Gospođa Elvira Kovač, po Poslovniku.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Maraš, mogla sam da se javim i na repliku, ali član 104, povreda dostojanstva.
Najpre, želim nekoliko stvari da objasnim, pošto su se ovde čule neke neistine o vojvođanskim strankama. Ja sam ovde da bih odbranila SVM i dokazala da smo mi dosledni svojim principima. S jedne strane, pominjao se budžet, ali pošto nas rasprava o budžetu tek očekuje, o tome ću vrlo kratko.
Samo tražimo da se poštuje Ustav, za koji nismo glasali. Kod glasanja za Ustav, bili smo uzdržani. Naravno da se ne slažemo sa 7%, zato što Vojvodina daje mnogo više od tih 7%, ali se zalažemo da se poštuje Ustavom propisanih 7% i još uvek se nadamo da će budžet da poštuje te procente; u tom slučaju ćemo podržati taj budžet. Ako ne, i dalje stojimo na tome da nećemo podržati budžet.
Ono što je za današnju raspravu mnogo bitnije jeste zakon o područjima i sedištima sudova i javnih tužilaštava. I dalje se zalažemo za očuvanje opštinskih, odnosno, oni bi bili osnovni sudovi - u Senti, Bačkoj Topoli i Bečeju. Naravno da pripadamo vladajućoj koaliciji i na republičkom nivou i na pokrajinskom nivou, ali znamo da republičkoj Vladi ne dajemo nijednog ministra.
Izvršno veće Vojvodine je, zaista, dalo odobrenje za predlog zakona, ali to je bila neka prethodna, drugačija verzija. Ova najnovija, najbrutalnija verzija, koja je najracionalnija i ukida najviše teritorijalnih opštinskih sudova, pojavila se na sajtu, u elektronskoj formi, podsetiću vas, 28. oktobra, da bi odmah, za dva dana, 30. oktobra, prošla na Vladi, svi su glasali "za".
Podsećam da SVM nema ministra, nema nikoga u Vladi ko je tada mogao da glasa ili da se pobuni. Naši dragi koalicioni partneri nas nisu kontaktirali tada. To je prošlo na Vladi u četvrtak, u petak je stiglo u skupštinsku proceduru, ubrzano; posle konsultacija, sve je to stavljeno na dnevni red i od tada mi molimo i naglašavamo da je potrebno usvojiti ove naše amandmane.
Očigledno da naši dragi koalicioni partneri imaju nekog džokera u rukavu, jer niko nas ne sluša i niko ne želi ozbiljno ni da razmisli o amandmanima i o interesima Vojvođana.
Samo još jednom da naglasim, uopšte ne pretimo nikome. SVM ne želi da sruši Vladu. Samo se zalažemo za bitne stvari, za naše građane, za naše birače. Hvala na pažnji.

Po Poslovniku, gospođa Judita.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, javljam se povodom člana 31. i čl. 225. i 226. Poslovnika i htela bih da se osvrnem na to šta smo malopre čuli, u vezi s odlukom Izvršnog veća Vojvodine od 20. novembra 2008. godine.
Drago nam je što se napokon prihvatila ta činjenica, da jeste doneta odluka od strane Izvršnog veća Vojvodine o utvrđivanju predloga mreže sudova na teritoriji AP Vojvodine. Prema tome, to što smo mi rekli je jedna činjenica, a to smo tvrdili i juče i prekjuče. Ta odluka je doneta 12. novembra, a u Skupštinu je stigla 20. novembra 2008. godine.
Videli smo da je SVM promptno reagovao povodom budžeta, povodom tih 7% koji bi pripadali Vojvodini iz budžeta Republike Srbije. Taj budžet još nije stigao do Skupštine, nije stiglo da se raspravlja o njemu. Zaista ne znamo kakav je sadržaj tog budžeta, kakav je njegov tekst. Međutim, videli smo da se jako brzo reaguje. Mogli smo da očekujemo da se reaguje i povodom ove odluke Izvršnog veća Vojvodine, koja je, zaista, što se vojvođanske mreže sudova tiče, veoma štetna po interese vojvođanskih građana.
Odluka je doneta 12. novembra, kada se već u skupštinskoj proceduri nalazio ovaj sporni zakon. Mogli su, komotno, iz SVM-a da se izjasne i o toj odluci Izvršnog veća Vojvodine. Očigledno nisu, prihvatili su da jeste, postoji i ta odluka.
Ukoliko je ta odluka postojala, mogli su bar da se osvrnu na nju, da se pozovu i da kažu – mi se ne slažemo.
