Reč ima narodni poslanik Željko Ivanji, a zatim narodni poslanik Dušan Bajatović.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, prošlo je vreme kada su ljude kvalifikovali za neku funkciju objavljeni radovi ili knjige, sada je vreme kada ljude kvalifikuju rezultati koje su ostvarili.
Ono što je najvažnije, to je da G17 plus i građani Srbije imaju potpuno poverenje u Radovana Jelašića. Ali, to poverenje mora svoju potvrdu dobiti i sutra, u saradnji NBS i Vlade Republike Srbije, jer bez pune i aktivne saradnje nosilaca fiskalnih vlasti, nijedan plan monetarne kontrole, usmeren na postizanje stabilnih novčanih tokova, ne može biti nikada uspešan.
Sveti cilj NBS jeste postizanje i održavanje stabilnosti cena, jer bez mudre monetarne politike, koja obezbeđuje nisku stopu inflacije, niko u ovoj državi ne može biti uspešan i niko ne može živeti od svog rada.
Neka je Vladi to uvek na pameti, ali neka je i izvozničkom lobiju jasno da zaradu mogu da steknu samo od kvalitetnog i konkurentnog proizvoda, a ne od slabog dinara.
I sada im poručujem da naš dinar nećemo dati. Mi smo na njega ponosni, posle mračnog perioda kada je nemačka marka bila sve, kada je dinar nesuvislo štampan kako bi marke bile izvučene iz džepova nas, koji smo bili sirotinja, sa ciljem da završe u džepu lopova, koji su održavali socijalni mir na taj način.
Danas, u 2007. godini, postavljam pitanje - da li smo obećali jednocifrenu inflaciju? Odgovor glasi - jesmo; inflacija je bila 5,9%. U 2007. godini će biti od tri do pet posto, u 2008. godini će biti od dva do četiri posto. To je obećanje koje dajemo ovom prilikom.
Kako smo uspeli u tome? Uspeli smo zato što smo vodili fiskalnu politiku koja je to omogućila, od PDV-a do fiskalizacije. To je vetar koji je Narodnoj banci Srbije omogućio da punim jedrima prođe kroz konstantne napade onih kriminalaca koji su zapravo bili nezadovoljni odlukama o oduzimanju dozvola za rad njihovih kvazibanaka, koje su bile mašine za pranje novca, kojima se stalno pokušavalo da se kupi Srbija.
To su pare kojima su kupovani poslanici i kupovana preduzeća, kupovani ljudi i kupovane političke stranke.
Obračunaćemo se sa kriminalom. Za koju nedelju, predaćemo ovde u Skupštini zakon koji će omogućiti zaplenu imovine kriminalcima. Izmenićemo Zakon o privatizaciji kako bi kriminalcima bilo onemogućeno da kupuju ono što smo krvavo stvarali godinama.
Zašto smo predložili Jelašića za guvernera Narodne banke? Zato što je referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije za samo devet meseci ove godine sa 20% pala na 9,5%, i to zahvaljujući niskom nivou inflacije, stabilnosti dinara na deviznom tržištu, stabilnom rastu privredne aktivnosti; zato što su devizne rezerve danas 13,59 milijardi dolara, a 2000. godine su bile 300 miliona dolara; zato što je prosečna neto zarada 2000. godine pokrivala prosečnu potrošačku korpu sa 33,7%, u 2006. godini sa 84,2%, a danas sa 97,7%.
Zato što je nivo devizne štednje danas 5,5 milijardi dolara, zato što je zatvoreno 30 kvazibanaka, a od 7.000 ljudi, koji je zbog toga ostao bez posla, danas radi 30.000; zato što je unapređen sektor osiguranja, uz učešće od 2% u bruto društvenom proizvodu i rast premija po glavi stanovnika sa 38 evra u 2004. godini na 65 evra u 2006. godini; zato što danas imamo sedam penzionih fondova.
