Zahvaljujem narodnom poslaniku Draganu Todoroviću. Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, zamenik šefa poslaničke grupe SPS, pa potom dr Vladan Batić, po amandmanu. Izvol'te, gospodine Obradoviću.

Hvala, gospodine predsedavajući. Gospodine Markoviću, srećan put. Gospodin Marković ima druga posla, ali to nas poslanike neće sprečiti da kažemo o zakonu što treba.
Želeo sam reći da, ako gospodin Marković i malo drži do svoje profesije i do posla koji obavlja, onda bi bilo sasvim logično da prihvati ovaj amandman. Znam da on iz partijskih razloga to ne sme, jer bi ga to verovatno stajalo funkcije ministra u Vladi Republike Srbije.
Prihvatiti amandman Čede Jovanovića je jeres za vas iz DS-a ili bilo koga od stranaka opozicije zato što to za vas ima neke druge, partijske implikacije. Dobro znate da imate probleme po Srbiji sa stanovišta strukture partije, odnosa, kolebanja i slično, ali to mediji prećutkuju, a vi se trudite da ne pominjete. Zamislite šta bi tek bilo kada bi se čulo da je prihvaćen amandman Čedomira Jovanovića.
Međutim, ako ministar i Vlada ne mogu da prihvate amandman gospodina Jovanovića, onda je tu amandman gospodina Miletića Mihajlovića, koji je nešto kraći, ali je smisao isti. On, kao i ovaj amandman o kome govorimo, predviđa da predsednik države ne može biti predsednik stranke.
Bez obzira na ovu dilemu, koja se otvorila tokom prepodneva, da li je to stranačka ili privatna funkcija, moram reći da se, čak i kada bismo prihvatili ovu pretpostavku da je to neka privatna funkcija, nažalost, mora konstatovati da je dosadašnji predsednik Republike Srbije tu funkciju učinio javnom. Čak i da je ovo drugo, on ju je učinio javnom i dodatno je dao za pravo svima onima koji kažu da bi predsednik stranke, onog trenutka kad bude izabran za predsednika države, morao da podnese ostavku na tu funkciju i da taj posao obavlja u interesu Srbije.
Ovo govorim ne slučajno. U načelnoj raspravi o izboru predsednika Republike pomenuo sam nekoliko slučajeva kada je predsednik Republike vrlo svesno svoju državnu funkciju stavio u funkciju političke stranke na čijem je čelu. Išao je na partijsku slavu. I neka je išao na partijsku slavu, to je njegova partijska stvar, ali je problem što je o toj partijskoj slavi izveštavano u funkciji državnih poslova predsednika Republike. Sednice glavnog odbora, kojima je predsedavao, uvek su bile u funkciji državne funkcije koju je obavljao. Time nam je gospodin Tadić javno poručio da on svoju funkciju, pre svega, shvata kao vršenje partijske funkcije.
Nažalost, ali istinito, pokazalo se i prilikom javnih istupanja, da gospodin Tadić nije zastupao i iskazivao državno jedinstvo, kako to stoji u članu Ustava Republike Srbije koji se odnosi na ono što jeste institucija predsednika Republike. U članu 111. Ustava se kaže: "Predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije".
U protekle dve-tri godine videli smo da to državno jedinstvo nije državno jedinstvo, da je to ponašanje koje je uslovljeno potrebama DS-a. Treba se setiti više puta ponovljenih izjava gospodina Tadića da postoje dve Srbije, navodno jedna demokratska i druga nedemokratska, da postoje dve Srbije o različitim pitanjima. Time je gospodin Tadić u praksi pokazao da, kao predsednik stranke, ne izražava državno jedinstvo.
Predsednik stranke nije privatna funkcija, predsednik stranke je javna funkcija. Ona je učinjena javnom funkcijom, i to na više različitih načina.
