - "kao i druge javne isprave".
Onda je, na osnovu takvog zakona, recimo, Aleksandar Karadžić proteran iz Srbije zato što je dobio ličnu kartu na osnovu dokumenata koja su mu tražena, ali, isto tako, kao i ovde, stoji "i druga".
Onda sada zavisi od nekog tamo službenika koja su to druga dokumenta. Takve stvari u zakonu, ni ovom, niti bilo kojem drugom, ne smeju da postoje.
Kada se govori o odbijanju zahteva za izdavanje putnih isprava, član 35. stav 1. tačka 3), rekli ste: "Organ kome je podnet zahtev za izdavanje putne isprave odbiće zahtev ako je licu koje traži izdavanje putne isprave, u skladu sa priznatim međunarodnim aktima, zabranjeno putovanje".
Svi poslanici SRS-a koji su govorili o ovome skrenuli su pažnju na ovu nedopustivu odredbu.
Mi, zaista, mislimo da je ovo izvor raznih zloupotreba, imamo iskustva iz prošlosti šta se sve, uostalom, i dan-danas, dešava na osnovu nekakvih tajnih i javnih lista.
Vi dobro znate da Srbi iz Republike Srpske Krajine ne smeju da pređu nijednu granicu zato što ne znaju gde ih čeka neki tajni spisak. To se, pogotovo, odnosi na ove buduće svedoke Haškog tribunala, s obzirom na to da je sada aktuelna akcija hvatanja ''svedoka''.
Bukvalno, tako se ponašaju haški istražitelji zato što nemaju svedoke za slučaj doktora Vojislava Šešelja, pa su sada krenuli diljem Srbije da ljude plaše, naravno, uz pomoć ovog našeg Specijalnog tužilaštva i Specijalnog tužioca.
Sinoć čujemo kako se Bruno Vekarić, u ime Tužilaštva, izjašnjava da oni nemaju veze sa slučajem Vojislava Šešelja u Hagu, kao da svi mi ne znamo da se upravo u Specijalnom tužilaštvu vode krivični postupci i ''Ovčara'', i ''Zvornik 1'', i ''Zvornik 2'', i ''Zvornik 3'', itd, samo da bi se napakovali nekakvi svedoci u slučaju dr Vojislava Šešelja.
Naravno, od toga nema ništa, ali mi ne želimo da na ovaj član intervenišemo, zato što ne želimo da građane Srbije dovodimo u neprijatnu situaciju zbog zakona koji mi donosimo.
Obaveza obaveštavanja o prestanku razloga za odbijanje zahteva i oduzimanje putne isprave regulisana je članom 39. stav 2, u kojem ste rekli da će se smatrati da su prestali razlozi za odbijanje zahteva ako nadležni sud, u roku od šest meseci od dana podnošenja zahteva, odnosno oduzimanja putne isprave, ne obnovi zahtev".
Ovo ovako ne može, ne možete ovo da dozvolite Brunu Vekariću ili onom Vukčeviću što hvata golubove pismonoše što nose poruke Ratku Mladiću, ne možete da na ovaj način regulišete ovu materiju da bi stvorili još veću nesigurnost. Mi srpski radikali se zalažemo za pravnu državu i pravnu sigurnost građana.
Znači, da ne bi to zloupotrebljavao, sud mora da reaguje u ovom roku.
Još jedna, kratka primedba, odnosi se na član 49 - dostavljanje podataka inostranim organima.
Naravno, vama je ovo uvek najvažnije, zato vas upozoravamo da morate prihvatiti naš amandman gde smo predvideli da o dostavljenim podacima nadležnim organima neke inostrane države o nekom licu morate odmah da obavestite to lice da je taj posao izvršen.
I, na kraju, pitanje za predsednika Vlade Republike Srbije Vojislava Koštunicu, ovo neka bude moje poslaničko pitanje, koliko ministara u sadašnjoj vladi ima pasoše nekih drugih država?

Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić, a zatim narodni poslanik Sulejman Spaho.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred sobom imamo još jedan zakon zbog koga ćemo, ako ga ne usvojimo, prema obrazloženju, navodno, negde kasniti, negde nas navodno, neće, primiti itd. Naša vlada zaboravlja da se nijedna država koja drži do sebe ne bi odrekla odredaba najvišeg pravnog akta u zemlji, Ustava.
Ustavni zakon je mrtvo slovo na papiru u Srbiji. Na dnevnom redu su zakoni o izboru, izgleda, nekog sitnog činovnika u Briselu, umesto da se donesu zakoni o vojsci, o predsedniku, da se izabere Ustavni sud, sudije Ustavnog suda, guverner Narodne banke itd. Ali, to neka služi onima koji vode ovu državu na čast.
Ovaj predlog zakona me podseća na Zakon o ličnoj karti kojim se bavio prethodni saziv Parlamenta. Znamo na kakvu je burnu reakciju naišao taj zakon i od strane poslanika SRS-a, ali i od javnosti, uključujući i Srpsku pravoslavnu crkvu.
