Meni je žao što neki u ovoj  sali  ne shvataju moje divljenje amandmanima, zaista sam hteo za neke amandmane i da glasam, ali pošto vidim da gospođa Vojić predlaže amandmane i sama kaže da ti amandmani nisu divni, pa moje mišljenje negira, prinuđen sam da te amandmane odbijem. Zahvaljujem. Glasaću protiv.

Reč ima gospođa Marina Raguš.

Pre nego što iskoristim vreme predviđeno za moju poslaničku grupu, molila bih vas da mi samo kažete koliko vremena imam na raspolaganju kao ovlašćeni predstavnik i koliko vremena ukupno.

Imate 15 minuta kao ovlašćeni predstavnik i 22 u ime Poslaničke grupe.

Hvala vam.
Pre nego što pređem na raspravu u pojedinostima i o ovom amandmanu, da kažem da je potpuno neprimereno ovo što smo imali prilike da čujemo. Iskreno, ne znam šta znači kvalifikacija amandmana koje bilo ko predlaže, na bilo koji način. Ovo je potpuno uvredljiv ton, koji se odnosi na predstavnike opozicije, koji su, očigledno, zainteresovani za poboljšanje životne sredine, pa pokušavaju da dobiju odgovore na konkretna pitanja, koje ne dobijaju. Onda se, zaista, postavlja pitanje, da li je gospodin ministar na tom poslaničkom klubu, s obzirom na to da pripada stranci kojoj vi pripadate?
Dobro, javnost u Srbiji treba da vidi ovu sliku, da se u medijima, u Srbiji, sprovodi brutalna kampanja koja se odnosi na opoziciju. Naše političko uverenje je da vi polako, ali sigurno, zaista uvodite diktaturu u Srbiji. Ono što je legitimno pravo opozicije, vi kvalifikujete na potpuno neprimeren način i ne bivate opomenuti za to. Da je to uradio srpski radikal, bio bi izbačen napolje. Toliko o dostojanstvu ovog parlamenta.
Ono što se SRS potrudila da pripremi, jesu neki konkretni ekonomski pokazatelji i procene štete na održivost životne sredine. To smo poredili sa zvaničnim podacima koje smo dobili od resornog ministarstva, u formi godišnjeg izveštaja Sektora za kontrolu i nadzor, ali samo godišnjeg izveštaja za 2008. godinu. Takođe, te podatke smo poredili sa izveštajem o radu na temu rešavanja problema crnih tačaka srpske ekologije, pa će srpska javnost moći da uporedi procene štete, koja iznosi preko četiri milijarde evra, tokova zagađenja, ne fonda zagađenosti države Srbije, i koliko, zapravo, država ima snage da odgovori na reformu sistema zaštite životne sredine.
Zaista će nas vrlo zanimati kako će izgledati planovi i aktivnosti u narednih nekoliko godina, ili u narednih pet godina, a o strategiji ćemo razmišljati kada budemo dobili odgovor na pitanje da li ste napravili analizu razornih dejstava tokom NATO agresije. Kada to budemo dobili, onda ćemo da razumemo da ste se ozbiljno pozabavili problemom održivog razvoja životne sredine i zdravljem državljana Srbije i okolnih zemalja.
Ono što su prethodne koleginice iznele kao značajan faktor, jeste i odnos države prema razvijanju svesti o zaštiti životne sredine. Mi od 2000. naovamo pokušavamo da razumemo koji su to pravci razvoja i koji su to pravci sistemskih promena za koje se 5. oktobra, odnosno septembra 1999. godine, glasalo. Nekako ne dobijamo jasnu poruku od strane izvršne vlasti, a to su stranke koje su gravitirale nekadašnjem DOS-u, uglavnom, sa par izuzetaka. Da je to tačno, svedoči vrlo česta vezanost za promenu vlasti, promena resornih ministarstava i pravaca razvoja.
S tim u vezi, izražavamo sumnju da će ovaj set ekonomskih zakona da uvede na pravi način nivo standarda zaštite životne sredine u državi Srbiji, samim tim, da ćemo biti prihvatljivi, recimo, za visoko razvijene zemlje EU. Prvo, zbog činjenice da smo vraćeni unazad nekoliko stotina godina samim dejstvovanjem hemijskim, biološkim i radioaktivnim oružjem na teritoriji nekadašnje SRJ, u stvari, na teritoriji Srbije.
Analiza do koje smo došli, eksperata koji, sasvim sigurno, ne pripadaju SRS-u, vama su prepoznatljiva imena kao što je prezime gospodina Pašića, napravljena je 2004. godine, s projekcijom ekonomskih pokazatelja štete nastale u tokovima zagađenja životne sredine. Procena je da bi to trebalo da iznosi negde oko četiri milijarde evra.
Ono što se može zaključiti na osnovu analize ovih stručnjaka, jeste da će najveći troškovi biti u sektoru energetike – oko 30%, zatim, upravljanju otpadom – oko 25%, vodama – 17%, transportu – oko 13%, industriji – 6% i poljoprivredi – oko 3%.
Kada je reč o troškovima vezanim za vazduh, reč je isključivo o troškovima koji nisu uključeni u troškove sektora energetike, saobraćaja i industrije. Ukoliko bismo i njih uključili, troškovi vezani za kvalitet vazduha u Srbiji bi iznosili oko 1,7 milijardi evra, ili oko 41,5%.
Takođe, značajne investicije se očekuju u domenu upravljanja otpadom, prosečno, oko 15 miliona evra godišnje. Ono što mi znamo, jeste da mnoge fabrike koje ne funkcionišu, iskreno, uopšte nam nije jasno kako ti ljudi nisu krivično odgovarali, drže otpad koji je opasan po zdravlje ljudi, samim tim, i po životnu sredinu. Vi možete taj otpad da skladištite i uništavate na određen način. Srbija, koliko je meni poznato, nema to postrojenje, što znači da Srbija mora da izvozi taj otpad izvan granica Srbije. Čini mi se da se, ukoliko sam dobro razumela podatke, takvo postrojenje očekuje tek 2015, ili 2011. godine, izgradnja tog postrojenja, što će reći da će do tada ukupna vrednost procene štete, ekonomska vrednost procene štete, sasvim sigurno da se umnožava, jer, koliko smo čuli, a to su zvanični podaci ljudi koji predstavljaju vaš resor, nema ni finansijskih sredstava, niti ljudi koji su obučeni da se bave ovim problemom.
