Gospodin Tomić, zatim gospodin Pastor Balint, pa onda gospodin Šormaz.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, radi znanja i ravnanja, gospodine Pastor, javljam se po amandmanu, ali zbog vaše diskusije. Što se tiče zakona koje ste spominjali, pogledajte koje su godine nastali, pa će doći do punog izražaja ono što ću upravo da kažem.
Setićete se, kada je u pitanju Vlada od 2004. godine, koji je prvi zakon koji je donet – to su bile izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika, gde su nacionalne zajednice dobile nesumnjivo priliku da na određeni način sigurno sede u ovom parlamentu, što do tada nije bio slučaj.
Osnivanje i puna emancipacija nacionalnih saveta takođe se dogodila tada. Potpuno krunisanje (naravno, uvek može da se nadogradi) pitanje nacionalnih zajednica i nacionalnih saveta i svega što se naslanja na ta pitanja doživelo je u Ustavu Republike Srbije, gde su pitanja ljudskih i manjinskih prava zastupljena u više od jedne trećine teksta Ustava Republike Srbije.
Podsetiću vas, pomenuli ste i 2002. godinu, šta je tada trebalo uraditi. Sećate se ko je tada bio potpredsednik Vlade Republike Srbije – tadašnji predsednik vaše stranke, Saveza vojvođanskih Mađara, Jožef Kasa.
Ni jedan jedini dokument tada nije donet, jedan jedini papirić nije donet o tim pitanjima, a pogledajte delatnost Vlade od 2004. godine po ovim pitanjima, zaključno sa donošenjem Ustava, šta se sve tada dogodilo.
Drago mi je što će vaš amandman proći i ja ću glasati za njega, ali mi je i ljudski i kao poslaniku krivo što isto to, samo u nekom drugom pakovanju, ne može da prođe zato što je predloženo od strane predstavnika opozicije. Ali, da niste na ovaj način uspeli, da li je to zato što od vaše podrške zavise određene stvari u okviru ove rasprave o onome o čemu večeras pričamo, možda je bilo bolje da su svi pripadnici nacionalnih zajednica u Srbiji kupili skije i možda bi na skijalištima izboksovali više za svoja prava, nego što na ovaj način mora to da se radi. Hvala.

Zahvaljujem. Gospodine Pastor, izvolite. Nado, vi ste po Poslovniku? A vi ste? Po Poslovniku? Replika. Onda Nada prvo, izvinite.

Ja ću zaista kratko. Pozivam se na član 101. i želim samo da kažem, istine radi, da smo mi kao parlamentarna većina prihvatili amandman narodne poslanice Milice Radović iz Demokratske stranke Srbije i da smo takođe prihvatili amandman gospodina Markićevića, odnosno amandman sa izmenama i dopunama gospodina Markićevića. Dakle, samo činjenica radi, nije tačno da je neki amandman odbijen samo zato što je predložen od strane opozicije. Hvala vam.

