Reč ima gospodin Dobrislav Prelić, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, gospođo ministarka, malo ću o subvencijama.
Vi ste jednog momenta ovde rekli da niko nije rekao da će se odreći subvencija. Mislim da je ovo više nego ponižavajuće prema poljoprivrednicima Srbije. Subvencije za poljoprivredno zemljište od 120 evra po hektaru do izbora 11. maja su isplaćivani nedeljno. Imam precizan podatak da je zadnja subvencija isplaćena 15. maja. Govorim za opštinu Odžaci.
Samo pet dana posle izbora, znači isplaćene su subvencije poljoprivrednim proizvođačima, a niste hteli da kažete da je otkupljeno žito za 11 dinara od našeg poljoprivrednika i da je posle toga cena pšenice bila 25 dinara. Kad odbijemo tu subvenciju koju nije dobio poljoprivrednik, odnosno dobio je prošle godine, izvinjavam se, mnogi ove godine još nisu dobili, naš poljoprivrednik je po hektaru u minusu 600 evra.
Da vas pitam, šta je sa subvencijama za priplodne junice? Šta je sa subvencijama za tovnu junad? Šta je sa cenom kukuruza, koja je do juče bila 18 dinara a danas je ispod sedam dinara? Kukuruz u klipu je danas 4,50 dinara. Znači, deset tona kukuruza je 45.000 dinara. Naš seljak će u svakom slučaju ove zime ložiti kukuruz, nažalost, jer neće imati novaca da kupi ni ogrev, a ni da plati gas.
Mislim da apsolutno nije u redu što ste se na takav način obratili, ali mislim da je takođe ovo pitanje mnogo više za ministra poljoprivrede. Poslanici, verujem i opozicija, a SRS pogotovo, imaće šta da kažu gospodinu Draginu. Hvala vam.

Gospodin Markićević, po Poslovniku.

Poštovana predsednice, poštovani građani Srbije, pozivam se na član 226. Potrebno mi je jedno obaveštenje od vas, predsednice, na kojem sam insistirao pre nekoliko dana, ali pošto od državnih organa koje sam pozivao da daju odgovor nema reakcije, pa sam prinuđen da to pitanje ponovo postavim.
Želim da dobijem obaveštenje šta su spremni državni organi Republike Srbije da preduzmu povodom sramnog akta Vlade Crne Gore o priznavanju lažne države Kosova i Metohije? Mislim da sam prvi put postavio to pitanje pre sedam-osam dana. Nismo dobili nikakav odgovor ni na konferencijama za štampu, ni u nekim pisanim aktima, ni ovako drugarski, tako da sam shvatio da je ovo velika igra sa građanima Srbije, da Vlada Republike Srbije, njen premijer i predsednik ove države se u stvari slažu sa odlukom Vlade Republike Crne Gore i njenog predsednika Mila Đukanovića.
Moj osnovni motiv zašto sam ovde izašao jeste da apelujem na savest svih državnih organa, da se setimo čoveka koji zbog toga što je Srbiji udaren nož u leđa, kako je rekao ministar inostranih poslova naše države, štrajkuje glađu i već je ugrozio svoj život.
Tražim od vas kao predsednice da u ovom direktnom prenosu reagujete, pozivajući se i na vaše zanimanje, vi ste humanista, lekar, želim da uputim podršku Andriji Mandiću i, pre svega, njegovoj porodici, kojoj je najteže u ovom trenutku. Dakle, molim vas, u ime građana Srbije da reagujete na ovo što sam rekao. Hvala.

Zahvaljujem. Ministarstvo spoljnih poslova će biti u obavezi da nam odgovori i Vlada Republike Srbije. Mislim da rok od osam dana još nije prošao u kom je trebalo da stigne i zvanični odgovor, ali je vaš zahtev prosleđen i Vladi i Ministarstvu.
Narodni poslanik Jovan Nešović, kao predstavnik poslaničke grupe G17 plus. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajući, poštovana gospođo ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, kao što budžet tako i ove izmene i dopune Zakona o budžetu za 2008. godinu, odnosno kako mi to popularno zovemo rebalans budžeta za 2008. godinu, treba da doprinese onim ciljevima koje Vlada Republike Srbije postavila kako za 2008. godinu, tako i za naredni period.
