TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 05.12.2008.

18. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

18. dan rada

05.12.2008

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:05 do 21:00

OBRAĆANJA

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala. Reč ima gospodin Zoran Antić, pa gospodin Tomislav Ljubenović.       
...
Srpska napredna stranka

Zoran Antić

Napred Srbijo
Dame i gospodo narodni poslanici, zahvalio bih kolegi Aleksandru Pejčiću na amandmanu koji je podneo. Želim da kažem da SNS podržava ovaj amandman, da ja, kao predstavnik građana iz Pomoravlja, osećam obavezu da kažem da je ova teritorijalna organizacija sudstva i tužilaštva u Pomoravlju urađena jako loše.
Ono što je najžalosnije, to je da građani Srbije znaju da je ukinuto stotine sudova, pošto imamo i prekršajne i opštinske sudove, a da u obrazloženju svega toga imamo samo tri lista, čak ni tri strane, tri lista obrazloženja, koje predstavlja, u stvari, prepričavanje ovih članova zakona. Zakon je iovako jako mali, ali je obrazloženje neprimereno, u situaciji kada sa 173 prekršajna suda dolazimo na 45, i 102 odeljenja, kada sa 138 opštinskih sudova dolazimo na 34 osnovna suda, a sve ostalo su sudske jedinice.
Smatram da je obrazloženje u ovom zakonu trebalo da bude znatno ozbiljnije, da je trebalo da sadrži analizu stanja, kada je u pitanju teritorijalna organizacija sudova, da je moralo da se izađe s argumentima, a ne samo s jednim ovako šturim predlogom Vlade.
Nema ozbiljnog zaključka, nema ozbiljnog obrazloženja i očigledno je ovo jako loš predlog zakona, to vidimo i po broju amandmana, a što se tiče Pomoravlja, sa šest opštinskih sudova, pali smo na dva. Ali, ono što meni najviše smeta u svemu ovome jeste što građani Resave gube makar jedan opštinski sud.
Resava je jedna geografska celina koja obuhvata opštine Svilajnac i Despotovac i, po ovom predlogu zakona, Despotovac pripada Osnovnom sudu u Paraćinu, a Svilajnac – Osnovnom sudu u Jagodini. Udaljenost tih sudova od sedišta tih opština je velika, a što se kriterijuma tiče, kriterijumi su bili, bar u obrazloženju ovog zakona, broj predmeta u radu, godišnji priliv predmeta, geografska udaljenost i razvijenost putne mreže. Skoro po svakom od ova četiri kriterijuma nisu zadovoljeni interesi građana Resave, interesi građana Svilajnca, interesi građana Despotovca.
Želim da kažem još jednu stvar, da je ovaj predlog neumesan od strane DS-a, odnosno od strane vladajuće većine, i to od strane one vladajuće većine koja se večito zalaže za decentralizaciju. Zar ovo nije najočigledniji primer centralizacije Srbije, zar ovo nije najbolji primer pokušaja da izvršna vlast stavi pod kontrolu pravosuđe, sudstvo u Srbiji, da se stvori jedan pravosudni klan preko koga će izvršna vlast moći mnogo lakše da utiče na odluke koje se donose u sudstvu.
Imam obavezu, pre svega, prema građanima i zaposlenima u Opštinskom sudu u Despotovcu, koji su mi dostavili 30-ak argumenata zbog kojih smatraju da Despotovac treba da ostane opštinski sud. Nisam tu da procenjujem da li osnovni sud treba da bude Despotovac ili Svilajnac, jednu ozbiljnu analizu trebalo je da uradi Ministarstvo. Te analize u ovom predlogu zakona nema. Zbog njih, samo par njihovih argumenata. Od ovih tridesetak, Opštinski sud u Despotovcu osnovan je 1931. godine, znači, 77 godina rada. To je, po mom mišljenju, po mišljenju svih Resavaca, udar na tradiciju ovog suda.
Pomenuo je moj kolega devet sudova. To je potpuno tačno, ali 35 zaposlenih lica u tim sudovima, odlazak sudija, odlazak najobrazovanijih i najuglednijih ljudi iz jedne opštine bitno utiče na kvalitet života u tim sredinama. Imamo strahovito velike migracije i u centralnoj Srbiji, a ne samo u opštinama koje su uz granicu Srbije.