Recimo, troškovi rekultivacije postojećih đubrišta počeće da se javljaju do 2009. godine, bila je prognoza ovih stručnjaka, u iznosu od najmanje 2,5 miliona evra godišnje. Operativni troškovi sistema za sakupljanje otpada će rasti do nivoa od oko 70 miliona evra godišnje krajem posmatranog perioda. Investicioni troškovi recikliranja predviđeni u drugoj etapi će iznositi, prosečno, oko 14 miliona evra godišnje, dok bi operativni troškovi porasli do nivoa od 15 miliona evra i tu se stabilizovali.
Što se tiče investicionih troškova, insineracije medicinskog i opasnog industrijskog otpada, predviđa se ukupno oko 40 miliona evra, dok bi troškovi tretmana i transporta opasnog otpada godišnje iznosili negde oko 17 miliona evra. Kada se izgrade svi neophodni kapaciteti, a mi znamo da to neće biti skoro, operativni troškovi postupanja s opasnim otpadom će narasti na oko 14 miliona godišnje, 2014. godine – projekcija na osnovu dostupnih podataka ovih stručnjaka.
Procenjuje se da će ukupni investicioni troškovi u energetici iznositi preko 800 miliona evra, od čega se oko 50 miliona odnosi na rafinerije, ostatak na elektrane, a o rafinerijama ću kasnije da pričam, u uporednoj analizi sa zvaničnim podacima koje nam je država dostavila. Tako ću se složiti s koleginicom iz DSS-a, Milicom Vojić-Marković, da mi i nemamo zvaničan, pouzdan podatak na osnovu kog možemo da operišemo i shvatimo kakvo je stanje životne sredine, samim tim, i kakav je uticaj na takav način devastirane sredine na zdravlje ljudi. Operativni troškovi će, prema proceni, narasti do nivoa od 100 miliona evra u 2014, pri čemu će oko 10% operativnih troškova snositi rafinerije, a ostalo elektrane. Dakle, da bi se postigao cilj neophodnosti tretmana 50% industrijskih otpadnih voda do 2014. godine, biće potrebno negde oko 10 miliona evra godišnje, u vidu novih investicija, dok bi operativni troškovi rasli do nivoa od 17,5 miliona evra u 2014. godini.
Pretpostavlja se da će se posle 2010. godine oko 2 miliona evra svake godine ulagati u raščišćavanje zona industrijskog zagađenja i neuslovnih industrijskih deponija. Takođe, uspostavljanje sistema za kontrolu hemikalija će zahtevati investicije od oko 9 miliona evra godišnje, pola iz javnog, a pola iz privatnog sektora. Operativni troškovi ovog sistema će od 2010. godine biti negde oko 5 miliona. Od toga, jedan milion će snositi javni sektor, a ostatak – poslovni i privatni sektor. Bar u najvećim preduzećima u Srbiji, to bi trebalo da košta oko 1,5 milion evra godišnje, dakle, prosečno, 50.000 evra po preduzeću.
Proširenje upotrebe bezolovnog benzina, vrlo zanimljiv podatak, koji nismo uspeli da dobijemo od predstavnika resora, izazvaće dodatne troškove, u visini od oko 5 miliona evra godišnje, pri pretpostavci porasta potrošnje goriva po stopi od 5%, dok će prelaz na dizel-gorivo s niskim sadržajem sumpora koštati između 15 i 18 miliona evra godišnje, pod pretpostavkom da će tempo porasta broja vozila biti negde oko 5% godišnje i da će se udeo polovnih vozila smanjiti na oko 50% do 2014. godine.
Treba očekivati da će troškovi novih vozila, po standardima EU, iznositi 36 miliona evra 2010. godine, da bi do 2014. godine narasli na 87 miliona evra. Uz to, treba dodati troškove rigorozne tehničke kontrole, koja uključuje kontrolu emisije u visini od početnih 10 miliona evra u posmatranom periodu, to je bilo 2007. godine, do 15 miliona evra 2014. godine.
Zahtev da se uvedu sistemi za prečišćavanje otpadnih voda iz gradova veličine preko 100.000 stanovnika će zahtevati negde oko 215 miliona evra dodatnih investicija, ili oko 45 miliona evra godišnje, počev od 2010. godine. Operativni troškovi ovih sistema će se stabilizovati na nivou od 25 miliona evra godišnje u 2014. godini. Očekuje se da do 2014. godine na kanalizacione sisteme bude povezano još oko milion ljudi, što će zahtevati negde oko 342 miliona evra dodatnih investicija, odnosno 75 miliona evra godišnje, počev od 2010. godine.
Takođe, očekuje se da će operativni troškovi kanalizacionih sistema narasti do 17 miliona krajem 2014. godine. U unapređenje sistema za vodosnabdevanje godišnje bi trebalo investirati po 10 miliona evra.
Predviđene investicije u popravku vodovodne mreže bi trebalo da iznose negde oko 2 miliona evra godišnje, a da bi slika izdataka za životnu sredinu bila potpuna, treba dodati ulaganja u redukovanje buke, u iznosu od 1 do 5 miliona evra godišnje, kao i investicije u sistem za deponovanje radioaktivnog otpada, u nivou od 50 miliona evra godišnje.
Priznaćete da su ovo vrlo značajni podaci, koji govore samo o intervenciji za tokove zagađivanja i saniranje onoga što u određenom periodu, ali, svakako, projektovanom na godišnjem nivou, nastane. Ovo su sve podaci koji ne tretiraju pravo stanje fondova zagađenja i kako izgleda, zapravo, životna sredina na teritoriji države Srbije, na koji način je tako devastirana životna sredina uzela danak, kada je reč o životu i zdravlju građana Srbije, koje ovog momenta to najviše i zanima.
Kasnije ću napraviti tu analizu s vašim zvaničnim podacima, koje ste vi dobili, pa ćemo videti koji su to reperi i koja odstupanja, zato što imam utisak da se ovde radi samo o intervenciji na trenutnim prioritetima, a mali ih je broj u odnosu na ono što je projekcija po oblastima zagađenja na osnovu ove analize. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospođo Raguš.
Na član 33, amandman, s ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Aleksandar Pejčić i Milan Lapčević.
Ovaj amandman je postao sastavi deo Predloga zakona.
Na član 33, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Miroslav Petković, Donka Banović i Miloš Radulović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima gospođa Donka Banović.