Tri najvažnija cilja koja Vlada Republike Srbije ispred sebe postavila jeste dinamičan i stabilan rast privrede, rast zaposlenosti i standarda stanovništva i treći je ravnomerniji regionalni razvoj.
Ono što su pokazatelji do sada, odnosno prvih osam meseci 2008. godine i što je dobro kad pogledamo i ekonomsku krizu koja je prisutna u razvijenim zemljama sveta, razvijenim zemljama EU i u našem okruženju, da rast privredni je negde u Srbiji oko 7%. To je trend koji će u narednom periodu biti nastavljen i to je nešto što je u ovom trenutku veoma značajno.
Ono što je takođe veoma značajno, čini mi se, treba reći da plan prihoda u budžetu za 2008. godinu, odnosno u izmenama i dopunama ovog budžeta je na osnovu ostvarenih prihoda u prvih sedam meseci i plana Ministarstva šta će se dešavati do kraja 2008. godine.
Najvažnija stvar u tome jeste da će prihodovana strana budžeta biti za nekih 10,5 milijardi veća nego ono što je bilo planirano prvim, odnosno osnovnim nacrtom tog budžeta.
Čini mi se da je važno istaći i gde su to veći prihodi. Veći su prihodi od onih koji su planirani na dohodak građana u iznosu od četiri milijardi, na porez na dobit preduzeća dve milijarde, prihodi od PDV-a za 5,3 milijardi, prihodi od carina za devet milijardi i smanjeni su prihodi odnosno doprinosi po osnovu akciza otprilike u iznosu od devet milijardi.
Čini mi se da je veoma važno malo proanalizirati ovu prihodovnu stranu i razliku u odnosu na ono što je planirano. Prihodi od poreza na dohodak građana su posledica rasta plata, povećanja zaposlenosti i smanjenja sive ekonomije. Ako uporedite podatke za 2008. godinu i 2007. godinu, videćete da su ovi prihodi 20,4% veći otprilike nego što su u 2007. godini.
Ono što je veoma važno, to znači da mere ekonomske politike Vlade Republike Srbije, Ministarstva ekonomije, ranije ministarstva privrede i drugih ministarstava koje su bile vezane za start ap kredite, kredite za početnike, otpremninom do posla, sredstva za samozapošljavanje, kreditiranje privrede preko Fonda za razvoj, ulaganje u razvoj turizma, subvencija u poljoprivredi, daju rezultate.
Ako imate da je porez na Fond zarada dvadeset i nešto veći nego što je bio prethodne godine, onda je logično da u ovom rebalansu budžeta i sigurno u budžetu za 2009. godinu ovu politiku treba takođe nastaviti. Jedna stvar koja je takođe značajna, izvoz u prvih sedam meseci 2008. godine u odnosu na isti period prošle godine, povećan je za 21,7%. Loša strana jeste što je u istom periodu povećan i uvoz i to se vidi iz onog dela koji je vezan za carine, da su prihodi od carina povećani otprilike za devet milijardi.
Međutim, ima jedna dobra stvar u svemu ovome, kada se pogleda struktura uvoza Srbije, vidi se da se smanjuje učešće nematerijalnih potrošačkih dobara a povećava se udeo kapitalnih dobara, gde otprilike, čini mi se, dobru stavku drži oprema, a to bi značilo da ćemo u budućnosti u proizvodnji imati sigurno kvalitetniji proizvod, imaćemo veću produktivnost, a samim tim bićemo konkurentniji i to dugoročno može dovesti do povećanja izvoza, a to znači i smanjenja spoljnotrgovinskog deficita.
Rashodna strana budžeta planiranog u ovom jeste 16,54 milijarde dinara i najveća stavka u rashodnoj strani je obezbeđenje nedostajućih sredstava po Uredbi o vanrednom povećanju penzija od 10%, koja će se primenjivati od oktobra 2008. godine, uz istovremeno redovno usklađivanje penzija u stavu sa odredbama Zakona o PIO. Ta stavka i potrebe za realizaciju ovog plana su negde oko 12,7 milijardi.
