Na član 4, amandman je podnela narodni poslanik Vesna Marić.

Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da ovaj amandman nije u skladu sa članom 1. Ustava Republike Srbije.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 8, amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.

Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 13, amandmane koji su, prema oceni Zakonodavnog odbora, po svojoj sadržini istovetni, podneli su narodni poslanici Dobrislav Prelić i Zoran Popović.

Prema članu 143. st. 5. i 6. Poslovnika Narodne skupštine, pravo da obrazloži ove amandmane u ime narodnih poslanika ima samo jedan od potpisanih narodnih poslanika, i to u trajanju do dva minuta.

Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandmani odbiju, a Zakonodavni odbor smatra da su ovi amandmani pravno mogući.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 13, amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.

Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 13, amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.

Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 15, amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.

Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Da)

Ima reč gospođa Raguš. Izvolite.

Meni sada nije najjasnija ova tehnička komunikacija između mene i vas. To bih htela samo da mi definišete –  kada pritisnem ovaj taster, vi ne vidite to na ekranu i, znači, moram da dignem ruku? (Da)
Dakle, s obzirom na to da je moj kolega Dragan Stevanović podneo amandman na član 8. ovog predloga zakona, mislimo da je od izuzetnog značaja da dobijemo konačan odgovor na pitanje – da će se i ovaj član ovog predloga zakona sprovesti na teritoriji KiM-a? Potpuno smo uvereni, jer smo istraživali na Internetu nejasno zakonsko rešenje republike Kosovo o upotrebi državnih simbola, pa u kontekstu priče na temu Predloga zakona o upotrebi simbola koji treba država Srbija, na osnovu člana 7. Ustava, da sprovodi na celoj teritoriji koju predstavlja, srpska javnost bi trebalo da zna kako to izgleda na terenu, odnosno u praksi.
Primera radi, mi nismo čuli, niti videli nijednu zvaničnu reakciju, baš u svetlu priče i rasprave na temu ovog predloga zakona, od strane izvršne vlasti. Imate, recimo, čuveni član 6. ovog kosovskog tzv. zakona o upotrebi, pa bih volela da mi objasnite na koji način će paralelno da postoje slična zakonska rešenja? Tu se, između ostalog, govori o upotrebi nacionalnih zastava, pa se tako kaže da svaki građanin republike Kosovo ima pravo da postavlja nacionalnu zastavu u skladu s ovim zakonom i zakonom na snazi; ''građani komuniteta republike Kosovo imaju pravo individualno i kao komunitet da koriste nacionalnu zastavu. O načinu upotrebe nacionalne zastave na unutrašnjim prostorima, van javnih institucija, doneće posebne podzakonske akte. Zabranjuje se postavljanje nacionalnih zastava ako su zastarele ili pocepane''.
Naravno, izlišno bi bilo pitanje da li je to srpska trobojka, jer mi znamo kako izgleda albanska zastava.
U članu 7. vi imate, takođe, rešenje koje se tiče postavljanja državne zastave, koja se stalno postavlja. Ovo je vrlo značajan deo i mi očekujemo na koji način ćete da odreagujete u svetlu Predloga zakona o kom danas raspravljamo, jer se, između ostalog, kaže – državna zastava stalno se postavlja u zgradama: u zgradi predsednika republike Kosovo, prebivališta skupštine republike Kosovo, prebivališta Vlade republike Kosovo, onda, u tačkama graničnih prelaza, u zgradama predstavništava republike Kosovo u inostranstvu i u auto-vozilima koja upotrebljavaju rukovodioci predstavništava tokom obavljanja službenih zadataka, u skladu s međunarodnim odredbama, odnosno u skladu s pravilima i praksom međunarodne organizacije pri kojoj se nalazi predstavništvo, i tokom zvaničnih praznika republike Kosovo.
Ja vas sada pitam, na koji način izvršna vlast misli da sankcioniše ovakvo ponašanje, jer ovo je konkretan primer napada na ustavni poredak države Srbije? U ovom slučaju, imamo situaciju da potpuno nelegalna vlast na Kosovu potpuno derogira nacionalne simbole i upotrebu nacionalnih simbola na ovom suverenom delu teritorije.
