Reč ima narodni poslanik Momir Marković, a posle njega narodni poslanik Zoran Krasić.

Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujući jednom grubom nesporazumu, ja dobih opomenu. Opominjao sam podnosioca amandmana da se vrati na amandman. Nisam ga ometao, pa da ne ispadne, ako je ometen, da sam ja kriv.
Naime, lice je podnelo amandman (ne mogu da kažem narodni poslanik, jer nije) na član 5. razdeo 14, funkcija 420, ekonomska klasifikacija 451. Tražio je da se milijardu dinara da toj ekonomskoj klasifikaciji 451. Ekonomska klasifikacija 451 glasi - raspored i korišćenje sredstava ove aproprijacije vršiće se po posebnom aktu Vlade. Deo sredstava ove aproprijacije, u iznosu od 400 miliona, koristi se za razvoj sela, za specifičan program podrške razvoju poljoprivrede i ruralnom razvoju, koji se tiču pripadnika romske nacionalne zajednice. Podsećam vas da nijednom svojom rečju nije pomenuo romsku nacionalnu zajednicu. Dakle, pričao je praznu priču.
Drugi deo sredstava ove aproprijacije, u iznosu od 600 miliona dinara, koristi se za razvoj sela, za specifičan program podrške razvoju poljoprivrede i ruralnom razvoju, koji se tiču pripadnika socijalno ugroženih, raseljenih i lica koja su izbegla.
Da li je jednom jedinom rečju ovo lice koje je napisalo ovaj amandman pomenulo raseljena lica?
Da li je jednom jedinom rečju pomenulo romsku nacionalnu zajednicu, odnosno romsku nacionalnu zajednicu koja živi u selu, pa da se ovih 600 miliona, odnosno 400 miliona njima usmeri? Nije.
Govoreći sa mesta hteo sam da ga vratim na njegov amandman, da govori o svom amandmanu, da ne priča praznu priču. Na to sam ga upućivao. Pogrešno me je razumela predsedavajuća i dade mi opomenu.
Što se tiče lupanja u klupu, lično sam sa onog mesta video da je i predsedavajuća jednog trenutka počela da lupa olovkom. Smatrao sam da to više nije zabranjeno u Skupštini, pa sam počeo da lupam olovkom da bih upozorio ovo lice da se vrati na amandman.
Međutim, meni je dala opomenu zbog toga, ali je zato njemu dozvolila da propagira svoju nepostojeću stranku, tačnije, samo je upisana. Na kojoj listi je taj izvesni Mašić dobio poslanički mandat? Na listi nepostojeće stranke, stranke koja se nije kandidovala na izborima, koja nije postojala na onim izborima, a kako stvari stoje, neće postojati ni na onim sledećim. Da li je on to svoje poverenje građana dobio na ime i prezime? Sa ovakvim amandmanom, sumnjam i u doktorsku tezu koju ste branili.
Dame i gospodo narodni poslanici, kad neko stavi obraz pod noge ili pod jedan drugi deo tela, tamo gde leđa prestaju da se pristojno zovu, onda može ovako da se ponaša. Nije problem, dame i gospodo, što se oni ničega ne boje, problem je što se ničega ne stide.

Narodni poslaniče, zahvaljujem vam se što ste u stenogram izgovorili da je postojao osnov za izricanje opomene. Ne može niko, sem predsedavajućeg, da opominje govornika, da ga po članu 103. podseća da se vraća na temu. Vama sam zahvalna što ste dva puta u svom govoru kazali da ste kršili Poslovnik Narodne skupštine i dobacivali govorniku sa mesta u pokušaju da ga ometate, tako da je opomena izrečena osnovano.
Narodni poslanik Zoran Krasić ima reč.

Izuzetno je dobro kada se otvori rasprava o nekom amandmanu i onda svi oni koji učestvuju u diskusiju daju odgovarajući doprinos, bez obzira na stil. Na kraju ipak izađe nešto što može da liči na istinu.
