TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 24.11.2008.

9. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

9. dan rada

24.11.2008

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:05 do 20:00

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o sudijama (pojedinosti)
  • Predlog zakona o uređenju sudova
  • Treća sednica Drugog redovnog zasedanja (2008)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Slobodan Maraš

    Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se za repliku gospodinu Todoroviću.
    Gospođo Slavice Đukić-Dejanović, kao i gospođo Nado Kolundžija, ja vas veoma uvažavam, ne samo zbog funkcija na kojima jeste, nego i zbog toga šta možete da učinite, pre svega, da bi u ovoj zemlji zavladao neki red.
    Mi smo danas imali Odbor za finansije. Na Odboru za finansije smo imali pet tačaka, sve su odnosile na Državnu revizorsku instituciju. Želimo da institucija zaživi. To je jedna nezavisna institucija, koja bi, da deluje punim kapacitetom, mnogo doprinela ovoj državi, pre svega, da se ovakve priče kao što smo malopre čuli ne bi uopšte mogle dogoditi. Međutim, u petak je u "Blicu" osvanuo intervju predsednika Državne revizorske institucije, koji bi, da iole ima morala, podneo ostavku odmah nakon tog intervjua. Čovek je rekao da mu tri godine niko ne dozvoljava da radi.
    Na pitanje novinara, tri puta postavljeno – da li će kontrolisati javna preduzeća, dobili smo odgovor da ne može da kontroliše javna preduzeća. Zbog čega? Zato što treba bar tri godine da prođe da bi revizori, koje bi on doveo kod sebe, a koje do sad nije mogao da dovede, mogli taj posao da obave na najbolji mogući način.
    Podsećam vas, kada je bila misija MMF-a, jedna od tri ključne kritike je bila ta da nikada nije izvršen uvid u završni račun javnih preduzeća, da javnost nije upoznata kako javna preduzeća funkcionišu. Onda se, naravno, desi ovo o čemu je pričao gospodin Todorović, da imate jednog osionog čoveka, koji daje intervju pre neki dan i kaže da ne može da kaže kome je isplaćeno 11.000 evra u dinarskoj protivvrednosti i, eto, on ima samo 3.600 evra platu, kao što smo saznali iz medija, šest puta veću platu od predsednika Srbije, osam puta veću od premijera Srbije, što je katastrofa.
    Zaista, ne znam kako vi iz DS-a možete da progutate takve stvari koje vam serviraju koalicioni partneri i da čuvate jednog čoveka koji na ovaj način ruši ugled vladajuće koalicije!
    Još jednom hoći da kažem, znači, ukoliko je tačno ovo što je gospodin Todorović rekao, u pitanju su velike zloupotrebe. Ukoliko nije tačno, gospodin Todorović treba, u skladu s Poslovnikom, da snosi odgovornost. Ali, gospodin Todorović, koliko vidim, nudi dokumenta.
    Molim vas, učinite nešto da se takva stvar reši, da zaživi Državna revizorska institucija, da može da kontroliše javna preduzeća, da vidimo kako se troše sredstva u javnim preduzećima, da vidimo završne račune javnih preduzeća; godinama to niko nije video ovde.
    Državna revizorska institucija mora da dobije svu podršku ovog parlamenta i, naravno, Vlade, odnosno da se ne opstruira i da joj se omogući da zaposli ljude i da rade punim kapacitetom, a izvlačenje da Skupština nije donela ono što je neophodno da Državna revizorska institucija počne da radi kako treba, najviše govori o čoveku koji je to izgovorio, koji tri godine trpi takvu situaciju, za vreme obe Koštuničine vlade i sada.
    (Predsednik: Vreme.)
    Hvala. Izvinite.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Da li još neko želi reč povodom ovog amandmana? (Ne)

    Na član 10, amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević.

    Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

    Da li neko želi reč? (Da)

    Izvolite, gospodine Plužareviću.
    ...