Ja vas pitam, na koji način ćete vi, recimo, međunarodnim predstavnicima da uputite notu ukoliko se na KiM-u slave albanski praznici, poštuju albanski simboli, a ne srpski? To je ono što očekujemo, verujte da se sve ovo odvija pred očima srpske javnosti, da čujemo tokom današnje rasprave.
Takođe, ovim potpuno protivpravnim aktom, ali koji je zvanični akt republike Kosovo, predviđa se da se državna zastava postavlja prilikom zvaničnih prilika, u pratnji predsednika republike Kosovo, predsednika skupštine republike Kosovo, premijera, kada ide s teritorije republike Kosovo u posetu drugim zemljama i za njegov doček, kada se vraća u republiku Kosovo, onda povodom dolaska rukovodilaca strane države, ovlašćenog predstavnika međunarodne organizacije republici Kosovo, odnosno povodom svečanosti povodom pratnji sa republike Kosovo. Ona se, takođe, postavlja prilikom lokalnih sastanaka i međunarodnih javnih sastanaka, sportskih i kulturnih takmičenja, humanitarnih i vojnih predstava, tamo gde učestvuje republika Kosovo, povodom zvaničnog praznika, takođe, prilikom spomendana, javnih manifestacija koje su značajne za republiku Kosovo, koje određuje Vlada; takođe u drugim slučajevima, ako upotreba zastave nije u sukobu sa zakonom.
Takođe bismo voleli da čujemo – šta bi se desilo ako bi u Londonu, ili na teritoriji Ujedinjenog Kraljevstva, ili SAD-a, nekom Srbinu palo na pamet da skine britansku ili američku zastavu i postavi svoju? To bi, otprilike, bila podjednaka situacija.
Mi u ovoj situaciji imamo slučaj da američka i briselska administracija podržavaju udar na ustavni poredak suverene države kakva je Srbija.
Pitamo vas, i želimo hitan odgovor, da li je država Srbija, odnosno resorno ministarstvo uputilo zvaničan protest prilikom održavanja bilo kakvog sastanka, bilo kakvih manifestacija, bilo čega, a gde su istaknuti drugi nacionalni simboli osim srpskih? Interesuje nas na koji način, pošto za nas Euleks ne postoji, on je činjenica razularene okupacije, UNMIK reaguje u situaciji nepoštovanja Ustava države Srbije, u smislu isticanja nacionalnih srpskih simbola?
U zavisnosti od vašeg odgovora, moći ćemo da razumemo kakva je situacija vezano za sprovođenje ovog ili bilo kog drugog zakona koji bi na osnovu našeg ustavnog poretka trebalo da se sprovodi na celokupnom delu teritorije KiM-a. Izostanak vašeg odgovora, gospodine, značiće prihvatanje nezavisnosti KiM-a, prihvatanje sprovođenja plana Martija Ahtisarija i da izvršna vlast, ipak, ima u planu da uđe u pregovore, kako je Išinger napomenuo da je to sledeća faza, s onima što predstavljaju republiku Kosovo.
Prihvatanje te činjenice, Srbiju izostavlja iz istorije. Ukoliko Vlada, izvršna vlast, prihvati na ovaj način da se derogiraju nacionalni simboli na teritoriji KiM-a, onda nemamo o čemu dalje da pričamo, onda smo otpisali 200.000 Srba koji su prognani sa teritorije KiM-a, onda smo priznali da je ''heroj ustanka'' Ramuš Haradinaj, da je političar par ekselans Hašim Tači, priznali smo sve ono što su zverstva najgore moguće vrste koja su se dešavala u odnosu na srpski i onaj lojalan albanski živalj, a to je trgovina organima, trgovina oružjem i narkoticima, užasna kriminalna aktivnost, pod okriljem međunarodne zajednice na teritoriji KiM-a.
Izostanak odgovora na ova pitanja, a za svaki član ću vam postaviti isto pitanje dok mi ne odgovorite, za nas će biti potpuno jasan signal čije interese izvršna vlast sprovodi, a na to, dok ne dobijem vaš odgovor, mogu samo da kažem da to nisu interesi srpskog naroda, da to nisu interesi svih onih privremeno razmeštenih Srba koji žive u fabričkim barakama na teritoriji Srbije. Odgovor na ovo pitanje će nam biti početak razmišljanja o državi koja bi trebalo da izgleda kao država Srbija. Hvala vam.

Na član 20, amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.

Vlada nije prihvatila amandman.

Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije. Zakonodavni odbor smatra da ovaj amandman nije u skladu sa pravilima pravnog normiranja.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 20, amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić.