Predstavnik manjina je malopre pričao i on je to vrlo lepo, ako mogu tako da kažem, rendgenski snimio i rekao je: u startu se znalo da će ova sredstva biti nedovoljna, ta sredstva su odavno potrošena, ovo što se rebalansom predviđa neće da zadovolji te osnovne potrebe i ništa nije, praktično, rešeno.
Na tu situaciju, koja verovatno odgovara istini, dolazi amandman jednog građanina, bolje da je koristio neke političke stranke zastupljene u Narodnoj skupštini da protumače to, a taj amandman se zasniva na sledećem: hvalospevi Ministarstvu poljoprivrede.
Sada građanin koji je napisao amandman "ide maca oko tebe" na kraju kaže: svaka čast, ministre, sve ste dobro uradili ove godine, a predstavnik manjina, koji je došao da podrži taj amandman, ukazuje na sve propuste Ministarstva poljoprivrede.
Razlika je u sledećem: predstavnik manjina se bavi tim poslom, zna šta je i kako je, a ovaj građanin koga ste vi malopre ovde naslovili nekako, meni vrlo čudno i građanima Republike Srbije je čudno, podneo je amandman i traži da se poveća to za milijardu da bi onda bilo - mi smo predložili, to se povećava, sada ćemo da reketiramo.
Nemojte da usvojite ovaj amandman, ne zbog toga što postoje ove smetnje prema Zakonu o budžetu, nego kada njima usvojite amandman, videli ste, on vas hvali, odmah posle toga dolazi neko od ovih njegovih da vas reketira.
Javnost u Srbiji kritikuje Vladu Republike Srbije, kritikuje Ministarstvo poljoprivrede. Jedino ovi što su podneli amandman moraju da hvale Ministarstvo poljoprivrede. Zar vam nije to malo suludo? Znam da i DS kritikuje ovo što se dešava u Ministarstvu poljoprivrede. Verovatno smatraju da treba odvojiti veća sredstva, ima propusta; šta se sve priča po Vojvodini što se tiče zemljišta, subvencija, vi to najbolje znate. Ovde samo jedan čovek izlazi i hvali Ministarstvo poljoprivrede. Zašto? Zato što je ta njegova sekta uslovljena.
Na kojoj poziciji je amandman? Evo, radi javnosti da objasnim: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, razdeo 14, neću ići na ovo što je 14.1, 14.2 itd, samo razdeo 14. Planirana su sredstva skoro 25 milijardi. Ova pozicija gde se vrši intervencija amandmanom je pozicija 451, gde je planirano 22, skoro 23 milijarde, a sada se to amandmanom povećava za milijardu. Kada se pogleda ta pozicija, ona je verovatno 70-80% ukupnog iznosa na razdelu 14. Kada se troše sredstva sa te pozicije, ona se troše na bazi programa, planova i malo na osnovu izričite zakonske odredbe. Slično kao sa NIP-om: odvoji se za Vojvodinu i Pajtić prođe kao Deda Mraz kroz Vojvodinu; gde je njegova lokalna vlast tu može ovo, ono, a gde je druga vlast - nema.
Slušam ja vas već tri godine i katastrofa. Nema ovde Velje Ilića da nam priča kako stoji cena mesa i ostalih poljoprivrednih proizvoda. Nemam pretenzije da se bavim tim stvarima i da nekoga ubeđujem kako mu je teško, a znam da mu je teško.
Na ovoj poziciji se nalazi nešto što znači razvoj seoskih područja koja su nedovoljno razvijena. Mi imamo nešto razvijenih sela u blizini gradova; ovo što je dalje od grada, to je daleko od oka, daleko od srca. Sva sela u pograničnom delu Republike Srbije su katastrofa, apsolutna katastrofa. Staračka domaćinstva, nisu ekonomski osposobljena za reprodukciju, ne raspolažu, nema ko da dođe i da otkupi. Ne znaju koju proizvodnju da organizuju, zapuštene njive postale livade, i to je razvoj.