Zatim, od argumenata bih pomenuo da imaju ukupno, po ovim osnovnim upisima, 3.627 predmeta u 2007. godini, da po svim upisima, ukupno imaju 8.381 predmet, da je izuzetno ažuran sud. U 2006. godini on je na području Opštinskog suda, odnosno Okružnog suda Jagodine, znači na području Pomoravskog okruga, bio najažurniji sud, što znači da imaju ozbiljne kadrovske potencijale, da opština Despotovac ima 34.000 stanovnika, nešto više od toga opština Svilajnac. Znači, Resava, skupa, blizu 80.000 stanovnika.
Nije trebalo Resava da ostane bez osnovnog suda. Despotovac ima 33 naseljena mesta, to je opština koja je po površini među prvih pet opština u Srbiji, što ukazuje koliko je teško doći do Opštinskog suda u Despotovcu danas, a koliko će tek teško biti kada se taj osnovni sud prebaci u Paraćin, o tom potom.
Slična je situacija i u Svilajncu, mada je nešto manji broj naselja. Isto tako, na području opštine Despotovac ne postoje javna preduzeća za organizovani prevoz putnika. To utiče na kvalitet sudskih procesa. Već sam rekao da je jedna od najvećih opština, površine 631 kvadratni kilometar.
Mislim da je jako važno da vam kažem da je na području teritorije opštine Despotovac i ''Rembas'', jedan od najvećih rudnika u Srbiji, da imamo šumsko gazdinstvo koje zapošljava 150 ljudi, a u samom ''Rembasu'' to se meri hiljadama zaposlenih, da su sva prava iz radnog odnosa dosad ostvarivali preko Opštinskog suda u Despotovcu i da je najudaljenije naselje u opštini Despotovac, od samog Despotovca udaljeno 30 kilometara.
To je u prilog malopređašnjoj tvrdnji da se radi o jednoj opštini koja je izuzetno prostrana. S ovim predlogom, Osnovnim sudom u Paraćinu, udaljenost i odlazak pojedinih građana Despotovca do suda biće i preko 70 kilometara. Slična je situacija i za Svilajnac.
Mi iz Srpske napredne stranke, iz Poslaničkog kluba Napred, Srbijo, nećemo glasati za ovaj set zakona. Nećemo glasati ni za ovaj zakon koji tretira teritorijalnu organizaciju sudova, ali se nadamo da će Ministarstvo, ako ste već obezbedili većinu za donošenje ovog zakona, pod hitno uraditi znatno ozbiljniju analizu i nadam se da će najzad građani Resave biti u prvom, a ne, čini mi se, večito u drugom planu. Hvala vam.
(Poslanici SRS-a, sve vreme izlaganja narodnog poslanika Zorana Antića, lupaju o klupe.)

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala vama, gospodine Antiću.
Za reč, po Poslovniku, javio se gospodin Zoran Krasić.
Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Gospodine Novakoviću, potpuno sam svestan činjenice da ne možete da promenite nešto što je zabrljala Slavica Đukić-Dejanović, ali bi bar, kad sedite na tom mestu, morali malo da posvetite pažnju članu 104, više zbog člana 27. Poslovnika Narodne skupštine, jer ovde se, s ove govornice, čuje sve i svašta.
Imali smo prilike da čujemo da je neko kolega sa Pejčićem. Ne znam po kom osnovu kolege. Nisu valjda bili zajedno na fakultetu, ili u školi, ili u obdaništu. Ako neko smatra da su svi kolege koji su u ovoj sali, onda znači da neko smatra da je, samom činjenicom što je tu, legalno i legitimno prisutan.
To ne može da bude tačno i to je jedna vrsta privatizacije. Nekada je Čkalja znao da pravi štosove s one dve biste ispred Savezne skupštine, teško ga je uterati, zadržati, tako da morate da vodite računa o tome, jer Pejčić je kolega velikim broju poslanika ovde, zato što njegov boravak ovde ima legitimnu osnovu i legalno pokriće, a neki kada izađu, da bi napravili neku sliku o sebi, pozovu se baš na Pejčića, pa kažu – poštovani kolega Pejčiću.
Nisu kolege, uopšte, nikakve kolege, kao što se i ova strana zgražava i svakim danom sve više protestuje što imamo ove amandmane ''s lupanjem'', pa smo sada mogli da zaključimo da će da se u okolini Jagodine sudi u nekom rudniku.