Vlada nije prihvatila amandman.

Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Da)

Kada je reč o ovom i svakom sledećem amandmanu, odgovor da nije u skladu s pravnim normiranjem, recimo, može da bude pisani tekst za obrazloženje zašto se određeni amandman ne prihvata, ali očekujemo usmeno obrazloženje na koji način mislite da paralelno postoji zakon o upotrebi, jer imate većinu u ovoj skupštini, biće izglasan, svih nacionalnih simbola i onoga što je 20. februara 2008. godine, čini mi se, potpisao predsednik, samozvani, skupštine republike Kosovo, Jakub Krasnići.
Između ostalog, ono što su oni vrlo jasno definisali pre nego što smo mi počeli da pričamo o nacionalnim simbolima jeste na koji način treba da bude postavljena zastava države Kosovo pored druge zastave, gledano spreda, a onda, ako državna zastava republike Kosovo bude istaknuta zajedno sa dve ili više drugih zastava, na ukrštenim kopljima, gledajući napred, koplje sa zastavom republike Kosovo treba da bude postavljeno ispred kopalja ovih država. Kada se državna zastava istakne s nekom drugom zastavom, ona stoji na počasnom mestu s desne strane, zastava države Kosovo.
Ono što su oni predvideli ovim zakonom je predstavljanje na javnim kancelarijama jedne ili više inostranih zastava, pored zastave države Kosovo, koje se obavlja samo u slučaju zvaničnih ceremonija ili dvaju ili više inostranih delegacija na visokom nivou i u slučajevima kada se potpisuju zvanični sporazumi.
Imamo diplomatske misije na teritoriji samozvane države Kosovo. Imamo međunarodne sastanke koji se održavaju, pa bih volela da mi kažete kako, pred kojim nacionalnim simbolima države Kosovo? Iteresuje me na koji način ćete izraziti protest svim međunarodnim institucijama i predstavnicima država u smislu isticanja nacionalnih simbola nepostojeće kosovske države?
Jdno od rešenja koje se nudi ovim paralelnim zakonom, koji funkcioniše na delu teritorije na kojoj se sprovodi plan Martija Ahtisarija, srpska javnost ima pravo ovo da zna, ljudi koji su za nas glasali na majskim izborima zahtevaju da se o ovome priča na ovaj način, kaže da ako je zastava postavljena zajedno s drugim zastavama, državna zastava je u sredini kruga, radi isticanja razlike i njihove identifikacije.
Pravo na razlikovanu zastavu imaju sledeće institucije: predsednik republike Kosovo, vlada republike Kosovo, ministarstvo unutrašnjih poslova, ministarstvo spoljnih poslova, bezbednosne snage republike Kosovo, zaštitni korpus republike Kosovo, policija i opštine republike Kosovo. Ovo je najzanimljivije, razlikovanje zastava određenim u stavu obuhvata uz sebe sve druge. Dakle, zastava predsednika republike Kosovo je prva zastava.
Ono što očekujemo da čujemo jeste kada će izvršna vlast, recimo, gospodinu De Kermabonu uputiti protest zbog isticanja nacionalnih simbola nepostojeće države na teritoriji KiM-a? To je jedan od odgovora koji očekujemo, makar do okončanja rasprave u pojedinostima o ovom predlogu zakona. Hvala.

Na član 28, amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije. Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 32, amandman je podneo narodni poslanik Mićo Rogović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 33, amandman je podneo narodni poslanik Borislav Pelević.
Vlada nije prihvatila amandman.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 35, amandman je podnela narodni poslanik Zlata Đerić.
Vlada nije prihvatila amandman.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić.