    Vitomir Plužarević

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 10. zakona o sudijama.
    Stanje u našem sudstvu je vrlo teško, vi znate da je tako, ali, dobili ste aber iz te Evrope da izvršite harmonizaciju sudstva i ovih zakona s Evropskom unijom. Ali, ta harmonizacija je jednosmerna. Vi ste krenuli putem Evrope, a naše iskustvo i tradiciju rušite nemilice, ne obazirući se na posledice.
    Ovaj zakon o sudijama ima zadatak da izvrši lustraciju. Mi iz Srpske radikalne stranke smo protiv te lustracije, kada znamo da sudije treba da sude po zakonu i zakonskim aktima. Treba sve sudije da se privedu nameni, a to je partijski zadatak vas koji vladate. Šta će biti sutra, kad siđete sa vlasti?
    Ovaj zakon o sudijama treba uskladiti s Ustavom. Mi smatramo da je zakon o sudijama loš koncept, da gura pravosuđe u stanje totalne blokade. Praksa kod nas je pokazala da su sudije, bez provere njihovog rada u praksi, postale isuviše komotne, neodgovorne, neuredne u radu, 4.300 je zaostalih predmeta, a kod mnogih se presude ukidaju i preinačuju od strane viših sudova. Bez neprekidne i češće provere, nema pune celishodnosti, efikasnosti i ekonomičnosti. Zbog takvog odnosa, naši građani trpe veliku štetu, jer se neki postupci vode i po 20 godina, a troškove plaćaju nedužni građani. Dakle, nema suđenja u razumnom roku, i to što kraćem, što sve može da dovede u pitanje pravično suđenje.
    Nezavisnost sudija, nepristrasnost sudija. Kako to mislite da realizujete?
    Uglavnom, načelna rasprava, koja je prošla, može dovesti do zaključka: opozicija smatra da ovaj i ostali zakoni iz ove branše nisu dobri, a pozicija hvali i diže ove zakone do grebena Evropske unije. Vi ćete sa 126 glasova prihvatiti ovaj zakon. Šta će biti sa sudijama, a oni su sada vrlo nezadovoljni, čak su i javno izrazili svoje stavove o ovom zakonu? Ali, oni to samo foliraju. Oni su na istom zadatku, pro forme se bore, navodno je i Vida Petrović-Škero kritikovala Vladu. Ma, to je kritika samo zbog javnosti, da se neki ne dosete.
    Podobna grupa sudija mora i treba da izabere novu grupu podobnih sudija i oni će tada nositi žuti ogrtač, sa sedom perikom, koja će podsećati na poznate haške sudije, a vidite iz tog sudskog procesa kako oni to čine: čine šta hoće, kako hoće, ali ne zadugo.
    Mi iz Srpske radikalne stranke smo predložili da uredimo član 10. ovog zakona, tako što smo podneli amandman, koji glasi: ''U članu 10. stav 4. reči: "pet godina" zamenjuju se rečima: "tri godine".
    ''Sudiju i predsednika suda bira i o prestanku njihove funkcije odlučuje Skupština, odnosno Visoki savet sudstva, u skladu s ovim zakonom. Broj sudija i sudija porotnika za svaki sud određuje Visoki savet sudstva.
    Broj sudija prekršajnih, Višeg prekršajnog i Upravnog suda određuje se i za svako odeljenje izvan sedišta suda. Visoki savet sudstva preispituje potreban broj sudija i sudija porotnika u svakom sudu na pet godina.
    Po sopstvenoj inicijativi ili na predlog predsednika suda, predsednika neposredno višeg suda, predsednika Vrhovnog kasacionog suda i ministra nadležnog za pravosuđe, a na osnovu godišnjeg priliva predmeta, Visoki savet sudstva može preispitati potreban broj sudija i sudija porotnika i pre isteka roka od pet godina.''
    Vlada je dala mišljenje i predložila da se amandman ne prihvati, iz razloga što je procenjeno da je rok od pet godina primereniji za preispitivanje broja sudija i sudija porotnika u svakom sudu, budući da će se to pitanje celovitije sagledati u dužem vremenskom periodu.
    Naš predlog je – tri godine, jer to omogućava da se negativna selekcija, koje ima, što pre zameni pozitivnom selekcijom sudijskih kadrova i prekine se s takvim sudijama. Mi se borimo da sudije ne dođu u stanje da gube posao zbog političkog delovanja vlasti, već da rade po zakonu i sudijskom naučnom iskustvu, da nam se ne dogodi da u sistemu pravosuđa ostanu samo poslušnici iz negativne selekcije političkih stranaka, a ovo datira od 2000. godine.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Po Poslovniku, gospodin Konstantinović.
    ...
    Socijaldemokratska stranka

