Narodni poslanik Zoran Krasić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Ja sam stvarno zaprepašćen.
Gospođo, da ste izašli i da ste bilo šta drugo rekli donekle bih mogao da prihvatim, ali ovo što ste sad rekli, malopre, to je stvarno neprihvatljivo. Vi prosto ne poštujete elementarnu logiku. Molim vas, ovde postoji nekoliko propisa koji regulišu ovu oblast. Postoji set poreskih propisa, porez na dohodak građana, porez na dobit preduzeća itd. i postoji Zakon o plaćanju doprinosa.
Sad ću da vam pročitam šta piše u tom vašem zakonu, ''dosmanlijskom'', meni je to sasvim svejedno, od 25. januara 2001. godine do danas ko god da je sedeo tamo, to je ''dosmanlija'', u svim varijantama.
Molim vas, Zakon koji reguliše plaćanje doprinosa za obavezno osiguranje, član 65. kaže – u pogledu utvrđivanja naplate i povraćaja doprinosa, pravnih lekova, kamate, kaznenih odredbi i drugih pitanja koja nisu uređena ovim zakonom i za odredbe koje se odnose na poreska oslobađanja, olakšice i otpis, primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona koje uređuju porez na dohodak građana.
Molim vas, ova materija je regulisana. Uvek se u Srbiji nastrada kada demokrate žele da učine nešto dobro. Kad god ste vi rekli nešto dobro hoćemo da uradimo građanima, kraj, tu više trava ne niče. Zašto ove propise ne primenjujete za postojeću situaciju? Zašto niste napravili analizu? Možda je stopa velika, treba da se smanji. Šta je u poslovnom ambijentu opasno pa ovi troškovi poslovanja ne mogu da se isplaćuju? Zašto niste uzeli nešto drugo? Ne, vi ste uzeli ovo da bi opet prevarili neke. Ne kažem, vi biste prividno da stvorite neki utisak da ste nešto uradili, ali šta će da se desi ako za tri meseca ovaj ko je dobio neku olakšicu, oslobađanje, ne može da servisira tekuće obaveze? Onda, sve ovo što mu priznajete ovim zakonom ne važi. Opet prevara. Prevara je prevara, da li je demokratska, da li je ova ili ona, ali je prevara. Kad je demokratska, ona je bolna.
Molim vas, prekinite više, obavestite Tadića pa neka šalje ovde predstavnike koji to adekvatno znaju da objasne. Vi kao ministar finansija ne znate da nam objasnite ove stvari. Ne želite da se uključite u raspravu. Sinoć ste našli da napadate poslanike koji nisu u sali, a izbegavate diskusiju sa onima koji su u sali. Đelića i ove, pa to niko živi ne može više da utera u Skupštinu. Oni su prosto zaprepašćeni da su na slobodi. Prosto su zaprepašćeni – zar je moguće da smo mi još na slobodi?

Narodni poslanik se pozvao na povredu člana 104, da kažem, samo zbog stenograma.
Reč ima narodna poslanica Elvira Kovač, ovlašćena predstavnica Poslaničke grupe manjine.

Poštovana gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poslanice, predlozi zakona koji se nalaze pred nama, odnosno Predlog zakona o otpisu kamate na dospele obaveze po osnovu određenih poreza i doprinosa na obavezno socijalno osiguranje, kao i drugi Predlog zakona o mirovanju i otpisu duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, nude mogućnost otpisa obračunate a neplaćene kamate, prvi zakon, na obaveze po osnovu određenih javnih prihoda, odnosno drugi Predlog zakona, nudi mogućnost da mirovanja obaveze plaćanja dospelih a neplaćenih doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, kao i, druga mogućnost je otpis duga za obavezno zdravstveno osiguranje.
Stranka kojoj pripadam, Savez vojvođanskih Mađara, i svi poslanici Poslaničkog kluba manjina će podržati ove predloge zakona koji se trenutno nalaze na dnevnom redu, pošto se oni generalno odnose na fiskalno rasterećenje određenih postojećih subjekata i njihovom primenom bi se onim osiguranicima za koje poslodavci nisu uplaćivali doprinose za zdravstveno osiguranje, njima bi se stvorila mogućnost ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Međutim, ipak moramo postaviti nekoliko moralnih pitanja.