Zato što Narodna banka vodi računa o građanima Srbije, preduzimajući mere koje omogućavaju nerealno zaduživanje građana i zato što pruža pomoć građanima u ostvarivanju njihovih prava, na taj način što je formirala poseban centar za zaštitu korisnika finansijskih usluga.
Zato smo predložili Jelašića za guvernera i zato mu građani Srbije daju još jedan mandat. Hvala.

Narodni poslanik Čedomir Jovanović, po Poslovniku.

Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po članu 101. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, stav 1, u kome se između ostalog kaže da pravo na reklamiranje povrede Poslovnika imam u slučaju pogrešnog protumačenog izlaganja poslanika.
Prethodni poslanik poslaničke grupe G17 plus je na maliciozan način prokomentarisao diskusiju poslanice LDP, gospođe Pešić.
Uopšte ne mislim da postoji potreba da branim gospođu Pešić od tako nekorektnog tumačenja njenog izlaganja, ali ću samo zbog javnosti Srbije reći da je gospođa Pešić citirala član 16. Zakona o Narodnoj banci Srbije, u kome se u stavu 2. kaže da za guvernera može biti birano lice koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, lice koje ima visoku stručnu spremu, odgovarajuće radno iskustvo u oblasti ekonomije, finansija i bankarstva i lice koje se istaklo kao stručnjak ili naučni radnik u tim oblastima.
Upravo citirajući član 16. Zakona o Narodnoj banci Srbije, gospođa Pešić je pružila još jedan argument u prilog raspravi koja je pokrenuta protiv naše volje i koja je direktna pozicija namere parlamentarne većine da ponižava Skupštinu Srbije i time krhku demokratiju u našem društvu.
Želeli smo da čujemo gospodina Jelašića ili ozbiljnog predstavnika gospodina Jelašića u raspravi u ovom parlamentu. Ne želimo da slušamo referate koje jedni čitaju, a drugi pišu. Upravo zbog toga ukazujemo na pogrešne i za nas neprihvatljive argumente koji prate celodnevnu raspravu o guverneru Jelašiću.
Da li je moguće razgovarati o izboru guvernera Narodne banke, a da se pri tom zaboravi jezik uvrede, koji je karakteristična za srpsku politiku, i da li, u nedostatku bilo kog drugog argumenta, zapravo ovde u parlamentu su počeli da žive argumenti koji su uništili reforme u Srbiji 2003. godine, isključivo zbog ambicije Mlađana Dinkića i stranke G17 plus da se, ne birajući sredstva, vrati na vlast.
Mislim da ste u međuvremenu i vi toga postali svesni i da se danas ne bi ponašali onako kako ste se ponašali 2003. godine, ali nažalost, tu cenu plaća Srbija u mnogo većoj meri nego jedna stranka ili bilo koji njen član.
Želimo da ova rasprava teče argumentovano i dali smo svoj doprinos upravo tome. Gospođa Pešić je citirala zakon koji su predlagači bili dužni da poštuju, pa da između ostalog, nama kao poslanicima i predstavnicima građana koji su za nas glasali, kažu kakav je to naučni doprinos kandidata za guvernera Radovana Jelašića.

Po Poslovniku, narodni poslanik Paja Momčilov.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram 104. član našeg Poslovnika, gde se kaže da se mora voditi računa o dostojanstvu Narodne skupštine.
Jedan od prethodnika je izašao i rekao ovoj skupštini da je prošlo vreme kada su ljude kvalifikovali radovi i knjige, već rezultati rada. Ova skupština neće sebi to dozvoliti, bar poslanici SRS, na ovako vulgarno govorenje i iznošenje stavova, u cilju odbrane nečega što je teško braniti.
Da se razumemo, knjiga i jedan rad ne može da se okvalifikuje nego da je to rezultat nekog rada. Vi taj rad možete ceniti ili da ne cenite, ali kada vam je ukazano da jedna ovako tanka biografija ne dolikuje jednom ovako uglednom mestu, onda budite bar malo dosledni pa pogledajte šta je u tom malom tekstu napisano: "i magistrirao finansije 1995. godine na Univerzitetu Ilinois u Čikagu." Magistrirati to je akademski stepen naučne titule, je l' tako?