Drugo veliko povećanje rashodne strane vezano je za par velikih nacionalnih značajnih projekata koji su iz oblasti saobraćajne infrastrukture i povećanja direktnih stranih investicija u automobilskoj industriji. I još jedna stavka je velika, to su subvencije u poljoprivredi. Što se tiče izgradnje nacionalne saobraćajne infrastrukture, tu se misli na autoput i obilaznicu oko Beograda. Za obilaznicu oko Beograda je predviđeno nekih 800 miliona dinara i očekuje se, kako je ministar za infrastrukturu izjavio, da 2. novembra bude pušten deo između Orlovače i Ostružnice, a to znači povezivanje Ibarske magistrale i autoputa prema Novom Sadu.
Drugi deo se odnosi na izgradnju autoputa od Niša prema Dimitrovgrada i od Leskovca prema Preševu, i u toku ove godine predviđeno je dodatnih 2,3 milijarde dinara.
Ono što je takođe važno i što treba naglasiti, u planu resornih ministarstava i Vlade Republike Srbije je da Koridor 10 treba da se završi do 2010. godine, i to jeste važno da se završi do 2012. godine, izvinjavam se. Dva su razloga za to, prvo - dobre saobraćajnice znači i veći protok saobraćanih sredstava, to znači veće prihode od putarine.
S druge strane, mi moramo da znamo da se paralelno sa našim Koridorom 10 pravi posebni koridor preko Mađarske, Rumunije i Bugarske. Ne budemo li mi završili dobru saobraćajnicu, imaćemo zbog toga da će se saobraćaj preusmeriti u tom pravcu, a to će zaista biti nedostatak sredstava koji će ići prema jednom našem javnom preduzeću, odnosno Putevima Srbije. Dobre su izjave resornih ministara da se polako završavaju pregovori sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i Svetskom bankom, kao i Vladom Grčke, da će se otprilike i ta finansijska konstrukcija za završetak Koridora 10 okončati i da ćemo mi do 2012. godine imati završetak Koridora 10.
Druga velika stavka jeste realizacija zajedničkog projekta između Fijata i Zastave i preko Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja za ovu stavku je izdvojeno 1,97 milijardi dinara. Ovo jeste nacionalni projekat, ovo je nešto što rešava ne samo pitanje automobilske industrije u jednom gradu, to je u ovom slučaju Kragujevac.
Ovo je nešto što jednostavno treba da bude primer kako država treba u narednom periodu treba na direktan način da pomogne privlačenju stranih investitora u Srbiju. Ovim parama i ovim ulaganjem, gde će država Srbija imati 33% vlasništva, rešićemo pitanja automobilske industrije u Kragujevcu, zaposlićemo 5 hiljada ljudi, što u preduzećima koja će se zajednički formirati, što u kooperantima koji će biti ne samo u Kragujevcu, nego će biti i u okolnim opštinama koje gravitiraju Kragujevcu. To jeste put kako da rešimo onaj drugi segment koji je u planu Vlade Republike Srbije, a to je povećanje zaposlenosti i standarda stanovništva.
Ono što je takođe značajno, država Srbija u ovom trenutku preko resornog ministarstva finansira 29 industrijskih zona po gradovima i opštinama u Srbiji. Pokazalo se to u zemljama koje su prošle tranziciju, Slovačka, Čehoslovačka i neke druge zemlje. Bez dobre infrastrukture, bez dobrog građevinskog zemljišta gde potencijalni investitori mogu graditi svoje proizvodne hale, nema privlačenja stranih investitora i mi zaista moramo da uradimo sve da jednostavno nastavimo ta ulaganja i da privučemo te strane investicije.
Kragujevac će sigurno biti zahvaljujući ovom projektu motorna snaga Šumadije i centralne Srbije, ali ne treba se samo bazirati na Kragujevcu. Važno je napraviti policentrični razvoj Srbije, a to znači da nam u Srbiji treba više Kragujevaca.
Što se tiče poslaničke grupe G17 plus, ona će podržati rebalans budžeta za 2008. godine i meni kao narodnom poslaniku je zadovoljstvo da pozovem sve druge poslanike da u danu za glasanje glasaju za ovaj rebalans budžeta. Hvala.

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Da li još neko želi reč?
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranje pretresa prijave za reč u pisanom obliku podneli narodni poslanici sledećih poslaničkih grupa: poslaničke grupe ZES, SRS, G17 plus, DSS-Vojislav Koštunica, Napred, Srbijo, LDP, SPS-PUPS, NS.