    Nenad Konstantinović

    Za evropsku Srbiju
    Javljam se u skladu sa članom 101. Hteo bih, u formi replike, da odgovorim, u ime Administrativnog odbora, poslaniku Nikoli Saviću.
    Tražio sam od stručne službe da proveri stenogram i da vidi da li je njemu oduzeta reč. Na osnovu podataka koje sam sada dobio, nije mu oduzeta reč. Mi ćemo preispitati ovu odluku na sledećoj sednici Administrativnog odbora.
    Ono što smo dobili od sekretara Narodne skupštine, tj. da je vama oduzeta reč i da je Administrativni odbor, u skladu s tim, odlučivao, očigledno da je došlo do neke greške i to ćemo ispraviti na sledećoj sednici.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Sreto Perić, a zatim gospodin Srboljub Živanović, o amandmanu. Poslanička grupa SRS ima još 10 minuta.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Sreto Perić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, moram da obavestim i sudije, uplašio sam se za mnoge čestite i časne sudije, jer je bio najavljen broj smanjenja. Međutim, u vezi s onim što gospodin Dragan Todorović iznosi, vezano samo za jednog direktora, očigledno je da će biti posla za dobre sudije, naravno, i za advokate. Kolega Vujadinović nije tu, on i ja se zalažemo mnogo više za realni sektor. Značilo bi nam mnogo da se to pitanje pokrene.
    Samo ću ukratko. Gospodin Vitomir Plužarević je predložio da Visoki savet sudstva preispituje potreban broj sudija i sudija porotnika u svakom sudu, ne na pet godina, kako je predviđeno, nego na tri godine.
    Činjenica da je na području Okružnog suda u Beogradu zastarelo 1430 sudskih predmeta ukazuje da čekanje od pet godina nije dovoljno da bi se vršile popune u nekim sudovima. Ukupno 4300 zastarelih predmeta. Ako bude Visoki savet sudstva razmatrao mogućnost povećanja broja sudija nakon svakih pet godina, ovaj problem će se još više povećati, a neće moći da se reši.
    Veoma je zanimljivo obrazloženje Vlade vezano za neprihvatanje ovog amandmana, gde se kaže da se amandman ne prihvata iz razloga što je procenjeno da je rok od pet godina primereniji nego ovaj koji gospodin Plužarević predlaže amandmanom.
    Kako može i na osnovu čega da bude primereniji, kad još nismo imali situaciju da Visoki savet sudstva odlučuje o tome u bilo kom kraćem periodu, a unapred pretpostavljamo da je vremenski period od pet godina primereniji u odnosu na ovaj od tri godine? Možda ni period od tri godine neće biti adekvatan situaciji koju već sada imamo, ali iz ovih činjenica koje smo čuli danas postoji mogućnost da će biti veoma veliki broj ljudi koje treba procesuirati i onda će Visoki savet sudstva morati mnogo češće, ne čekajući period od pet godina, da odlučuje o broju sudija u svim sudovima. Hvala.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Pošto je odustao gospodin Živanović, reč ima Milorad Krstin.
    ...