Šta to znači kad neko magistrira? On se kvalifikovao da može naučnim metodom da posmatra pojave iz oblasti kojom se bavi.
Prema tome, nemojte pričati takve stvari. Ova skupština ceni one koji pišu knjige, koji imaju akademske titule i danas bez znanja nema ničega, a pogotovo nema bez stalnog usavršavanja tog znanja i permanentne edukacije.
Ko je lokomotiva koja vuče? Upravo nauka, naučnici. Lepo bi bilo da na ovakvu funkciju, kao u drugim zemljama razvijenog sveta, govorite da ste za evroatlantske integracije, stoje i akademske titule iza ljudi i ne mora da bude stotinu radova, ali desetinu stručnih radova. Samo toliko, da vam bude jasno šta mi radikali smatramo.

Reč ima poslanik Dušan Bajatović.

Poštovane kolege, gospodin Albijanić mi je uzeo deset sekundi na ispravljanje mikrofona, čisto da znate.
(Predsedavajući: Gospodine Bajatoviću, izvinjavam se, ponavljamo.)
Vi ste iz G17, u redu je. Šalim se, izvinjavam se za ovu opasku.
Hteo sam da počnem sa tim, kad čovek ovde dnevnopolitički govori, mogao bi da kaže - možda i nisam čovek, ja sam socijalista, nije ni važno.
Kad ovde čovek dnevnopolitički govori, onda bi trebalo za ovom govornicom da kaže sledeću stvar, što se vi bavite tom biografijom gospodina budućeg guvernera Narodne banke Srbije, i bivšeg guvernera, jer da je čovek napisao šta je sve radio ne bi se njime bavila Skupština nego verovatno Dragan Jočić. Prema tome, nije logično da tu piše sve šta je radio. Pa, zato što je ministar unutrašnjih poslova, ako neko ne zna.
S druge strane, opet narod kaže, zašto mu tražite sve te radove. Da biste bili ekspert veoma je važno da pre toga ništa niste radili i da imate, recimo, završen neki kurs. Pa, dobro, kursadžije ili tako nešto.
Ali, neću tako da govorim, postoji jedna mnogo ozbiljnija stvar. Mislim da je gospodin Jelašić, bez obzira što je učestvovao u mnogim stvarima, u stvari samo figura. Centralno pitanje, gospodo poslanici i gospođe poslanice, jeste čiji je kandidat Radovan Jelašić za guvernera Narodne banke? Vlade Republike Srbije? Nije.
Prošao je proceduru na Odboru za finansije, ali niko ozbiljan neće da ga brani. Gospoda iz G17 PLUS su ga branili, ali on je rekao da nije njihov član. Čiji je kandidat Jelašić? Jelašić je kandidat MMF za guvernera NBS.
Izvinjavam se gospodi iz vladajuće stranke što ne mogu da razdvojim ovde ulogu G17 od ostalih. Mene ne interesuje da li je njih ucenjivao Mlađan Dinkić ili ih nije ucenjivao.
Metodologija njihovog dogovaranja je očigledna. Kao što je svima poznata poslovica - možeš kako hoćeš, samo ne možeš dokle hoćeš.
Šta je danas MMF? MMF je danas jedna finansijski nesolventna institucija, koja je praktično proterana iz svih država, ponavljam, iz svih država u kojima je sprovodila tranzicione procese.
Gde god je radio MMF, tamo su reforme propale, gospodo. Onih koji su pobegli od uloge Međunarodnog fonda u svojoj državi, na primer Slovenija, ne daj bože da spominjemo Kinu jer se ne možemo meriti, ti imaju uspešnu i privatizaciju, i tranziciju, i uspešnu privredu danas.