Zahvaljujem. Gospodin Pastor.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, istine radi, moram da kažem nekoliko činjenica.
Godine 2002, kada je gospodin Jožef Kasa bio potpredsednik Vlade Republike Srbije, jeste donet Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. Istina je i da je tada donet taj zakon u Saveznoj skupštini, pošto je postojala savezna država i to je bilo u nadležnosti savezne države.
S druge strane, nemojte misliti, dame i gospodo narodni poslanici, da smo mi toliko jeftini da podržavamo ovu vladu samo zbog toga što je prihvatila ovaj amandman, kojim nije predviđeno povećanje ni za dinar. Mi smo tu samo intervenisali u metodološkom smislu. To ne znači da smo promenili mišljenje, gospodine Krasiću, ni o Demokratskoj stranci, ni o svim ostalim strankama.
Zahvaljujemo se Demokratskoj stranci Srbije što će podržati ovaj amandman, ali sam malopre rekao koji amandmani prošle godine nisu prošli, u vezi sa poboljšanjem položaja nacionalnih manjina, u budžetu za 2008. godinu. Svi znamo kakva vladajuća koalicija je tada postojala.
Mi smo zahvalni svim strankama koje su svesne činjenice da evropske vrednosti uključuju i poboljšanje položaja nacionalnih manjina. Ali, nije rešeno pitanje privatizacije medija na jezicima nacionalnih manjina. Još uvek nije donet zakon o nacionalnim savetima, još uvek se ne finansiraju iz republičkog budžeta institucije nacionalnih manjina.
Još uvek su pripadnici nacionalnih manjina u nedovoljnoj meri zastupljeni u organima državne uprave, u policiji, carini itd. Mi se nadamo da će to biti poboljšano za vreme ove vlade, ali, nažalost, u prethodnom periodu nije učinjeno ništa u vezi sa privatizacijom medija, u vezi sa donošenjem zakona o nacionalnim savetima, u vezi sa merama kojima bismo poboljšali učešće pripadnika nacionalnih manjina u organima državne uprave.
Pozivam sve poslanike i sve stranke da iskreno rade na poboljšanju položaja nacionalnih zajednica, a nacionalne zajednice će sigurno tačno znati da prosude koja stranka je manje, a koja stranka je više učinila zarad poboljšanja položaja nacionalnih manjina. Hvala lepo.

Zahvaljujem. Najpre gospodin Krasić, po Poslovniku, pa gospodin Markićević po amandmanu, gospodin Šormaz, pa vi.

Javio sam se, ali ne mogu da odgovorim na sve ovo što je gospodin pre mene pričao, jer ja to nisam ni pričao. Ja sam samo pričao metodološki i principijelno zašto je jedan amandman usvojen, a slični amandmani nisu usvojeni. Ja ću samo na tome da se zadržim, s obzirom na to da je gospodin pre mene rekao, odnosno upozorio me da oni nisu tako jeftini i da se njihova misija završava samo na ovom amandmanu. On je to vrlo lepo rekao.
Ja sam samo pre toga rekao da ta klackalica, parlamentarna većina i tako dalje... Doduše, gospođa Kolundžija je rekla da je ona prihvatila amandman u ime parlamentarne većine, to znači i u ime podnosioca amandmana. To je vrlo značajno.
Znači, ta klackalica, tih pet glasova je neophodno za nešto krupno. Koje ćete vi račune njima da ispostavljate, ja ne znam. Kakav ste dogovor napravili, ja ne znam. Ja samo znam da ste vi zvanično rekli da podržavate evropsku vladu, proevropski blok i Borisa Tadića. Znam da sam pre godinu i po dana morao da stojim između Borisa Tadića i Lasla Varge da Laslo Varga bezbedno izađe iz Narodne skupštine. Rekao sam – ako te neko bude dirnuo, javi se, ja ću da te branim. To je najkorektnije što može. I dalje ostajem pri tome.
Ali, ja sam kritikovao ovu većinu kako neprincipijelno prilazi amandmanima. Ako je to formula kako ste vi uspeli da vaš amandman prođe, hajde da ih prevarimo – kada ja napišem amandman, vi se potpišite.
Znači, to je sigurna formula da će amandman da prođe. Kada bude na dnevnom redu novi budžet Republike Srbije za 2009. godinu treba da se dogovorimo, mi ćemo da napišemo pet amandmana u prilog socijalne zaštite građana Republike Srbije, razvoja nedovoljno razvijenih područja, sa molbom da vi potpišete te amandmane, kao da su vaši. Kada to budemo završili bićemo sigurni da će ti amandmani da se usvoje.
Potpuno sam siguran da i vi delite mišljenje povodom ovoga što sam rekao. Znači, ja sam samo pričao o jednoj tehnici, o tome kako funkcioniše ova proevropska vlada. Sada, kada ste videli kako izgleda ta proevropska vlada, ako ste principijelni, verovatno ćete morati da napravite neki otklon, to je neki novi izraz, da se odmaknete, da napravite jasnu distancu, jer u ovom sveopštem zamešateljstvu može da se desi da neko loše protumači da i vi delite neke njihove vrednosti; u ovoj opštoj osudi Vlade za kriminal da i vi budete kolateralna šteta po osnovu kriminala. Ali, to je po sistemu - ko sa đavolom tikve sadi, mora da vodi računa o svojoj glavi.

