Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, poštovani predsedavajući, poslanička grupa Nove Srbije je podnela ovaj amandman, koji je izuzetno dobar i smatram da svi poslanici i Vlada treba da prihvate ovaj amandman. Pre svega, amandman je i suviše human da bi bilo ko u ovoj zemlji mogao da nešto ovakvo odbije.
Vidimo danas u amandmanima u čemu je problem, problem je u brojnim potpredsednicima Vlade, problem je u tome što prilikom sklapanja ove vlade je moralo toliko toga da se zadovolji da su se proširili potpredsednici Vlade, ne samo po broju nego i sa brojem zaposlenih, a onda i sa potrebama u novcu, jer to sve treba zadovoljiti.
Stekao se utisak pre nekoliko dana kada je gospodin potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić rekao da će se penzije prolongirati do 2010. godine, on to nije rekao prvi, prvo je sačekao potpredsednika Vlade Mlađana Dinkića da on kaže da će se akcije prolongirati do 2012. godine, pa je tek onda rekao on da će do 2010. godine da se odloži primena povećanja penzija.
Eto, čime se naši potpredsednici Vlade bave. Verovatno im je izuzetno dosadno, pa onda na ovaj način zamajavaju i građane Srbije i parlament Srbije. Zaista bi bilo vreme da se uozbilje, jer i njima je bilo jasno da su takva predizborna obećanja nemoguća, ali bilo je potrebno da se glasa.
Šta ćemo sada? Nema ni povećanja penzija, nema ništa od akcija jer naravno građani su pomislili da je 1.000 evra za njih spasonosno u ovom trenutku. U tome sam prepoznao ono malopre što je gospodin Milenić rekao cirkulacioni žeton. Za mene su akcije cirkulacioni žeton, cirkuliše među pet miliona ljudi nešto što je imaginarno, nešto što je nepostojeće, nešto što je apsolutno neostvarivo. Ako je hteo da nam kaže šta je cirkulacioni žeton, to je.
Gospođo ministre, bio bi zaista red da ovaj amandman Vlada prihvati. To je izuzetno važno za ljude koji su sa telesnim nedostacima, ljudi koji moraju da se uključe u život na najbolji način. Mi ovde u parlamentu Srbije dužni smo da takvim ljudima pomognemo. Hvala vam.

Ministar, gospođa Diana Dragutinović.         DIANA DRAGUTINOVIĆ: Poštovana gospođo predsednik, poštovano predsedništvo i narodni poslanici, mada sam veoma često sa ovog mesta kritikovana za reč kompromis, kao ministar finansija imam jedno kompromisno rešenje i molim vas da ga prihvatite.
Dakle, spremni smo da finansiramo i da prihvatimo ovaj amandman, a da sredstva budu budžetska rezerva kojom raspolaže Ministarstvo finansija. Da li je to u redu?

Gospodin Markićević, po Poslovniku. Izvolite.

Na današnji sveti dan, Svetog Luku, hoću da budem hrišćanin ovde. Gospođo ministarka, mi iz Nove Srbije sa zahvalnošću prihvatamo ovo što ste vi rekli ovde i tražićemo i dalje informacije kako će to iz te rezerve da se sprovede za ovu namenu za koju smo mi predložili.
Vama, gospođo predsednice, takođe kao pravoslavni hrišćanin hoću da kažem, iako baš nisam razumeo smisao vaše primedbe, ali na današnji sveti dan, čestitajući svima koji slave veliku slavu i svim gostima, molim za oproštaj ako sam nekoga na bilo koji način uvredio. Hvala.

Na član 5, razdeo 3, amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 92. Ustava Republike Srbije i članom 2. stav 1. tačka 1. i 6. Zakona o budžetskom sistemu.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5, razdeo 3, amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega Milan Avramović je podneo amandman na predlog rebalansa. Mislim da je amandman bio vrlo racionalan. Naravno, obrazloženje paušalno kao i za veliku većinu amandmana koji su odbijeni, odnosno koji nisu prihvaćeni i tu je interesantan, recimo, ovaj kraj obrazloženja koji kaže da bi eventualnim prihvatanjem amandmana bilo ugroženo finansiranje aktivnosti za proces stabilizacije i asocijacije pridruživanja EU.
Gospođo ministre, s obzirom da ste sada tu, malo bih se s jednog mikroekonomskog aspekta pozabavio ovim vašim evropskim integracijama i vašim evropskim sklonostima, koje će svakako biti u kontekstu ovog amandmana i nekih drugih amandmana koje su i moje kolege iz SRS podneli, a svakako i neki drugi poslanici iz opozicije.