Dajem reč narodnoj poslanici Aleksandri Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospođo ministar, predstavnici Ministarstva i građani Srbije, pred nama se našao još jedan u nizu zakona koji čeka ovaj skupštinski saziv, ovog puta to je rebalans budžeta. Ako pođemo od tvrdnje da je budžet najznačajniji zakon kojim se ovaj parlament bavi, onda svakako stoji da je jednak po važnosti i rebalans budžeta koji je upravo pred nama.
Javnost Srbije, prateći iz dana u dana naše napore da donesemo zakone koji će im menjati svakodnevno život nabolje, baš onako kako im je u predizbornim kampanjama obećano, sagledava da su kampanje jedna, rad u parlamentu drugo, a njihov stvarni život nešto sasvim treće.
Oni nam zato poručuju da ne zaboravimo dve najznačajnije grupe koje su na neki način zapostavljene od strane ministarstava, pa čak i onih resornih. U ovom periodu koji je pred nama to su mladi i to su penzioneri. Obe ove grupacije su veoma brojne i obe su same po sebi veliko biračko telo, i jedinima i drugima se mnogi u kampanjama obraćaju, ali sada kada je vlast osvojena vladajuća većina nije pokazala mnogo osećanja za njihove probleme. Nije dobro da se stvori utisak da se i mladima i penzionerima, po onoj staroj narodnoj izreci - da jednom rukom, a da se sa dve uzme.
Kao i u ovom rebalansu nisu vidljivo i na adekvatan način zastupljeni interesi ove dve grupacije. Očekujem da će kroz prihvatanje konkretnih i vrlo razložnih amandmana, kako poslanika NS tako i poslanika drugih poslaničkih grupa, pokazati sluh i dobru volju da donesemo jedan dobar zakonski projekat.
Ministarstvo za omladinu i sport u ovom rebalansu budžeta je pokazalo potpuni nedostatak kreacije, ideja i interesovanja, kao da oblast kojom se resorno bavi i finansira se iz istog tog budžeta, ne postoji. Pitamo se kakvu mi mladi budućnost možemo da očekujemo, ako u našem ministarstvu ne postoje inicijative koje će nas stimulisati da nadograđujemo svoje kvalitete i da ih u ovoj zemlji trošimo. Ono što očekujemo od ove Vlade jeste šansa, dajte nam mogućnost da budemo važni činioci ovog društva, bilo da živimo na selu, u gradu ili prestonici.
Sportski rezultati naših reprezentativaca obavezuju nas da ih dostignemo na svim poljima. Mi mladi ćemo to da opravdamo. Samo nam dajte šansu.

Narodni poslanik Vesna Pešić, LDP.

Poštovana gospođo ministarka, poštovani narodni poslanici, htela sam da skrenem pažnju samo na nekoliko stari, da sam očekivala da ćete nam ukazati na važne probleme ovog budžeta i ovog rebalansa.
Međutim, vi ste se pozivali na ekonomsku nauku, da tu niste prekršili nikakvo pravilo, umesto što bi bilo mnogo-mnogo korisnije da smo zaista otvorili nekakve bitne probleme, o kojima ste vi sami govorili, pa moram da vam kažem da sam čitala i pratila vaše intervjue, na primer u "Danasu", gde ste vi veoma lepo objasnili da je do ovog rebalansa budžeta došlo zbog nerealnih obećanja za vreme izbora i da ste čak rekli da smo za 2008. godinu doneli loš budžet sa deficitom, a da sada donosimo još lošiji, zato što u stvari pravimo još jedan deficit ovim rebalansom.
To ste rekli u novinama, a ovde ste nam rekli da ste se držali pravila ekonomske nauke. Znate šta, možda zaista u ekonomskoj nauci piše da je dozvoljeno da deficit fiskalni ne bude više od 3%.
Svaki put kad se primenjuje tako neko pravilo, bilo bi u redu da se zapitate - zašto je došlo do ovog deficita? Vi ste to već u novinama odgovorili - zbog nerealnih obećanja koja su partije davale za vreme izborne kampanje.
Drugo, uvek je u pitanju nekakav kontekst. Da li je vreme da se više troši ili je vreme da se manje troši?
Tu ste takođe pokušali da nas ubeđujete šta kaže ekonomska nauka, a moram da vam kažem da je vrlo čudno da su vaše kolege potpuno različito ocenile ovaj momenat, nego što to vi ocenjujete i zato se pitam - otkud sada ta diskrepanca.