Reč ima gospodin Markićević, povodom amandmana, a zatim gospodin Šormaz.

Gospodin Markićević se prvi put javlja večeras, zato ima prednost.

Poštovana predsednice, kolege poslanici, građani Srbije, dobro jutro. Ja bih kroz ovu priču o amandmanu hteo da komentarišem ono što je koleginica Nada Kolundžija rekla. Ona je rekla samo pola istine.
Znači, ja moram da kažem da se radi o amandmanu koji je, tačno, u ime vladajuće većine prihvatila, i to je za poštovanje, pošto Nova Srbija nema pravo veta, kao što ima poslanička grupa nacionalnih manjina. Zaista sam stekao utisak da su prihvatili ovaj amandman gospodina Balinta Pastora pod pritiskom. Kako bilo da bilo, dobro je što je prihvaćen.
Ali, pošto rekoh da je gospođa Kolundžija rekla delimično istinu o onome što smo se dogovorili, ja sam pristao da izmenim amandman, tobože da sam nešto pogrešio, da bi ga prihvatili, da ne ide iz kabineta nekih potpredsednika Vlade, ali sam dobio obećanje ovde da će ministar izaći (ceo dan čekam da se to obećanje ispuni), da će jedan od ministara ili ministarki, pošto se oni menjaju... Znam da gospođa Matić nema pojma o čemu ja pričam, žena je ovde dežurna, kao požarni u vojsci, ne znam ujutru ko će biti sledeći ministar. Znači, opet ću morati ponovo da objasnim ovde o čemu se radi. A imam obećanje i od gospođe potpredsednice Čomić.
Ja mislim, gospođo predsednice, da vi znate o čemu ja govorim i da građani Srbije znaju.
To je onih 12.000.000 za naše sugrađane koji su imali nesreću (a mi smo imali sreću da smo živi i zdravi) da su invalidi i tih 12.000.000 namenjeno je za to da se naprave sportski tereni na kojima bi oni pokušavali da se bave sportom i da žive koliko-toliko normalno, kao i mi zdravi, a i nas sutra to može, ne daj Bože, da sve ovde zatekne.
Ceo dan čekam da se izvrši obećanje, da neko od ministara ili ministarki, koji se ovde menjaju kao na traci, izađe i potvrdi taj amandman.
Pošto to nije ostvareno, tvrdim da meni, kao čoveku i kao poslaniku koji je pristao da izmeni i da tobože prizna da je pogrešio, samo da bi taj amandman bio usvojen, nije dovoljno ovo obećanje u ime vladajuće većine. Jer, u tom danu za glasanje, što se tiče vladajuće većine, pošteno rečeno i ja sam doskora bio, 90% poslanika ne zna za šta glasa, za koji amandman glasa i postoji veliki rizik da taj amandman ne bude izglasan.
Očekujem konačno da se to obećanje ostvari, gospođo Matić, da se i vi malo uključite u današnji rad, nekako smo vas zapostavili ovde, da izađete i da u ime vladajuće većine prihvatite taj amandman. Najiskrenije vas molim, koliko god mi bili premoreni, koliko god nekima izgledalo ovo smešno, da izađete za govornicu, ako ne znate za ove telefonske pretplate, zašto je povećano za 200%, valjda znate da je ovih 12.000.000 za naše sugrađane sa posebnim potrebama i da tako završimo srećno ovaj današnji radni dan. Zahvaljujem se.