Da li Predlogom zakona o otpisu kamate na dospele obaveze po osnovu određenih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje mi nagrađujemo one koji nisu ostvarivali svoje obaveze, dok sa druge strane kažnjavamo, odnosno da budem blaža, ničim ne stavljamo u neki povoljniji i bolji položaj one koji jesu izmirivali svoje obaveze?
Drugo pitanje, takođe, moralno – volela bih da znam, interesantno bi bilo videti, koja je struktura uplatioca poreza i doprinosa po raznim teritorijama naše zemlje?
Nekako imam utisak da su naši Vojvođani, oni koji su redovno izmirivali svoje obaveze, pa bi nama iz SVM bilo veoma žao da oni na indirektan način budu stavljeni na neki nepovoljniji položaj, zapravo kažnjeni.
Treća nedoumica, treće pitanje se, takođe, odnosi na prvi Predlog zakona – među javne prihode na koje će se ovaj zakon odnositi treba uvrstiti nešto što je porez na registrovana oružja, kada znamo da to predstavlja luksuz?
Predlogom zakona o otpisu kamate na dospele obaveze po osnovu određenih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje se omogućava, kao što sam spomenula, rasterećenje pravnih i fizičkih lica u odnosu na neplaćenu kamatu, na svoje obaveze. Predlog je da se na ovaj način stvori mogućnost efikasnijeg izmirivanja trenutnih tekućih obaveza.
Kao što svi znamo, plan je da se ovim omogući oživljavanje i razvoj privrede i preduzetništva, što je, naravno, pored poboljšanja položaja pripadnika nacionalnih manjina i decentralizacije, jedan od prioritetnih zadataka SVM.
Videli smo da bi efekat otpisa kamate primenom ovog zakona, njegovim usvajanjem i kasnije njegovom primenom, bio oko 15 milijardi dinara. Složićemo se da je veoma stimulativan za fiskalno rasterećenje.
Sada bih malo o drugom predlogu zakona. Prema trenutno važećem Zakonu o zdravstvenom osiguranju propisana je obaveza ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja samo na osnovu overene zdravstvene knjižice. Overa te zdravstvene knjižice moguća je jedino kada su uplaćeni doprinosi za zdravstveno osiguranje.
Nažalost, trenutno za veliki broj osiguranika nije moguće overiti zdravstvenu knjižicu baš zbog toga što im nisu plaćeni doprinosi za zdravstveno osiguranje, nisu izmirene njihove obaveze, a razlog svemu tome su višegodišnja velika dugovanja.
Pročitali smo da su ukupna dugovanja po dospelim a neplaćenim doprinosima za obavezno zdravstveno osiguranje, znači, kada saberemo sve osiguranike, poljoprivrednike, preduzetnike i za sve druge, oni iznose oko 42 milijarde dinara, što je ogroman novac, a veoma otežavajuća okolnost jeste, kako stvari trenutno stoje, nemoguće je da se započne izmirivanje tih obaveza iz prethodnog perioda. Stoga je potpuno nerealno očekivati, zbog finansijskih mogućnosti, kako fizičkih tako i nekih pravnih lica, da se stara dugovanja izmire u nekom kraćem roku.
Međutim, usvajanjem Predloga zakona koji je pred nama, Predlog zakona o mirovanju i otpisu duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, stvorile bi se mogućnosti da uplatioci doprinosa zapravo krenu sa uplatom svojih tekućih obaveza kako bi, zahvaljujući tome, izmirivanju tih obaveza, odmah mogli overiti zdravstvene knjižice.
Rešenje koje se predlaže ovim predlogom zakona i koje, još jednom naglašavam, SVM i svi poslanici Poslaničkog kluba manjina pozdravljaju, jeste da se obavezniku doprinosa obezbedi mirovanje obavezne uplate doprinosa i ukoliko taj obveznik u periodu mirovanja, kao što je gospođa ministarka spomenula, redovno bude izmirivao svoje obaveze, onda će mu se u celini otpisati prethodni dug.
Smatramo da bi se primenom ovog zakona stimulisali obveznici na uredno izvršavanje propisanih obaveza. SVM će glasati za Predlog zakona i smatra ih vrlo bitnim. Složićemo se da je svima nama jasno da je neophodno uređivanje pitanja ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, na prvom mestu za one osiguranike koji sami nisu imali uticaja na to, nisu platili doprinos zato što njihovi poslodavci nisu uplaćivali njihove doprinose i za njih nisu stvoreni uslovi za overavanje zdravstvene knjižice koja im je neophodna.