Privodeći kraju načelnu diskusiju o predlogu rebalansa, vi ste u svojoj završnoj reči rekli da je ovaj rebalans izraz borbe unutar Vlade.
Mislim da ste dovoljno stručnjak u oblasti ekonomije da vam se takva jedna omaška desi. Rebalans ne može da bude izraz borbi unutar Vlade. Vrlo su jednostavne stvari koje nekoga ko se bavi rebalansom na rebalans natera.
Bio sam neki lokalni funkcioner u jednoj opštini, pa sam se susretao s tim i otprilike imam neka skromna, ali imam neka iskustva. Znate, na rebalans vas natera loša projekcija budžeta, činjenica da niste izgradili ili upotrebili sve mehanizme da obezbedite prihodnu stranu budžeta, ili eventualno da ste napravili prihodnu stranu kako treba ali ste neracionalno trošili sredstva. Šta je sve ovde ili su sve tri ove kategorije naterale na rebalans, nevažno je, ali možemo da posmatramo tu stranu rebalansa budžeta.
Ono drugo što je za mene bitnije jeste kakve će konsekvence jedan ovakav rebalans ostaviti na makroekonomskom planu i, ponavljam, na mikroekonomskom planu na jednu lokalnu sredinu iz koje dolazim, a koja je, rekao bih, oštećena ovim rebalansom budžeta.
Radi se o tome da je jedan broj projekata koji su predviđeni kroz NIP onemogućeni da se sprovedu i realizuju ovim rebalansom. Iskoristio bih ovo vreme da posvetim pažnju tome.
Naime, rukovodstvo opštine Surdulica u prethodnom sazivu, iz koje dolazim, shvatalo je u potpunosti značaj strateškog planiranja jednog koncepta regionalnog razvoja. U tom kontekstu potpuno smo shvatili šta su komparativne prednosti naše opštine.
Vodeći se tim principima, a s obzirom da se na teritoriji naše opštine nalazi područje Vlasinske visoravni, odnosno Vlasinskog jezera, mi smo za to područje uspeli, uz ne baš male napore, da uradimo prostorni plan, da ga Vlada usvoji i prihvati, da na osnovu njega dobijemo uredbu o proglašenju predela izuzetnih odlika, u okviru toga da uradimo kratkoročne i dugoročne programe koji će definisati i tretirati tu oblast u mnogim oblastima.
Da onda u okviru Nacionalne strategije razvoja turizma u Republici Srbiji definišemo Vlasinu kao internacionalni brend u klasteru jugoistočne Srbije, da uradimo master plan za razvoj turizma na tom području itd.
Mogao bih još da nabrajam, ali eto neka ovo bude dovoljno da u principu opiše karakter tog rukovodstva koje je dominantno bilo sačinjeno od SRS, da vidite da smo se vladali u skladu sa svim modernim, da se ne izrazim evropskim, principima.
U okviru realizacije i implementacije svega ovoga što sam pričao, bila su i četiri projekta koja su uskraćena ovim rebalansom budžeta da se urade.
Ti projekti su bili infrastrukturnog karaktera, za rekonstrukciju putne infrastrukture, elektroenergetske infrastrukture i, ono što je najbitnije, trebalo je da finansiraju izradu četiri urbanistička projekta za to područje. Projekte, odnosno dokumente koji u svakom smislu predstavljaju osnovu i definišu razvoj u narednih 10, 20, 30 godina na tom području.
Neodgovornim odnosom Vlade prema tim činjenicama, građani opštine iz koje dolazim, direktno njih 22.000 - 23.000, nije bitno, i oni koji indirektno gravitiraju tom području, s obzirom da su svi projekti regionalnog koncepta, opštine Bosilegrad, opštine Crna Trava, opštine Vlasotince, opštine Vladičin Han, biće uskraćeni za nešto što bi objektivno pomoglo ekonomski razvoj tog područja dole.
Sada morate da prihvatite činjenicu da koncept ovog modernog razvoja i perspektive nije bilo baš jednostavno predočiti ljudima koji žive u jednoj izrazito ruralnoj sredini. Mi smo se kao rukovodstvo prilično pomučili, pa smo iz jedne apstrakcije, kojoj ste vi skloni kada objašnjavate poslanicima šta je budžet, kako se troši i kako se prihod prave i tako dalje, mi tu priču moramo da prevedemo na onaj jednostavan jezik koji svi razumeju. Uspeli smo i ubedili smo narod da je koncept ovakvog razvoja moderan i evropski i prihvatljiv i za njih.