Sada se javlja jedan veliki sponzor razvoja ruralnih područja, zove se Vlade Divac. Molim vas, u ovih 40 i 60 miliona, a naročito u ovih 60 miliona gde se pojavljuju izbegla lica, prepoznajem da se nešto tu domunđavate sa njim. On je veliki donator tuđim parama, a svojim nikako nije. Svojim je, navodno, pokušao nešto: "Knjaz Miloš", pa pokušao ovo, pa ono; sada ga je Dačić priveo tamo, da li da ne pravi gluposti, da li da ga savetuje, nije ni bitno, ali da ga drži pod kontrolom na neki način.
Vi nemate razvojnu politiku, ne vidite sela, vi vidite tajkune u poljoprivredi. Običan seljak ne može da ostvari poljoprivrednu proizvodnju koja bi bila pozitivna, ne može. Ovaj tajkunski deo poljoprivrede ostvaruje ekstraprofit. Još na naše tržište dolaze nekritički, neselektivno mnogi poljoprivredno-prehrambeni proizvodi iz inostranstva koji bi mogli ovde da se prave. Zašto? Vaša je politika da ovo naše tržište stavite na tacnu nekome, a ne da se razvija naše tržište.
Šta ste uradili da se spreči sve to što je negativno po našim selima? Da li ste vi bili u opštini Kuršumlija, u opštini Prokuplje, u opštini Bujanovac? Da li ste gledali tamo taj kuršumlijski deo? Šta ste videli? Šta ste učinili? Koji ste stimulans dali u pogledu puta, u pogledu struje, u pogledu nečega, da ti ljudi ostanu tamo da žive? Ništa. Slikali ste se sa Milanom Markovićem kako nosite neke džakove. Neki su nosili gajbice ovde, sećate se. Koja je razlika između gajbica i džakova? Ista priča, isto sve.
Znači, loše vam je Ministarstvo, loše radite, loši su vam rezultati. Ne usvajajte ovaj amandman, oni će da vas reketiraju odmah. Neću sada da čitam, da ne brukam ljude. Malo, malo pa dobijamo račune, pa Vučićevi posteri, pa ovo, pa ono, sada nam dolazi račun. Pobegli. Ako im usvojite amandman, onda ćete vi morati da plaćate ovo njima, vrlo prosto i jednostavno. Njihova politika se svodi na reketiranje tajkuna, Vlade i obezbeđenja ovde nekog kvoruma, nekih glasova i da izazivaju, provociraju SRS.
Gospođo Čomić, Srpska radikalna stranka je uradila sve što je bilo potrebno, podnela je krivične prijave, podnela je tužbe. Vi od nas očekujete nešto nemoguće - da vam damo nešto što Tomislav Nikolić kaže da je izgubio. Mi to ne možemo da uradimo. Da pokrenemo postupak pred Ustavnim sudom, izvinite, molim vas, to je nemoguća varijanta. Ko vam je rekao to, taj vas je prevario.
Boris Tadić i ta njegova obaveštajna služba drže ovu malu grupicu ovde kako bi javnost u Srbiji obratila pažnju da li u Skupštini neko nekome dobacuje, da li neko nekoga nervira ovde, da se skrene diskusija, da navodno posle izađe neko i kaže - radikali samo pričaju o mandatima, ne pričaju o životnim potrebama građana. Ma, pričamo o životnim potrebama građana.
Lepo vam je jedan naš poslanik rekao, imali ste nekih problema sa izborima, morao je Gonzales da dotrči. Ovde imamo krađu izborne volje građana u Skupštini Srbije zahvaljujući Borisu Tadiću. Ne vama, samo Borisu Tadiću. Zašto? Da se završi najprljaviji posao u Hagu. Ako se smanji uticaj Srpske radikalne stranke, lakše će da ubiju Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu. Tu vi saučestvujete sa njima nesvesno, ne želite vi to, ali to želi Boris Tadić. To je taj koncept.
