Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 94 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 77 narodnih poslanika, odnosno da nije prisutna najmanje jedna trećina narodnih poslanika, zbog čega, saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, sednicu odlažem za jedan sat.
(Posle pauze)

Nastavljamo rad, dame i gospodo narodni poslanici.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 98 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Predrag Umičević, Vojislav Mihailović, Meho Omerović, Balint Pastor, Riza Halimi i Milan Vučković.
Nastavljamo rad o amandmanu na član 12. Da vas podsetim, na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Rajko Baralić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li predlagač želi reč?
Izvolite, reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u svakom slučaju, podržavam amandman SPS-a koji je podneo Rajko Baralić na član 12. zakona koji razmatramo.
Reč "saradnja" je neprimerena reč da se upotrebi u zakonu. Ona bi bila svojstvena u nekom ranijem periodu, u nekom samoupravnom dogovaranju, u funkcionisanju društveno-političke zajednice, međusobnih odnosa društveno-političkih organizacija, što je prošlo vreme.
U ovom članu ide, prvo, reč "saradnja", pa onda "prava i dužnosti predsednika Republike, Vlade itd.". Znači, ako neko od njih nije spreman da sarađuje, on će reći - znate, ovaj drugi nije hteo da sarađuje, pa ja ne mogu da poštujem svoja prava i dužnosti koja proizilaze iz Ustava, naročito iz člana 201.
Prema tome, mislim da takva jedna reč samo oslikava nezdravu situaciju koja postoji na relaciji DS i DSS, odnosno predsednika Republike i aktuelnog predsednika Vlade.
Drugo, ovde je trebalo da se kaže - čitajte Ustav, član koji reguliše ovu materiju treba da kaže - čitajte Ustav, u Ustavu piše šta treba da se radi. Ne vidim zašto to nije detaljno razrađeno, koja su prava i dužnosti predsednika Republike i predsednika Vlade, s tim što napominjem da je ovde izostavljen predsednik Narodne skupštine.
Gotovo je nepojmljivo da u ovom delu ne učestvuje, u toj saradnji, kako vi to kažete, i ostvarivanju prava i dužnosti, i predsednik Narodne skupštine, kada je reč npr. o vanrednom stanju i o ratnom stanju, kada Narodna skupština ne može da se sastane. On je, apsolutno, stavljen van ovog zakona, kao da ne postoji, a on je svakako važan u onom delu kada Narodna skupština ne može da se sastane. Praktično, ovaj deo zakona o Vladi je jedna improvizacija koja je na brzinu sročena.
Iz tih razloga, SPS podržava amandman Rajka Baralića i predlaže da se ta reč briše. Zahvaljujem.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Miletiću Mihajloviću.
Reč ima narodni poslanik, potpredsednik Skupštine, Nataša Jovanović. Izvolite.

Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podneo kolega Rajko Baralić treba prihvatiti zato što on na jedini mogući, Ustavom propisan način, u izmeni i dopuni Zakona o Vladi, uređuje odnos predsednika Republike i predsednika Vlade.
Naime, gospodin Baralić je tražio da se u postojećem predlogu člana 12. izbrišu reči – ''na saradnji''. Radi se o saradnji, odnosno intenciji Vlade da u odredbu Zakona uvrsti nešto što je zaista nepostojeća ustavna kategorija kada je odnos predsednika Republike i predsednika Vlade u pitanju, odnosno odnos predsednika Republike prema Vladi, jer Ustav Republike Srbije koji smo usvojili prošle godine jasno definiše koja su prava i obaveze predsednika Republike, ovog odlazećeg, Borisa Tadića, i budućeg, koji će biti gospodin Tomislav Nikolić, i predsednika Vlade, ma ko on da bude.
U ovom trenutku je to Vojislav Koštunica, ali to dugo potrajati neće.
Zašto vam ovo kažem? Ne znam koja vam je namera bila i ko vam je pisao ovaj član zakona, ali potpuno je besmisleno, jer ste, verovatno, pod uticajem svega onoga što vam se dešavalo unazad sedam godina.
Naime, pošto ste kao rogovi u vreći, uvek vas sastave u poslednjem trenutku, u danu "D", da ne bi radikali preuzeli vlast i odgovornost za bolje vođenje države, sada ste smislili da stavite u zakon nešto što će, navodno, da natera predsednika Republike i predsednika Vlade da sarađuju.
Samo ste još mogli da stavite - a sve to uz potpis i overu Džordža Buša, Havijera Solane i Olija Rena, jer bez njih ne možete ni da sastavite Vladu, bez njih nikako nisu mogli ni da, kako ste to voleli da kažete, kohabitiraju Tadić i, u prethodnoj vladi, Koštunica, odnosno da sada, u ovoj novoj konstelaciji snaga, sarađujete na bilo koji način.
Vi vršite vlast u državi, a naterani ste u dvadeset do dvanaest 15. maja da napravite Vladu, naravno, bez prisustva predsednika Republike. Predsednika Republike i predsednika Vlade viđamo zajedno na sednicama na kojima raspravljamo o Rezoluciji o Kosovu i Metohiji, o zauzimanju stava države prema najvitalnijem državnom i nacionalnom pitanju.
Vi ste članovi DS-a i DSS-a i imate, verovatno, neki od vas, kontakte, jedni sa predsednikom stranke Borisom Tadićem, znam sigurno da ih gospodin Milivojević ima, svakog dana je tu negde oko Predsedništva, viđa predsednika Tadića, razmenjuje s njim mišljenja i utvrđuje strateške poteze za vođenje državne politike, kao što i vi drugi, iz DSS-a, po svojoj prirodi, imate komunikaciju sa Vojislavom Koštunicom.
Recite mi, pošto znate kako su tanki ti odnosi i kako se oni intenzifikuju samo u određenim trenucima, i to baš pod moranje, jer i vi i čitava srpska javnost zna da postoji animozitet između Tadića i Koštunice, a i vi se između sebe ne podnosite baš najbolje, nego vam je slađa funkcija, fotelja, vršenje vlasti, kako mislite da će jedan član zakona da natera na saradnju dvojicu ljudi koji su potpuno suprotstavljeni?
Da stavite u član zakona da oni treba da sarađuju, a to je njihova ustavna obaveza, potpuno je besmisleno.
Zato je gospodin Baralić u pravu, to nije samo višak u rečenici, nego je nemoguće da se to na zakonski način uradi.

