Zahvaljujem, biće preneto predsednici Narodne skupštine.
Da li se povodom amandmana na naslov iznad člana 14. i član 14. još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podnela narodni poslanik Suzana Grubješić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Tomislav Ljubenović, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, podneo sam amandman da se u članu 14. stav 1. reči "istraživanje u oblasti nuklearne energije" brišu, jer strategija razvoja energetike ne predviđa nuklearna energetska postrojenja, koja su kompleksna i kojima treba posvetiti više pažnje i naučnog rada. Mislim da nismo dovoljno tehnološki zreli da se sa tim nosimo, a posebno nismo u mogućnosti da rešavamo pitanje nuklearnog otpada koje je planetarni problem jer samo dve zemlje u svetu, Finska i Švedska, imaju metodologiju bezbednog odlaganja otpada.
Mora se znati da je gradnja nuklearke veoma skupa, četiri do pet milijardi evra jedna elektrana, a Srbija ima potencijala za gradnju termoelektrana, hidroelektrana, korišćenje novih izvora energije i povećanje energetske efikasnosti.
Očigledno je da radi zadovoljenja energetskih potreba kod nas treba planirati slojeviti razvoj energetskih potencijala. Pre svega, treba sprovesti nacionalni program energetske efikasnosti na svim nivoima, iskoristiti postojeće i razviti prihvatljive potencijale u energetici uglja, hidroresursa u najkraćem roku, poštujući međunarodne nacionalne okvire očuvanja prirodne okoline. Treba uspostaviti program za uspostavljanje energetskih tehnologija, a na osnovu gasa i nuklearnih reaktora. U području nuklearne energije treba uspostaviti ekonomske, tehničke i socijalne preduslove za njenu implementaciju i pristupiti nekom konzorcijumu u svetu koji razvija nuklearne reaktore treće i četvrte generacije.
Srbija u ovom trenutku ima probleme jer ne raspolaže dovoljnim količinama električne energije. Smatram da je u ovom trenutku potrebna izgradnja novih elektroenergetskih objekata, termoelektrana i hidroelektrana. Potrebno je graditi nove izvore energije. Dakle, u narednih 30-40 godina nuklearke nam neće biti potrebne.
Međutim, u periodu posle toga opet ćemo se suočiti sa nedostatkom električne energije i u toj situaciji bi stanje na moratorijumu za izgradnju nuklearki bilo besmisleno, pogotovo što u mnogim zemljama sveta nuklearna energija postaje jedina alternativa. U našoj zemlji se i dalje vodi polemika da li je potrebno jedno takvo postrojenje ili ne.
Smatram da Srbija treba da se priprema za to, prvenstveno u smislu pripreme kadrova ne da bismo počeli sutra da gradimo nuklearnu elektranu, već da naučnici u Vinči dobiju vremena da istražuju, da bi se naučnim radom u ovoj struci i dalje bavili i unapređivali tehnologiju. Hvala.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Amandman na naslov iznad člana 15. i član 15. podneo je narodni poslanik Milovan Radovanović.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Milovan Radovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 15. Predloga zakona o ministarstvima.
Osnov za revolt poslanika SRS u vezi sa ovim Predlogom zakona o ministarstvima koji je podnela buduća skupštinska većina, koja se i u dosadašnjem radu iskazala kao takva, jeste to što sadašnja većina u Skupštini Srbije predlaže veći broj ministarstava nego što ih je bilo u dosadašnjem sazivu, a razlog je što treba da se zadovolje apetiti velikog broja ljudi u 19 stranaka u novoj skupštinskoj većini.
U amandmanu koji sam podneo na član 15. predviđeno je da se član 15. briše. Zbog čega? Naravno da nismo protiv Ministarstva prosvete, naravno da je potrebno da ova oblast bude regulisana odgovarajućim zakonima i da bude predviđeno ministarstvo za ovu oblast, ali smo protiv toga da se uvećava broj ministarstava. Zato smo predložili ovim amandmanom spajanje dva ministarstva, Ministarstva prosvete i Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj.
Kao poslaniku Srpske radikalne stranke meni je pripalo zadovoljstvo da obrazlažem opravdane razloge za podnošenje ovog amandmana posle brilijantnog izlaganja prof. dr Milete Poskurice, poslanika SRS, koji je malopre pred vama naveo veliki broj razloga za spajanje ova dva ministarstva u jedno ministarstvo.
