Četvrta sednica, Prvog redovnog zasedanja, 04.05.2009.

17. dan rada

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.
...
Srpska napredna stranka

Jorgovanka Tabaković

Napred Srbijo
U članu 4, koji definiše ograničenja za bavljenje spoljnotrgovinskim poslovima, odnosno osnivanjem ogranaka i predstavništava, intervenisali smo – uobičajeno ograničenje koje stoji u svim ozbiljnim državama, da strano lice ne može otvoriti predstavništvo u oblasti naoružanja i vojne opreme.
U obrazloženju koje Vlada daje kaže da takvo ograničenje definiše nekim drugim zakonima.
Zaista mislim da od viška glava ne boli i da po principu – sve što nije zabranjeno, jeste dozvoljeno, ne bi smelo da bude slobodan prostor koji bi se koristio za razne slične poslove i da nas sutra kad ne treba od toga zaboli glava, te mislim da ovu dopunu člana 4. treba svakako usvojiti, da nije samo u ovoj zemlji specifičan, nego da se svuda primenjuje. (Aplauz.)
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Branimir Đokić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podnela narodna poslanica Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Žutić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podnela narodna poslanica Nataša Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Marko Milenković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podnela narodna poslanica Radica Jocić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podnela narodna poslanica Nataša Jovanović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Marina Raguš.
...
Srpska napredna stranka