Nas, članove SPS-a, prosto čudi smelost predlagača ovog zakona da javno kaže ono što cela Srbija zna, a što on ne bi trebalo reći. Jer, kada predlagač govori o zakonima, zakoni se tiču svih građana Republike Srbije i odnose se na sve građane Republike Srbije i frapantno je, ali istinito, to je pomenuo i moj kolega Rajko Baralić, da ministar u Vladi Republike Srbije javno kaže da je logično da zastupa interese DS-a. Čak i ako je logično, on to ne sme reći jer ti interesi DS-a moraju da budu utopljeni u interese ostalih građana Republike Srbije.
Ako predsednik Republike Srbije izražava državno jedinstvo, onda on izražava stavove građana Republike Srbije. Ako izražava interese DS-a, šta će mu onda Narodna kancelarija, da mu inicira predloge, sublimira mišljenja, uobličava ono što građani misle, da bude u kontaktu s građanima – šta će mu? Onda mu je dovoljan Glavni odbor DS-a, pa neka mu kažu šta treba i onda znamo da imamo predsednika DS-a koji je izabran za predsednika države i da na taj način shvata i obavlja ovu funkciju.
Ako je zakonodavac želeo da bude konsekventan, vezano za ovu temu, onda je trebalo da tu konsekventnost dokaže i u ovom predlogu zakona.
Podsetiću vas da smo mi skoro, pre nekoliko dana, imali raspravu o Ustavnom sudu. Tamo se kaže da sudije Ustavnog suda ne mogu obavljati javnu i profesionalnu delatnost. Onda je u jednom članu Zakona o Ustavnom sudu rečeno da se sudija Ustavnog suda razrešava ako postane član političke stranke. Znači, razrešava se, ne može obavljati tu dužnost.
Pazite, sudija Ustavnog suda je jedan od 15 pa ne može obavljati tu dužnost ako je član političke stranke, a predsednik je prvi u Srbiji, izabran od strane građana Republike Srbije, i za predlagača je logično da bude predsednik političke stranke. Što je mnogo, mnogo je.
Stvarno je mnogo, ali nažalost to pokazuje nešto drugo. To pokazuje jedan manir, koji je prethodnih godina bio uočljiv, da predstavnici tzv. demokratskih vrednosti jedno pričaju kada su u opoziciji, a drugo rade kada su na vlasti. Cela ona priča o transparentnosti, o demokratskim vrednostima, o tome šta će biti ''kada mi dođemo na vlast'', pokazala se potpuno drugačijom. Da ne širim temu jer, kada bi čovek ušao u ovu priču šta su sve radili, šta su pričali, a šta sad drugo rade, tu bismo ostali danima.
Pomenuli smo juče i te lokalne samouprave i to pozivanje na Ustav, ali samo u delu kada odgovara interesima vladajuće koalicije. Pozvali smo juče ministra da, primera radi, u ovih 11 opština, u kojima je uvedena prinudna uprava, formira opštinska veća u skladu sa Ustavom. Kada to uradi, onda ćemo mu verovati da poštuje Ustav. U suprotnom, mi vidimo da se Ustav krši.
Ovo je tek početak rasprave o zakonu o predsedniku Republike i juče smo u raspravi pokazali, u više primera, da se, u stvari, prave formulacije kojim će se Ustav suštinski kršiti.
Nama, poslanicima SPS-a, činilo se da oko ovog amandmana uopšte ne bi trebalo da bude neke velike diskusije. Logično je da predsednik Republike ne može biti šef političke stranke, ali je dobro što smo čuli ovo drugačije mišljenje, od strane predstavnika jedne stranke unutar te vladajuće koalicije, one stranke koja ima svog predsednika koji je sada trenutno šef države, jer oni pokazuju da im, u stvari, ništa nije sveto, samo da bi se partijski interesi ostvarili preko državnog aparata.
Ovo govorim ne slučajno. Videćete kada budemo govorili o Sekretarijatu, pa u tom kontekstu i o Narodnoj kancelariji, šta se sve preko Narodne kancelarije radilo da bi se obezbedili neki partijski interesi i ostvarili partijski ciljevi.