Poslanici su u obrazloženju predloga ovog zakona naveli određene razloge kao opravdanje za podnošenje ovog predloga. Između ostalog, naveli su da je donošenje ovog zakona naročito važno za funkcionisanje Republike Srbije.
Kao poslanik Srpske radikalne stranke smatram da je vama, ili onome ko vas je usmerio, motiv za podnošenje ovog predloga zakona nastojanje da se udovolji onim strankama koje će činiti ili čine buduću skupštinsku većinu, kako bi one bolje funkcionisale.
Zašto to kažem? Prvo, zato što tako mislim, a upućujete me da tako mislim drugim delom ove rečenice, gde kažete "što nije ostvarivo u situaciji kada je još na snazi Zakon o ministarstvima iz 2007. godine". Zašto? Da li su u pitanju drugačija rešenja? Da li je drugačije određeno šta konkretna ministarstva u Vladi Republike Srbije treba da rade? Ne, u prethodnom sazivu bio je manji broj ministarstava, a ovim predlogom zakona predvideli ste veći broj ministarstava da biste udovoljili velikom broju stranaka i pojedincima u tim strankama da dođu do odgovarajućih mesta i funkcija u Vladi Republike Srbije.
Dalje, u razlozima ste naveli da će se usvajanjem Predloga zakona o ministarstvima po hitnom postupku ubrzati rad na zaštiti ljudskih i manjinskih prava. To ste naveli kao jedan od razloga za donošenje zakona po hitnom postupku. Takođe ste naveli da je neophodno postojanje posebnog ministarstva za ljudska i manjinska prava, da biste odmah posle toga podneli i povukli amandman kojim se ne predviđa posebno ministarstvo za manjinska i ljudska prava.
Naravno da je apsurd i posebno me čudi što ste uopšte podneli takav amandman kojim se ne predviđa postojanje ministarstva za ljudska i manjinska prava i kojim ste predvideli da se ovo ministarstvo spoji sa Ministarstvom pravde. Naravno, ima još razloga koje mi u SRS navodimo i kojima obrazlažemo potrebu da se ova dva ministarstva koja ste predložili u Predlogu zakona spoje.
Dalje, u obrazloženju zakona kažete da će se finansijska sredstva obezbediti u budžetu Republike Srbije. Ekonomisti su izračunali da su ta sredstva, zbog povećanja broja ministarstava, za oko 700 miliona evra veća u odnosu na prethodnu vladu, što je, morate da priznate, velika razlika. Taj novac bi, kako bi rekli ovi vaši novi koalicioni partneri iz SPS-a, koji se zalažu za socijalnu pravdu, valjalo usmeriti za zadovoljenje socijalne pravde - za javnu potrošnju, za prosvetu, za zdravstvo, penzijski fond, za ujednačavanje razlika, ne zbog jednakosti, nego i zbog socijalne pravde, kod one kategorije ljudi kojih je nažalost sve više i više, a koji nemaju ni osnovna sredstva za golo preživljavanje.
Naravno, mi u Srpskoj radikalnoj stranci smo predvideli ovim amandmanom, kao što sam naveo, da se ovo ministarstvo zove ministarstvo za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj. Ne bih posebno citirao odredbe člana 15. i člana 14, gde su navedena ovlašćenja, obaveze jednog i drugog ministarstva, samo ću da kažem vama poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije, a i javnosti, da ima razloga da se spoje ova dva ministarstva, ne samo zbog toga što regulišu sličnu ili približno sličnu oblast, nego i zbog velikih troškova koje biste uštedeli u narednom mandatnom periodu dok budete na vlasti.
Kadrovi koji su potrebni za nauku i tehnološki razvoj upravo proističu od osnovnog, preko srednjeg i visokog obrazovanja, i potrebno je da se to prati kroz normativnu delatnost odgovarajućim zakonima. To je još jedan razlog zbog čega predlažemo da se ova dva ministarstva spoje u jedno ministarstvo. To je zato što, naglašavam još jednom, postoji izuzetna povezanost između ove dve oblasti i delokruga rada ova dva ministarstva. To bi bilo funkcionalno i racionalno i dovelo bi do toga da naš obrazovni sistem bude jedinstven i objedinjen u jednu celinu po pitanju državne uprave i nadležnosti i brige za vođenje ove dve oblasti, što bi usmerilo odgovarajuće ljude, pre svega ministre, buduće ministre, i naravno budućeg predsednika Vlade da na jednom mestu sagleda sve potrebe i razloge za bolje funkcionisanje ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Naravno, u znatnoj meri bi se smanjili troškovi državne administracije, jer po ovom vašem predlogu imaćemo administraciju i u jednom i u drugom ministarstvu, a kada bi se objedinila ova dva ministarstva onda bi se ti troškovi za funkcionisanje državne administracije, državne uprave prepolovili, što nije tako malo.