Treba, međutim, još jednom naglasiti da su određeni slojevi stanovništva koji su veoma savesno ispunjavali sve svoje obaveze prema državi ovim zakonima, nažalost, zaboravljeni, odnosno nikako nisu stavljeni u povoljniji položaj, nisu nagrađeni.
Ne zaboravimo, poljoprivredni proizvođači su oni koji sami za sebe uplaćuju svoje doprinose, odnosno oni su bili, naravno, ako su imali mogućnost, pred izborom da li da plaćaju doprinose ili ne, dok oni radnici u velikim preduzećima nisu imali mogućnosti da utiču na svoje poslodavce, pa zbog njih ovaj drugi Predlog zakona treba podržati.
Donošenjem ova dva zakona će se svakako stvoriti pozitivni efekti kako za građane tako i za privredu, a posebno za mala i srednja preduzeća. Stvorili bi se uslovi za dalji privredni razvoj.
Jedan od prioritetnih ciljeva SVM je poboljšanje položaja privrednih subjekata, pa i mi želimo da ih stimulišemo na redovno izvršavanje svojih obaveza. Hvala na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš, ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe LDP.

Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, prvo moram da iskažem svoje nezadovoljstvo sa dve činjenice. Prva činjenica jeste ta da je juče na Odboru za finansije, a oni svi koji su bili znaju, da je svega, otprilike, tri rečenice izgovoreno povodom ova dva predloga zakona. Drugo, vaš odnos sa početka ove tačke dnevnog reda, kada ste bili isprovocirani onim što je rekao ovlašćeni predstavnik SRS, onda ste tek našli za shodno da izađete za govornicu, zbog čega smatram da to nije u redu.        
U redu, odnos prema Skupštini, navikli smo mi i na gore stvari od Vlade. Vi ste jedan od boljih primera, ali prenebregli biste onda neke stvari koje su se čule da ste tada vi izašli i rekli – da, postoji dug, dug postoji još od devedesetih godina, taj dug je užasno veliki i tako dalje. To ste morali, po meni, uraditi na početku današnje priče o ovoj tački dnevnog reda.
Vidim da je vama uvek smešno kada nešto pričam i drago mi je da se lepo zabavljate, ali nije to korektan odnos prema Skupštini, u krajnjoj liniji prema ovim predlozima zakona.
Ono što je najvažnije, po meni, jeste (ne treba puno trošiti reči, neki od mojih prethodnika su rekli dosta toga) da vidimo zašto je nastao dug. Zašto je nastao taj dug devedesetih godina, zašto je nastao taj dug posle 2000. godine?
U jednom od obrazloženja ova dva zakona, tačnije Zakonu o otpisu kamata u obrazloženju je rečeno da se, između ostalog, omogućava, s jedne strane, privredi i preduzetnicima, odnosno fizičkim licima da se rasterete i da izmirenjem glavnog duga i tako dalje svoj teret koji imaju na osnovu kamate usmere u dalju proizvodnju ili već čime se bave, što je super.
Svi verovatno znamo veliki broj preduzetnika, i tako dalje, koji su pod velikim poreskim opterećenjima, koji su pod velikim opterećenjima kada su u pitanju ovi doprinosi, ali osnovno i ključno pitanje je da li su ti doprinosi užasno veliki, da li su osnovna poreska davanja užasno velika. Zaista je veliki broj poreskih obveznika koji su u situaciji da imaju veliki dug.
Pored vas sedi vaša saradnica koja je jedno vreme, takođe, radila u poreskoj upravi, sigurno će se složiti sa mnom da su u Vojvodini najveće platiše. Vi, na ovaj način, neću da kažem da ih kažnjavate, ali kakvu im poruku šaljete?
Potpuno razumem aspekt da treba omogućiti onima koji su iz davnih vremena stvorili veliki dug, odnosno postoji veliki dug kod onih koji su sad pod teškim poreskim opterećenjem i otpisati im, u slučaju da budu redovno sada izmirivali obaveze, njihove prethodno nastale obaveze.