Izvinite, molim narodne poslanike da se umire. Imali smo sat duže pauzu. Umirite se da možemo da radimo. Hvala.

Oni su potpuno mirni, gospodine Mrkonjiću, samo razmišljaju glasno o onome što im govorim, jer i oni znaju da je to istina. Po ovim komentarima, koji su i meni korisni, mogu da zaključim da se narodni poslanici i jedne i druge stranke, i one koja ima predsednika, i one koja ima premijera, slažu s ovakvim mojim mišljenjem.
Zbog činjenice da su takvi animoziteti prisutni unazad sedam godina između, najpre Koštunice, koji je bio predsednik Savezne države, odnosno državne zajednice Srbija i Crna Gora, pa je i on, po prirodi svoje funkcije, morao da sarađuje i sa predsednikom Srbije, dolazimo u situaciju da nemamo predsednika Srbije, pa da v.d. funkciju vrši Nataša Mićić, pa je i ona sama rekla da nema saradnju sa predsednikom Koštunicom u to vreme. Onda, kasnije, izabrani predsednik Vlade Koštunica nema saradnju sa tada izabranim predsednikom Borisom Tadićem.
To nema nikakve veze sa zakonskim uređenjem tog odnosa. Lepo vam sve u Ustavu piše, šta su nadležnosti jednih, šta drugih, bespotrebno je da ih na to terate zakonom. To je sve stvar političke odluke i prirode političke stranke i ideologije koja ima predsednika ili premijera.
Nikakav zakon njih na to ne može da natera, samo mogu, kao što kažem, Buš, Oli Ren ili Havijer Solana, ili drugi mentori, koji su vam sve vreme nad glavom i koji njima dvojici govore šta treba da rade. Oni bi tako rado sarađivali da im ne dolaze ti uslovi sa strane, bi zbog svojih funkcija, ali ne bi zbog opšteg interesa države i naroda.
Prema tome, razmislite malo, ako krenete s ovakvim klauzulama i ugovornim obavezama između organa vlasti, izvršnih, i izabranog predsednika Vlade, izabranog predsednika Republike, dokle će to da nas dovede.
Imate ugovore između vas, kao koalicionih partnera, imate ugovore kao koalicija koja je sastavljena i skrpljena tako kao što jeste, kao i o podeli javnih preduzeća, upravnih odbora i ministarskih mesta, pa ste se, vidim, ovih dana nešto oko toga raspravljali i ponovo je aktuelizovana tema da je neko zaboravio neki princip, multi, da li tako beše.
Imate li vi dogovor u vezi s onim za šta ste preuzeli odgovornost - za vođenje države u narednom periodu? Nemate, a hoćete da naterate ugovorom predsednika države i predsednika Vlade da sarađuju, ne ugovorom u pravom smislu reči, nego jednim članom zakona. To je potpuno besmisleno.
Ako hoćete ozbiljnost u državi, ako hoćete da svaki izabrani organ vlasti ubuduće, od sada, pa ubuduće, poštuje ono što proističe iz slova Ustava, prihvatite amandman gospodina Rajka Baralića i time ćete na jedan sasvim normalan način, kakav propisuje Ustav Republike Srbije, bez ovih reči ''na saradnji'', da uredite šta treba da rade predsednik Vlade i predsednik države, a na šta ih obavezuje Ustav.
Ovako ćete da dovodite to u sumnju kod svakog građanina Srbije, i kod onog ko je glasao za vas, a, naravno, mi hoćemo da ih ubedimo da su pogrešili kada su poverovali u vašu nameru da vladate na osnovu Ustava. Ne, nego na osnovu zakona koji će da propiše da su oni obavezni da sarađuju, a pitanje je kako. Gledaju se preko nišana, ili jedan drugog psuju, kao komšinica preko plota.
Ne može tako da se vodi država. Ili će da poštuju Ustav i zakone i obaveze koje iz njih proističu, ili neka se povuku sa tih funkcija i neka kažu - ne podnosimo se, ne možemo da se gledamo, sve ovo radimo da bismo dalje harali i da bismo uništavali Srbiju. Draža nam je fotelja od državnih i nacionalnih interesa. Onda će građani da znaju s kim imaju posla.
Ako ne prihvatite amandman gospodina Baralića, kao i sve ovo što ste do sada radili, biće to zaista posebna poslastica u kampanji za izbor predsednika Republike, a naročito ćemo ovo i te kako da koristimo.
Tomislavu Nikoliću, budućem predsedniku Vlade iz SRS-a ne treba nikakva obaveza u zakonu, ni reči ''na saradnji'', da bi izvršavao Ustavom i zakonom propisane obaveze. Časno, moralno i pošteno, svaki srpski radikal, počev od Tome Nikolića, preko svih nas ostalih, radiće po Ustavu Republike Srbije i po volji naroda, kakva god ona bude bila. Hvala.