Već sam rekao, ekonomisti su izračunali da povećavanjem broja ministarstava, da biste zadovoljili apetite pojedinih ljudi iz vaših koalicionih stranaka buduće vlade... Vi ste predvideli i veći broj potpredsednika Vlade, i nažalost, prekršili Ustav kada ste u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi pomenuli zamenika predsednika Vlade, što je protivustavno. Naveli ste da postoji prvi potpredsednik, što je takođe protivustavno; potpredsednik je predviđen Ustavom, što nije sporno, i njega određuje sama vlada, ali drugi potpredsednik ili peti, šta ja znam koliko ćete ih predvideti, to je protivustavno, kao što ste protivustavno predvideli tim zakonom da u Vladi postoji zamenik predsednika Vlade.
Ako budete izglasali ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, vi ćete prekršiti Ustav. Nažalost, to nije prvi put, to činite permanentno, samo je bitno da zadovoljite svoje ambicije, svoju političku volju i, naravno, mnogo privilegija i povlastica koje nose funkcije na koje su se usmerili pojedini ljudi iz buduće skupštinske većine.

Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov.

Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Ima reč narodni poslanik Paja Momčilov.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, ispred poslaničkog kluba SRS podneo sam amandman na član 17. Cilj tog amandmana je, u suštini, samo da se preciziraju i pojasne neke nedorečenosti u Predlogu zakona. Taj član 17. se odnosi na Ministarstvo zdravlja i logično je da ja kao lekar upućujem ovaj amandman.
Danas je 4. juli i čak bih mogao da počnem ovo izlaganje čestitanjem Dana nezavisnosti američkom narodu, ali američki vlastodršci ne dozvoljavaju mojoj zemlji da i ona uživa nezavisnost i to je tužna realnost. Četvrti juli je, a iz Ljiga nam pacijenti telefonom javljaju u poslanički klub kako ne mogu da dobiju lekove zato što nema recepata zbog nekih bar-kodova koji nisu doštampani već drugi dan. Četvrti juli je, a u najvećim porodilištima u Beogradu, u Višegradskoj ulici i u Narodnom frontu, trudnice nemaju nijedan analgetik. Porađaju se kao u srednjem veku već drugi i treći mesec, otkako traje nestašica leka "dolantina" koji se navodno preregistruje.
To je naša realnost sa kojom se mi suočavamo kad govorimo o zdravstvu. Rasprava u načelu o ovom zakonu o ministarstvima je možda pokazala nekoliko stvari koje su interesantne i kojih bi se ja dotakao na početku svog izlaganja.
Sve to bi se moglo najbolje iskazati stihovima Jove Jovanovića Zmaja koji je jednom kazao: "Nužda zakon menja, to je istina živa, ali bi bilo bolje da obratno biva". Tako je, izgleda, i sa ovim zakonom, njega nužda menja. Naime, šta ga menja? Moraju se zadovoljiti apetiti jedne pozamašne grupacije ljudi koji su željni da budu ministri.
Imali smo i racionalne predloge; čudno je da je kolega Batić povukao jedan racionalan predlog kako treba napraviti jeftinu vladu sa malim brojem ministarstava, ne znam šta bi bio motiv. Godine 2004. smo imali 17 ministarstava, pa smo 2007. imali 22 ministarstva, a sada 24. To je ono što je naša realnost. Realnost ovih izbora jeste da imamo reciklirani DOS, gde vodeća grupacija, mi njih u žargonu zovemo "žuti"... Izgleda da se "žuti" leče transfuzijom SPS-a, a njima je boja crvena. Upravo ovakva transfuzija treba da oživi tog mastodonta koji traje od 2000. godine. Videćemo, možda će i uspeti. Naravno, ako čovek sagleda šta je cilj održavanja ovoga u životu, u stvari, to je pokušaj da se uspostavi jedan totalitarni režim, jedna marionetska vlada. Ne bih obrazlagao zašto i kako.