Predlog zakona je takav da pokazuje da predlagač zakona, u stvari, ni sam sebe ne poštuje, a kamoli ono što je izraz demokratske vrednosti u drugim državama na koje se tako često poziva.
Ako se ovaj amandman gospodina Jovanovića ne može prihvatiti iz partijskih razloga, mi ćemo vrlo brzo razgovarati o amandmanu gospodina Miletića Mihajlovića, mog partijskog druga, i onda ćemo dati priliku predlagaču da prihvati taj amandman i da jedno pitanje koje stvarno, da nije ovakve tvrdoglavosti predlagača, ne bi iziskivalo ni ovoliku raspravu, skinemo s dnevnog reda i da kažemo Srbiji: da, predsednik partije, onog trenutka kada je izabran za predsednika države, ne može više obavljati partijsku funkciju jer je to jedan od načina da izražava državno jedinstvo i da ispoštuje Ustav Republike Srbije, odnosno značaj i sadržaj institucije koju predstavlja. Hvala vam.

Zahvaljujem dr Žarku Obradoviću.
Reč ima narodni poslanik dr Vladan Batić, a onda više nema govornika. Radovan Radovanović? Dobro, hvala.
Izvol'te, gospodine Batiću.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, opet bih želeo da ukažem na sociološku dimenziju čitave ove priče.
Imali smo jednu vrlo čudnu konstataciju ministra da ga stvarni život ne zanima kada je u pitanju normiranje ove odredbe kojom se uređuje status predsednika Republike. Svaka pravna norma je nadgradnja nad realnim životom. Ona treba da uredi nešto što predstavlja realni život. O čemu se ovde zapravo radi? Radi se o nesvakidašnjoj primitivizaciji jednog društva, o koncentraciji moći, o akumulaciji moći u ličnosti jednog čoveka. U savremenim društvima to je nepojmljivo. Vraćamo se u rodovsku zajednicu, plemenski sistem, gde vrač radi šta god hoće. Znate zašto?
Imate paradoks na koji je ukazao gospodin Žarko Obradović. Ako je predsednik države, evo vam tog primera koji je vrlo plastičan, istovremeno predsednik političke stranke, onda imate situaciju koja je bila na dnevnom redu nedavno, da predsednik jedne političke stranke bira sudije Ustavnog suda, a te sudije Ustavnog suda ne mogu biti članovi političke stranke. Bira ih predsednik jedne političke stranke, a njima se ne dozvoljava da budu članovi bilo koje političke stranke. To je apsolutni nonsens.
Naravno da predsednik političke stranke ima dominantan uticaj kada se biraju ministri, članovi Vlade, članovi izvršnog dela vlasti iz njegove stranke. On odlučuje ko će biti ministar, on odlučuje ko će biti poslanici, i na taj način ima dominantan uticaj i na zakonodavnu vlast. Znači, predsednik Srbije koji može biti i predsednik stranke, i biće predsednik stranke, kako ste naumili, biće neko ko ima dominantan uticaj na zakonodavnu vlast, izvršnu vlast i na Ustavni sud. Pa, gde to ima? E, ima u Srbiji.
Čak je Milošević, u onim prvim godinama svoje vlasti nakon višestranačja, kad se nije uplašio da može otići sa funkcije, '90. godine zamrzao svoju funkciju. U vreme kad je Slobodan Milošević bio predsednik Srbije, zamrzao je funkciju predsednika SPS-a. I to je bio Borisav Jović.
To sad Putin kao izmišlja neku gimnastiku, pa neće da bude po ne znam koji put predsednik Rusije. Ovo mi veoma liči na Uga Čavesa, na Eva Moralasa, na Fidela Kastra. Vi ste ovde i demonstrirali svoju ljubav prema Fidelu Kastru. Liči na apsolutističke sisteme, ali šta je, u stvari, u pitanju?