Marina Raguš

Srpska radikalna stranka
S obzirom na to da ne mogu da govorim konkretno o amandmanu gospođice Nataše Jovanović, koristim priliku, a upravo zbog toga što je izuzetno visok stepen zainteresovanosti za raspravu po ovom dnevnom redu, jer se tiče onoga što jeste svakodnevno preživljavanje i da li će naša privreda uspeti da izdrži ono što jeste teret svetske finansijske krize.
Pre izvesnog vremena, mislim da je to bilo pre dve nedelje, sada tačno ne mogu da se setim, gospodin Mlađan Dinkić je bio prisutan tokom objedinjene rasprave, čuli nešto što je, s jedne strane, obradovalo SRS, jer o tome govorimo već godinama, ali, moram priznati, mi smo očekivali da ćemo tada čuti od gospodina Dinkića da nam kaže nešto u vezi okretanja ka određenim tržištima i saradnji sa određenim tržištima.
Međutim, moram priznati, zato sve češće imamo izjave srpskih zvaničnika da je zaista pitanje kada će Srbija postati članica EU! A, kakvu će sudbinu EU da doživi u periodu do kraja ove godine i narednih pet godina, s obzirom na to da vidimo da je jedan sistem, jedna ekonomska logika potpuno urušena, da institucije koje su nastale 1944. godine u Breton Vudsu de fakto ne funkcionišu? Skoro da je sistem neoliberalizma pao i, zapravo, svi smo svedoci nastajanja nečega što bi trebalo da svet postavi na sasvim drukčije ekonomske postulate.
Sada imamo prilike da vidimo da je svet uleteo u talas povećanog stepena etatizacije, što je skoro i bila neminovnost logike u situaciji urušavanja jedinstvenog tržišta i ta intervencija država je više nego dobra naznaka kako će izgledati privreda, recimo, visokorazvijenih evropskih zemalja, poput, na primer, Nemačke, Francuske, Velike Britanije itd. Ne možemo mi kao mala zemlja da očekujemo veću pomoć kada i oni međusobno imaju velike probleme.
Ono što je gospodin Dinkić tada rekao – eto, i vreme je da se okrenemo tržištu Ruske Federacije, Belorusije itd, nama je drago što je gospodin Dinkić došao na pozicije SRS. To je ono o čemu pričamo sve vreme, ide u kontekstu kompatibilnosti tržišta, razvijene spoljnotrgovinske saradnje između Srbije i Ruske Federacije.
Takođe, ono što će zanimati građane Srbije, jeste i tema, pretpostavljam da ćete biti prisutni i prilikom sledeće tačke dnevnog reda tu sa nama – ko će imati koristi od jednostrane primene Trgovinskog sporazuma sa Unijom, ko će zaista imati koristi od Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju?!
Gospodin Đelić je prošle nedelje izneo određene podatke koji govore o gubicima do sada. Ne bih sada da parafraziram, jer je reč o konkretnim podacima, nažalost, trenutno nemam stenograme tog zasedanja.
Ali, ministar finansija gospođa Dragutinović je 6. decembra prošle godine, takođe, rekla da bi trebalo sačekati sa jednostranom primenom Trgovinskog sporazuma, zato što je, prema njenim rečima, Srbija gubila oko 23 milijarde dinara, po kursu Narodne banke Srbije iz tog perioda to je oko 267 miliona evra. Imamo izjave guvernera Narodne banke Srbije, koji govori o tome da bi trebalo dobro da se razmisli, vezano za jednostranu primenu Trgovinskog sporazuma i SSP, s obzirom na trenutnu situaciju srpske privrede.
Ono što između redova možemo da pročitamo, mislimo da vlast puno greši što ne izađe pred građane sa konkretnom informacijom, umesto da širi državni optimizam, koji može da bude daleko od realne situacije, pa da budemo svi u problemu, jeste da se realno saopšti da postoji velika bojazan da će ovaj rebalans budžeta da izdrži narednih nekoliko meseci i da se približavamo novom rebalansu budžeta.
Takođe, imamo izjave članova Ekonomskog saveta premijera Srbije, konkretno, gospodina Stojana Stamenkovića, koji kaže da je kalkulacija MMF zaista prenerazila sve, da je taj budžetski deficit koji se stvorio bio iznenađenje i zato smo ušli u skoro paničnu situaciju kako da uskratimo određenim pozicijama budžeta određene korisnike, kao što su lokalne samouprave, zamrzavanje i smanjenje plata itd.
Šta je konkretno ovde veliki problem? Imamo problem da razumemo kako ćemo da izađemo na spoljnotrgovinsko tržište, na koji način vi očekujete da mi ostvarujemo spoljnotrgovinsku saradnju i na koji način će se naša preduzeća okretati određenim tržištima?! Na koji način država misli da ih zaštiti u tom kontekstu i šta je projekcija države, gde će čak i država da motiviše?!
Imate li viziju – na koji način ući u spoljnotrgovinsko poslovanje ove i narednih nekoliko godina? To je vrlo značajno, s obzirom da na osnovu toga ovde možemo da projektujemo kakva nas situacija čeka u okviru naše lične privrede, a to nam daje određene odgovore kako će naši privredni, a samim tim i ekonomski i politički odnosi na bilateralnom ili multilateralnom planu biti. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podnela narodna poslanica Radica Jocić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Paunović-Milosavljević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Dobrislav Prelić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Milan M. Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 31. amandman je podnela narodna poslanica Dušanka Plećević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 31. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Popović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 33. amandman je podneo narodni poslanik Jadranko Vuković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 33. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Popović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Popović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 34. amandman je podnela narodna poslanica Vesna Marić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandman je podnela narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.
...
Srpska napredna stranka