Znači, amandman nemojte ni za živu glavu da prihvatate. Ovu diskusiju uzmite u obzir ako pravite neki budžet za sledeću godinu. Kako njima da prihvatite amandman, pa oni su pogazili i zakletve koje su u crkvi potpisali?! Ko sme njima da veruje? Jednom izdajnik je uvek izdajnik. Zapamtite, jednom izdajnik je uvek izdajnik. Ako su mogli da prevare svog kuma, ako su mogli da prevare SRS, ma prevariće i vas, samo je pitanje dana.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. razdeo 14 amandman je podneo narodni poslanik Milutin Jeličić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milutin Jeličić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, ministre poljoprivrede, poštovani građani, meni je žao što ovaj amandman nije usvojila Vlada, a nadam se da će posle ovog obrazloženja možda i usvojiti kada bude glasanje.
Sada ću da vam obrazložim ukratko o čemu se radi. U članu 5. glava 14. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ekonomska klasifikacija 451 - subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, u koloni 6 - sredstva iz budžeta, iznos od 22.545.875.209 menja se u 19.545.875.209, odnosno u koloni 8 - ukupna sredstva iznos 22.959.020.641 menja se u iznos 19.959.020.641.
U članu 5. glava 14. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ekonomska klasifikacija 512 - mašine i oprema, u koloni 6, sredstva iz budžeta, iznos od 40.951.702 menja se u 3.040.951.702, odnosno u koloni 8 - ukupna sredstva, iznos 78.162.523 menja se u iznos od 3.078.162.523.
Obrazloženje: Postojeća mehanizacija u Republici Srbiji je potpuno dotrajala. Da bi se stimulisao budući naraštaj da ostane na selu i da bi se ublažile nepovoljne kalkulacije cene proizvodnje poljoprivrednih proizvoda neophodno je da država pomogne poljoprivredne proizvođače kupovinom četiri hiljade traktora i osnovnih priključnih mašina u iznosu od tri milijarde dinara. Akcija bi se zvala "Traktor za svako selo".
Moram da vam napomenem da nam je hiljadu sela nestalo zbog nebrige države prema razvoju sela i seoskog stanovništva.
Planirani iznos subvencija javnim nefinansijskim preduzećima u iznosu od 22.545.875.209 dinara nepotpuno je objašnjen u budžetu i pošto je u startu raspodeljeno samo sto miliona dinara, smatramo da je ova akcija preko potrebna i ima budžetskog prostora da se sprovede. Na ovaj način bi Vlada Republike Srbije pokazala da na pravi način vodi brigu o poljoprivredi kao najznačajnijem resursu.
Inače, ova vlada i država je potpuno zapostavila razvoj poljoprivrede i individualne poljoprivredne proizvođače. Cena proizvodnje gotovo u svim segmentima poljoprivrede veća je nego njihov finalni proizvod, što je nedopustivo.
Dolazim iz Rasinskog okruga, iz opštine Brus, sa područja uglavnom voćarsko-vinogradarskog, gde je cena šljive u otkupu ove godine bila šest dinara po kilogramu, cena grožđa od 15 do 20, cena kupina 12 dinara, a u stočarstvu je još gora i crnja situacija.
Nekada se u Rasinskom i Topličkom okrugu 70% stanovništva bavilo ovom proizvodnjom, a sada se to svelo na ispod 5% ukupnog poljoprivrednog stanovništva. A kako bi se i bavilo, kada je otkupna cena mleka 20 dinara, dva puta manje nego za jedan litar vode. Mislim da je to stvarno sramno i ponižavajuće, da litar mleka bude dva puta jeftiniji od litre vode. Stvarno bruka i sramota.
Ove cene su ponižavajuće i poražavajuće. Sa ovakvim cenama seljak ne može da preživi, ne može ni 50% direktnih troškova u svojoj proizvodnji da pokrije, a tu mislim na cenu mineralnih đubriva, na cenu goriva, na cenu zaštite i hemijskih sredstava, agrotehničkih mera koje su veoma skupe.
Gde je radna snaga, gde je živi rad seljaka koji radi od jutra do sutra? Znači, nema ga nigde, na gubitku je 100%. Zato nam je ovakva situacija uglavnom u centralnoj Srbiji, jugoistočnoj, jugozapadnoj, možda je malo bolja situacija u Vojvodini, ali ni tu ne cvetaju ruže.