To su takva izlaganja, ali znam, gospodine Novakoviću, da vi niste baš glavni krivac za ovo. Ako kojim slučajem, na proputovanju, sretnete Slavicu Đukić-Dejanović i navrati u Skupštinu, podsetite je da postoji Ustav Republike Srbije, da postoji jedan zakon, da postoje crkve, zakletve, podsetite da postoji i trunka morala, a da, ako se ta trunka morala ne nalazi u ovoj narodnoj skupštini, ne znam ko ima legitimno pravo da juri kriminalce. S kojim pravom bi neko mogao da juri kriminalce, ukoliko javnost, svi vide da Narodna skupštini danima postaje sigurna kuća za kriminal?

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Gospođa Slavica Đukić-Dejanović je poslovno odsutna, u okviru nadležnosti predsednice Narodne skupštine, i doći će po podne, a reč ima gospodin Tomislav Ljubenović. Vreme Poslaničke grupe SRS-a je tri minuta, pa gospodin Zoran Nikolić.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Ljubenović

Srpska radikalna stranka
Javljam se povodom amandmana Aleksandra Pejčića, koji je dosta u pravu i dosta podataka izneo što se tiče Jablaničkog okruga i Leskovca.
U samom startu, mogu da kažem da, kada je u pitanju Opštinski sud u Leskovcu, imamo oko 3.000 nerešenih problema i 200 problema koji traju duže od dve godine. Amandmanom na član 3, koji je podneo Aleksandar Pejčić, tačka 15, kada su u pitanju opštine Bojnik, Vlasotince, Lebane, Medveđa, Crna Trava, briše se i dodaje se tačka 2, koja glasi – Osnovni sud u Lebanu za područje opština Lebane, Bojnik i Medveđa, i tačka 3, koja glasi – Osnovni sud u Vlasotincu za područje opština Vlasotince i Crna Trava.
Mislim da je to krajnje neprimereno, jer se ovako pravi mamutski sud u Leskovcu, sa oko 60 sudija (sada je u Leskovcu 37, u Vlasotincu 11, u Lebanu 13), sa godišnjim prijemom predmeta od oko 60.000, a sada već nerešenih 30.000 predmeta za teritoriju od oko 2.800 kvadratnih kilometara, sa oko 330 naseljenih mesta, oko 240.000 stanovnika, s udaljenošću od 200 kilometara – pravac istok, ili 130 kilometara – pravac jug i sever. To je jedna od najvećih teritorija na nivou Srbije po prostranstvu. Ova naselja su bez ikakvog puta; samo oko 20% naseljenih mesta je s asfaltiranim putem i samo 15% naseljenih mesta s autobuskom linijom.
U Medveđi imamo specifičan slučaj, gde se srpsko stanovništvo dosta iseljava i upravo u Medveđi i Lebanu, jednim ovakvim rešenjem, imaćemo podsticaj na dalje iseljavanje tog stanovništva.
Mogu da dam konstataciju da je sve što je do sada bilo, na neki način, u jednom delu, bilo eksperimentalno; u ranijem periodu smo imali opštine, pa su sada postale mesne zajednice. Jednim ovakvim zakonom, doći ćemo u situaciju da upravo na jugu, a najprimereniji slučaj biće Jablanički okrug, te opštinske centre kasnije opet pretvorimo u jednu mesnu zajednicu, a mesne zajednice koje smo imali da pretvorimo u biračka tela.
Mislim da državni i pravosudni organi treba da povedu računa u tom pravcu, jer će, upravo, jedan ovakav neprimeren zakon dovesti u situaciju da imamo još veće iseljavanje stanovništva.
Nisam za to da građanima otežamo pristup sudu kako bi se država otarasila sudija, kao i u prethodnim slučajevima. Mislim da je ova država i Skupština, i postojećim zakonima, u stanju da očisti pravosuđe od korumpiranih sudija, kojih, po priznanju samog ministra, imamo oko 5%, i od nestručnih, kojih imamo oko 15%.
Možemo pravosudne organe, bez ovakvih novih zakona, da dovedemo dotle da opštinski sudovi, sudije funkcionišu na daleko višem nivou, da budu ekspeditivniji i da pravosudne odluke koje se donose budu primerene. Predloženi zakoni su, mogu da konstatujem, nedorečeni, konfuzni i, u krajnjem slučaju, dovešće do suprotnog efekta, odnosno do još zavisnijeg sudstva od izvršne vlasti nego što je sada slučaj. Predloženi zakon ostaće na nivou pokušaja i većina reformskih zakona ove vladajuće koalicije. Na pravu reformu sudstva moraće se sačekati još malo vremena, kada će nova skupštinska većina, na čelu sa SRS-om, početi da donosi zakone u interesu i po potrebi naroda, a ne partijskih oligarhija sada vladajuće stranke i njihovih tajkuna.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Na član 3, amandman je podneo narodni poslanik Zoran Nikolić.