Jorgovanka Tabaković

Napred Srbijo
Koliko nije dobar zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, koji ste nam podneli na razmatranje, govori definicija u članu 35, kojom se predviđaju mere za zaštitu ravnoteže platnog bilansa, a i odbijanje amandmana kojim sam dodala jednu meru. Dakle, ovim zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju, koji pod spoljnom trgovinom uglavnom podrazumeva uvoz, Vlada kaže da će na predlog Ministarstva moći da ograniči količinu i vrednost uvoza, kažem izvoz se ne pominje, i upravo to dokazuje kako Vlada shvata spoljnu trgovinu.
– Radi zaštite spoljne finansijske pozicije i platnog bilansa, Republika Srbija će na osnovu podataka i mišljenja dobijenih od Narodne banke Srbije, dakle, nezaobilazne Narodne banke, a korist od monetarne politike i ukupne politike kojom je pomagala platno-bilansnu poziciju svima je jasna i evidentna, moći da primeni neke mere kojima će da spreči opadanje deviznih rezervi – ali ne može da se uvedu nikakve mere radi primene zaštite domaćih proizvođača.
Toliko o tome kako Vlada shvata spoljnotrgovinsku poziciju svoje zemlje i način da zaštiti platno-bilansnu poziciju.
Podnosim amandman kojim tražim da se stav 1. promeni i da on sada glasi: "Ako nastanu poremećaji u spoljnotrgovinskoj razmeni i platnom bilansu Republike Srbije, Vlada, bez mišljenja Narodne banke, može preduzeti mere kojima će dodatno podsticati izvoz i devizni priliv."
Zašto nije dozvoljeno stimulisati izvoz, ako on donosi devizni priliv, a govorimo o tome da treba da sačuvamo devizne rezerve i da nam je ugrožena platno-bilansna pozicija? Zaista, ne mogu da verujem da neko neće osnovni uzrok, osnovni razlog, kojim devize stižu u zemlju da navede kao meru za zaštitu platno-bilansne pozicije, odnosno deviznih rezervi.
To samo govori o godinama unazad primenjenoj praksi, po kojoj jedini dopadljiv onima sa strane, a i ovima ovde koji žele da se udvaraju onima sa strane, način kako stiže devizni priliv su zajmovi, krediti i ono malo donacija s početka onih nazovidemokratskih promena. Prosto je neshvatljivo da se zaštita platno-bilansne pozicije ne može ostvariti merama stimulacije izvoza kojima se, u stvari stimuliše devizni priliv!
Ne mogu da shvatim u situaciji kada podaci iz 2008. godine govore da nam je 5,8 milijardi evra deficit tekućeg računa neko prećutkuje činjenicu da je jedan od osnovnih uslova da ova zemlja uđe u EU i postane član tog dobrog poslovnog kluba da učešće izvoza u bruto društvenom proizvodu mora da bude 40%. Retko, gotovo nigde ne možete čuti, da je taj uslov koji nas mnogo zanima, ja se ispred Srpske napredne stranke za njega zalažem i tražim od Vlade da merama ekonomske politike podstiče proizvodnju za izvoz i državnom razvojnom bankom i podsticajima i svim merama koje stoje na raspolaganju da se podstiče izvozno orijentisana privreda zbog naših ljudi, zbog opstanka, zbog razvoja ove države, ali i zato što je to uslov za ulazak u taj klub. Ne govorite da je taj podatak danas dvostruko niži, 21,7% je učešće izvoza u bruto društvenom proizvodu.
Zašto onda, ako je to uslov za ulazak u EU, odbijate amandman kojim tražim da država ima pravo da u slučaju nastanka poremećaja u spoljnotrgovinskoj razmeni i platnom bilansu ima pravo da preduzima mere kojima podstiče izvoz? Vi, prosto niste zainteresovani da imate ovu zakonsku obavezu. Vi želite da podsticaji, pa i izvoza, zavise od dobre volje i diskrecionog prava onog ko raspolaže sredstvima iz budžeta koji punimo svi, a troše samo neki, po pravilu, odabrani. Koji način vi predviđate za regulisanje platno-bilansne pozicije koja će ugrožavati devizne rezerve? Opet i samo privatizaciju!
Draga moja gospodo, da vas obavestim, čak je i Džordž Soroš, ekonomski guru, pa i na ovim terenima, prestao da govori o vašingtonskom konsenzusu čije su osnovne zapovesti – privatizacija, liberalizacija i stabilizacija. Samo još vi ovde uporno insistirate na privatizaciji, samoj po sebi, kao načinu za rešavanje problema. Zar nije povećanje produktivnosti i efikasnost moguće postići i odgovornijom upotrebom sredstava, rukovođenjem ili samo smatrate da je prepisivanje davno zastarelih i loših recepata način da se izađe iz ove krize?!
Zaista mislim da je ova vlada potpuno neopravdano uzela da iz uslova za ulazak u EU prepisuje jedan deo i da pravo, ljudsko pravo, ne definiše i ne shvata uopšte kao prava ljudi da rade i zarađuju i da žive pristojno od svog rada, da ljudske slobode nisu nedefinisani termini, nego sloboda čoveka da može da odabere posao, ali država mora da mu ga ponudi. U tom potpuno izokrenutom shvatanju stvari i ekonomske politike napravljen je i ovaj zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, u kojem odbijate amandman kojim tražim da Vlada može svojom ekonomskom politikom da podstiče izvoz i devizni priliv. Kakav je ovo apsurd, neka građani Srbije procene! (Aplauz.)
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
        Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Ljubiša Petković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Babić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 40. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na glavu VIII Promocija izvoza i stranih ulaganja, podnaslov Agencija i čl. 42, 43, 44, 45. i 46, amandman je podneo narodni poslanik Mićo Rogović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Mićo Rogović.