Podnela sam amandman na član 35, koji, pre svega, govori o izvođenju himne i smatrala sam da treba da se brišu reči – po pravilu. Naime, dovoljna je rečenica – himna se izvodi, i tada se navode slučajevi kada se himna izvodi.
Reči – po pravilu, bez obzira na to što sam u obrazloženju Vlade dobila da one ne relativizuju pojam, zaista semantički relativizuju pojam, jer himna mora da se izvodi u određenim situacijama. Ona se izvodi i tu nema nikakve druge dileme, niti mogućnosti da se ostavi u zakonu prostor da se, ako se ne izvodi, neko može pozvati na te reči.
Svi smo svedoci toga da se državni simboli na različite načine zloupotrebljavaju. Gospodin ministar Marković je negde u decembru govorio, polemišući s jednim poslanikom, da postoje opštine gde se ne ističu, a obavezno je istaći zastavu Republike Srbije. Te opštine su još uvek u sastavu Srbije, o Kosovu neću ni da govorim.
Znači, reči "po pravilu", zaista semantički relativizuju ovaj član zakona. Himna se izvodi u određenim situacijama i tu ne sme biti dileme da li se ona izvodi ili ne.
Ostajem pri tome da je ovaj amandman trebalo prihvatiti, da on ovaj član zakona čini konkretnim, direktnim i primenjivim u situacijama gde se državni simboli, grb, zastava i himna moraju na određeni način poštovati. Samo naše poštovanje, naš odnos poštovanja prema našim nacionalnim i državnim simbolima, primorava sve ostale da primene isti odnos poštovanja. To je ono što nas određuje, to je ono po čemu smo prepoznatljivi u svetu, to je ono pred čim treba svako s poštovanjem da ustane. Znamo značaj himne, značaj zastave i značaj našeg grba. Možemo da se ne slažemo oko nekih tehničkih rešenja, ali poštovanje u promovisanju tih nacionalnih simbola mora da bude …
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
… evidentno i konkretno. Hvala lepo.

Omaškom u redosledu čitanja, a po amandmanima podnetim na članove zakona, propušteno je da pročitam amandman na član 25. koji je podneo narodni poslanik Božidar Delić.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 35, amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodna poslanica Marina Raguš.

Samo bih vas molila da mi kažete koliko vremena još imam na raspolaganju, a da je predviđeno za Poslaničku grupu.
(Predsedavajuća: Poslanička grupa SRS na raspolaganju ima 46 minuta.)
Još nešto. Zaista mi je neprijatno da se predstavniku vlasti obraćam sa – gospodine. Promaklo mi je njegovo prezime i funkcija, pa ako biste mogli samo da mi kažete.

Za tu informaciju moramo da se vratimo na otvaranje sednice, da bismo ponovili ime i prezime direktora Direkcije za zakonodavstvo ili njegovog zamenika.
Gospodin Darko Radojčić, pomoćnik direktora Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo. Pročitan je pri otvaranju sednice. Izvolite.