Gospođo predsednice, moram da priznam da sam veoma tužna trenutno, jer smo čuli da poslanici ne uživaju kada je rasprava u pojedinostima, tako da ću ubuduće, kada budem pisala amandmane, nastojati da to budu zabavni tekstovi u kojima će poslanici uživati.
Da bih podsetila, pre svega, nas ovde, a i građane, poslanik piše amandman da bi popravio predloženi tekst zakona, obično to bude tako, pojedini član. Nikako ne pišemo amandmane da bi nam bilo zabavno, ili da bi neki uživali, a neki ne.
Zajedno s kolegama, podnela sam amandman na član 33, odnosno na postojeći član ovog zakona, član 60j. Naslov iznad ovog člana 60j. je – Obaveštavanje o udesu. Dakle, u ovom članu imamo prilično detaljno razrađeno kakve su sve obaveze operatera, što je, takođe, regulisano ovim zakonom, u slučaju da dođe do nekog hemijskog udesa.
To je sve precizno rečeno, ali se amandman tiče stava 3, gde piše da je operater iz stava 1. ovog člana dužan da u razumnom roku obavesti nadležne organe o planiranim merama za otklanjanje srednjoročnih i dugoročnih posledica hemijskog udesa i za sprečavanje nastanka ponovnog udesa. Amandman se sastoji u tome da reči: "u razumnom roku" treba zameniti rečima: "u roku od 48 sati".
Nije dobro da u jednom zakonu imate propisanu obavezu, koje se svi moraju držati, tako neodređeno, "u razumnom roku". Znate, ljudi različito doživljavaju vreme, nekome bi razuman rok bio pola godine, nekome mesec dana, nekome pet dana, a ako je reč o hemijskom udesu, onda tu zaista treba brzo delovati, tako da mislim da bi trebalo prihvatiti ovu našu intervenciju. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima, o amandmanu, gospodin Srđan Milivojević.