Sada da pređem na sam član 17, da vas mnogo ne zamaram. Šta smo mi predložili? Ako se pogleda član 17, to je član 21. sadašnjeg zakona, on je u celosti prepisan. Od 2002. godine taj član se prepisuje, ne dodaje se ni zapeta ni crta i sada bi neko mislio - šta tu ima da se priča, zašto radikali zakeraju? Upravo zbog principa da moraju iskazi i pravne norme da budu jasne i precizne.
Vidite, pobraja se ovde na više od pola stranice šta sve spada u nadležnost Ministarstva zdravlja, pa se kaže da će učestvovati u pripremi i sprovođenju međunarodnih sporazuma o obaveznom socijalnom osiguranju. Mi kažemo da tu treba dodati: "u delu koji se odnosi na zdravstveno osiguranje", jer je jasno da je Ministarstvo nadležno za to. Mi predlažemo da se to precizira.
Dalje, kaže se u drugom delu da Ministarstvo brine o stručnom usavršavanju i specijalizaciji zdravstvenih radnika. Mi dodajemo: "i drugih radnika", ne samo zdravstvenih. Zašto? Medicina je danas multidisciplinarna nauka; danas imate i biologe koji tesno sarađuju sa nama lekarima, imate nuklearne fizičare; ako hoćete, imate i nešto što se zove zdravstveni menandžment, gde i te kako može ekonomista da nađe svoje mesto.
Prema tome, postoje programi u evropskim zemljama, da ne kažem i u drugim razvijenim zemljama sveta, gde postoje specijalizacije koje mogu uključivati i druge profile, a ne samo zdravstvene radnike. Mi dobronamerno predlažemo zakonopiscu da ne bude tvrdoglav, da bude evropski širok i da otvori mogućnost da Ministarstvo zdravlja, što čini i danas, bude i zakonom ovlašćeno da pravi specijalizacije i za druge profile, naravno, kada se tiče zdravstva.
Kada je u pitanju naša treća primedba, u Predlogu zakona kaže se da Ministarstvo zdravlja vrši redovnu kontrolu nad objektima, sanitarni nadzor na državnoj granici i druge poslove određene zakonom. Kada se govori o sanitarnom nadzoru, mi samo kažemo da treba precizirati i dodati: "nad prekograničnim prelaskom ljudi, prometom hrane i predmeta opšte upotrebe". Zašto bi ovo bilo potrebno? Ako kažete "sanitarni nadzor", nedovoljno je određeno.
Zašto mi insistiramo da se taksativno navede da vrši sanitarni nadzor prekograničnog prelaska ljudi, prometa hrane i predmeta opšte upotrebe? Zbog toga što je već pokušano da se zakonima uzme nadležnost Ministarstvu zdravlja upravo u kontroli hrane na granici, da se ta nadležnost da veterinarskoj službi, što do sada nikada nije bilo u zemlji Srbiji i što mi smatramo lošim rešenjem, ali nije mesto da sada obrazlažemo zbog čega je to loše.
Vidite, to su naši predlozi koje smo mi uputili ne zato da bismo opstruisali rad, ne zato da bismo pametovali, nego da bismo samo upotpunili ovaj zakonski predlog. Priprema se nova vlada, hvala Bogu, treba što pre da je dobijemo, ali što se tiče zdravstva čovek bi rekao - na zapadu ništa novo, imaćemo novog - starog ministra, i to je realnost.
Neću govoriti o situaciji kada je u pitanju zdravlje stanovništva u Srbiji; ona nije dobra, nije zadovoljavajuća. Zašto? Osnovni problem je što je biološki integritet nacije ugrožen; 30.000 građana nestaje sa tla zemlje Srbije svake godine, 30.000 ljudi više umre nego što se rodi. Mi biološki nestajemo. Da ne ulazim u analize, nije mesto i prilika za to, ali je u velikoj meri razlog što mi nemamo dobru preventivnu službu kojom bi trebalo da sprečimo glavni razlog ovog našeg odumiranja, a to su hronične nezarazne bolesti, na čelu sa kardiovaskularnim bolestima i rakom. Neću ulaziti sada u tu priču, nije prilika, mogao bi predsedavajući da me opomene da se držim tačke dnevnog reda. Ovo jeste, praktično, to.