Zaista vam se, gospodine Radojčiću, izvinjavam. Jednostavno mi je promaklo ko ste vi u stvari. Sada smo razrešili tu dilemu. Vi ste pomoćnik direktora Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, ovde jedini prisutni dok raspravljamo o upotrebi nacionalnih simbola države Srbije.
Recite mi samo pravno - na koji način bi država Srbija trebalo da reaguje na nemogućnost upotrebe državnih simbola na teritoriji KiM-a?
Mi mislimo, prisećajući se nekih ranijih primera u ustavnoj praksi, da je to direktan napad na ustavni poredak države Srbije i da postoji samo jedan način da se reaguje u ovom smislu.
Zaista je teško voditi raspravu kada znate unapred koje odgovore možete da dobijete, u stvari, da ćete dobiti tišinu od predstavnika izvršne vlasti, zato što je faktičko stanje na teritoriji KiM-a takvo da je, kako bar kažu predstavnici američke administracije, povratak na prethodno stanje nemoguć, da je nezavisnost nepovratan proces i da u tom kontekstu o statusu nema razgovora.
Svesni smo činjenice da bi trebalo da Međunarodni sud pravde odluči većinom glasova da je reč o nelegalnom činu.
na našoj strani, uslovno rečeno, podnele podneske. Bojimo se da može da dođe do negativnog odgovora na postavljeno pitanje pred Međunarodnim sudom pravde, iz prostog razloga, što je pojačana diplomatska aktivnost američke i briselske administracije, u kontekstu priznavanja nezavisnog KiM-a.
Pretpostavljam da ste pravnik po struci. Pitam – na koji način bi trebalo da se reaguje na udar na ustavni poredak Srbije, u smislu nemogućnosti sprovođenja članova i odredaba ovog predloga zakona na delu KiM-a? Unapred se radujem odgovoru.
Kada smo već kod upotrebe simbola, koju su oni predvideli svojim zakonom o upotrebi nacionalnih simbola, vrlo je zanimljivo i nama značajno da čujemo kako ćete, na koji način sankcionisati paralelno sprovođenje, odnosno sprovođenje samo ovog zakona?
Nemogućnost postavljanja nacionalnih simbola na teritoriji KiM-a je, možda, odgovor na pitanje zašto nisu predviđene određene jače kaznene mere i, inače, kaznene mere za uništenje nacionalnih simbola na bilo kom mestu, a posebno na teritoriji KiM-a, jer bi onda trebalo da kaznite predstavnike EU i UN-a, jer dozvoljavaju da neki nelegitimni predstavnici ispoljavaju svoje nacionalne simbole.
Da ne parafraziram ono što stoji u njihovom zakonu o upotrebi nacionalnih simbola, naš predlog zakona je vrlo jasan. Pokušali smo amandmanima da utičemo na to, ali pravno nisu bili valjani da se o njima razmišlja na određeni način. Suštinski, nadam se da je ovo valjana rasprava, u okviru koje ćemo dobiti kvalifikovane odgovore, i nadamo se najavi određenih protesta u odnosu na ono što se dešava na teritoriji KiM-a.
U članu 14, kada je reč o intoniranju državne himne Kosova, državna himna republike Kosovo izvodi se na službenim svečanostima, na međunarodnim aktivnostima, gde je naša zemlja kao strana, kao i u drugim slučajevima predviđenim zakonom. ''Kada se izvodi himna, stoji se u stavu mirno. Nikada se ne izvodi na javnim prostorima bez zastave, izuzetno, kada se izvodi na televiziji ili na radiju.
Himna može da se intonira povodom službene proslave, kada predsednik republike Kosovo otputuje sa teritorije Kosova u inostranstvo i povodom povratka republici Kosovo, povodom dolaska i praćenja predstavnika inostranih država ili najviših njihovih službenika, odnosno ovlašćenih predstavnika međunarodnih organizacija, prilikom polaganja venaca koje polažu službeni predstavnici republike Kosovo, odnosno predstavnici inostranih međunarodnih organizacija, na spomenike, na groblje junaka i sl. Svaki stanovnik republike Kosovo ima pravo da otpeva himnu.''
Pitam vas – koju himnu peva? Da li se to intonira "Bože pravde" ili neka druga himna?
Kada je reč o redosledu intoniranja ili izvođenja državne himne Kosova zajedno sa himnom druge zemlje, prednost ima himna druge zemlje; prilikom službene posete nekog inostranog predsednika ili premijera, obavlja se pratnja intoniranjem, odnosno izvođenjem državnih himni obeju zemalja. Himna Kosova se izvodi posle prijateljske himne.
Ono što bi trebalo da bude interesantno za srpsku javnost, ona je uskraćena za zvaničan odgovor i medijsku pažnju u ovom smislu. S namerom pravim paralelu između protivpravnih akata nelegalne države Kosovo i ovoga o čemu danas govorimo, a to jeste jedina tema, u sklopu člana 7. Ustava Republike Srbije.
Interesantno je da čujemo da li je predsednik Tadić, kada je bio u poseti Visokim Dečanima, u okviru svoje službene pratnje, na svojim kolima imao nacionalne simbole države Srbije?