Postoji jedno poslaničko pitanje koje bih hteo da postavim u okviru ovog svog izlaganja, a jeste - da li u NB zaista sede ljudi koji su predstavnici MMF u bilo kojoj formi? Mene interesuje da li ova nezavisna institucija vodi onu politiku koja odgovara Srbiji ili ne vodi onu politiku koja odgovara Srbiji. Prema tome, od toga treba poći.
Na osnovu Vašingtonskog sporazuma, šta je politika koju zagovara MMF? Liberalizacija, stabilizacija, privatizacija? O lopovskoj, burazerskoj ili već, ne znam kakvim sve imenima krštenoj, ili kakvim epitetima pridodavanim, privatizaciji svi smo ovde pričali. Ne samo što je ona socijalno nepravedna, nego je bila i ekonomski neefikasna i stvarno je stvorila elitu bogatih ljudi, za koje se postavlja pitanje da li oni mogu, treba da budu ekonomska elita Srbije.
Što se tiče stabilizacije, a kasnije ću pričati kako građani razumeju domete rada NBS, tačno je da je evro stabilan, ali je isto tačno da je evro potcenjen. Šta je istina? Istina je da danas u Srbiji zaista preveliku ulogu ima uvoznički lobi.
Nema ozbiljnog ekonomiste, nema veze kome i kojoj školi ekonomskoj pripada, koji vam neće reći da je u Srbiji stimulisan uvoz a destimulisan izvoz. Je li to ono što mi hoćemo? Ako ćete se braniti inflacijom u Miloševićevo vreme, teško da će vas građani razumeti.
Građani razumeju da projekat privatizacije i stabilizacije ima za rezultat milion nezaposlenih, da Srbija nije ekonomski efikasno društvo, da imamo 1,4 miliona penzionera koje vlast posmatra kao trošak. Hoćete dalje da pričamo o tome šta građani razumeju iz izveštaja koje vi podnosite u procentima, ciframa i gde se mi poredimo sa svetom, a daleko smo od sveta i po kulturi, i po tehnologiji i po proizvodima, a bojim se i po kvalitetu političke elite.
Prema tome, gospodo iz vlasti, pre svega se obraćam vama, ovde je teško razdvojiti da li je ovo rešenje gospode iz G17 ili vi svi ovo prihvatate.
Ako ćete sa 126 glasova ovo da prihvatite, onda morate prihvatiti i odgovornost za jedan takav potez.
Dalje, nikako ne mogu da se složim oko reformi bankarskog sistema. Neću ponavljati argumente koje su ovde dali neki drugi, ali ću izneti jednu tvrdnju. U ovu zemlju su, zahvaljujući malom cenzusu od pet miliona dolara, ušle samo one banke koje su se dogovorile sa vlašću. Tačno je iznela gospođa Jorgovanka Tabaković da su one izašle na 800 miliona evra.
Ali, šta to znači? To znači da nema ozbiljnih banaka. To znači da su formirani balkanski oligopoli. To znači da je NBS centralizovala bankarske poslove. To znači da će previše dugo vremena bankarske stope biti jako velike za privredu, a naročito za poljoprivredu potpuno destimulativne.
Jasno je zašto su oni išli na stanovništvo. Stanovništvo je željno svega. Dugo godina je vladalo ratno stanje. Posle toga DOS, narod osiromašio, opljačkan, sve je to u redu, ali sa čime ćemo pokrenuti privredu. Ova banka ne radi prema privredi.
Vi morate imati mehanizam da utičete na razbijanje bankarskih oligopola. To ne možete NIP, za koji se nadam da će biti razvojni a ne politički, a već sad sumnjam da će biti razvojni. To morate tako što imate domaće banke.
Šta je urađeno sa domaćim bankama. Ne samo što su na nakaradan i na krajnje sumnjiv način oterane u stečaj, a bilo bi zanimljivo da se pogledaju bilansni papiri tih banaka, nego je uništen mehanizam kojim bi naša država, ukoliko bi te banke bile u njenom posedu, mogla da utiče na kamatne stope.