Vlada i odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Zoran Nikolić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Uvaženo predsedništvo, poštovani narodni poslanici, mi već danima raspravljamo o ovom setu pravosudnih zakona, koji je ovoj skupštini predat da se o njima raspravlja i da se usvoje po hitnom postupku, iako će ti zakoni na snagu stupiti tek 2010. godine. To je već samo po sebi kontradiktorno, jer ako je nešto po hitnom postupku, onda to podrazumeva i neku hitnu primenu, kako bismo popravili stanje u toj oblasti, a, kao što vidimo, primena ovih zakona će otpočeti tek za više od godinu dana.
Ovo nije neposredna oblast koju pratim, ja nisam pravnik, ali želim da ovde prognoziram da ćemo, sasvim sigurno, u narednoj godini vršiti izmene ovih zakona. Zbog čega? Zato što su oni u mnogim segmentima izuzetno nelogični i danima ovde narodni poslanici izlaze i raspravljaju o amandmanima, naročito na tačku broj 3, gde se govori o sedištima sudova. Dakle, na krajnje paušalan način, jednim britkim rezom je odlučeno da samo one opštine koje imaju status gradova, odnosno gradovi, imaju osnovne sudove, a da sve ostale opštine izgube taj status, one opštine koje su imale opštinske sudove. To nije dobro i ja ovde koristim priliku da ministarki postavim pitanje, da izađe i kaže – po kojim ste to kriterijumima uradili?
Nemoguće je ukinuti sve opštinske sudove i zadržati samo one u gradovima, zato što smo u prošloj godini proglasili 34 opštine koje su dobile status grada. Ono o čemu bi, čini mi se, trebalo voditi računa, voleo bih da izađete i da nam to kažete, to je, kada ste doneli odluku da ovim zakonom ukinute opštinske sudove, da li su opštinski sudovi u istoj meri bili opterećeni brojem predmeta, da li je ažurnost u tim sudovima bila istovetna, pa postoje identični razlozi da se to ukine, da li je kvalitet rešavanja tih predmeta na istom nivou u svim tim opštinskim sudovima koji su ukinuti?
Ono što je posebno važno, ovde se radi o elementarnom nepoznavanju, i demografskog stanja, i teritorije, i putne infrastrukture u Srbiji. Jednostavno, postoje opštine gde građani i sada teškom mukom ostvaruju svoje pravo na sudsku zaštitu, zato što je putna mreža loša, zato što su sela udaljena, zato što postoji jako puno problema.
A sada, ovom odlukom, hajde da kažemo – u opštini Ljubovija, pošto se amandman koji sam podneo odnosi na Mačvanski okrug, koja je brdsko-planinska opština, opštinama Krupanj, Vladimirci, Koceljeva, to su sela koja su udaljena po 30, 40 km od tih opština, preusmeravamo ih na Šabac ili na Loznicu. Ta putovanja će iznositi po 60, 70 km. Da li znate da u mnogim selima nema dnevnog polaska autobusa u jutarnjim satima za, recimo opštinu Šabac, opštinu Loznica?
Da vidimo kako će taj građanin da ostvari svoja prava. Treba da krene dan ranije, ako ima autobus u pet po podne, pa da dođe kod nekoga u Šabac ili Loznicu da prespava, da bude nekom na teretu, pa da ujutru dođe na suđenje. Da li onda imamo građane prvog i drugog reda? Da li svi građani na osnovu ovog zakona imaju identično pravo na sudsku zaštitu?
Apsolutno su nejasni kriterijumi i vi ovde niste odgovorili. Ako izađete i kažete po kojim kriterijumima, da na osnovu tih kriterijuma dođemo do zaključka kako ste doneli odluku o ukidanju ovih opštinskih sudova, povlačim sve što sam rekao. Apsolutno se vidi da niste imali nikakve kriterijume.
Vi ste, jednostavno, doneli takvu odluku, ne znam zbog čega, verovatno da bi EU to verifikovala, a pitanje je šta će se desiti i kakav će odgovor biti nadležnih evropskih organa povodom ovog seta zakona. Još jedna nelogičnost i još nešto što ukazuje da, apsolutno, ne postoji strategija. Nemojte nam pričati o nekakvoj strategiji i radikalnoj promeni u sudstvu, koja je dobro promišljena, osmišljena i koja će biti efikasna i funkcionalna. To je, prosto, nemoguće.