Zbog nebrige ove vlade i države prema selu i seljaku sela su nam sve praznija i siromašnija, mladi ljudi ne žele da se bave poljoprivrednom proizvodnjom pa se zbog toga iseljavaju u gradske sredine, a i oni koji ostaju u selu, umesto da se bave poljoprivredom, rade neke druge poslove. Zato su nam neobrađene poljoprivredne površine, zato imamo mnogo parloga.
Nasuprot tome, uvoznički lobi radi svoj posao, uvozi sve i svašta od poljoprivrednih proizvoda. Tako, na primer, uvoznici uvoze luk i šargarepu iz Kine, jabuke iz Španije, živinsko meso sumnjivog kvaliteta iz Holandije; još nam treba da uvezu lude krave iz Engleske i Irske, pa da načisto ugasimo i uništimo selo i seljaka.
Zato molim Vladu Republike Srbije i resorno Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo trgovine da se uzmu u pamet, da povedu računa o našim poljoprivrednim proizvođačima, da ih stimulišu, da im obezbede finansijska sredstva kroz raznorazne subvencije, regrese, premije u proizvodnji različitih poljoprivrednih proizvoda.
Predlažem Vladi Republike Srbije i Ministarstvu trgovine da zabrane uvoz svih poljoprivrednih proizvoda i prerađevina koje se mogu proizvesti u rodnoj zemlji Srbiji. Time ćemo na najbolji način zaštititi našeg seljaka i omogućiti mu da ono što proizvede na svojim imanjima plasira na domaće tržište, a viškove da izveze u treće zemlje. Zatim, da se za svaki hektar obrađene poljoprivredne površine registrovanim poljoprivrednim proizvođačima ili domaćinstvima isplaćuje od 150 do 200 evra u ravničarskim krajevima, a u brdsko-planinskim područjima od 300 do 400 evra po hektaru zbog otežanih i surovijih uslova za život. Sve zemlje zapadne Evrope tako rade, a mi težimo da uđemo u EU. Mi težimo sa Kosovom i Metohijom, a neko teži bez Kosova i Metohije u Evropsku uniju.
Zatim, zdravstvena i socijalna zaštita seljaka mora biti besplatna. Predlažem da se ovi dugovi poljoprivrednika i seljaka prema socijalnom i penzionom fondu otpišu, jer oni stvarno nemaju odakle to da plate. Seljačke penzije, koje su za sada najmanje, 7.200, to je stvarno mizerno i ponižavajuće, moraju se povećati i izjednačiti barem sa radničkim penzijama, mada i te radničke penzije nisu velike, ali predlažem da se povećaju oko 5.000 dinara, da taj prosek najmanjih penzija bude barem 16.000 dinara ili 200 evra i da se smanji taj jaz između najnižih i najviših penzija. Kod nas su najmanje penzije 7.200, a najviše su 105.000. To je 1:15, toga nema ni u jednoj zemlji na svetu, mislim, u našem okruženju sigurno nema. Taj jaz mora da se smanji i da bude 1:5, 1:7, tako je u svim zapadnoevropskim zemljama.
Voleo bih da ova vlada, socijalna, kako su je nazvali, to je bila parola SPS-a, ispuni ova obećanja. Ako ovako urade u narednom periodu, ako ima prostora u ovom budžetu, a ako ne, da se to izbudžetira u 2009. godini, onda će ostati upamćena kao socijalno odgovorna Vlada. Ako se ne uradi ovo, biće upamćena kao prevarantska i kao socijalno neodgovorna Vlada. Hvala.

Hvala. Po amandmanu, za reč se javila gospođa Aleksandara Janković. Vreme poslaničke grupe je još pet minuta.

Taman i da nisam stranačka koleginica gospodina Jeličića, njegov amandman i obrazloženje bih morala da prihvatim, jer je upozoravajuće za Vladu, koja se ponaša više nego autistično u odnosu na sve svoje građane, a posebno poljoprivrednike.
Sve što je gospodin Jeličić rekao me je podstaklo na razmišljanje o kvalitetu ove, socijalno odgovorne Vlade.