Znam da se čudite, ali nije Srbija krug dvojke. Pokušali smo da ih ubedimo da ovakav koncept razvoja cele regije dole treba da prihvate zato što, po onome što je Vlada predvidela, na tom prostoru treba dnevno da boravi u perspektivi šest do 10.000 ljudi.
Zašto je to bitno za svakog čoveka dole? Zato što će ti ljudi u proseku dnevno da pojedu 15.000 obroka. Da bi oni pojeli 15.000 obroka dnevno, taj proizvođač poljoprivredni dole mora da radi mesec dana da bi se to utrošilo za jedan dan. To je suštinski i u principu prava i smislena priča razvoja, koju objektivno Vlada, koju vi danas ovde predstavljate, ne podržava i nema razumevanja za takav koncept razvoja regionalnog, subregionalnog, kako god hoćete da ga zovete, ili šta vam više godi ili šta vam više prija.
Zato smatram, gospođo ministre, da ste vi deo Vlade koja objektivno i samo deklarativno sa ove govornice, ili iz Medija centra ili odakle već, promoviše koncept ravnomernog regionalnog razvoja u Srbiji.
Mislim da ste to, i činjenicom da ste mnoge projekte iz NIP-a koje su opštine dobile, uskrativši ovim rebalansom budžeta, vrlo konkretno pokazali i dokazali.
Gospođo ministre, mislim da ste i vi žrtva ili kolateralna šteta trulih kompromisa unutar Vlade. Ne bih rekao trulih kompromisa, rekao bih sukoba koji su proizvedeni trulim principima na kojima je ova vlada nastala. Mislim da je ovaj rebalans izraz neozbiljnih zahteva pojedinaca koji čine Vladu i vrlo neozbiljnih i preambicioznih obećanja u predizbornoj kampanji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Stevanoviću.
Reč ima narodni poslanik gospodin Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, iz nerazumljivih razloga ne znam zašto nije usvojen ovaj amandman kolege poslanika Milana Avramovića.
Jasno je da gospodin potpredsednik Vlade za evropske integracije, za njegov kabinet umesto 29 miliona 918 hiljada dinara tražio je gospodin Milan Avramović da se zameni iznosom od 20 miliona 918 hiljada dinara, znači, za nekih devet miliona manje. Sada kada bi se neki razdeli smanjili negde deset, devet, 15, šest miliona, ne bismo doveli poljoprivredu, o kojoj non-stop pričam, do godine propadanja. Evo kako ću vam sada to i dokumentovati da je stvarno srpsko selo u propadanju.
Prema različitim procenama, u Srbiji ima 4.000-5.000 sela. Zašto po različitim procenama? Zbog toga što imate u brdsko-planinskom području selo 17, 18, 20 kuća, a živi samo jedna baka od nekih 80 godina i normalno da ne možete to uzeti u obzir da je to selo živo. Problem sa procenom tačnog broja sela u Srbiji jeste što svake godine stotinak sela bukvalno nestane. Ovu analizu je uradilo Ministarstvo poljoprivrede.
Ukoliko se trend odumiranja seoske populacije u Srbiji nastavi, procenjuje se da će u sledećih deset godina potpuno nestati 1.000 sela. Životni standard sela Srbije je niži nego u gradovima. U seoskim sredinama je siromaštvo. Pojasniću.
Prema projektu Selo za 21. vek, samo desetak sela će dobiti ukupno 450 miliona dinara za razvoj infrastrukture i poboljšanje uslova života u 2008. godini. Znači, samo desetak sela, a kažemo da ih ima između četiri i pet hiljada. Ne znam koliko godina treba da bi sva sela dobila neka podsticajna sredstva.
U više od 200 sela nema stanovnika mlađih od 20 godina. U 190 sela nema nijednog stanovnika, što znači da u 86% srpskih sela opada broj stanovnika, a samo u 14% raste. Istraživanja pokazuju da u srpskim selima danas živi oko 260.000 momaka koji su se približili pedesetoj godini života, a nisu zasnovali porodice. Razlozi ovoj pojavi su brojne, a posledice katastrofalne, opet nebriga od države.
Kada bi svaki od njih imao ženu i samo jednog potomka, bilo bi to još oko 500.000 stanovnika značajnih za biološku, demografsku i ekonomsku reprodukciju sela i šire društva u celini.
Gospodo, kako to sprovesti u delo ako imamo i činjenicu, ono što sam govorio u svom jučerašnjem izlaganju kada je reč o rebalansu budžeta, pa posebno razdeo 14 oko subvencija, kaže se ovako: "Od 334 gazdinstva, koja su dobila bespovratna sredstva u 2006. godini, čak 182 je nenamenski potrošeno". Interesuje me ko je od tih 182 zakonski odgovarao.