Kaže - rebalans budžeta koji je Vlada usvojila naišao je na oštre kritike ekonomskih stručnjaka koji smatraju - ovo sam skinula, samo da kažem izvor, sa sajta "B 92" - da nije uzeta u obzir kriza u svetskom finansijskom tržištu, inflacija i velika javna potrošnja.
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić - kod koga ste vi bili pre toga, znate njegova gledišta - upozorava da država ne sme da troši više nego što proizvodi. Da vidimo šta još dalje kaže. Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić kaže da prilikom usvajanja rebalansa budžeta Vlada nije poslušala preporuke Narodne banke i međunarodnih finansijskih institucija, da se uvedu restriktivne mere. Ubeđivali ste nas u suprotno.
Ukazujem vam da su ovo takođe neki stručnjaci, koji kažu da je trebalo da budete restriktivni i da se mnogi protive ovakvom jednom rebalansu zato što se povećava javna potrošnja.
Prošli put ste pomenuli - niste vi za to krivi, niste tad bili ministar, niste čak ni odgovorni, ali mi smo kod donošenja budžeta za 2008. godinu istakli zašto idemo u deficit, da ne govorim o drugim problemima - koliko je zemlja zadužena, 500 milijardi, koliko više trošimo, kolko nam je spoljno zaduženje, tekući bilansi.
Hajde da ne pominjemo, te cifre su ovde već bile pomenute, ali tada smo konstatovali ovde da je do deficita za 2008. godinu došlo zato što su za 32% bile povećane plate u državnim službama. Ako to znamo, da li po ekonomskoj nauci treba da se povećavaju plate u državnim službama i da se zbog toga ide u deficit? Sada iz istih, verujemo sličnih razloga, takođe se ide u deficit. Ide se zbog subvencija.
Ne znam da li možemo da subvenciramo železnici ovoliku sumu koju ste vi dali, znam da železnica inače jeste u veoma lošem stanju, ali da li možemo da subvenciramo jednog čoveka, gospodina Šarančića, koji treba da dobije, kao direktor, taj novac, koji je pravio vrlo netransparentne porudžbine oko onih vagona, gde smo se svi danima zabavljali na televiziji, da je bila jedna velika korupcija, znači, taj isti čovek treba da koristi vaše subvencija.
Drugim rečima, ili ćemo se držati ekonomske nauke, pa reći da nije dobro što je došlo do ovog rebalansa, da trošimo više jer je javna potrošnja velika.
Vidite, gospodin Dinkić takođe to kaže. Kaže - uvek je zdravije, naročito kada su penzije u pitanju, jer ovde imamo 150 miliona za penzije, kaže - uvek je mnogo zdravije da se otvaraju nova radna mesta. Kada je reč o penzijama, vi ovde predviđate 150 miliona za penzije, za ovo jednokratno povećanje, a naravno da penzije zavise od broja zaposlenih. Vrlo malom projekcijom predviđate, samo 0,80 porast zaposlenosti, a znamo da na jednog zaposlenog dolazi jedan penzioner.
Umesto da se planira povećanje zaposlenosti, ono se minimalno planira. Tu neće moći da se popravlja, a da se budžet neprekidno troši na to povećanje nije uopšte normalno. Nijedna ekonomska nauka ne može to da potvrdi. Moram da kažem da, ako bih čitala dalje što gospodin Dinkić kaže, da ne treba otvarati nova radna mesta, ne ići u tekuću ličnu potrošnju koja, na prvi pogled, donosi lični boljitak građana, ali suštinski, kaže on, obezbedi se kroz inflaciju. Ne vredi povećavanje penzija izvan trenutnih granica mogućnosti naše privrede, jer će se ona istopiti. Bolje da uložimo u infrastrukturu i velike investicije, da zaposlimo ljude itd.
Vi u istoj Vladi imate dva različita aršina. Ovim završavam. Imamo neke ljude koji se čas bave ekonomskom naukom, pa nam onda kažu da ne treba podizati penzije. Razumem da to zavisi od broja zaposlenih i od drugih ekonomskih faktora. U jednom trenutku se pozivamo na liberalnu ekonomiju, pa onda kažemo - ne bi trebalo podizati penzije, ali sa druge strane mogu da vam pokažem u budžetu da je Vlada neviđeno rasipnička.