Kad čovek svesno i namerno laže, pod pretpostavkom da je psihološki zdrav, onda se može nazvati: a) lažovom, b) marketinškim magom, v) političarem iz vlasti, g) manipulantom. Moguće je da sva ova obeležja od a) do g) budu sjedinjena u jednoj osobi. Stoga tražim informaciju o čemu se radi u slučaju ministra za nauku i potpredsednika Vlade Božidara Đelića. To što se smeje kao lud na brašno kada napravi lapsus lingve, pa govori o sto godina, umesto o sto dana Vlade, može da bude znak ekscentričnog personalnog stila. Ali, kada tvrdi da u Srbiju neće dopreti svetska ekonomska kriza, koja će čak biti i stimulativna, za njega važi ono pod a), b), v) i g). Jednom rečju, manipulativna laž vlastodršca koji politiku shvata kao marketing, a građane kao protagoniste u marketinškoj virtualnoj realnosti.
Sličan je slučaj i drugog potpredsednika Mlađana Dinkića, i ministra privrede, koji je otišao i korak dalje, pa govori o stimulativnim efektima svetske ekonomske krize koji će dovesti do privrednog rasta od 15% godišnje. Jedino moguće opravdanje za njega je da se od velike količine skijanja i razređenog planinskog vazduha preuzneo i ušao u neku specifičnu "zonu sumraka".
Pod uslovom da su Boža i Mlađa izrekli ovakve notorne neistine u neizmenjenom stanju svesti, bez prethodnog pamćenja i divlje svirke u bendu čiji su oni nosioci, a fali im još samo duvač Čanak, postavlja se pitanje hoće li oni snositi posledice za ovakvu manipulaciju i prevaru građana? Hoće li zbog stimulativnih efekata svetske krize Mlađa isplatiti obećanu sumu za akcije? Hoće li Boža povesti građane Srbije na granicu da sa belim šengen vizama putuju gde im je volja ove Nove godine? Ili su oni najbolji nastavljači lika i dela Branka Kostića, koji je svojevremeno rekao da će sankcije za Srbiju biti stimulativne jer mi možemo i korenje da jedemo?
Da li je ovo put Srbije u Evropu? Da se građani Srbije smrzavaju, jer ne mogu da plate gas koji je u ranijim medijskim kampanjama reklamiran kao ekološki najbolji, finansijski najisplativiji energent? Da nemaju normalne penzije, već da i dalje čekaju da im Deda Mraz iz familije Krkobabić obezbedi neku crkavicu do 2010. godine? Da nemaju vize, niti pare da ih plate, a kamoli da putuju? Na sve to još treba da budu izolovani od svojih najbližih, rasutih po bližem i daljem okruženju, tako što neće moći ni telefonom da im se jave. Telefonska pretplata je povećana za 196%.
To je kao iz vica, gde lekar kaže pacijentu - imam za vas dobru i lošu vest, pa čovek kaže - koja je loša, a on kaže - loša je da ćete živeti još šest meseci, a ovaj kaže - dobro doktore, koja je dobra; e, dobra je da sam ja noćas dobio na pokeru.
Tako je dobra vest da u upravnim odborima ljudi imaju nadrealno visoke plate, a da na svakog ministra dođu bar dva genijalna i dobro oparena savetnika. Kada će narod da uvrste u kategoriju – savetnik?
Danas radnici "Zastave" odlučuju o sopstvenoj radnoj sudbini tako što će se podvrgnuti socijalnom programu. Podsećam, po ugovoru, obaveza je ne "Fijata", već zajedničkog preduzeća da do 2012. godine zaposli 2.433 radnika, ali ne nužno iz sadašnjeg broja od 3.800 zaposlenih. Koliko ljudi će još biti prevareno?