Inače bih, posebno, podvukla da vojvođanski Mađari participiraju u vlasti Pokrajine Vojvodine, imaju predsednika Skupštine, imali su sve mogućnosti i sve razloge da reaguju, ako je već vojvođanska izvršna vlast donela ovako štetnu odluku, protiv koje su i oni, videli smo po amandmanima.

Gospodin Maraš, a zatim gospođa Elvira Kovač.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, gospođo Malović, gospođo Kovač, ne želim da dovodim u sumnju vašu želju da se borite za interese vaše nacionalne manjine i svih građana i građanki Vojvodine. Verujem da je to tako. Zato molim gospođu ministarku, gospođu Malović, da kaže – da li je ova mreža sudova dogovorena sa Tamašom Korhecom? Da li je urađena uz njegovu saglasnost i da li je Izvršno veće Vojvodine pristalo na ovakvu mrežu sudova?

Gospođa Kovač.

Član 104 - povređeno dostojanstvo.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ministarko, predsednice i svi ostali, samo ću kratko odgovoriti. Kao prvo, uopšte ne razumem napade i ne želim da ovo sad pređe u neki duel između LDP-a i SVM-a, zato što ste videli, što se tiče ovog predloga zakona, da se potpuno slažemo, da se ni nama, ni njima ne sviđa, čak, imamo više potpuno identičnih amandmana. Zaista ne vidim svrhu toga da se ovde svađamo.
Samo da vam objasnim ono što je verovatno svima ovde jasno. Jesmo deo vladajuće koalicije na pokrajinskom nivou, kao i ovde, ali samo sračunajte, svi znamo kako su prošli pokrajinski izbori. Lista ''Za evropsku Vojvodinu'' ima apsolutnu većinu, tako da je u Narodnoj skupštini Republike Srbije, po toj računici, ovo jedno mesto gde smo mi neophodni, gde bez nas ovaj zakon ne može da prođe.
Zato smo nas četvoro oni koji se bunimo protiv ovog predloga zakona i dalje apelujemo na ministarku i Vladu da prihvate naše amandmane, jer ćemo jedino u tom slučaju podržati ovaj predloga zakona, a svi znate da u Pokrajini DS ima apsolutnu većinu i bez nas.
Hvala puno.

Gospodin Petar Jojić ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS se zalaže podjednako za status i mrežu svih sudova na području cele Republike Srbije, a ne samo AP Vojvodine. Naravno da treba imati u vidu da je ova mreža sudova u čitavoj Srbiji naopako postavljena.
Dame i gospodo, vama je dobro poznato da ono što se 200 godina stvaralo, usavršavalo, unapređivalo i dostiglo jedan evropski nivo, kada je u pitanju stručnost naših sudova, da tih 200 godina može da se uništi za jedan dan, a taj dan može biti crni dan za pravosuđe, ako Skupština Srbije usvoji ovaj set zakona, pogotovo ako bi to bilo, kako reče gospodin Krasić, u petak, bio bi, u istoriji našeg pravosuđa, zabeležen – crni petak za naše pravosuđe.
Dame i gospodo narodni poslanici, vidite kako se donose zakoni u Republici Srbiji. Vacatio legis, to dobro zna dr Batić, donosimo ove godine zakone, ali odlažemo njihovo primenjivanje za dve ili tri godine. Zašto? Zato što ni predlagač, ni Vlada nisu sigurni da li će ti zakoni moći biti primenjeni. Zato vi iz Vlade predlažete zakone čak i po hitnom postupku, ali vacatio legis, kao što je to slučaj kod Zakonika o krivičnom postupku, koji je pre dve i po godine donet, a treba da bude primenjen 1. januara 2009. godine. Ali, pošto je to naopak i nakaradan zakon, koji je usvojen, kada bi došlo do njegove primene, bila bi katastrofa, bilo bi blokirano pravosuđe u krivičnoj oblasti u Republici Srbiji.
To znaju pravnici, to i vi, gospođo ministre, znate, zbog toga je ovo vrlo problematična akcija. Mi ne možemo da se takmičimo sa nekim u svetu i da dokazujemo kako smo doneli za poslednjih četiri-pet godina 400, 500 zakona, ili da ćemo u tekućoj godini doneti veliki broj zakona. To nije učinak, to nije delotvornost. Delotvorno je ako donesemo manje, ali dobrih zakona. Gospodin Batić to dobro zna, u zemljama razvijenog prava, jedan dobar zakonik priprema se 10 do 15 godina, a kod nas može da za vikend predložimo zakon i da ga u toku naredne nedelje Vlada usvoji, i to po hitnom postupku. To je vrlo problematično.