Međutim, kakvu poruku šaljete onim poreskim obveznicima koji redovno izmiruju svoje obaveze? Da je mnogo bolje ne plaćati, neka se nakarikaju kamate do neba i tako dalje i onda će neko ko bude hteo da kupi neki glas itd, ne kažem da je to u ovom slučaju primer, ali može se desiti da opet tako neko dođe, da će otpisati dugove koji su nastali, da će otpisati kamate itd.
Mislim da je to nekorektno, veoma dobro znamo da najbolje platiše, one koji redovno izmiruju svoje obaveze, da ih najviše kontrolišu, najveći pritisak se vrši na njih.
Ljudi isplaćuju, poslednji dinar daju da odgovore kada je vreme da plate PDV, da plate doprinose i onda dođu u situaciju da sve to što su poštovali ovu državu, što su poštovali svoje obaveze, neko jednom samo gumicom precrta i da onima koji nisu bili u mogućnostima da to urade ili nisu hteli. Tragično je, ali postoje državni organi, čak i državni organ na čelu čijeg ministarstva se vi nalazite, znamo da u poreskoj upravi 90-ih godina nisu izmirivane obaveze na osnovu poreza i doprinosa.
Postoji odgovornost, sve ovo što mi pričamo ovih dana nikako ne možemo da dođemo do nekoga ko je odgovoran za nešto. Tragično je da sva pitanja koja se otvore ovde i na drugim mestima završavaju tako što se otvori neka nova tema, što se kroz neke medije plasira nešto što će zaokupirati javnost i nikako ne dolazimo do nekoga ko je odgovoran. Postoje oni koji su odgovorni zbog čega nisu izmirivane ove obaveze, pretpostavljam i da je neko odgovoran zato što su veoma visoke dažbine koje preduzetnici moraju da snose. Verovatno ne mogu da izdrže, kakva je to klima?
Vi ste ipak ministar finansija, pričali smo ovde o rebalansu budžeta, pričali smo šta su vaše želje i zaključci, kako bi trebalo da se razvija i sve je to okej, ali očito nešto ne štima ako veliki broj poreskih obveznika ne može da odgovori ovim obavezama. I malopre je rečeno, ne znam ko je rekao od mojih prethodnika, ali mislim da je potpuno u pravu, šta će se desiti ako zbog ovog silnog opterećenja poreski obveznici ne budu mogli dospele obaveze, odnosno aktuelne obaveze da regulišu? Bojim se da ćemo opet doći na isto.
Razmislite malo o visokim poreskim opterećenjima koje imaju građani, odnosno poreski obveznici. Mislim da tu leži jedan od načina kako da se utiče da ne dolazimo u veliki dug, odnosno poreski obveznici da ne dolaze u veliki dug.
Slažem se da je jedan od načina ovaj koji ste vi predložili, odnosno onaj koji je pisao zakon. Da li je to najbolji način, to će vreme pokazati. Bojim se da ćemo opet doći u situaciju da za godinu, dve, tri otpisujemo dug koji je nastao 2008. ili 2009. godine, iz prostog razloga što ovo nije sistemsko rešenje, ovo je samo trenutno rešenje koje će dati baj-pas određenim poreskim obveznicima, odnosno određenim građanima kojima treba zdravstvena knjižica, koji treba da prežive prilikom odlaskom kod lekara.
Ovo nije sistemsko rešenje i dok god ne budemo imali sistemska rešenja, dok kod ne budemo imali sistemske zakone koji će zaista nešto da promene, pa trenutno zaboli jako, nećemo moći da se oslobodimo šanse da za dve godine imamo jedan ovakav predlog zakona. Hvala vam.

Narodni poslanik Nebojša Ranđelović, želi da govori o povredi Poslovnika, i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi predstavnici Vlade, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ne pozivam se na povredu Poslovnika, jer smatram da kapaciteti čl. 225. i 226. sublimiraju informaciju koju želim da dam, apropo izlaganja kolege Maraša, pa sam se shodno tome i javio.
Gospođo predsedavajuća, da li dozvoljavate da nastavim svoje izlaganje? Zahvaljujem.
Naime, kolega Maraš je govorio o socijalnim atributima ovog zakona. Naravno, svaki zakon koji ima socijalne atribute vuče sa sobom i određene nepravde, apropo toga bih iskoristio da kažem i par reči, jer se uklapa sve ono o čemu je govorio kolega Maraš, o inicijativi odborničke grupe LDP iz Niša.