Kao što znamo, uprkos zakonu koji je nalagao uvođenje bar kodova i čipova, od toga nije bilo ništa, jer se uredbom Vlade, bukvalno, premostio talas nezadovoljstva javnosti.
Iako su poslanici SRS-a ukazivali na sve mane predloženog zakona, pogotovo člana 8, ako se dobro sećam, upornost ministra da ne usvoji amandmane SRS-a kasnije mu se obila o glavu, pa su doneli uredbu koja je, faktički, obesmislila doneti zakon.
U ovom predlogu zakona takođe se pominju čipovi. Verovatno će se to opravdati nekom direktivom, međunarodnom obavezom i onim što je najvažnije - borbom protiv kriminala i terorizma.
Samo, zaboravljamo jednu činjenicu, u Engleskoj, u Španiji, u SAD, odavno su pasoši zaštićeni svim mogućim kodovima i čipovima, pa su se opet teroristi, jednostavno, ušetali u te zemlje i izveli terorističke akcije.
Znamo za 11. septembar, znamo za železničku stanicu u Madridu, znamo za londonski metro itd. Lica koja se bave kriminalom sasvim sigurno prate razvoj nauke i elektronike i verovatno će iznaći način da svemu ovome doskoče.
Koliko se god mi hvalili sigurnosnim sistemima, postoji verovatnoća da se u nekom datom momentu to i zloupotrebi.
Amandmani SRS-a, ali i ono što je prethodno govorio general Božidar Delić, upravo su pravac kako da dodatno zaštitimo naše građane. Osnovna zamerka ovom predlogu zakona je nedostatak konkretnog zakonskog rešenja o vrsti podataka koji će se naći u memoriji čipa, a o tome se govori u članu 25.
Dakle, to se ostavlja ministru, da donese neki podzakonski akt kojim će, po njemu znanim razlozima, nametnuti građanima da sebe identifikuju kroz podatke, možda, o političkoj pripadnosti strankama, o učešću u oružanim sukobima, statusu u društvu, eventualno, o činu Vojske, ako ga imaju, zatim, kroz podatke o ocu, dedi, o svemu i svačemu.
Ta proširena biografija može se smestiti na čip bez znanja imaoca putne isprave. To će, verovatno, kad-tad otići u Brisel, i to u paketu sa sva tri stepena zaštite, kako se ministar hvalio kada je donošen zakon o ličnoj karti u prethodnom mandatu.
Postoji li, možda, mogućnost praćenja lica koja poseduju ovakav dokument, sa čipom, pomoću nekog elektronskog sredstva? Mi to ne znamo jer ne znamo ni vrstu, ni oblik, ni proizvođača tih čipova. Ako je to moguće, onda se cela priča o slobodi kretanja, o pravu na sopstvenu privatnost, obesmišljava. Besmisleno je zbog toga jer vas neko, pritiskom na tastere, brojke vašeg matičnog broja, jednostavno, može locirati za tili čas.
Setimo se ponovo Zakona o ličnoj karti i obaveze da lica koja ih dobijaju moraju priložiti i izvode iz matičnih knjiga svojih roditelja, dakle informacije za kompletne dve generacije unazad. Neko će sve to imati kao na dlanu.
Prosto rečeno, neko će na lak način dobiti sliku Srbije unazad skoro 100 godina.
Gospodin ministar bi trebalo da zna da je general Božidar Delić, inače, veliki heroj iz rata 1999. godine, čovek pun iskustva o vođenju tajnih ratova protiv naše zemlje; zato bi vladajuća koalicija trebalo da usvoji ne samo amandmane koje je podneo gospodin general Božidar Delić, već i ostalih poslanika SRS-a.
Kada smo već kod čipova, red bi bio da nas neko iz Ministarstva obavesti šta bi sa onom opremom vrednom milione evra koju je njegov prethodnik kupio bez ikakvog tendera od, čini mi se, Nemaca, a oni će kasnije, kobajagi, da nam daju zaštitne kodove za izradu novih ličnih karata. Hoće li se ta oprema makar sada iskoristiti, da nam ne propadnu tolike pare, bačene još 2003. godine?
Pored svega ovoga, svesni smo da putne isprave moraju slediti ono što se nameće iz zemalja Evropske unije, iz sveta, u smislu oblika, kodova, čipova itd, ali moramo biti u funkciji zaštite svakog građanina Srbije.
On, pre svega, mora znati koji su njegovi lični podaci uneti u sadržinu biometrijskog čipa, kao i da se obavesti u slučaju da se ti podaci ustupaju na proveru ili se iz nekog drugog razloga prosleđuju službi strane države.