Takođe, ono što bi trebalo javnost Srbije da zna i da čuje od vas, jer preuzeli ste odgovornost da branite ovaj predlog zakona, pa tako i da nam odgovorite na ova pitanja – na koji način međunarodne delegacije i diplomatski predstavnici reaguju na intoniranje himne republike Kosovo, a nije "Bože pravde"?
Osnovno je, pretpostavljam da to postoji, da nemogućnost da imamo uvid u podnesak koji je država Srbija uputila Međunarodnom sudu pravde otvara mogućnost da, možda sada napamet govorim o ovim stvarima, ali bilo bi frapantno da to nije ušlo u podnesak koji smo uputili pred Međunarodni sud pravde, tražeći na jedan legitiman i legalan način da međunarodne institucije reaguju na zaštitu ustavnog poretka jedne suverene zemlje. Ukoliko nije, to je, takođe, dovoljan odgovor, ukoliko jeste, tim bolje.
Nadamo se da, možda, u nekoj daljoj ili bližoj budućnosti možemo da se izborimo za očuvanje nacionalnih simbola na teritoriji KiM-a, ali sasvim sigurno ne ova vlast. Ova vlast se u odnosu na to već odredila. Zašto?
Zato što ste propustili svaku moguću šansu da odreagujete.
S tim u vezi, zaista bih volela da čujem zvaničan vaš odgovor – da li se desila situacija da su intonirane kosovska himna, podignuta kosovska zastava, stavljen kosovski grb u svim srpskim gradovima na teritoriji KiM-a i da li je Srbija uputila zvaničnu protestnu notu za bilo šta, da je na bilo koji način protestovala? Ukoliko jeste, želimo da vidimo tekst tog zvaničnog protesta. Ukoliko nije, onda je ovaj dnevni red potpuno promašen i onda ova vlast sprovodi interese samo američke i briselske administracije.
Srpski interes je da srpski nacionalni simboli budu na teritoriji KiM-a, dakle, u Prištini, Peći, Dečanima, Đakovici, Uroševcu.
Onoga dana se to desi, kada se srpska zastava zavijori, tog dana imamo Srbiju prisutnu na celokupnoj svojoj teritoriji, tog dana možemo s ponosom da kažemo svojim građanima da se Ustav i ustavne odredbe sprovode na celokupnoj teritoriji države Srbije i tog dana, zaista, možemo da istaknemo svoju zastavu na sve moguće jarbole širom sveta.
Dok se to ne desi, ono što SRS zahteva, jeste da srpska zastava ne stoji pored zastava onih zemalja koje su priznale nezavisan KiM.
Takođe, ono što zahtevamo od svih onih koji ga nisu priznali, jeste da pred određenim međunarodnim institucijama, a na inicijativu izvršne vlasti, izraze svoj oštar protest, protest zbog toga što predsednik Srbije mora da se najavi da uđe na Kosovo, što ministri iz Srbije moraju da se najave da uđu na Kosovo, što bilo ko od poslanika nije baš dobrodošao na teritoriji Kosova.
Volela bih i vas da vidimo u automobilu koji će nositi srpsku zastavu, recimo, da se provozate na liniji Peć-Dečani, kako će to da izgleda.
Sećam se kada smo u kombiju vladike Teodosija prošli, upravo, na toj liniji, na Veliku Gospojinu, kakve je reakcije meštana izazvala sama mantija pravoslavnog vladike, episkopa; ne želim da vam pričam, ali mi smo dobro izvukli svoje glave. Takođe, s tom mantijom, i pored te mantije, nismo mogli da obiđemo srpsko groblje u Peći, zato što nam je, tada španska, administracija rekla da rizikujemo svoju bezbednost.
Pitam vas, kada će na automobilima zvaničnika države Srbije da stoji zvanična zastava a da oni normalno obavljaju svoje aktivnosti, recimo, u Prištini, a da pri tom ne rizikuju da budu obezglavljeni, kao što prolaze pravoslavni sveštenici i monasi, držeći svoje liturgije, od Visokih Dečana, Pećke patrijaršije, do svih srpskih svetinja.
Ono što mi možemo da vam kažemo, jer smo bili više puta na teritoriji Kosova, a posebno Metohije, jeste da su srpski nacionalni simboli za te koji su proglasili nezavisno Kosovo i Metohiju alergijski znak, pri tom, i simbol za pobunu.
Takođe, mi do dana današnjeg, primera radi, a ne odstupa od teme, nismo čuli da je uhapšen bilo ko ko je popalio srpske svetinje tokom martovskih pogroma 2004. godine. Zašto su ih palili? Da spale viševekovno prisustvo srpske srednjevekovne države, ono što jeste srce Srbije, a to je Kosovo i Metohija.
Tema nimalo laka, nimalo jednostavna. Vrlo verovatno da je vama teško da slušate sve ovo o čemu pričam, jer odgovori koje ste vi mogli da date, a opet su u skladu s temom o kojoj govorimo, nisu odgovori koje treba saopštiti srpskoj javnosti.
Mi kažemo da srpska javnost mora da zna da diplomatske misije u Prištini vode pregovore pod nacionalnim simbolima tzv. države Kosovo, koja je nastala nad srpskom krvlju i nad krvlju onih Albanaca koji su bili lojalni ustavnom poretku države Srbije.
To srpska javnost ima pravo da zna.
Mi se nadamo da ćemo tokom ove rasprave, makar na kraju rasprave, a opet interaktivne komunikacije radi, da čujemo makar neki od odgovora na sva ova pitanja koja pokušavamo sada da postavimo. Hvala vam.