Stvar je potpuno jasna. Zašto je drugi deo vladajuće većine prihvatio ovakvu odrednicu? Zato što bi jedino ovaj sadašnji predsednik Republike i predsednik stranke izabrao predsednika one druge stranke za premijera. To objašnjava sve i to je suština svega. Ne verujem da bi neki drugi predsednik DS-a predložio Koštunicu za premijera. Ne verujem da bi ga ni Đilas predložio.

Zahvaljujem dr Vladanu Batiću. Reč ima narodni poslanik Radovan Radovanović, pa potom Ivan Andrić, dva minuta.

Gospodine predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, predstavnici ministarstva, dame i gospodo, drugarice i drugovi, živeo je Dan republike. U nekima od nas i dan-danas živi, ali, evo, na današnji dan, umesto da sedim kod kuće s prijateljima uz dobru trpezu i proslavljam svoj praznik, ja moram da sedim u ovoj skupštini i raspravljam se s onima koji su umnogome doprineli da se ona država, koja ipak duboko čuči u meni, raspadne i da sve ode tamo gde niko od nas sanjao nije.
Izašao sam, pre svega, da kažem da je ovaj amandman, koji je podneo gospodin Čedomir Jovanović, a kaže da u članu 9. ovog zakona treba da se doda: ''Predsednik Republike ne može vršiti funkciju šefa političke stranke, niti bilo koju funkciju u političkoj stranci'', apsolutno prihvatljiv za Ligu socijaldemokrata Vojvodine i sigurno ćemo ga podržati. Mislim da je prihvatljiv za svaku stranku jer je dobro i za nju samu da njen lider ne bude i dalje na njenom čelu ako je na čelu države, a pogotovo je dobro za samu državu da neko ko je na njenom čelu ne vodi i stranku.
Ovde ne mislim na nekog konkretnog kandidata jer tvrdim da malo ko od nas može da izdrži, kada stavi na leđa broj 9, da ne pomisli: ja, pa bog. Takvi su bili i Josip Broz Tito, i Slobodan Milošević, i Vojislav Koštunica i Boris Tadić, pa i sam Tomislav Nikolić. Onih pet-šest dana, koliko je predsedavao ovom Narodnom skupštinom, nije našao za shodno da siđe sa čela SRS-a.
Da bih vam ilustrovao kako mi u Ligi socijaldemokrata Vojvodine gledamo na ovu funkciju, to se najbolje može prepoznati u radnoj verziji statuta AP Vojvodine koju smo, zajedno sa Savezom vojvođanskih Mađara, predložili ovih dana. Po tom predlogu statuta, ukoliko prođe, a nadamo se i svojski ćemo se truditi da to tako bude, AP Vojvodina će dobiti svog predsednika, a u samom statutu, i kasnije u svim odlukama koje budu usledile, insistiraćemo na tome da niko ne može biti predsednik AP Vojvodine koji je u isto vreme i predsednik bilo koje političke stranke.
Mada, nemojte pomisliti da ja poredim ove dve funkcije. Funkcija predsednika AP Vojvodine je čisto protokolarna funkcija, dok je funkcija predsednika Republike Srbije velika državnička funkcija, možda i najveća koju Republika Srbija ima.
Stoga apsolutno podržavam ovaj amandman koji je podneo gospodin Čedomir Jovanović. Hvala vam.

Po Poslovniku, reč je tražio narodni poslanik Aleksandar Martinović, pa potom narodni poslanik Vjerica Radeta, pa će se na amandman vratiti narodni poslanik Ivan Andrić, dva minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Mrkonjiću, ne znam kako vam je promaklo da smo mi, evo, upravo sada čuli jednu neverovatnu stvar – da će, po nekakvom nacrtu statuta AP Vojvodine, postojati funkcija koja se zove predsednik AP Vojvodine i kako će taj budući predsednik AP Vojvodine da bude vanstranačka ličnost.