Hoću da završim samo sa još par reči. Mi u Srpskoj radikalnoj stranci nismo zlopamtila. Kada me neko hvali onda prvo pomislim da se on šali, a ako mi uputi i neke reči kritike uvek se upitam da li je to baš tako i pokušavam da pronađem gde je u pravu. Mi poštujemo svačije mišljenje. Tako sam bio na sajtu jedne stranke, ne znam da li je opoziciona, da li je poziciona, ona je kameleonski nastrojena kada je u pitanju podrška budućoj vladi, radi se o LDP-u; tamo postoji blog te stranke, izvesni građanin Petar Luković je dao poduži članak, vrlo interesantan, koji sam smatrao da je možda vrlo koristan. Ne čujem da oni koriste to, mada su istakli to na svom sajtu.
Dao bih samo jedan citat. Zašto? Vrlo je poučan, jer nama često zameraju da smo mi okrenuti ka prošlosti i treba da gledamo u budućnost. Naša budućnost je ponedeljak, nova vlada.
Evo jednog citata koji je jako interesantan, možda je i upozoravajući. Naravno, tiče se Ministarstva zdravlja, zato i čitam. Ne idem van teme, nemojte da mislite da sam zalutao. "Svaka vlada u kojoj su Mlađan Dinkić i Tomica Milosavljević, a nema te vlade u poslednjih sedam godina u kojoj oni nisu bili, ima večiti problem sa ovom dvojicom žitkolikih gmizavaca sposobnih da sarađuju sa Đinđićem, malo sa Živkovićem, do jaja sa Koštunicom, a danas sa Tadićem i Dačićem. Kul, nema frke, sa svima može G17, mafijaški organizam koji se, kao u onim virusnim science fiction romanima, uselio u svako telo nesrećnog pacijenta koji je poverovao Mlađanu Dinkiću da ima samo jedan stan i neku siću od evra u banci. Suočeni sa metafizičkim problemom, ili će ostati u vlasti ili će se zaglaviti u zatvoru, sredine nema, Dinkić i njegov sluga Milosavljević bez problema su progutali Dačića, Mrkonjića, Obradovića, ministra prosveta Petra Škundrića...", onda ide jedan glagol koji ne bih citirao, samo bih rekao prvo slovo, "j... se Dinkiću za nauku i prosvetu, pod svojim skutom drži skijališta, šume, telekomunikacije, banke, zdravstvo, možemo da nabrajamo do sutra, prekosutra ili do iduće godine".
Time bih završio. Vidite, mi ne strančarimo, želimo da afirmišemo i mišljenje drugih, pogotovo kada bismo se možda mogli sa njima i složiti. Time završavam ovo svoje izlaganje. Ako postoji minimum dobre volje, predlažem da ipak usvojite ovo što predlažemo amandmanom.

Reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević. Po Poslovniku? Po amandmanu, izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, ne javljam se samo zbog povrede Poslovnika, neki put imam običaj da komentarišem neke amandmane. Mislim da ovaj amandman gospodina Paje Momčilova treba prihvatiti. Mislim da on stvarno vrlo precizno daje dopunu ovoga što je napisano u okviru nadležnosti Ministarstva zdravlja. To je prva stvar na koju se odnosi ovaj amandman, a to je da treba dodati reči "u delu koji se odnosi na zdravstveno osiguranje". Mislim da je to vrlo bitno, zato što je to nadležnost Ministarstva zdravlja.
Drugi deo ovog amandmana se odnosi na specijalizaciju i drugih radnika. Mislim da je gospodin Momčilov to vrlo lepo objasnio. Zdravstveni sistem jeste složeni sistem i unutar zdravstvenog sistema postoje drugi radnici, postoje zdravstveni saradnici. Zašto onemogućiti tim ljudima da idu na određeni vid specijalizacije i da steknu još više znanja i obrazovanja? Čini mi se da ih bez toga teramo iz zdravstvenog sistema.
Problem zdravstvenog sistema, koji prethodni i budući ministar nije rešio, jeste što je otprilike jedna trećina zdravstvenog sistema opterećena nemedicinskim radnicima.
Onaj ko se ozbiljno bavi zdravstvom u Kliničkom centru Srbije će naći, ako pogleda strukturu zaposlenih, da tu ima vajara, livaca, arheologa, etnologa. Dakle, tu nema čega nema. To je ono što opterećuje zdravstveni sistem.
Treći deo ovog amandmana odnosi se na sanitarni nadzor. Mislim da zdravstveni sistem, odnosno Ministarstvo zdravlja mora preuzeti tu ulogu nadzora nad transferom ljudi i robe preko granice. To ne može raditi Ministarstvo poljoprivrede; to je jedan predlog koji, čini mi se, ne može dati dobre rezultate bez aktivnog učešća Ministarstva zdravlja.