Vi ste mesec dana pre toga izneli jedan sasvim drugi sistem organizacije sudova, gde je, takođe, predviđeno da se ukida određeni broj sudova, ali ne svi. Po tom prvom predlogu je trebalo da ostane Sud u Bogatiću. Sada i to ukidate. To pokazuje da niste imali nikakvu strategiju. Postojala je varijanta jedan, sudije su se i tada organizovale i uzburkala se pravnička, advokatska, sudska javnost.
Imao sam prilike da obavim razgovor s predsednikom Okružnog suda, predsednicima opštinskih sudova sa Mačvanskog okruga i taj sastanak, verujte mi, bio je početkom oktobra. Mi smo tada raspravljali o Predlogu zakona koji ste dali u proceduru i za koji ste najavili da će biti u skupštinskoj proceduri, onaj prvi predlog, mi smo o tome raspravljali, da bi samo sedam dana posle toga bili suočeni sa činjenicom da izlazite s jednim sasvim novim setom pravosudnih zakona, koji nemaju veze s prethodnim predlogom.
To ukazuje da tu, apsolutno, niste imali nikakvu strategiju. Vama je ovo neko rekao da tako treba da se uradi i vi ste to tako uradili.
To što će neko morati da putuje i po 100 km, bez autobusa, po lošim putevima, što će mu biti potrebno 24 sata da dođe do suda, ovu državu i ovo ministarstvo uopšte ne zanima.
To nije dobro i nije pošteno. Nije dobro, a ja se uvek zalažem i za tradiciju. Postoji neka tradicija koju treba poštovati. Ne možete Sud u Vladimircima, koji postoji 170 godina, izbrisati tek tako. Zbog čega? Pitam vas, da li imate podatke, koliki broj predmeta obrađuje Sud u Vladimircima? Kakva je ažurnost? Koliko prihoduje taj sud? I sve ostale podatke. Koliko su udaljena sela i koliko će biti udaljena pojedina sela do Šapca? Kako mislite da neko ko živi u tim selima može da ostvari svoje pravo?
Znam ja da i vi imate statističke podatke. To je sasvim prirodno. Nemoguće je da na bazi tih statističkih podataka obrišete sve opštinske sudove, ne samo u Mačvanskom okrugu, tu ostaju Šabac i Loznica, ali tako ste uradili širom Srbije. Sve opštine koje su manje i po broju stanovnika, ali imaju svoje sudove i po 150, 170 godina, da tek tako, jednim potezom pera, odnosno ovim predlogom zakona izbrišete?!
Ako se borimo i stalno govorimo da je suština, u nekom budućem periodu, ravnomerni regionalni razvoj, a imamo primere da nam se upravo iz tih malih mesta ljudi iseljavaju, naročito oni koji su obrazovani, koji su stručni, iz prostog razloga što ne postoje institucije u kojima bi oni bili zaposleni, mi na ovaj način šaljemo jednu dodatnu poruku – da sve što je završilo prava može da se seli u Loznicu ili u Šabac, da sve što je završilo prava, iz Vladimiraca ili Koceljeve, ide u Šabac.
Nema potrebe da neko ko je završio prava živi u tako malom mestu. Jedino može da živi onaj pravnik koji će biti sekretar skupštine opštine. Za to je potreban pravni fakultet. Jedan pravnik po opštini, po tumačenju ovog ministarstva i po predlogu, sasvim je dovoljan za opštine koje imaju po 20, 30 hiljada stanovnika.
Tu se ne radi o decentralizaciji, tu se radi o elementarnom nepoznavanju faktičkog stanja na terenu. Tu se radi o nipodaštavanju naše pravosudne tradicije.
Ovaj predlog nije dobar. Znam da ove amandmane, koje su poslanici predložili, nećete usvojiti, da imate argumente kako je ovaj predlog, pre svega, u funkciji efikasnijeg i racionalnijeg poslovanja, ali sam ubeđen da vi nikakvu analizu niste napravili, jer, jednostavno, na primeru Mačvanskog okruga se uočavaju razlike između Suda u Koceljevi i Suda u Krupnju, Suda u Vladimircima i Suda u Bogatiću. Ne možete na sve sudove gledati na identičan način i tako postupati prema njima.