Radi se o tome da kada već dajemo mogućnosti ovakvim zakonima da širi krug korisnika zdravstvenog osiguranja dobije takve mogućnosti mimo određenih principa i mimo sistemskih rešenja, o kojima je govorio kolega Maraš, red je da se korisnicima zdravstvenog osiguranja omogući i pristup sekundarnim oblicima zdravstvene zaštite.
Radi se o inicijativi odbornika LDP iz Niša, da se konačno reši pitanje opšte bolnice, odnosno Kliničko-bolničkog centra u Nišu, kako bi se rasteretili kapaciteti Univerzitetsko-kliničkog centra. Kolege lekari i profesori Medicinskog fakulteta u Nišu, koje vidim ovde među poslanicima, apsolutno razumeju o čemu se radi.
Želim da izrazim i zadovoljstvo što je dobar deo poslanika iz Niša, nevezano za stranačku pripadnost, obećao podršku ovoj inicijativi i shodno tome izražavam zadovoljstvo da ovakva socijalna tema ima nadstranački karakter, te da će se, nadam se, realizovati na zadovoljstvo zdravstvenih osiguranika u Nišu. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević, ovlašćeni predstavnik DSS.

Gospođo predsedavajuća, gospođo ministarko, gospođo pomoćnice ministra zdravlja, kada je na početku krenula rasprava o dnevnom redu uplašio sam se da povodom ova dva predloga zakona ministarstva nemaju šta da kažu. Kako drugačije to objasniti, jer, kada je predsedavajući postavio pitanje da li predstavnici predlagača žele reč, nijedan od predstavnika predlagača se nije javio. To se pogotovo odnosi na predstavnika Ministarstva zdravlja. Mislim da to nije u redu i da je nekorektno prema Narodnoj skupštini. Kasnije se javila ministarka finansija koja je objasnila neke stvari, dala  kao što je u obrazloženju ova dva zakona.
Kada govorim o Zakonu o mirovanju i otpisu duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje prva stvar koju želim da kažem jeste da je već jednom došlo do odlaganja rasprave o ovom zakonu, jer je ovaj zakon bio i na prošlom vanrednom zasedanju Skupštine. Meni je to bilo potpuno neobjašnjivo. Neobjašnjivo sa aspekta obrazloženja zakona gde se govori o tome da ko zna koliko ljudi zbog neizmirenih obaveza prema osnovnom zdravstvenom osiguranju nije u mogućnosti da overi zdravstvene knjižice.
Dakle, ako imamo jedno takvo stanje, onda se postavlja pitanje gde ti ljudi mogu da se leče. Mogu da se leče samo tako što će iz svog džepa izdvojiti dinar i otići na pregled i otići da kupe lekove. To je još jedan atak na ionako tanak budžet naših građana. To pitanje sam postavio na prošlom zasedanju Skupštine Republike Srbije.
Posle mesec dana, pojavio se taj zakon u istoj formi i ovaj zakon govori, u stvari, o jednom neskladu u radu državnih organa. Radi se o Ministarstvu finansija i Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje. Imali smo neke nedoumice vezano za ovaj zakon, čini mi se da je ministarka finansija to otklonila, odnosno pitanje o kojem sam ja razmišljao, a to je, od kada se ovaj dug računa, a ministarka je rekla od 90-ih godina. Vidite, da napravimo digresiju, ono o čemu smo govorili po Poslovniku na početku ove rasprave, stvar je u načinu vođenja države i ponašanju pojedinih ljudi koji su tada bili na rukovodećem položaju, to je taj problem koji sada isplivava.
Druga stvar, učestvujući u radu Odbora za zdravlje i porodicu, pre 15-ak dana, direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje je rekla da su svi dugovi izmireni i da, maltene, nema zaostalih potraživanja, dakle, što se tiče Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, maltene, duga nema. Onda, kako je moguće sada da se pojavljuje dug za osiguranike poljoprivrednike od 22 milijarde 506 miliona? Za osiguranike koji imaju samostalnu delatnost 9 milijardi 778 miliona i 10 milijardi od ostalih uplatioca obaveznog doprinosa?