Mićo Rogović

Napred Srbijo
Gospođo Čomić, gospođice ministre, posle ove leteće izmene ministara i posle konstatacije moje uvažene koleginice Jorgovanke Tabaković o Predlogu zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, jedino što još mogu da dodam na tu temu jeste da set ovih zakona osim što ima nameru da deo paketa ekonomskih zakona usmeri približavanju Svetskoj trgovinskoj organizaciji, ništa celishodno i racionalno u svemu ovome ne vidimo.
Moj amandman predlaže brisanje čl. 42, 43, 44, 45. i 46. odnosi se na Agenciju za spoljnotrgovinsko poslovanje, delokrug rada, promociju stranog ulaganja, promociju izvoza i nadzor pomenute agencije. Moram da vas podsetim da u Srbiji pored 25 ministarstava i 105 agencija i Poslanička grupa Srpske napredne stranke misli da ne postoje nikakvi razlozi u ovom trenutku za formiranje i postojanje agencije za spoljnotrgovinsko poslovanje. Ako je glavni cilj pomenute agencije sajamski nastup i brendiranje Srbije, srpskog tržišta i proizvoda na način kao što je to urađeno u "Juropien tajmsu" onda ne znam i ne vidim svrhu svega ostalog.
Koji su efekti agencije i s obzirom na troškove koje ona pravi, čime Vlada dokumentuje uspeh ove agencije? Moram da podsetim da 27 miliona evra uloženih za radna mesta u ovom sektoru privrede i u ovom sektoru poslovanja govore o tome da subvencije u ovoj oblasti privlače, otprilike, kao što je neko rekao, samo špekulante. Nigde u svetu, izuzev kod nas, subvencije u ovoj oblasti se ne vrše na ovakav način, već iz raznoraznih pristupnih fondova, razvojnih fondova, ali ne i iz budžeta određene države, tj. Republike Srbije.
Mi smo slučajno u načelnoj raspravi o setu ovih ekonomskih zakona saznali za ime firme, čije ime ne želim ponovo da reklamiram, da je ogromna količina sredstava, na samo Vladi svojstven način, dodeljena i pitamo se gde su i kolika su sredstva namenjena za ovu oblast i kako su podeljena. Na kom sajtu se mogu naći i kome su, osim Vladi i ministarstvima, dostupni ovi podaci, vezano za ulaganje u ovu oblast, i to, održavanje oblasti novih radnih mesta? Moram gospođicu da pitam, vezano za set ovih zakona, a pogotovo za zakon spoljnotrgovinskog poslovanja, s obzirom na njenu nadležnost, ako je u mogućnosti da pored ovih pitanja odgovori i na najbitnije pitanje iz ove oblasti, a to je – koje su mere neophodne i prioritetne u ovom trenutku koje Vlada Republike Srbije i ministarstva pokušavaju da preduzmu u ovoj oblasti, s obzirom na postojeću svetsku i domaću ekonomsku krizu?
Vas, gospođo Čomić, zaista želim da pitam – kada biste trenutno sproveli anketu među nama poslanicima, ne opredeljujem se ni za vladajuću koaliciju, ni za opoziciju, da li bi deo poslanika znao na kojoj se tački dnevnog reda nalazimo? Ovo govorim iz razloga što i danas, kao i svakog dana kada raspravljamo o jednom broju zakona, a ovom prilikom o ekonomskim zakonima, dolazimo do stavova određenih partija koje čine vladajuću koaliciju, koje su antiprotivne, odnosno koje ne podržavaju određene zakone, pitam, da li ste sigurni da opstrukcija Skupštine nije način ovakvog poslovanja, s obzirom na to da i jutros iz određenih poslaničkih klupa dolaze smernice da su određeni zakoni neprihvatljivi i da vladajuća ili deo vladajuće koalicije neće glasati za njih?
Da li mislite da to nije opstrukcija Skupštine kada niste usaglasili sve ono što treba da dođe na dnevni red i deo onoga što će verovatno da bude povučeno sa dnevnog reda? Hvala lepo. (Aplauz.)
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Na naslov iznad člana 42. amandman je podnela narodna poslanica Elena Božić - Talijan.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 42. amandman su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici Nenad Popović i Milan Veselinović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na naslov iznad člana 43. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 43. amandman su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici Nenad Popović i Milorad Krstin.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 44. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Popović .

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 44. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 45. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Popović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 45. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić .

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 46. amandman je podneo narodni poslanik Sulejman Spaho.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 52. amandman su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici Nikola Savić i Zoran Antić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnica predlagača želi završnu reč? (Ne.)

Zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 23. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O STANDARDIZACIJI (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Nikola Savić, Milovan Radovanović, Dušan Marić, Vlada Milojković, Tomislav Ljubenović, Lidija Dimitrijević, Dragan Stevanović, Marko Milenković, Radica Jocić, Dušanka Plećević, Radiša Ilić, Zoran Popović, Milan M. Nikolić, Milan Škrbić, Mirko Munjić, Milan Veselinović, Sreto Perić, Milorad Buha, Sulejman Spaho, Goran Mihajlović, Momčilo Duvnjak, Petar Jojić, Slađan Mijaljević, Dobrislav Prelić, Milorad Krstin, Aleksandar Martinović, Milan Avramović, Vladan Jeremić, Bojan Mladenović, Vitomir Plužarević i Zoran Antić.

Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora i Odbora za nauku i tehnološki razvoj, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Vlada Milojković.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podnela narodna poslanica Lidija Dimitrijević .

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Marko Milenković.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podnela narodna poslanica Radica Jocić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podnela narodna poslanica Dušanka Plećević.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Popović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milan M. Nikolić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milan Veselinović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Sulejman Spaho.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Duvnjak.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Duvnjak.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Dobrislav Prelić..

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić .

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević..

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnica predlagača želi završnu reč? (Ne.)

Zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 24. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O TEHNIČKIM ZAHTEVIMA ZA PROIZVODE I OCENjIVANjU USAGLAŠENOSTI (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Nikola Savić, Srboljub Živanović i Dragan Aćimović.

Primili ste izveštaje Zakonodavnog odbora i Odbora za nauku i tehnološki razvoj, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Na osnovu člana 148. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, Zakonodavni odbor je odbacio kao nepotpun amandman narodnog poslanika Dragana Aćimovića na član 3, zbog čega ovaj amandman, saglasno članu 148. stav 3. Poslovnika, ne može biti predmet rasprave i o njemu se ne glasa.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnica predlagača želi završnu reč? (Ne.)

Zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 25. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O TURIZMU (pojedinosti)

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Srđan Spasojević, Zlata Đerić, Svetlana Stojanović, Milan Dimitrijević, Zoran Nikolić, Milica Vojić - Marković, Milan Lapčević, Aleksandar Pejčić, Arsen Đurić, Jovan Palalić, Dragan Šormaz, Milica Radović, Miroslav Petković, Miloš Radulović, Vladimir Milentijević, Donka Banović, Mićo Rogović, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Dejan Nikolić, Bojana Stanojević, Momir Marković, Nataša Jovanović, Vladan Jeremić, Zoran Krasić, Vjerica Radeta, Petar Jojić, Dušan Marić, Milovan Radovanović, Lidija Dimitrijević, Dragan Stevanović, Mirko Munjić, Tomislav Ljubenović, Ljubiša Petković, Milorad Buha, Nikola Savić, Filip Stojanović, Ljubomir Kragović, Gordana Paunović - Milosavljević, Bojan Mladenović, Dejan Mirović, Slobodan Vuković, Dragan Aćimović i Dušanka Plećević.

Primili ste amandmane Odbora za trgovinu i turizam, kao i amandmane Vlade.

Narodni poslanici Svetlana Stojanović i Milica Vojić - Marković, pismom od 8. aprila 2009. godine, povukli su amandman na član 107. Predloga zakona.

Narodni poslanik Dejan Nikolić, pismom od 23. aprila 2009. godine, povukao je amandman na član 14. Predloga zakona.

Primili ste izveštaje Odbora za trgovinu i turizam i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na osnovu člana 141. Poslovnika Narodne skupštine Odbor za trgovinu i turizam podneo je amandman na član 1.

Vlada je prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na osnovu člana 142. Poslovnika Narodne skupštine Odbor za trgovinu i turizam podneo je amandman na član 3.

Vlada je prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.

Vlada i Odbor za trgovinu i turizam prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić..

Vlada i Odbor za trgovinu i turizam prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodna poslanica Marina Raguš.
...
Srpska napredna stranka

Marina Raguš

Srpska radikalna stranka
Izvinjavam se, nisam baš najbrža bila kada je reč o ovoj tehnici, ali svejedno, ne mogu o amandmanu konkretno da pričam. Nažalost, koleginica Jovanović nije u mogućnosti da ga predstavi, međutim, SRS je dosta razmišljala na temu predloženog zakona. Konsultovali smo, naravno, sve one koji su u turizmu toliko dugo, turističku ponudu i turistička kretanja dobro prepoznaju i zaključak je jedinstven i jednostavan – da je zapravo predloženi zakon ipak gore rešenje u odnosu na postojeće.
Ono što SRS smatra jeste da je u ovom predlogu zakona očigledna namera Ministarstva, pod koji je potpao turizam, da se kroz kategorizaciju turističkih područja i davanje na upravljanje kategorisanih celina, a kasnije kroz takozvano pravo preče kupovine, izvrši monopolizacija turističkih područja od strane tajkuna bliskih vlasti. Ovo možemo da tvrdimo sa potpunom odgovornošću, zapravo, na osnovu same prakse koja je na snazi već nekoliko godina, a jeste monopolizacija od strane svih onih koji su se u pravo vreme, vrlo verovatno, u nekim prethodnim režimima vrlo dobro snašli, profitirali na račun sveukupne nesreće, a sada pokušavaju da ogromna finansijska sredstva, uz podršku vlasti, pretvore, u legitiman biznis. Naprosto, to je postalo javna tajna.
Međutim, sa druge strane, imamo nešto što se zove turistički razvoj Srbije. Činjenica je da bi od tog turizma trebalo da žive mnogi krajevi u lepe nam Srbije, od tog turizma je trebalo već nekoliko domaćinstava i desetina hiljada porodica da živi na način dostojan čoveka, ali nažalost, nije tako.
Nije nam jasno zašto je do sada ova oblast zapostavljena, tako značajna za Srbiju, kada je, recimo, reč o banjskom, planinskom ili seoskom turizmu, kulturnom ili verskom, ali pretpostavljam da ćemo da čujemo od nekoga ko je ovlašćen na ovu temu da govori.
SRS smatra da je neophodno da se donese, recimo, zakon o banjama i o rehabilitacionim centrima, a ne da sa novom formom regulišu već regulisane oblasti, predstavi nekakva aktivnost, ipak, videli smo da vlast nekako najčešće kasni u odgovoru na određena kretanja.
Isto je vrlo značajno, kada je reč o kapacitetima i onome što je potpuno zapostavljeno, primera radi, Beograd kao naša prestonica ima manjak od najmanje 5.000 ležajeva. Koliko je vlast nesposobna da odgovori na ovakav problem, kako vlast o kojoj je trenutno reč, tako i u prethodnom sazivu, kada je resor turizma pripao G17, govori činjenica da je država, recimo, prezentaciju na CNN platila budžetskim sredstvima. U spotu je predstavljen manastir sa druge strane Dunava, odnosno u susednoj Rumuniji.
Ovo je jedan od podataka koji govori, o zaista, nepromišljanju tako važne oblasti, vrlo čestim autogolovima, kada je reč o marketinškim kampanjama i o strateškom planiranju. Stiče se utisak, govorimo jednostavnim jezikom naših građana države Srbije, da je sve ono što se provodilo u okviru države, a ticalo se osmišljavanja, uređenja određenih oblasti, ipak služilo na korist samo određenim pojedincima, koji su dolazili do užasne količine finansijskih sredstava, tako se bogatili, stvarali monopol, a od pravog razvoja određenih oblasti, zapravo, nije ostalo ništa.