Neka poslanici iz Mačvanskog okruga ćute. Neka i poslanici vladajuće koalicije iz ovih mesta ćute. Znam da nije lako biti na vlasti i da vam je rečeno da ćutite, ali ste saučesnici u nečemu što se zove uništavanje malih opština u vašem okrugu, što se zove nezalaganje za prava građana iz sredine i iz okruga iz kojeg dolazite. Razmislite malo o tome. Apelujem na poslanike iz Mačvanskog okruga, ali i na sve ostale poslanike vladajuće koalicije, nemojte dozvoliti da se ovako, jednim potezom, bez suvišnog obrazloženja, bez adekvatnih pokazatelja, u jednom danu za glasanje i jednim dizanjem ruke, odnosno jednim pritiskanjem dugmeta, ukinu silni sudovi po Srbiji. To, jednostavno, neće biti dobro za Srbiju. Hvala.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala, gospodine Nikoliću.
Reč ima narodni poslanik, gospodin Sreto Perić.
...
Srpska radikalna stranka

Sreto Perić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo poslanici, gospođo ministre, gospodine potpredsedniče, na ovoj sednici je i zakon o udruženjima građana. Obavestiću vas koja udruženja postoje, a ne bih imao potrebu za tim da jedan od građana nije govorio o amandmanu gospodina Pejčića.
U selu Drlače, kod Ljubovije, postoji udruženje koje se zove "Udruženje lažova". Gospodin Purić, on je iz okruga iz kojeg ja dolazim, može da proveri da li je to tačno. Oni organizuju izbore i prave izveštaj o izborima. Oni neće glasati za ovaj zakon, ali iz razloga što nemaju legitimitet da glasaju. Inače, dali bi maksimalnu podršku svim poslanicima koji su podneli amandmane na ovaj zakon.
Moram da podsetim građane Srbije da je, otprilike, ista meta, isto odstojanje već nekoliko dana. Poslanici pričaju. Brane amandmane. Gospođa ministar sluša, ali nema nekih nagoveštaja da će se tu nešto kvalitetno desiti. Puriću, tu ste i potvrdićete ovo u vezi s "Udruženjem lažova", koje predstavljaju čestiti ljudi. Vole u ovom sumornom vremenu da se našale, da svoj život učine zanimljivijim.
Moram zbog građana Srbije da kažem da zakon o sedištima i uređenju sudova i javnih tužilaštava ima ukupno 19 članova, a 122 podneta amandmana. Nešto, tačnije, 19 je prihvaćeno, ostalo nije. Na ovaj član o kojem mi govorimo već dva ili tri dana podneto je 37 amandmana. Ja sam o jednom od amandmana na ovaj član rekao da bi najbolje bilo, najracionalnije, da se prihvati amandman, ukoliko ovaj zakon mora ovakav da se usvoji, gospođe Milice Radović.
Ne verujem da ću imati problema što već drugi, treći put pominjem gospođu Radović zbog ovoga. Shvatite, s istim žarom i s istom voljom branim amandman gospodina Šerifa Hamzagića, gospodina Kenana Hajdarevića, Lasla Varge, Rize Halimija, gospodina Miloša Radulovića, kao što branim i ovaj amandman, nego za ovaj amandman imam više konkretnih podataka. Potpuno se zalažem za prihvatanje svakog amandmana, ili još bolje – da se ovaj zakon povuče.
Niko ne može građane Srbije ubediti da je ova priča, koju poslanici, pre svih, poslanici SRS-a, a i drugih političkih stranaka, govore o ovom, suvišna i da možete da se vadite – zakasnili smo u Evropu zato što poslanici SRS-a obrazlažu ove amandmane. Mislim da se samo onim vremenom koje je gospodin Krasić uštedeo stvorilo nekih sedam-osam minuta ukupno, pa da ćemo pre tog roka ući u Evropu, ali mi moramo da pričamo o amandmanima koji bi, možda, mogli malo da poprave ovaj tekst zakona, mada se slažem sa svim narodnim poslanicima koji su rekli da je to bezuspešno, da to ne vredi mnogo pokušavati.
Ja mislim, ne želim to, ali, prosto, postoji takva potreba, da bi, kad bi mogli neki terenski sudovi da se organizuju, sudovi u selima, ali da se ispoštuje sva procedura, da bi čak i to trebalo, jer u vreme kada cveta mito, korupcija, nažalost, čedomorstvo, nasilje u porodici, trebalo da bude više sudija da rešavaju ove probleme.