Ta informacija koju je nama direktorka Zavoda predočila tada na Odboru, jednostavno, nije tačna. Dug se pojavio.
S druge strane, kada se posmatra obrazloženje ovog zakona, trebalo je da narodni poslanici, bar oni koji se bave ovom vrstom problematike, da dobijemo nekoliko stvari, da vidimo šta je to struktura naših osiguranika, kolika je brojnost te populacije, koliko koja struktura učestvuje u ukupnoj masi sredstava koja se sliva u Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Ono što može da se zaključi i da se pročita u rebalansu budžeta, a u tom rebalansu budžeta postoji i rebalans Zavoda za zdravstveno osiguranje, vidi se da je to potpuno netransparentno. Tu se ne vidi kolika su sredstva potrošena, gde su potrošena, a ja ću vas podsetiti na samo jednu činjenicu.
U Strategiji zdravstvene zaštite mi se javno deklarišemo i govorimo da je gro naših aktivnosti usmerena ka primarnoj zdravstvenoj zaštiti, a u praksi je potpuno drugačije. To govorim zbog toga, jer kada se vidi koja su opredeljena sredstava iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, vidi se da jedna trećina tih sredstava ide na primarni nivo, a dve trećine na sekundarni nivo. Ne možemo tako. Ili mi menjamo zdravstvenu politiku, ili mi govorimo javnosti nešto što nije istina.
Zakon pokušava da reguliše nešto što jeste problem. Zakon pokušava da reguliše, da omogući ljudima da overe zdravstvene knjižice. Zakon u članu 14. ima jednu stvar koja mislim da potpuno nije u redu. Ja ću pročitati ovaj član 14. da bi bilo jasno o čemu se radi:
''Ako u periodu mirovanja duga, odnosno pre 31. decembra 2011. godine, osiguraniku prestane svojstvo osiguranika po jednom osnovu i stekne svojstvo osiguranika po drugom osnovu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstveno osiguranje, dug po osnovu doprinosa iz člana 3. stava 2. ovog zakona, otpisuje se, odnosno naplaćuje se u skladu sa odredbama čl. 6. i 7. ovog zakona.''
Zašto se otpisuje? Ako je on stekao osnov osiguranika po drugom osnovu, znači da je on u stanju da plati taj doprinos i zaostali dug. Kome se otpisuje?
Kojim društvenim preduzećima, kojim privatnim preduzećima? Otvara mogućnost da se to radi selektivno, stvara sumnju. Zašto to nije precizirano koje su to ustanove, odnosno koji su to osiguranici, čiji osiguranici se oslobađaju da plate? Ja sam napisao amandman da umesto reči "otpisuje se" i ''odnosno'', stoji da se "naplaćuje", ako stekne pravo po drugom osnovu.
Što se tiče drugog zakona i otpisa kamate i dospele obaveze po osnovu utvrđenih poreza na doprinos na obavezno socijalno osiguranje, član 1, tačka 2. porez na dobit preduzeća – koja su to preduzeća? Mi ne znamo koja su to preduzeća i čija su preduzeća.
To možda otvara mogućnost da mi posumnjamo da će neka preduzeća koja su u nečijem vlasništvu, a da ne govorim čijem, biti oslobođena kamate, a neka neće, zato što nisu vlasnici bliski ovoj političkoj grupaciji. O čemu se radi? Zašto je ovako neprecizno? Gde je odgovor na to pitanje?
U tački 6) oslobađa se kamate porez na registrovano oružje, sportsko, lovačko oružje oslobađa se poreza, a ono oružje koje se drži u kući, na njega se plaća porez. Po kom osnovu vi hoćete da oslobodite poreza i kamate one ljude koji drže oružje, a ne koriste ga, a drže u kući? U kojoj to zemlji postoji? Odakle uopšte takva ideja da se takvi ljudi oslobode poreza?
Sve u svemu, prvi zakon pokušava da reši jedan problem, ali na jedan netransparentan način. Drugi zakon, prosto, ima dve stavke koje su neprihvatljive. Nadam se da će amandmani koje su uložili poslanici DSS, a za koje pretpostavljam da ih vi nećete prihvatiti, jer to je praksa da se nijedan amandman opozicije ne prihvata, mada se nadam da ćete ove amandmane prihvatiti, i da će ovi amandmani poboljšati ove zakone.