Zaista se postavlja jedno pitanje i želeo bih da bude postavljeno i kao poslaničko. da li je tačno da, recimo, približno ovome, u Beogradskoj banci danas na računu postoji 11 milijardi dinara, da sa njim raspolaže neki pojedinac, po zahtevu ministra finansija ili nekog drugog ministra. Jedanaest milijardi dinara su jako velike pare za našu privredu, a voleo bih da se isto zna za bivšu Investicionu banku, pa i Jugobanku, Beobanku, kako god hoćete, da ne brojimo sve te banke.
Molim vas, neka to bude poslaničko pitanje. Možda ljudi zaista imaju odgovor zašto su te četiri banke upropašćene. Da li je moguće da sedam godina nije završen postupak stečaja ili je pre toga moguća politička volja da država prosto nema mehanizam, jer na taj način oni koji to rade imaju jasno objašnjenje zašto ne mogu na dobar način da intervenišu na finansijskom tržištu i da pomognu pre svega domaću privredu.
Isto se odnosi i na stepen zaštite domaće proizvodnje, ali pošto to u ovom momentu nije tema, zaista se postavlja pitanje da prilikom primene ovih preporuka koje dolaze iz EU mi možemo da zaštitimo, recimo, našeg poljoprivrednog proizvođača koji je izložen dampiranim proizvodima iz EU.
Ovde se postavlja i sledeće pitanje - zašto neke banke, poput Siti banke, Dojče banke, Frankfurtske banke, pa i neke dobre ruske banke, ne mogu da dobiju licencu? Zato što bi time bio poništen dogovor srpskih oligarha, političkih moćnika, od kojih mnogi sede u Vladi Republike Srbije, i malih banaka, da im ne spominjem imena, jer nemate kome drugom da se obratite, o bankarskim oligopolima, zato su kamatne stope u Srbiji tako visoke.
Moram da kažem i da sam veoma zadovoljan što ovde neki, koji su prodali ideje 5. oktobra ili ih izneverili, kako god hoće, danas jedni o drugima jako lepo pričaju, kako su to lopovi, kako su to kriminalci, kako su to međusobno suprotstavljene strane, iznose jedni o drugima prljav veš. Isto tako, hoću da pitam...
tako je, gospodine Todoroviću, zato sam i tražio da ovde sedi zapisničar iz Specijalnog suda i da postupa po službenoj dužnosti.
Recimo, samo jedan primer, zaista ne bih da vređam ženu, možda ona super radi, ali viceguverner se zove Ana Gligorijević, filolog. Molim vas, vodi samo tri sektora u NBS - Sektor za devizne poslove, međunarodnu saradnju, poslove trezora. Inače, od finansijske struke ima završen kurs u Vašingtonu, Institut MMF-a, tehnika finansijske analize i planiranja.
(Zoran Krasić, sa mesta: Na kom jeziku?)
To bi bilo na engleskom, gospodine Krasiću.
Inače, postoji jedna opravdana sumnja, kao što je bio slučaj i sa CEFTA-om, da je najvažnije da vi poznajete engleski ili možda neki drugi međunarodni jezik, iz prostog razloga što, šta se onda dešava - stigne vam ono što treba da uradite, vi to prevedete na srpski i saopštite našoj dragoj javnosti sve što treba.
Da ne bih i svojim kolegama uzimao previše vremena, nužno je što pre doneti zakon o Narodnoj banci, promeniti ova ovlašćenja guvernera, hitno da se napravi restitucija domaćeg bankarskog sistema. Oni su, naime, i Komercijalnu banku počeli da rasprodaju, o Vojvođanskoj banci neću ni da govorim, koja je trebalo da ostane da radi, sve one banke koje su bile domaće i trebalo da ostanu, oni su ih takođe privatizovali. Prema tome, nema mehanizma.
Mora se, gospodo, što pre napraviti domaća razvojna banka, sa pristojnim kapitalom, koja će uticati ne samo na kamatne stope, nego biti državni mehanizam za regulisanje kamatnih stopa u celini.