    Milorad Krstin

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Vitomir Plužarević je, na osnovu zakona o sudijama, u članu 10. stav 4, lepo pojasnio kako bi ovaj zakon mogao da bude pravi zakon o sudijama, ako se usvoji amandman koji je on podneo na ovaj član.
    Nešto bih malo dodao u vezi s njegovim izlaganjem. Navedenim zakonskim članom propisano je da Visoki savet sudstva, svakih pet godina, preispituje broj sudija i sudija porotnika u sudovima. Navedeni rok je predugačak, jer su rokovi za praćenje rada sudija i tekuće potrebe za rad svakog suda, bez obzira na nadležnost, kraći, pa se rad sudija ceni u rokovima od tri godine, a godišnjim planom rada utvrđuje se rad sudija za narednu godinu.
    Kako je nepoznato po kojim kriterijumima će, broju predmeta ili slično, Visoki savet sudstva utvrditi broj potrebnih sudija za sudove svih nadležnosti, a očigledno je da se nadležnost za osnivanje novih sudova menja, potrebno je isti rok skratiti, kako bi se bolje mogle oceniti potrebe svakog suda i time pružiti bolja i kvalitetnija zaštita građanima.
    Broj predmeta u sudovima se menja iz godine u godinu. Plan rada se formira godišnje, prema broju predmeta. Prema istom broju formiraju se i sudska veća, a praksa je pokazala da se ocena rada svakog suda može dati samo nakon proteka roka od tri godine, roka koji je predviđen članom 35. zakona o sudijama.
    Bez obzira na to što je u stavu 4. rečeno da se broj sudija i sudija porotnika može preispitati i pre roka od pet godina, radi boljeg sagledavanja potrebnog broja sudija, bolje je da rok bude kraći, ali dovoljan da se adekvatno oceni potreba rada svakog sudije, odnosno suda, bez obzira na nadležnost.
    Ponovo napominjemo da zakonom nije predviđen kriterijum za utvrđivanje broja sudija potrebnih za svaki sud, bez obzira na nadležnost. Ne može se, s obzirom na promenu nadležnosti, sadašnje stanje predviđeno sistematizacijom sudija koristiti kao osnov za utvrđivanje broja sudija za svaki sud ponaosob, pa postoji opasnost da se, po stupanju na snagu zakona, utvrdi potreban broj sudija i sudija porotnika bez sagledavanja stvarnih potreba i broja predmeta svakog suda, bez obzira na nadležnost.
    Nedorečenost predlagača i njegovo neizjašnjavanje o kriterijumima po kojima će se taj broj utvrditi, traži da se, bar, po stupanju na snagu zakona, omogući Visokom savetu sudstva da, po predlogu, u smislu člana 4, preispita broj potrebnih sudija i sudija porotnika za svaki sud posebno, bez obzira na nadležnost.
    Posebno napominjem da je sadašnja opterećenost postojećih sudova, pa time i sudija u istim sudovima, nejednaka, pa pojedini sudovi, odnosno sudije, nemaju ostvarenu orijentacionu normu. Dakle, sadašnje stanje broja sudija i sudija porotnika ne odgovara stvarnim potrebama.
    U jednom delu sudova, posebno okružnih, postoji izraziti nedostatak broja sudija, sudovi rade bez potpunih veća, tako da se veća formiraju iz različitih referata, što očito ukazuje da je sadašnje stanje broja sudija u nekim sudovima neodgovarajuće, jer postoji očigledan manjak sudija. Reč je o Okružnom sudu u Zrenjaninu, konkretan primer.
    Kako je nadležnost sadašnjeg okružnog suda proširena, očigledno je da isti neće moći uspešno obavljati poslove i nadležnosti koje su im poverene.
    Zbog toga smatram da je neophodno da se rok skrati i da Visoki savet sudstva može u roku od tri godine, a po potrebi i kraće, odrediti broj sudija u pojedinim sudovima, bez obzira na njihovu nadležnost.
    Ukoliko kriterijum za izbor bude politička podobnost, bez ocene stručnog rada i kvaliteta rada svakog sudije ponaosob, očigledno je da nećemo dobiti kvalitetan rad sudova, bez obzira na nadležnost.
    Očigledno je da je cilj donošenja seta pravosudnih zakona da se poboljša stanje u pravosuđu. Ukoliko predlagač želi da ovaj cilj ostvari, mora omogućiti Visokom savetu sudstva da, kroz praćenje godišnjeg rada svakog suda, sagleda objektivne i realne potrebe za brojem sudija i sudija porotnika u svakom sudu.
    Predlažem da st. 2. i 3. člana 10. Zakona o sudijama glasi: "Broj sudija i sudija porotnika za svaki sud uređuje Visoki savet sudstva, na osnovu broja predmeta svakog suda. Visoki savet sudstva preispituje potreban broj sudija i sudija porotnika u svakom sudu svake tri godine".
    Ovo je samo doprinos amandmanu koji je podneo Vitomir Plužarević na član 10. stav 4.
    Ujedno, da vas obavestim, pošto sam obećao da ću izneti kako deluje agrarna, ili ''paorska mafija'' u Srbiji, materijal sam spremio, cifre su enormne. Imaćete tačne podatke, građani Srbije i vi, i ministar pravosuđa, ministar finansija, ministar poljoprivrede i ministar unutrašnjih poslova, o tome kako deluje ''agrarna mafija'', kako može neko na hiljade hektara da radi u Srbiji, a da u 2007. godini ne da ni dinara. Hvala.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Hvala. Da li se još neko javlja za reč? (Ne)

    Još minut SRS? Nećete? U redu.

    Na član 12, amandman je podnela narodni poslanik Milica Radović.

    Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć.

    Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić.