Podnela sam amandman na član 8. kojim se menja poreska osnovica i po kojem sada oporezivi prihod čini 80% od iznosa isplaćenog, odnosno raspodeljenog obvezniku.
Amandmanom, tražeći da se ovaj član zakona briše, htela sam u stvari da ostane ranije važeće rešenje, da ta poreska osnovica iznosi 50% iznosa isplaćenog, odnosno raspodeljenog obvezniku. Pedeset posto koliko je i bilo, pa zar je to malo?
Pitanje kojim bih mogla da okarakterišem ovaj zakon mogao da bi da se definiše ovako: koja je korist od zakona kojim nas izjednačavate u nemaštini?
Koja je korist od zakona kojim se izjednačavate u svojoj nemoći sa poreskim obveznicima? Ili, koja je korist od zakona kojim ćete podsticati poresku utaju? Onog trenutka kada poresku osnovicu povećate sa 50% na 80%, pitanje je da li će i koliko njih uopšte i prikazati dobit, dividendu i ono što će se deliti.
U objašnjenju koje vi dajete u odbijanju amandmana se kaže – povećanje poreske osnovice, odnosno oporezivog prihoda na 80% predstavlja, i ovo je sad sva licemernost Vlade, izjednačavanje fiskalnog opterećenja sa drugim vrstama prihoda fizičkih lica po osnovu prihoda od nepokretnosti, ugovora o delu i slično.
Ne treba nama, gospodo iz Vlade, izjednačavanje u poreskim opterećenjima. Ne treba nam poresko izjednačavanje uopšte u onom što država zahvata, oporezuje i oduzima nam, ostavljajući nam sve manje za trošenje.
Izjednačite vi kao država poreske obveznike pred zakonom, izjednačite poreske obveznike pred sudom, na konkursima kada se zapošljavaju, kada se upisuju u škole i na fakultete, kada delite subvencije, kada dajete kredite po ovlašćenim uslovima, i to subvencije, na primer, koje se finansiraju iz tog istog budžeta koji pune ovi građani koje izjednačavate po poreskom opterećenju.
Osnovni budžetski princip, da uzmete od svih jednako, 80 % osnovica za sve prihode, a da dajete samo nekima, nije nepoznato, ali je kod nas i suviše često definisano da se daje onima koji znaju lepo da se zahvale za taj povlašćeni pristup.
Neki materijalno odužujući se, neki partijskom lojalnošću, a neki u svojoj nadi skloni da veruju u prazna obećanja, odužuju se glasanjem na izborima, kasno uviđajući svoju zabludu.
Još jedno pitanje koje otvara ovako zakonsko rešenje da li ste svesni da će ovakvo povećanje poreske osnovice stvoriti kod veštih računovođa potrebu i mogućnost da, ostajući u okvirima zakona, ono svoje kreativno tumačenje propisa, ciljno i svesno, usmere na neprikazivanje dobiti da bi izbegli ovako visoke poreske obaveze.
Do čega će to dovesti? Onaj ko ne prikaže dobit, znači ne nezakonitim nego veštim, kreativnim i agresivnim tumačenjem finansijskih propisa računovodstvenih standarda i knjiženjem će, po vašem shvatanju, oštetiti državu, državu koju predstavljate vi.
Vi ćete onda, nazivajući to odgovornom državom, ulagati sve više sredstava da jačate poreski aparat koji će se truditi da to otkriva, to da otkriva to je trajno stanje koje košta i ne znači isto što i otkrije i spreči zloupotrebe, sa druge strane sve više pare trošeći da sebi obezbedite prihode, što radite i na ovaj način.
Vi ćete verovati da je to u interesu svih, pa postavljam pitanje koliko vredi država u kojoj su poreske utaje dostigle na desetine milijardi dinara po vašem priznanju?
Osnovno pitanje koje postavljam – koja je korist od ovog zakona u kojem izjednačavanje u nemaštini i poreskih obveznika i države u međusobnom prikrivanju poreske osnovice i utaje poreza, od koje ćemo štetu imati mi danas direktno, a vi, nadam se, što skorije na nekim skorim izborima, takođe, direktno.

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo poslanik Milan M. Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Zoran Antić i Mirko Munjić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Kao što rekoste, na član 10. podneo sam amandman koji podrazumeva da se briše član zakona kojim Vlada predlaže brisanje poreskih izuzetaka kada je u pitanju porez na kapitalnu dobit kod nasleđivanja.
Uopšte uzev, SNS je jako nezadovoljna stanjem na finansijskom tržištu i odnosom prema porezu na kapitalnu dobit koju i ova vlada i prethodne vlade sprovode kroz porez na kapitalnu dobit, jer je činjenica da je tržište kapitala u našoj zemlji jako nerazvijeno, da je ono plitko i da imamo jako mali broj investitora.
Ovim zakonskim predlogom taj broj investitora biće još manji jer se uvode nova oporezivanja, a činjenica je da je stanje na Beogradskoj berzi jako loše, da je Beogradska berza pred kolapsom i da smo propustili godine tranzicije da ojačamo finansijsko tržište i omogućimo da se i na taj način izvesna sredstva sliju u naša preduzeća i da se ona i u ovoj svetskoj finansijskoj krizi mnogo lakše nose sa poteškoćama koje ih svakodnevno sustižu.
Ideja SNS je pre svega razvoj finansijskog tržišta, ali i stimulisanje štednje, investicija. Nažalost, nemamo dovoljno stranih direktnih investicija, nemamo dovoljno ulaganja iz inostranstva i trebalo bi na svaki način da omogućimo da domaća štednja, da domaće investicije i hartije od vrednosti zažive i da budu u mnogo većem obimu.
S tim u vezi treba podsticati i omogućiti malim investitorima, sitnim investitorima, kako ih nazivaju, da se aktivno uključe na berzu, ponude svoj kapital, uvećaju vrednost…
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Malo bih od vremena poslaničke grupe, ako nije problem?
(Predsedavajuća: Nema više vremena.)
Nema ga, onda izvinite.

Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podnela poslanica Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo poslanik Saša Maksimović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Saša Maksimović.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom, koji sam podneo u ime poslaničke grupe SNS predviđa se brisanje člana Predloga zakona koji glasi: "Prihodi po osnovu prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina, prikupljanja i prodaje šumskih plodova i lekovitog bilja, uzgajanje i prodaja pečuraka, uzgoja i prodaje pčelinjeg roja, uzgoja i prodaje puževa odnosno po osnovu prodaje itd…" neću čitati dalje.
Da nije ovo žalosno, dame i gospodo narodni poslanici, bilo bi smešno. Ova odredba zakona pokazuje svu besmislenost vaših mera štednje. Predložili ste oporezivanje puževa. Neverovatno je čega ćete se vi setiti za oporezivanje.
Sada bih mogao da vam dam jedan doprinos u ovakvoj akciji štednji Srbije sa nekoliko poreza kojih se vi verovatno niste setili. Mogli biste da uvedete porez na porez, i porez o porez, čime biste stekli uslove da formirate još jedno ministarstvo ili barem još jednu agenciju, mislim 106, je li tako? Onda vam ne bi svi ti partijski kadrovi koji su ostali nezasluženo u redu čekajući za državne jasle, mogli biste ih praktično time obezbediti.
Smatram da bi u svakom slučaju najviše sredstva obezbedili na način ako biste uveli porez od 60% na lična primanja svih onih koji nisu glasali za vas. Tom merom biste se obezbedili i za neke naredne izbore. Mogli ste otpustiti državne činovnike, smanjivanjem palata, to ste delimično uradili – naplatom dugova javnih preduzeća porezom onih koji su ga utajili ili ga ne plaćaju, ukidanjem bonusa ili reprezentacije, popisom državne imovine, sprovođenjem legalizacije ili oduzimanjem imovine kriminalcima, gašenjem, odnosno ukidanjem 105 agencija.
Niste te mere preduzeli, ali uvodite porez na puževe, što je sasvim čini mi se besmisleno. Zbog vremena koje mi je preostalo, mislim da imam svega veoma malo, je li tako, na kraju bih se obratio građanima Srbije.
Poštovani građani Srbije, svi ovi porezi su neophodni, jer treba toliku administraciju nahraniti, napojiti i treba najmiti kola, mobilne telefone, reprezentaciju itd.
Ako ste zaboravili, moram da vas podsetim, ovo je – socijalno odgovorna i večito reformatorska vlada.

Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podnela poslanica Marina Raguš.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Marina Raguš.

Gospođo Čomić, samo bih vas molila da mi kažete koliko imam vremena i kao ovlašćeni, i za poslaničku grupu, ne bi li koncipirala do kraja direktnog prenosa moje izlaganje.

Kao ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SRS imate na raspolaganju sedam minuta u ovom trenutku, a od vremena poslaničke grupe na raspolaganju vam je ostalo 7 minuta 30 sekundi, s tim što ovih 30 sekundi nećemo računati, jer je za davanje informacije.

Mogu samo da se nadovežem na već rečeno. Zamislite tek kada bi se napravila razlika između pečuraka i gljiva.
Član 13. ovog zakona, da bi bilo jasno građanima Srbije, dakle menja se i glasi – oporezuju se prihodi po osnovu prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina, šumskih plodova, lekovitog bilja, uzgajanja i prodaje pečuraka, uzgoja i prodaje pčelinjeg roja itd.
Amandmanom smo hteli samo da pojasnimo razliku između pečuraka i gljiva, ali smo onda shvatili da ćemo da načinimo veće zlo nego korist, jer će onda veći broj proizvođača da bude oporezovan ovim amandmanom.
Eto prilike i ovde najavljujem da koristim vreme za poslaničku grupu.
Nedvosmisleno je sledeće, da su mnogi ekonomski stručnjaci na ovo ukazivali početkom ove godine i prošle godine. Jedan od tih je profesor Zec, s namerom ga uzimam za primer, zato što na prvom mestu mi se dopada plastični stil i način razmišljanja, i možda koncept.
Jeste on potpuno udaljen od politike koju predstavlja SRS i verujem da se nećemo nikada politički susresti, ali baš s tim razlogom pominjem taj primer.
Dakle, profesor Filozofskog fakulteta je u jednom momentu rekao – nije mi jasno zašto oni koji su vlasni ne izađu pred narod, to je bio kraj prošle godine, gostovao je na jednoj beogradskoj televiziji, i ne kažu da novca nema, i da će to zaista biti jedan od velikih problema, da će Srbija da oseti efekte svetske ekonomske krize. Onda će se suočiti sa nizom problema iz kojih neće moći lako da se izađe.
Zašto – zato što je sistem loš i zato što se godinama unazad, neuporedivo priznajem, i potpuno se slažem da koncepti ne mogu da se porede, pa samim tim i zakoni o budžetu, imajući u vidu celokupni zakonski okvir. Ali, gospođo Dragutinović, reformski kurs koji je trebalo od 2000. godine da se preuzme, put kojim je trebalo da se krene, nije se krenuo? Kupovao se jedino i samo politički i socijalni mir, u vremenu kada je ipak državu Srbiju ulazilo više novca i bilo je prilike da se preduzmu određeni reformski potezi.
Kada je profesor Zec to rekao izazvao je reakciju, jer je naše uverenje da je pravi premijer gospodin Tadić, u šta nas je uverio, nekoliko puta rešavao, izvan svojih nadležnosti, krizne situacije umesto premijera srpske vlasti, pa samim tim mi verujemo da je čovek zaista moćan i vlastan da reaguje u svakoj situaciji i u svakom primeru, sam je rekao – da profesor Zec širi alarmantna saznanja i da nije u redu da se ponaša na način na koji se ponaša. Zapravo je čovek sve vreme bio u pravu.
Da bi isti taj gospodin Tadić 3. marta ove godine na jednom vrlo značajnom skupu na Kopaoniku, dakle, bilo je reči o biznis forumu, koji je takođe poslao vrlo nejasne i totalne različite poruke sa tog skupa, rekao – dosadašnjim ekonomskim ideologijama kriza se ne može prevazići, a od vas, misli na prisutne, očekuje se inventivnost.
Takođe, 3. marta 2009. godine na istom skupu, čovek koji potpisuje finansijski i ekonomske tokove dosta dugo na ovom delu teritorije, a uskoro ćemo saznati u čije ime, potpredsednik Vlade i ministar za ekonomiju i regionalni razvoj izjavio je – da Srbija ipak neće ući u recesiju i da će mere Vlade dati rezultate.
Kada je reč o aranžmanu sa MMF, gospodin Dinkić je ocenio da Srbija neće upasti u platno-bilansnu krizu i da joj ne treba novac od MMF, već bi taj aranžman imao više psihološki karakter. Ja sam takođe svih ovih dana, kada je reč o prethodnom i ovom zasedanju, jer su to uostalom svakodnevne teme koje brinu sve nas, takođe citirala izjave mnogih i ekonomskih stručnjaka i predstavnika Vlade, koje su međusobno toliko oprečne, da običnim građanima i svima nama apsolutno nije jasno kako će u periodu koji dolazi da se izađe.
Ili da se recimo održi nivo zapošljavanja, kada znamo da je projektovani nivo nezaposlenosti preko 750 hiljada nezaposlenih, sada ih je trenutno 730 hiljada, kada znamo da je 60.000 računa blokirano, da je jedan od najvećih dužnika Srbija.
Dakle, to su sve oni pokazatelji koji takođe pokazuju, slikaju ekonomsku atmosferu koja definitivno ne može da da precizan odgovor: čemu bi to trebalo Srbija da se nada.
Sem one situacije da će u Srbiji da se desi, po ko zna koji put slična istorijska drama – kada država nema novaca, dakle poseže da taj isti novac uzme od građane kroz različite poreze koje građani moraju neminovno da ispune, a da su im prava i ostvarivanje prava sve više suženi.
Dakle, celokupna ova priča bi trebala da počne i da završi činjenicom da mi nemamo završni račun, da nemamo reviziju završnog računa i podacima koje je SRS ovih dana takođe iznosila oko nezakonitog i nenamenskog trošenja budžetskih sredstava. Tako sa sigurnošću možemo da tvrdimo, pokazuju mnoga istraživanja, posebno istraživanje Agencije IRI, da 56% građana smatra da je Srbija na pogrešnom putu. Kako oni to vide?
Vide iz sopstvene perspektive. Naprosto, njima je život sve nesigurniji i sve teži. Dakle, sve ovo, od svih ovih ekonomskih kategorija, ekonomskih analiza, sukoba koncepata, njima apsolutno ne mora da bude značajno i važno, niti moraju to da razumeju, oni znaju u odnosu na neto primanja koliko mogu mesečno da izdrže. To što mogu da izdrže je sve tanje, sve slabije i sve manje.
Činjenica je da je takva projekcija, projekcija koja će se protezati nažalost, a deo pesimizma crpim i iz vašeg ekspozea u toku nekoliko narednih meseci. Ne pesimizma da svi zajedno upadnemo u apatiju i melanholiju, već pesimizam u smislu realnog sagledavanja situacije, a to je – da novca nema, da reforma nije izvršena, da mi u periodu finansijske krize ulazimo faktički u reformu. Zašto? Zato što smo primorani merama koje je faktički tražio od nas MMF.
Na prvom mestu svi smo bili vrlo radikalni kada smo tražili smanjenje javne potrošnje, jer je ona ogromno opterećenje za budžet. Sada niko nema srca da govori o tome na način, kada znate da toliko hiljada ljudi neminovno mora da ostane bez posla i na način kada privrede faktički nema ili ne funkcioniše, ili je nelikvidna, pa i ne znate način na koji će se ostvariti radna mesta za sve te ljude.
Tu hiljadu, i hiljade ljudi koji će ostati bez posla morate da množite sa tri ili četiri, to su članovi domaćinstava. Gde su svi oni ljudi, kojih je sve veći broj, koji ne mogu da stiču prihode ličnim radom?
Dakle, mi se sada nalazimo u situaciji kao što član Ekonomskog saveta Vlade, gospodin Stamenković, kaže da zapravo gasimo požar. Pitam vas, gospođo Dragutinović, šta će biti posle požara? Da li ćemo uspeti da ga ugasimo i šta će biti posle požara? Hvala.

Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo poslanik Bojan Mladenović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podnela Gordana Pop-Lazić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo poslanik Vladan Jeremić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnica predlagača, dr Diana Dragutinović, želi završnu reč? (Da.)
Reč ima ministarka finansija gospođa Diana Dragutinović.