Ali gospodo, dragi građani Srbije, nije sav problem u vašoj praksi sa sudovima nastao u sudovima gde vi odlazite i gde je pravda za vas spora i nedostižna. Ti problemi su stvoreni u Vladi Republike Srbije, naravno, i u Ministarstvu pravde, jer se preko toga reflektuje. Dugo su se štitile sudije i tužioci koji nisu dostojni da obavljaju taj posao, a ništa kvalitetno nije preduzimano od strane Odeljenja za nadzor u Ministarstvu pravde, jer preko tog odeljenja može vrlo efikasno, racionalno i u skladu sa zakonom da se utiče na rad pravosudnih organa, a i tužilaca.
Gospođa ministar je rekla, obrazlažući ove zakone, da će sad morati da se poštuje radno vreme. Radno vreme poštuju građani Srbije koji su otvorili kioske i prodaju neku robu da bi preživeli, a mi sad, kao epohalno delo i otkriće, iznosimo i argument za reformu u pravosuđu da ćemo poštovati radno vreme. Pa, to je nešto što se podrazumeva i to je nešto što mora da bude tako.
Mi u SRS-u smo ubeđeni da, od oko 2400 sudija u raznim sudovima, po mesnoj i stvarnoj nadležnosti, većina svoj posao obavlja čestito, odgovorno, pošteno, u skladu s Ustavom, zakonom, međunarodno verifikovanim ugovorima i drugim podzakonskim aktima, ali jedan manji broj ne obavlja tu funkciju dostojno. Neki su, prosto, takvi, a na neke vrši pritisak ponekad i ministar pravde, ne govorim o gospođi Malović, a ponekad i predsednici opštinskih odbora, možda, čak i mesnih, nekih političkih stranaka. Vršeći pritisak na sudije i tužioce, čine pravdu sporom, čine pravdu nedostižnom za građane Srbije.
Da ste imali iskrenu nameru da se reforma sprovede na dobar način i za građane Srbije, vi sigurno ne biste predložili ovakav zakon o teritorijalnoj organizaciji, ili mreži sudova. Namerno kažem ovaj konvencionalni izraz, da bi nas razumeli oni kojima ova priča i treba da stigne. Vi biste to morali da radite na jedan sasvim drugačiji način.
Uvažavajući argumente i komentare drugih kolega narodnih poslanika koji su govorili, moram podsetim, i za Tutin, i za Priboj, i za Suboticu, i za Bujanovac, i za Preševo i svako drugo mesto u Srbiji, da iskoristim ovo vreme da govorim o potrebi da ostanu opštinski sudovi u upravnom, administrativnom okrugu Mačvanskom, ako hoćete, i osnovni, to je sad manji problem, mada lično smatram, i SRS, da bi trebalo da se zovu opštinski. Svejedno, neka se oni zovu i osnovni, ali postoji velika potreba da takav sud bude u Krupnju, jer postoje mesta, seoska mesta i područja u toj opštini koja su udaljena i po 40 km od sedišta opštine i, zamislite, kada sam rekao da je odgovorna Vlada i Ministarstvo pravde za sporu i nedostižnu pravdu za građane Srbije, taj sud postoji i danas, ima predsednika suda i jednog sudiju.
Možete misliti da li su oni mogli da budu efikasni, da li su mogli da budu zadovoljni? Ali, manji problem su oni, sudovi ne postoje zarad sebe, oni postoje zarad stranaka u postupku koje treba da ostvare svoje pravo. Ako je u jednom opštinskom sudu postojalo ukupno, s predsednikom suda, dvoje sudija, koliko dugo su morali da čekaju da bi se neki proces okončao, odnosno da bi građani ostvarili svoje pravo?
Ovakva situacija nije godinu dana unazad, pa da kažemo – imali smo u glavi reformu koja će zbrisati taj sud, neće uopšte postojati, ovakva situacija traje nekoliko godina, ali ovo dvoje sudija su se trudili da urade onoliko koliko je to bilo moguće.
Ni u jednom momentu dok komentarišem ovaj amandman i, uopšte, kada govorim o ovim zakonima, ne govorim o pojedinačnim odlukama da li su građani, odnosno stranke u postupku uvek bile zadovoljne. Tu postoji po zakonu predviđena procedura da oni imaju mogućnost da se žale višem sudu i da na taj način reše svoj problem, te sam, stoga, duboko uveren da bi Opštinski sud, ili osnovni, zovite ga kako hoćete, u Krupnju trebalo da ostane.
Kada je u pitanju Opštinski sud u Ljuboviji, za to ću izneti malo više argumenata, što ne znači da za Krupanj i ostale opštine na području Mačvanskog okruga ne postoje isti ili slični argumenti, prosto, poznato mi je više činjenica iz ovog opštinskog suda. Tu nema tzv. starih predmeta, to ne znači – zastarelih predmeta, nego da se prenose iz jedne u drugu godinu; sa četiri sudije, znači, manjak je i tu, ispunjenost norme je stopostotna.
Da mi se ne ljute ostale sudije u ovim opštinskim sudovima, ali ovaj bilten Okružnog suda u Šapcu kaže da je petnaestak godina skoro, u kontinuitetu, Opštinski sud u Ljuboviji, možda, najbolji po rezultatima koje postiže; ne komentarišem konkretne odluke.
Pričali smo o potrebi opstanka opštinskog suda ukoliko je on i blizu granice. Teritorija opštine Ljubovija ima granicu od 42 km.
Od sedišta grada i sedišta Opštinskog suda, na tri kilometra nalazi se granični prelaz, da ne govorim o drugim argumentima, jer to je samo jedan pokazatelj, a da vam kažem, ne da me je sramota, nego mi je malo teško izgovoriti da to mesto ima 17 i po hiljada stanovnika.
Neće biti opštinskih sudova ni u mestima sa mnogo više stanovnika. To su čestiti i pošteni ljudi, kao što su i u drugim mestima, ali težak život, nepravilan odnos Vlade Republike Srbije i drugih državnih institucija prema tom mestu, dovodi do takve situacije, a raseljavanje će sigurno ubrzati proces, ukoliko dođe do ukidanja suda.
Još jedan argument. Mi se uglavnom pred izbore pozivamo na paralelne i specijalne veze s Republikom Srpskom, samo kad su nam izbori, a posle toga zaboravimo. Ako ga, pod onim uslovima podrazumevanja specijalnih veza s Republikom Srpskom, i tako tretiramo, da li ima potrebe da u Ljuboviji ostane Opštinski sud i da se to mesto razvija, da država učini napor više kako bismo mogli da pravimo dobre veze s Republikom Srpskom? To se ne odnosi, poštovane kolege poslanici, samo na ovo mesto o kom pričam, to bi trebalo da važi za svako mesto koje se nalazi na ili blizu granice.
Da kažem da je 90% područja opštine Ljubovija brdsko-planinsko područje i da je nekoliko sela udaljeno od sedišta sadašnjeg opštinskog suda 40 km. Neko je govorio o tome da li ima autobus ujutru. U ovom mestu, iz ovog sela, a to je Gornja Košlja, samo jednom, petkom, ima autobus prema Ljuboviji i do Ljubovije – četrdeset i nešto kilometara, a od Ljubovije do Loznice, još 75 km. Dakle, stranka treba da putuje 125 km.
Kada bi postupci, ili procesi mogli da se završe za nekoliko dana, onda bi, možda, stranka mogla i da iznajmi stan u Loznici, pa da bude tamo dok se ne završi postupak, ali vi ste Predlogom ovakvog zakona doveli u poziciju sudije, koji već postoje tamo, da putuju u Loznicu, a možda i iz Bogatića da dolaze u Ljuboviju i da idu u to najudaljenije mesto, koje je od sedišta, sada, Opštinskog suda udaljeno preko 40 km.
Sud u Osečini, Sud u Bajinoj Bašti, za koju važi dosta ovih argumenata koje sam izneo za Ljuboviju, zato što se nalazi na granici, u Bogatiću, u Koceljevi, takođe, postoji dosta argumenata da ostanu. I ne samo za ovih šest opštinskih sudova, odnosno pet, pošto Opštinski sud u Loznici treba da ostane.
Još jednom podsećam, amandman gospođe Radović brani 104 opštinska suda i samo je on prihvatljiv i najbolje rešenje, ili da se pojedinačno opredelimo za ovo. Još jednom, ako ne bi glasali za ovaj zakon, pod uslovom da ne budu prihvaćeni amandmani, ni poslanici koji čine skupštinsku većinu, ovaj zakon ne bi mogao da prođe. Plašim se, ali ne verujem da ste podnosili amandmane da možete da se pokažete građanima iz mesta iz kojih dolazite, a da ćete ovde glasati za ovakav zakon, koji će ubrzati propadanje pravosudnog sistema u Srbiji.
Hvala vam na pažnji.