Pozicija AP Vojvodine je jasno definisana Ustavom Republike Srbije i nema tog statuta AP Vojvodine koji može da predvidi nešto drugo osim onoga što piše u Ustavu Republike Srbije. Doduše, uopšte ne sumnjam da gospodi iz Lige socijaldemokrata Vojvodine zaista leži na srcu republika, samo ne znam koja. Ako im leži na srcu republika Vojvodina, moram odmah da im kažem da od tog posla nema ništa.
Vojvodina niti je ikada bila republika niti će biti, a pogotovo tu republiku Vojvodinu ne mogu da ostvare Liga socijaldemokrata Vojvodine i njeni politički partneri i saveznici jer je svima jasno i svi rezultati izbora pokazuju da je upravo srpska Vojvodina najjače uporište SRS-a.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Aleksandru Martinoviću. Reč ima Vjerica Radeta, poslanik SRS-a, takođe po Poslovniku, pa narodni poslanik Željko Tomić, takođe po Poslovniku, pa narodni poslanik Dušan Bajatović, takođe po Poslovniku, pa Aleksandar Martinović, ponovo po Poslovniku.

Kolega Radovanović je, očigledno, ne znam da li slučajno ili namerno, ali pobrkao temu dnevnog reda. Mi govorimo o Predlogu zakona o predsedniku Republike. Od 10.00 sati, skoro dva i po sata, govorimo o jednom amandmanu sa vrlo ozbiljnom i dobrom namerom da ubedimo ministra da prihvati amandman gospodina Čedomira Jovanovića ili ćemo u nastavku govoriti o amandmanu kolege iz SPS-a.
Što se nas tiče, potpuno je svejedno koji od ta dva amandmana da bude prihvaćen, ali suština je da govorimo o tome da predsednik Republike ne može da vrši stranačku funkciju, odnosno da ima bilo koju visoku funkciju u stranci.
Sve druge funkcije, kolega Radovanoviću, potpuno normalno proističu iz stranačkih funkcija. Nema potrebe da se ni predsednik Vlade, ni predsednik parlamenta, ni ministri u Vladi, odriču stranačkih funkcija. Upravo zato smo se borili i izborili za višestranački sistem, zato imamo predstavnike stranaka, zato se borimo za vlast, pa kada se izborimo (na izborima, naravno), onda se određene funkcije dodeljuju stranačkim, da li funkcionerima, da li samo članovima stranke, naravno, moguće je i ljudima koji nisu članovi stranke, koji mogu da odgovore poslovima koje neka funkcija traži.
Ali, u ovom kontekstu pominjati činjenicu da gospodin Tomislav Nikolić nije podneo ostavku na mesto, kako reče, predsednika stranke, potpuno je besmisleno. Prvo, za vašu informaciju, predsednik Srpske radikalne stranke je prof. dr Vojislav Šešelj. Gospodin Tomislav Nikolić je zamenik predsednika stranke i, naravno da, u odsustvu gospodina Šešelja, vodi stranku i tu nema ničeg spornog. Pogotovo nije bilo ničeg spornog ni tih nekoliko dana koliko je gospodin Tomislav Nikolić bio na funkciji predsednika parlamenta.
Nema nikakve veze, niti može da se dovede u kontekst ta vaša primedba. Očigledno je zlonamerna jer nikako ne može da se dovede u vezu s ovim o čemu mi govorimo, a govorimo, ponavljam, o predsedniku Republike i dva i po sata pokušavamo da objasnismo da predsednik Republike ne može da bude i stranački funkcioner, pogotovo ne predsednik stranke.
Nema ministra više, to ga očigledno i ne interesuje, a što se nas tiče, mi ćemo da nastavimo da govorimo i o ovom amandmanu i o ostalim amandmanima, ali vas molim, kolege, da ovu do sada zaista stručnu raspravu ne koristite za neka neprincipijelna prepucavanja, pogotovo ne za zlonamerna.
Možemo mi i tako, nije to nikakav problem. Možemo da koristimo Poslovnik, svi članovi Poslovnika nam stoje na raspolaganju, ali nije nam to namera. Namera nam je da zaista odgovorno raspravljamo o amandmanima na Zakon o predsedniku Republike.