Ima još jedna stvar koju želim da kažem ovom prilikom. Da ne znam da u 21. veku, na putu ka EU, u Srbiji nema vakcina, pomislio bih da sanjam; da ne znam da u 21. veku, na putu ka EU, u desetak gradova u Srbiji kada građanin otvori slavinu iz te slavine iscuri nešto što nije za ljudsku upotrebu, mislio bih da sanjam. Ovako verujem, i u potpunosti sam ubeđen u to, da na Ministarstvo zdravlja postoji tapija. Verovatno će u šestom i sedmom mandatu gospodina Milosavljevića u Srbiji biti dovoljno vakcina; u osmom ili devetom mandatu gospodina Milosavljevića će u Srbiji biti zdrave vode za piće, a verovatno ćemo u 10. i 12. mandatu gospodina Milosavljevića imati potpuni uvid u transparentno trošenje novca iz zdravstvenog sistema.
Pitanje koje smo mi godinama postavljali gospodinu Milosavljeviću je – zašto nema onog tela na nivou Republike koje treba suštinski da vodi politiku zdravlja? Zašto nema izveštaja pred ovim domom o stanju zdravlja stanovništva Republike Srbije? Zašto ne postoje komore ili postoje komore u ovom ili onom obliku? Zašto postoje krivične prijave protiv predsednika jedne strukovne komore? Zašto se gospodin ministar nije obazirao na sve te dopise i na reakcije zdravstvenog odbora? Pri tom, moram podsetiti ovu skupštinu da je predsednik tog odbora bio član njegove stranke. Redovno je intervenisalo i taj pisani materijal dostavljalo Društvo lekara Vojvodine, a nikakvog odgovora nije bilo.
Na kraju, s obzirom na ovu raspravu od nekoliko dana i neke stvari koje su se ovde odvijale, kada se sažme sva priča i reakcije pozicije, to može da se svede na tri reči: neustavno, neodgovorno i bahato. Zašto neustavno? Zakon o Vladi. Zašto neodgovorno? Zato što se pojave amandmani koje napišu pozicija i opozicija; amandman opozicije se ne čita, skloni se, prihvati se amandman pozicije. Pri tom, taj amandman opozicije je predat nešto malo ranije.
Bahato. Zašto bahato? Zato što se sazove Zakonodavni odbor na kome su prisutni i poslanici opozicije i kada oni neće da daju kvorum traži se modalitet, traži se igra, pa se kaže da ne postoji kvorum.
Kada se poslanici opozicije koji su članovi tog odbora sklone da bi završavali neke druge poslove, na brzinu se saziva odbor, a da se pri tom selektivno obaveštavaju članovi opozicije. Dobro reče gospodin Momčilov, postoji jedna ambivalentna stranka tu, ali njihovi članovi odbora su obavešteni, a članovi odbora iz DSS, NS i SRS nisu bili obavešteni. Zato postoji bahatost.
Šta je cilj ovog ponašanja? Cilj ovog ponašanja je da Vlada praktično ne postoji, da je potrebna jedna slaba vlada, vlada koju neko drugi formira, koja će apsolutno biti potčinjena jednom čoveku - predsedniku Srbije.

Zahvaljujem gospodinu Dimitrijeviću. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na naslov iznad člana 18. i na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Jadranko Vuković.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Vuković.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 18. koji se odnosi na Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo. Predlažemo da se u naslovu iznad člana 18. i u članu 18. u nazivu Ministarstva brišu reči - i informaciono društvo.
Naime, dame i gospodo narodni poslanici, prateći rad i izbor ministarstava svima nam je jasno zapravo o čemu se ovde radi. Konkretno, u ovom slučaju predlažemo da se informaciono društvo izbaci iz ovog ministarstva zato što nema potrebe osnivati posebno ministarstvo i zato što se poslovi iz oblasti izgradnje informacionog društva mogu obavljati u okviru Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj.
Znači, ovde imamo dve kontradiktorne stvari: negde se nešto usitnjava, a negde se ukrupnjava. S druge strane, buduće Dinkićevo Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj obuhvata privredu i privredni razvoj, regionalni razvoj, unapređenje ekonomskih odnosa sa inostranstvom, strategiju i politiku razvoja turizma, zapošljavanje u zemlji i inostranstvu itd.
Znači, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da u danu za glasanje podržite ovaj amandman i da se informaciono društvo izbaci iz ovog člana. Hvala.