Da je ovo činjenica, dovoljno nam pokazuje podatak da svako ko želi da se uveri u ovo, može da sedne u automobil i prođe širom Srbije i da vidi na kojem je nivou razvoja seoski, banjski, planinski, verski ili kulturni turizam. Imate savršene srednjevekovne građevine koje su devastirane, koje su prepuštene snalažljivosti monaških zajednica da ih postave u ono stanje koje bi trebalo da predstavlja izrazito jaku, snažnu i prepoznatljivu srednjovekovnu umetnost i kulturu. Što se tiče države Srbije, retki su primeri gde je država pokazala interesovanje za investiranje u ovakva rešenja, koja bi se višestruko vratila.
Dakle, niti ima planskog, niti strateškog planiranja, niti ima dovoljnog interesovanja u investiranje, a sumnjamo da će to biti provođeno ovim predloženim zakonom o turizmu, iz jednog prostog razloga, okruženje i finansijsko i ekonomsko, i spoljno i unutrašnje, dakle, momenat u kome mi donosimo i govorimo o ovom zakonu, apsolutno ne odgovara nameri predlagača da se ulaže u razvoj turizma koji bi trebalo državi Srbiji višestruko da vrati.
Srpska radikalna stranka ima problem da prihvati činjenicu koja je ovde izneta pre nekoliko nedelja, kada se govorilo u objedinjenoj raspravi o ovom predloženom zakonu, da predlagač ima nameru da uredi ovu oblasti i da nivo turizma stavi na izuzetno visok nivo. Prvo pitanje je, zašto to nije urađeno do sada, kada je bilo toliko prilike, kada su bile mnogo bolje i ekonomske i sve druge okolnosti? A, drugo, kako namerava da uradi sada, kada znamo da podizanje bilo koje oblasti na određen zavidan nivo to znači direktna ulaganja, direktne investicije, odnosno direktna finansijska sredstva?
Mi imamo problem sa održavanjem onoga što jesu budžetski korisnici socijalnog mira i ekonomske stabilnosti građana Srbije. Nije jasno, na osnovu koje će finansijske konstrukcije predlagač provesti ovaj predlog zakona? Takođe, svedoče i ostale činjenice.
Govorimo o turizmu u momentu kada razmišljamo o onome što jesu smernice MMF-a, a tiče se makroekonomske stabilnosti države Srbije, smanjenje javne potrošnje i naravno, garantovana stabilnost ekonomskog sektora unutar same države Srbije. Mi nemamo nijedno pojašnjenje, imamo samo maglinu, kako bi to trebalo da izgleda do kraja godine, a samim tim, to nam je i tako dovoljan i jak argument, da će biti problema da se provedu svi oni projekti koji su planirani za razvoj turizma u državi Srbiji. Ali, pre svega toga, vrlo nam je značajno da čujemo na koji način su projekti koji su do sada bili provođeni dali rezultate i imali efekta na razvoj turizma, kada je reč o turističkoj ponudi države Srbije.
Nažalost, bojim se da to tokom današnje rasprave nećemo moći da čujemo. Ovlašćeni predstavnik, koji je trebalo da nam odgovori na sva ova pitanja, a naravno, i na druga pitanja koja se dodiruju sa razvojem turizma, jeste gospodin Mlađan Dinkić, koji, nažalost, nije tu.
Kada je reč o razvoju turizma, i te kako da je reč o ekonomskom i regionalnom razvoju, i tu bismo imali mali milion pitanja u ime svih onih koji su nas postavili ovde da pitamo ovlašćenog predstavnika, ali samim tim, što ovlašćeni predstavnik nije tu nama je to dovoljan odgovor i potvrda onoga u šta sumnja Srpska radikalna stranka, da će predviđena zakonska rešenja moći da se provedu, iz nekoliko razloga, prvo, nema para za to. Pitanje je kakve su materijalno-tehničke pretpostavke, a da ne govorimo o ljudskim resursima. Još kada bismo znali šta je strategijsko planiranje i kako ćete podržati jedan plan aktivnosti na godišnjem nivou, u 2009. godini, onda bismo vrlo verovatno dobili odgovor da je to tek još jedno samo mrtvo slovo na papiru, ovaj predlog zakona o turizmu.