Zahvaljujem gospođici Nataši Jovanović.
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, po Poslovniku. Molim poslanike, još jedanput, za tišinu.

Zahvaljujem, gospodine Mrkonjiću. Javio sam se po Poslovniku o radu Narodne skupštine, član 225, stavovi 3. i 4, a u vezi sa članom 88. stav 2.
Član 88. stav 2. Poslovnika o radu Narodne skupštine kaže da predsednik Narodne skupštine, ukoliko na početku radnog dana nije prisutna jedna trećina narodnih poslanika, odlaže početak rada za jedan sat.
Uvaženi dame i gospodo narodni poslanici, svakog dana u različitim medijima piše da narodni poslanici, automatski se misli na sve narodne poslanike, nisu odgovorni i da ne rade svoj posao u skladu sa obavezama koje proističu iz onoga što podrazumeva Ustav, zakoni, njihov lični odnos prema radu Narodne skupštine.
Još jednom vas molim, vi ste, gospodo iz vladajuće koalicije, vlast. Da li ste vi u stanju da obezbedite jednu trećinu? To je 84 prisutnih narodnih poslanika na početku radnog dana. Ako jeste, jeste. Ako niste, samo nam pomognite da ova anatema o ukupnoj neodgovornosti narodnih poslanika Narodne skupštine Republike Srbije ne bude raspodeljena na sve narodne poslanike. Naš posao je da vi propadnete, da niste vlast, propadnete u smislu da ne vršite vlast. Vaš je posao da ne propadnete. Nemojte, molim vas, od nas očekivati da vam dajemo kvorum.
Mi smo bili ovde. Ako ne verujete, u MUP-u Republike Srbije, u prvoj sobi desno, a to se zove - operativni centar, nalazi se šest ovakvih ekrana koji prikazuju ono što snimaju kamere ovde, ispred zgrade Narodne skupštine. Tamo se tačno vidi ko uđe, kada uđe, kada izađe, a samo da znate, ono - samo vas gledamo, i dalje funkcioniše.
Dakle, u MUP-u, iz razloga bezbednosti narodnih poslanika i ove institucije, a želim da kažem da to nije pitanje tajnog praćenja ili ovog drugog, postoji video nadzor i tamo se vidi ko je došao, ko je ušao, koliko se ovde bavio, ko kod njega dolazi itd. Nema nikakvog smisla da nam onda ovde spočitavate kako nismo u stanju ovo ili ono, da trošimo vaše dragoceno vreme, obrazlažući, kako vi kažete, nesuvisle amandmane itd.
Mi ćemo i dalje raditi svoj posao. Od vas očekujemo da radite svoj posao. Ako to niste u stanju, raspišite izbore, sada je prilika, predsedničke, parlamentarne, lokalne, sve u paketu, pa da onda napravimo vlast kakva priliči državi Srbiji, a ne da vi to ovako, ''na mišiće'', svako jutro radite, da molite ljude da dođu i da oni stignu iz onih upravnih odbora.
Dobili smo odgovore, Administrativni odbor je dobio odgovore na pitanja kolike su apanaže, ali o tome ćemo drugi put. Biće mi zadovoljstvo da vas obavestim koliko vaše kolege apanažiraju u upravnim i nadzornim odborima, i sve to onako, mimogred, dok su još narodni poslanici. Hvala lepo.

Povodom Poslovnika se javila, prvo, narodni poslanik Milena Stanković, potom Vjerica Radeta.