Na kraju, ne mogu a da ne pomenem, maločas je to koleginica Vjerica Radeta pomenula, nešto aktuelno u Srbiji, a ima veze i sa putnim ispravama, i sa zakonom o državljanstvu, o kome je bilo reči prošle nedelje. To je slučaj ekspresnog proterivanja sina Radovana Karadžića, Aleksandra Karadžića, iz Srbije, uz drakonsku zabranu ulaska u Srbiju od godinu dana.
Prosto neverovatno! Ovde smo imali priliku, još prošle nedelje, da vidimo kako se ministar i poslanici vladajuće koalicije ubiše dokazujući koliko imaju veliku brigu za Srbe van granica Srbije. Čovek je kriv što je neko od službenika iz državnog aparata, navodno, napravio grešku prilikom izdavanja lične karte.
Kao prvo, koliko ljudi u Srbiji uopšte nema ličnu kartu i da li se prema njima na ovakav način odnosi, da li ih na bestidni način proganjaju? Ovo je bilo gore nego kada se presretne neki ilegalni konvoj Iranaca preko naše zemlje. I prema njima se država ljudskije ponaša nego što je to bilo u ovom slučaju. Vidimo da iz Haga vlada princip kao kod ''gestapoa'' u Srbiji. Otac je u šumi, a ti mu pobi celu familiju. Tako i sada jurimo Karadžića, ne možemo da ga uhvatimo - rasturite mu porodicu i ostavite ga na ulici.
Sada vas, drage kolege, kao roditelj, pitam - kako biste se osećali da vam dete, teško operisano, ostane u bolnici sa fiksatorima, na intenzivnoj nezi, a vas da proteraju iz Srbije jer ste Srbin?

Reč ima narodni poslanik Sulejman Spaho, a zatim narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo poslanici, prelistavajući zakon o putnim ispravama, primetio sam nešto što nije logično, a to su i moje uvažene kolege pričale. Radi se o članu 35. tački 3. Član 35. glasi: "Organ kome je podnesen zahtev za izdavanje putne isprave rešenjem će odbiti zahtev, odnosno neće izdati putnu ispravu u sledećim slučajevima", a tačka 3. ovog zakona glasi: "Ako je licu koje traži izdavanje putne isprave u skladu sa priznatim međunarodnim aktima zabranjeno putovanje".
Nisam pravnik, ali ova odluka je suprotna međunarodnom pravu. Međunarodno pravo reguliše odnos među državama, ne odnosi se neposredno na pojedinca, tako da ova odluka predstavlja mogućnost političkog pritiska na Srbiju i njene građane. Takođe, ova odredba može da predstavlja alibi za Haški tribunal da po svojoj volji određuje i daje direktive vlastima u Srbiji o tome ko je podoban, a ko ne.
Ova odredba, takođe, može biti veoma važna i kada počne suđenje prof. dr Vojislavu Šešelju. Može se lako desiti da građani koji su na strani odbrane, u stvari, svedoci koji su od strane odbrane, ne dobiju putne isprave da putuju kao svedoci u Hag. Najverovatnije ćemo, kroz amandmane na ovaj član, popraviti sve ovo što nije dobro u ovom članu.
Pošto ministar nije tu, obratio bih se gospodinu koji ga zamenjuje. Radi se o tome da su mi se profesori pojedinih škola iz Loznice, pošto dolazim iz Loznice, obratili i zamolili da iznesem sve malverzacije direktora tih škola, viših škola, koji su članovi DSS-a. Sada ću da ih imenujem, pa ću vam objasniti o čemu se radi.
Gimnazija, direktor je Radislav Marinković, Srednja hemijska škola - Branivoj Pavlović, Osnovna škola "Vuk Karadžić" - Dobro Andrić, "Bambi" obdanište - Koviljka Radić, Muzička škola - Vesna Mitrović, svi članovi DS-a.
Na primer, daju firmi "Đuka boje" da kreči sve škole u Loznici. Taj Đunkić Milivoje je član Opštinskog odbora DSS-a i predsednik Izvršnog štaba DSS-a. Normalno, izbori idu, ovaj gospodin, Đunkić Milivoje je dobio posao, a ona razlika između cena ide DSS-u za izbore.
Najveće zlo je što je predsednik tog opštinskog odbora Mira Mitrović, koja već duže vreme utiče na ove direktore da baš tom čoveku i toj firmi daju posao, a protiv nje je podneta krivična prijava zbog zloupotrebe službenog položaja, tj. zapošljavala je svoje prijatelje, drugove partijske, bez konkursa.
Normalno, išao sam kod javnog tužioca, ali je to trenutno van akta, u stvari, sakriveno tamo gde treba, ali ćemo mi na sve načine, i Opštinski odbor SRS-a, i ja kao narodni poslanik, da proverimo o čemu se radi. Dobijam pretnje posle toga. Ne bojim se. Da se bojim, bio bih član DSS-a; ja sam srpski radikal i ponosim se, ne plašim se, jer mi je predsednik srpski heroj dr Vojislav Šešelj.