Imam jedan predlog za gospodina Jelašića. Pitali su me novinari - šta biste vi preporučili gospodinu Jelašiću, kada bude izabran, da uradi? Zaista imam preporuku - neka da ostavku.

Reč ima narodni poslanik Žarko Korać, po Poslovniku, a zatim Nadica Momirov, po Poslovniku.

Poštovani gospodine potpredsedniče, poštovani narodni poslanici, pozivam se na član 104.
Ovde je danas, nije ništa neuobičajeno, otvoreno pitanje načina kako se razgovara ovde u Skupštini i moram da kažem da je tumačenje da postavljanje pitanja o biografiji i ličnosti čoveka koji se bira za guvernera Narodne banke Srbije je protumačeno kao uvredljivo za Skupštinu, za javnost koja ovo gleda. Mislim da je to zaista pogrešno.
Guvernera Narodne banke Srbije bira Narodna skupština, što pokazuje ogroman značaj te funkcije.
Drugo, on se bira na period od pet godina, znači, znatno duže nego što se biraju poslanici, koji se teoretski biraju na četiri godine, što znači, ako bude izabran, on će sasvim sigurno biti guverner duže nego što je mandat ove skupštine.
Konačno, to mesto ima veoma važnu funkciju, ne samo u okviru monetarne politike jedne zemlje, nego uopšte ekonomskih tokova, pa čak i društvenih i političkih, i otvaranje tih pitanja je posao ove skupštine i njena dužnost.
Moram da kažem da nema nikakvih razloga da se bune pojedini i da ovako reaguju, potpuno neprimereno, pojedini poslanici iz stranke G17 plus, neka od pitanja koja su se ovde čula jesu otvorena u javnosti. To ne znači da svako pitanje koje je otvoreno u javnosti poslanik nužno mora da prenese ovde u skupštinsku salu i javno da postavi, ali neka može.
Ovde su postavljena dva pitanja. Jedno je da guverner nije dao uverljivo objašnjenje neke finansijske transakcije vezane za kupovinu njegove kuće, odnosno, radilo se o tome da li je plaćen adekvatan porez. Drugo, snosi li on moralnu odgovornost za činjenicu da je njegov viceguverner, izabran na njegov predlog, uhapšen, pritvoren, pušten i da se tu vodi jedan sudski proces.
Uzgred, taj čovek je, koliko znam, ispravite me ako grešim, neposredno pošto je pušten iz pritvora, bio savetnik u toj istoj banci, što je zaista jedinstven slučaj, ukoliko je ovo tačno.
Drugim rečima, radi se o instituciji, a ne o gospodinu Jelašiću. Završiću s time da čovek koji je više od 10 godina bio u Americi na čelu federalnih rezervi, gospodin Grinsman, svakako je bio najuticajnija ličnost u Americi kada se govorilo o monetarnoj politici i znam, kada je on govorio, cela Amerika je bukvalno čekala da vidi šta će on reći o projekciji njegove inflacije i ekonomskog razvoja SAD.
Mi ovde branimo, postavljanjem ovih pitanja, instituciji. Tačno je da je gospodin Jelašić danas kandidovan i da je on do sada bio guverner, ali naša je moralna obaveza da ova pitanja postavimo upravo zbog značaja ove funkcije. Molio bih, kada se ova pitanja postave, da nemamo kao kontrareakciju zaista uvrede i pitanja koja zaista nisu relevantna za ovu temu.
Vi ih postavite nekom drugom prilikom, niko vam ne oduzima to pravo. Ali sada, kada se ova pitanja otvaraju, u vašem je interesu da se pruži ubedljiv odgovor na ova pitanja.
Za kraj, ako je bilo postavljeno pitanje nekakvog poreza prilikom transakcije kuće, zaista je neobično da niko nije dao ubedljivo objašnjenje da li je to bila jedna zloupotreba ili se radilo o tome da su mediji nekorektno interpretirali. Zahvaljujem se i izvinjavam se što sam produžio.