Kao član Odbora za poljoprivredu u više mandata, a posebno u 2004, 2005. i 2006. godini tražio sam od Ivane Dulić-Marković, tada aktuelnog ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, da nam dostavi koji su ti subjekti, pravna lica, po imenu i prezimenu, koji su dobili nepovratna sredstva i dugoročne kredite. Nažalost, odgovora nikada nije bilo. Pa zatim poslanička pitanja, odgovora nije bilo.
Daću vam samo još jedan primer kako je to rađeno: tako što se delilo samo članovima ili simpatizerima G17 i DS, posebno ona nepovratna sredstva. Evo, iz Fonda za navodnjavanje u 2006. godini izdvojeno je 180 miliona dinara. Tri subjekta su dobila po 60 miliona dinara.
Zašto nije moglo dobiti 60 subjekata po tri miliona, na pet godina, grejs period godinu dana i ostane mu tih 60 miliona za četiri godine da vraća po 15 miliona. Tražio sam, malo je deset puta poslaničko pitanje, i sekretar Skupštine mi je rekao - izvini Milorade, ali ministar neće da da odgovor.
To je još jedan od činilaca zbog čega nam propada selo. Zahvaljujući nebrizi Vlade, bahatom ponašanju Vlade, ministra i nenamenskom trošenju kredita nepovratnih, koje dobijaju samo oni iz vladajuće koalicije ili žutog preduzeća. Hvala vam.

Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 5, razdele 3, 8. i 14. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Gospođa Judita Popović. Izvolite.

Gospođo predsednice, predsedništvo, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom je predloženo da se smanje troškovi kabineta potpredsednika Vlade za oblast evropskih integracija, i to u pogledu troškova putovanja sa 19 miliona 999 hiljada dinara na milion 999 hiljada, kao i usluge po ugovoru, umesto 25 miliona 540 hiljada dinara na dva miliona 540 hiljada.
Ovaj amandman u stvari predlaže da se uradi jedna velika promena što se ovih troškova tiče i to u pogledu umanjenja tih troškova, i to u desetostrukom iznosu. A to upravo iz tog razloga koji smo već danas spominjali, što i Kancelarija za evropske integracije takođe ima sve te troškove, otprilike u istom iznosu.
Dakle, troškovi putovanja kod Kancelarije za evropske integracije iznose 9 miliona i 500 hiljada dinara, dakle, štaviše još i za 10 miliona manje nego što je to predviđeno za kabinet potpredsednika. Što se usluga po ugovora tiče, Kancelarija predviđa 23 miliona i 600 hiljada dinara. To je otprilike na istom nivou kao i kabinet potpredsednika Vlade, možda za koji milion više.
Kada se ove cifre saberu, dobije se jedan mnogo veći iznos od onog koji na prvi pogled izgleda kada se pogledaju ti troškovi kabineta potpredsednika. Ti troškovi se udvajaju i jednostavno i kabinet potpredsednika Vlade, i Kancelarija za evropske integracije rade isti posao, rade dve ekipe ljudi isti posao, a očigledno nije došlo do neke harmonizacije i dogovora. Vidimo kakve rezultate imamo u pogledu evropskih integracija, pre svega nismo potpisali privredno-trgovinski sporazum.
U pogledu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja takođe se ovim amandmanom predlaže da se ovi troškovi umanje, umesto 10 miliona na dva miliona, a usluge po ugovoru takođe da se umanje sa 80 miliona na tri miliona. Obrazloženje je identično, kao i u pogledu ovih troškova kabineta potpredsednika Vlade i zaista je potrebno da se jednom ozbiljno razmisli o tome kako i na koji način da se uštedi novac, a ne da se besomučno troši.
Pogotovo su interesantne ove stavke za usluge po ugovoru. Ukoliko već i kabinet i Kancelarija za evropske integracije imaju svoje zaposlene, čemu onda toliko izdvajanja za usluge po ugovoru? Ukoliko Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja takođe ima svoje zaposlene, sa svim tim obavezama koje iz toga slede, čemu onda toliko izdvajanja za usluge po ugovoru? Po ovim uslugama, dakle, mnogo šta može da se sakrije, mnogo šta može da se pokrije i na kraju se ne dobije validan odgovor na šta se novac potrošio.
Ovaj amandman je dobar amandman zato što predlaže da se javna potrošnja smanji i u pogledu kabineta potpredsednika Vlade, i u pogledu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.