Gospođo predsedavajuća, znam da postoje ljudi koji mogu da uživaju samo u zabavi, ima ljudi koji mogu da uživaju u različitim stvarima, stručnosti, znanju, obrazovanju. Zaista uživam u stručnosti, obrazovanju, u dobrim amandmanima i zaista sam uživao kada je gospođa Donka Banović govorila o incidentima, i tu ništa nije ironično, niti je bilo šta uvredljivo, niti imam nameru da bilo koga vređam ko podnosi amandman.
Postoje ljudi koji mogu da uživaju samo kada je reč o zabavi i da im je sve ovo zabava. Meni ovo nije zabava, meni je ovo vrlo ozbiljan posao i zaista sam uživao i smatram da je ovo dobar amandman. Da su tu moji prijatelji iz DS-a, probao bih da nekog od njih ubedim da takav amandman podržimo.
S druge strane, gospođa Raguš tvrdi da sam je uvredio, zbog toga što kažem da je amandman divan i zanimljiv. Ne znam šta bi bilo da sam rekao da je amandman loš i nestručan, ali, u svakom slučaju, gospođo Raguš, niste me malopre ubedili da treba da glasam za vaš amandman. Možda bih, da su tu vaše kolege poslanici koji bojkotuju zasedanje sednice Skupštine, Nataša Jovanović, Srboljub Živanović, Nikola Žutić, i glasao za te amandmane, ali vi me niste ubedili. Ubedite vaše kolege poslanike koji bojkotuju sednicu Skupštinu već danima da dođu na sednicu Skupštine i možda će me neko od njih ubediti.
Nemojte meni držati predavanja o tome kako se poštuje Skupština; Skupština se poštuje tako što se učestvuje u radu. Gospođu Natašu Jovanović ne vidim da učestvuje u radu, Srboljuba Živanović ne vidim da učestvuje u radu, ne vidim Nikolu Žutića, a koliko znam, nije mu ni izrečena mera opomene. Molim vas da me obavestite, već kada sam se javio za reč, da li su prijavili odsustvo sa sednice Skupštine. Hvala vam.
(Marina Raguš, s mesta: Replika.)

Gospođo Raguš, nije bilo uvredljivih reči, niste bili pogrešno protumačeni, nema osnova za repliku.
Na član 33, amandman je podneo narodni poslanik Srđan Miković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 33, amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima gospođa Raguš.