Ako malo analizirate EPP na raznim televizijama, doći ćete do saznanja da je reklama za banke preuzela primat čak i nad "Orbit" žvakama, sa krilcima ili bez njih. Racionalizacija je da je to zbog "nedelje štednje", a zapravo se radi o strahu banaka da će građani povlačiti svoje uloge, jer, za razliku od Vlade koje su u odnosu na svetsku ekonomsku krizu ponaša autistično, građani ozbiljno razmatraju njene moguće posledice, a opravdano su sumnjičavi, jer ovde nada više ne može da trijumfuje nad iskustvom. Najveću kamatu na devizne uloge - 11% nudi "Metals banka", u kojoj su prošle nedelje uvedene privremene mere.
Stoga je ne samo moja preporuka, već i ozbiljno upozorenje građana koji nam se javljaju da se Vlada uzme u pamet i da bar na planu usvajanja amandmana opozicionih poslanika, poput gospodina Milutina Jeličića i drugih, pokaže da nije potpuno nedodirljiva za glas razuma i sopstvenog naroda. Ako se ne usvoji predlog da se formira radna grupa za praćenje efekata svetske ekonomske krize, možemo proći kao Island. Naime, islandska kruna stalno pada, bankarski sektor je obogaljen, a Islanđani veoma brzo gube poslove. Tu je razlika: Srbi, uprkos obećanju osobe u ulozi predsednika Srbije da će se otvoriti 200.000 novih radnih mesta, i nemaju poslove. Islanđani gube i ušteđevinu i radna mesta...
(Predsedavajući: Molim vas, prešli ste 15 sekundi.)
Vlada strahuje da ima onih koji gube i zdrav razum, pa je islandsko ministarstvo zdravlja osnovalo zdravstveni centar za hitna psihijatrijska stanja u centru Rejkjavika ne bi li pomoglo građanima očajnim zbog ekonomske implozije.
(Predsedavajući: Molim vas, govorite pola minuta duže. Molim vas da završite.)
Evo, još 20 sekundi. Kod nas bi "petovladični" ministar zdravlja mogao da osnuje ovakav zdravstveni centar za hitna psihijatrijska stanja nekritičnosti i euforičnosti pojedinih ministara, na čelu sa sobom.
Postoji još jedna sličnost između nas i Islanda. Osnivaju se narodne kuhinje.

Ceo minut je istekao. Zahvaljujem. Za reč se javio gospodin Milorad Krstin. Izvinjavam se, gospodine Krstin, po Poslovniku se javio gospodin Markićević.

Poštovani potpredsedniče, kolege poslanici, gospodine ministre, poštovani građani Srbije, da ne bi ispalo da mi ovde samo pričamo uzalud, pozivam se na članove 225. i 226, vrlo su mi potrebne informacije koje su bitne za moj rad, kao narodnog poslanika.
Hteo sam da pitam ministra trgovine Milosavljevića, imao sam neke obaveze pa trenutno nisam bio u Skupštini, pa pošto ste vi danas ovde predstavnik Vlade, treba da izađete odmah ovde i da pred građanima Srbije objasnite zašto je telefonska pretplata poskupela 200%.
Da vam kažem koga ste time kaznili. Niste kaznili ministre, ni pomoćnike ministara, ni državne sekretare, ni biznismene, ni poslanike koji imaju solidne plate, kaznili ste ubogu sirotinju. Takvih ima preko dva miliona koji imaju priključke za telefone. Imali su dosadašnju pretplatu 88 dinara; baka pozove unuku koja je na studijama da vidi kako studira i vrlo pazi na te impulse, odnosno na vreme; majka sina u vojsku, sirotinja, njih ste kaznili. Niste kaznili nas koji imamo dobre plate, nemojmo da se lažemo, uključujući i vas.
Zašto ste to uradili, ako je "Telekom" sedma firma po profitu - koliko sam pročitao, preko 160 miliona evra? A tek od 1. januara nas očekuju poskupljenja telefonskih impulsa.
Dakle, imate priliku da me demantujete, ja sam vas kulturno, fino pitao, da odmah izađete za govornicu i da to objasnite. Posle toga ću dati komentar, ukoliko bude potreban, vašeg objašnjenja.
Dakle, još jednom vas najuljudnije molim, kao predstavnik građana, da izađete ovog trenutka za ovu govornicu i objasnite zašto cene divljaju. Hvala.