Isti taj gospodin Dinkić, koji kaže ovo o penzijama, da li je normalno da neko ima šest državnih sekretara, da ima 11 pomoćnika i da ima 13 savetnika? Da li vi na Vladi raspravljate o tome? Da li je to normalno? Da li je to negde propisano? Da li ste ikada pogledali, kada putuju naši ministri, kada putuju naši direktori javnih preduzeća, da li ste pogledali u kojim hotelima oni odsedaju? Oni odsedaju u hotelima od hiljadu i po evra za noć, u Dorčesteru u Londonu. Oni izazivaju nepoverenje kod poslovnih partnera zato što su suviše veliki rasipnici.
Ako pogledate to, da ima šest državnih sekretara, sekretarice, automobili, kabineti, a onda pogledate, imate četiri potpredsednika. Jedan potpredsednik u prošloj Vladi, gospodin Đelić, imao je 36 službenika. Sada imamo još tri potpredsednika koji imaju svoja posebna ministarstva, a svako od njih je povećao i prostorije i službenike za jednu istu stvar. Npr. gospodin Dačić je potpredsednik i zamenik za bezbednost. Povećao je svoje službenike samo tu za 22. Zašto? Isto je to uradio i gospodin Dinkić koji ima ogromno ministarstvo, u tom delu je povećao svoj kabinet kao potpredsednik za isto pitanje, znači, on je ministar za ekonomiju i regionalni razvoj, a povećao je za 22.
Znači, sada imamo 77 ljudi koji rade samo za potpredsednike, plus njihove prostorije, plus novi šoferi. Ne znam šta više da vam kažem. Šta kaže ekonomska nauka na to? Vređa me da, sem ekonomske nauke, gospođo ministarka, postoji nekakav moral, ako mi za 10% povećavamo penzije, a znamo da je došlo do toga zato što ljudi stvarno nemaju, i to nije u skladu sa ekonomskom naukom, slažem se da to povećanje nije u skladu sa ekonomskom naukom, s obzirom na sve ove druge indikatore koje imamo.
Ali, kako je ovo u skladu sa naukom, jer vidim da vaši naučnici, pogotovo savetnici koji su plaćeni od strane ministara, da idu za makroekonomsku politiku, da pričaju po televiziji šta je ispravno, a šta nije, a onda kada dođu oni sami u pitanje, onda su oni neviđene trošadžije.
Recimo, preporučila bih vam da pregledate ta silna ministarstva. Nema nijedno ministarstvo koje je ispod četiri milijarde dinara, najjeftinije. Recimo, Ministarstvo za ljudska prava - četiri državna sekretara. Vama svaka čast, imate samo dva. Pogledajte, zašto ministar za manjinska pitanja ima četiri državna sekretara? Odakle to?
Govorim vam o tome, kad govorite o ekonomskoj nauci, da rasprostranite tu ekonomsku nauku na sve delove te privrede, pa da vidimo da li je dobro da se ponašamo ovako nemoralno rasipnički, što budžet može da pokaže takoreći na svakom koraku šta se radi.
Ako 150 miliona treba za penzije, ovo što smo mi videli, samo za proviziju za ovog posrednika se daje blizu 40 miliona, onda stvarno na šta to liči? Samo kada bi se sabrale te provizije, kada bi vaša vlada jednom sela i videla koliko ode na to, mislim da ste rekli da je to oko 6%, ali sa subvencijama.
Ne znam da li ste ikad sabrali da, kada biste ukinuli, recimo, šta će vam NIP, šta će vam to ministarstvo? Što lepo ne postavite na Vladu i odmah, kao jedan dobar ekonomski stručnjak, ukinete to ministarstvo? Imamo budžet, šta će nam još jedan budžet? Gde ste videli neku državu gde postoje dva budžeta?
Predlažem vam da što pre sednete na Vladu i da ukinete Ministarstvo vera, NIP-a, dijaspore i sva ta trošadžijska ministarstva koja ničemu ne služe i da vidimo gde možemo da raspodelimo ta sredstva za ono što je možda korisno, a ne za beskorisne stvari, da imamo investicije od kojih možemo da zaposlimo ljude, a ne da trošimo na ovako bezobrazan način, kao što vi predlažete ovim budžetom. Hvala.