Gospođo ministre, uz puno uvažavanje, moram reći da se ovaj amandman, koji je kolega predložio, kada je u pitanju član 3. stav 1. tačka 24, odnosi na Osnovni sud u Požarevcu. Sada obaveštavamo i poslanike koji imaju ovaj predlog zakona, a i stručnu javnost, kao i građane Republike Srbije, na ovom području sada, stotinama godina, osnovani su, postoje i funkcionišu sledeći sudovi – Požarevac, Veliko Gradište, Golubac, Žabari, Žagubica, Kučevo, Malo Crniće, Petrovac na Mlavi.
Sada ja pitam, gospođo ministre, dajte mi odgovor, koji je taj predsednik suda koji će moći da vrši kontrolu ovih područja i kako će jedan predsednik suda moći da izvrši uvid i kontrolu, da prati rad ovih sudova, od kojih će biti neki, u Požarevcu, osnovni sud, a u ovih osam, sedam, u stvari, biće jedinice?
Ovo je veliki problem. Radi se o velikom području, o velikom broju zaposlenih u pravosuđu, ali ono što je najvažnije, na tom području žive građani koji treba da ostvare svoja prava pred nadležnim sudom.
Ovi zakoni su opasni, pogotovo kada je u pitanju zakon o teritorijalnoj organizaciji pravosuđa – njime se ugrožavaju osnovna ljudska prava. Kako?
Zamislite kada onaj iz Brodareva treba da ide u Užice ili u Kragujevac da ostvari svoje pravo, ili u Beograd, jer je Apelacioni sud za Prijepolje i Užice, taj region, trebalo da bude u Beogradu, pa je dobro što ste prihvatili moj amandman da to sedište bude u Kragujevcu, jer je za 140 kilometara bliže.
Dame i gospodo, smatram da je ovaj set zakona ishitren. On neće dati nikakve rezultate. U javnosti, pogotovo stručnoj javnosti, u pravosuđu, stvorena je velika bojazan kako će sada funkcionisati. Kada je u pitanju krivična materija, tužioci kažu – iovako se gube predmeti, sada će se gubiti pola predmeta kada se budemo selili, 150 kilometara, iz onog tužilaštva u ovo tužilaštvo, pa ćemo imati situaciju da nećemo znati zbog čega odlazimo tamo pred sud kada predmeta nema.
Drugo, nije jasno gde će se voditi upisnici – krivični, parnični i vanparnični, i kakvo će biti raspolaganje predmetima. Koristim priliku, gospođo ministre, da kažem da sam se obratio nedavno predsedniku Vrhovnog suda, u vezi s radnim vremenom sudova u Srbiji. Vrhovni sud me je obavestio da Poslovnik donosi predsednik Vrhovnog suda, ali da nadzor vrši Ministarstvo pravde.
Od vas tražim jedno obaveštenje i postavljam pitanje – da li ćete vi saopštiti javnosti, da li ćete naložiti vašim nadležnim inspektorima, odnosno pomoćnicima, referentima, savetnicima, da izvrše kontrolu da li je u skladu s Poslovnikom i da li sudovi poštuju ono što je Vrhovni sud odredio?
Molim vas, ovo je vrlo ozbiljna stvar. Ponavljam, u Pančevu, evo gospodina Mikovića, ako mi ne verujete, neka se izjasni i on, radno vreme za stranke je od 7.45 do 13.00 časova i već treći, četvrti put, pitam – zašto je to tako? Gospođo ministre, rad sa strankama od 7.45 do 13.00 časova?
Imao sam priliku danas, obratio mi se jedan građanin, advokat koji je došao u Skupštinu drugim poslom, i kaže – slušajte, molim vas, vi ste uzaludno postavili pitanje vezano za rad Opštinskog suda u Pančevu. Zašto? Pa, kaže – ja sam juče išao da overim izjavu, bio sam u 13.30 časova, ali su rekli – zatvoreno, ne overavamo izjave, ne radimo.
Dajte jednom da građani znaju kada mogu doći u sud da ostvare svoja prava, naredite im, to je vaše diskreciono pravo.
Imate prava, ali imate i obavezu, a ja verujem da ćete to da učinite. Naručite, o državnom trošku, table s nazivom suda i radnim vremenom. Ne može onaj referent koji overava izjave tamo, činovnik, birokrata, da traži pare i da mu plata bude ne znam koliko povećana, za šta se i mi zalažemo, jer su upravo oni s niskim ličnim dohocima, da radi pola radnog vremena. Šta ćemo da radimo kada dođe građanin?
(Vjerica Radeta, s mesta: Nije on kriv.)
Kriv mu je predsednik suda. Predsednik je suda, iskontrolišite. Stanje u srpskom pravosuđu, dobrim delom, morate da pripišete predsednicima sudova. Da ih okrivite, da znate kakav bi to bio učinak. Tamo gde je dobar predsednik suda, tamo je učinak daleko bolji, i rezultati rada, i efikasnost, i celishodnost i ekonomičnost su postignuti.
Šta znači da stranke nemaju pravo da uđu u pisarnicu ako je prošlo 13 časova, nemaju pravo da uđu u gruntovnicu, prošlo 13 časova, nemaju pravo da im se udari pečat, prijemni, na podnesak, da im se overi ugovor u sudu, a prešli su 200, 300 km, iz jednog mesta u drugo, gde treba da s određenom strankom, koja je u ugovornom odnosu, da overe jednu ispravu itd.?
Dakle, pisarnica mora da radi od 7 do 15.30 časova. To je radno vreme suda, koliko ja znam. Naterajte te ljude na terenu.
Mogu da pohvalim beogradski sud. Prvi i Drugi beogradski sud overava izjave do 15.30. To, u svakom slučaju, treba ceniti, tu je velika frekvencija i gužva, ali ti ljudi rade. A, ako odete sada u neko manje mesto, ne možete overiti. Stranka ne može da ostvari uvid u svoj predmet. Advokat prevali 200 km i kaže da ide u Prijepolje da ostvari uvid u krivični spis, jer ga je danas u Beogradu angažovao Janko Janković da ga brani pred Opštinskim sudom u Prijepolju. Čovek ode 200, 300 km i kažu mu da sud ne radi. Zašto? Prošlo je radno vreme, a tek je jedan sat.
Pojačajte disciplinu. Vidim da ste vi za tu disciplinu. Pojačajte je. Nažalost, vi ste je nasledili u vrlo ružnom stanju, teškom stanju. Borite se da uvedete u red one koji ne poštuju zakon i ne poštuju sudski poslovnik. To je moj savet i velika molba.
Dame i gospodo, gospođo predsednice, koristim priliku da, u smislu odredaba čl. 225. i 226, postavim jedno pitanje i zatražim odgovor. Dobio sam pismo radnika ''Hemijske industrije'', odnosno ''Azotare'', pošto je ona izdvojena iz ''Hemijske industrije''. On se zove Milan Pavlović, iz Banatskog Brestovca.
Taj radnik ''Azotare'' kaže da je Fabrika azotnog đubriva, "Azotara Pančevo" privatizovana, da je zaključen ugovor sa kupcem 2006. godine. Nekoliko kupaca je u pitanju, jedan je iz Litvanije, drugi iz Ukrajine, treći iz Beograda itd., da ne nabrajam, ima ih još.
''Azotara'', koja u svom sastavu ima više pogona, od te prodaje, do današnjeg dana, staje više puta i ne proizvodi veštačko đubrivo, koje je i te kako potrebno našim poljoprivrednim proizvođačima, da bude jeftinije nego ono koje sada oni koji se bave profiterstvom uvoze iz inostranstva i za 50 do 100% skuplje prodaju veštačko đubrivo našim individualnim poljoprivrednim proizvođačima. Ko je kriv? Kriva je Vlada. Ko je kriv? Kriva je Agencija za privatizaciju. Pozivam policiju i tužilaštvo, kada će da uhapse one lopove iz Agencije za privatizaciju?
Ljudi moji, koliko je državne i narodne muke i znoja prodato džabe? Prodali su ''Azotaru'' za 13 miliona evra 2006. godine, a u sastavu ''Azotare'' bio je nov pogon za proizvodnju veštačkog đubriva, tj. karbamida. Po ugovoru, pet godina kupac nije mogao da otuđi ništa više od 5% vrednosti privatizovanog kapitala. Šta je uradio taj čuveni konzorcijum? Demontirao je novu fabriku koju su pravili država Srbija, građani Srbije i radnici ''Azotare''. Demontirali su novu fabriku "Karbamid". Tovarili su u vozove i prodali u inostranstvu za 32 miliona evra. Za pet godina, trebalo je da ulože u proizvodnju.
Prema proceni Agencije za privatizaciju, utvrđeno je da je, od 13 miliona evra, koliko je iznosila cena, osam miliona evra bio iznos proizvoda koji su bili u krugu fabrike. Taj je dobio celu fabriku za pet miliona. Prodao je gotove proizvode. Ne ulaže ništa u proizvodnju, a po ugovoru je bio dužan, i sada se 1200 radnika našlo na ulici.