Na član 17. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Nikolić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, gospodine Nikoliću.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, odmah ću koristiti vreme poslaničke grupe, jer neću govoriti samo o ovom amandmanu i neću se više javljati za reč.
Zakratko, vratiću se na amandman 14, koji sam podvukao, jer je Odbor za trgovinu i turizam podneo amandman koji u svojoj suštini definiše isto ono što i moj amandman, a to je da upravljač turističkim prostorom, pored privrednog društva, kako je definisano trenutno članom, može biti i postojeća javna služba. Ovaj amandman je nastajao u razgovoru sa Turističkom organizacijom u Sokobanji, sa ljudima koji se ozbiljno bave turizmom u Sokobanji i, oni su mi ukazali na jednu ovakvu potrebu, tako da je dobro što će ovaj amandman biti usvojen.
Pored nekoliko manje-više tehničkih amandmana, podneo sam i nekoliko suštinski bitnih amandmana, svakako najznačajniji od njih jeste amandman o zdravstvenom turizmu, koji je veoma važan za sve banje, naročito Sokobanju. Naime, spremajući se za ovaj zakon, dosta detaljno sam proučio zakone evropskih zemalja, koje su na samom svetskom turističkom vrhu, kao što su: Španija, Francuska, Švajcarska, Austrija, Slovenija, čak i Crna Gora, i moram reći da sve te zemlje u svojim zakonima o turizmu imaju jasno definisan zdravstveni turizam, imaju jasno definisano korišćenje i zaštitu lekovitog faktora, moram da pomenem i da ponovim, da lekoviti faktor nije doveka obnovljiv resurs i mi ga moramo zakonski zaštiti.
Sama činjenica da se zapadne zemlje sa posebnom pažnjom odnose prema zdravstvenom turizmu ukazuje na to da je zdravstveni resurs jedan veliki resurs, značajan turistički proizvod i da je neophodno definisati ga ovim zakonom o turizmu, kao krovnim zakonom. Naročito, ako znamo da ona turistička mesta koja na svojoj teritoriji imaju lekoviti faktor, imaju i problem. Mnoge lokalne samouprave se nalaze u sudskim sporovima sa mnogim korisnicima lekovitog faktora, naročito, specijalnim bolnicama, gubeći na taj način, ogromne resurse. Usvajanjem ovog amandmana, deo ovog zakona uskladili bismo sa zakonima zemalja EU, otklonili bismo neke nedoumice, rešili bismo problem i svakako, pomogli bismo razvoj banjskog turizma. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Svetlana Stojanović i Jovan Palalić.
Da li neko želi reč? (Da.)

Poslanici DSS su podneli na član 19. amandman kojim predlažemo dodavanje 3. stava, koji glasi: "Nepokretna i pokretna kulturna dobra koja se nalaze u okviru turističkog prostora ne mogu biti deo kupoprodajnog ugovora koji zaključuje upravljač turističkog prostora".
U 2. stavu člana 19. precizirano je da ako se turistički prostor u celini ili delimično nalazi na području nacionalnog parka upravljač turističkog prostora nema pravo preče kupovine, znači da nema pravo kupovine uopšte. Spomenici kulture se ne pominju.
Vlada ovaj amandman DSS nije prihvatila, ''...zato što su promet i eksploatacija kulturnih dobara uređeni posebnim zakonom po kome pravo preče kupovine kulturnog dobra ima nadležna ustanova zaštite." Smatramo da nije na odmet naglasiti da ugovori o kupovini turističkog prostora nikako ne mogu obuhvatiti kulturna dobra čiji je značaj opšti i javni, jer smo svedoci da se svakodnevno knjižare i bioskopi pretvaraju u kafane i parfimerije.
Privatizacija u kulturi se mora rešiti posebnim zakonom. Nadamo se dugo najavljivanom zakonu o kulturi, koji nikako da dođe u skupštinsku procedure. Ali ipak predlažem da narodni poslanici prihvate naše amandmane. Hvala. (Aplauz.)

Hvala.
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Šormaz i Milan Lapčević.
Reč ima gospodin Arsen Đurić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući i gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, Poslanička grupa DSS podnela je amandman na član 23. Predloga zakona. Naime, u članu 23. se definiše delokrug rada Nacionalne turističke korporacije. Između ostalog, u Predlogu zakona stoji da Nacionalna turistička korporacija finansira i upravlja objektima turističke suprastrukture.
Predložili smo da se taj deo iz nadležnosti briše, jer ako se zakon usvoji kako je i predloženo to bi značilo da će jedna državna institucija, kao što je Nacionalna turistička korporacija, finansirati i upravljati ugostiteljskim objektima, kongresnim centrima, sportsko-rekreativnim sadržajima. Mislimo da to nije posao za državu, niti za njenu instituciju, već za privatne investitore. Ono što je posao države i supranacionalne turističke organizacije, kada bude osnovana, jeste da usvaja programe, master planove, strategije razvoja i da vrši ulaganja u infrastrukturu, da stvara ambijent privatnim investitorima za investiranje u ugostiteljske objekte i druge sadržaje koji su komercijalni, a ne da se sama bavi preduzetništvom. Iz tog razloga smo podneli ovaj amandman.
S obzirom na to da dolazim sa Zlatibora navešću dva najbitnija infrastrukturna ulaganja u koje je država trebalo da investira novac, kako bi pospešila dalji razvoj turizma i kako bi ohrabrila postojeće investitore koji već posluju na Zlatiboru, Tari, Mokroj Gori, kao i privlačenje novih investitora. Prvi od tih projekata je aerodrom "Ponikve".
Kao što znate, aerodrom "Ponikve" je nekada bio vojni aerodrom. On se više ne koristi u tu svrhu. Ono što je urađeno mandatima prethodne dve vlade je da je proglašen za civilno-vojni i prethodno Ministarstvo infrastrukture je uložilo oko milion i 400 hiljada evra u vađenje zaostalih projektila i presvlačenje piste. Pista na aerodromu "Ponikve" je dužine 3.200 metara i to je jedna od najdužih pista u Evropi, tako da tu može da sleti i najveći avion koji postoji.
To je ono što je veoma bitno za dalji razvoj turizma u Zlatiborskom okrugu. Zato su zainteresovane opštine Užice, Bajna Bašta, Čajetina sa svojim turističkim centrima, kao sto su Zlatibor, Tara, Zlatara, Mokra Gora. Mislim da bi izgradnjom tog aerodroma i njegovog puštanja u civilne svrhe značajno došlo do razvoja turizma u čitavom Zlatiborskom okrugu.
Drugi bitan infrastrukturni projekat, koji bi država trebalo da finansira jeste izgradnja autoputa od Beograda do Požege. Umesto da prihvatimo koncesiju i krenemo sa izgradnjom autoputa, ta koncesija je poništena. Obećano je da će država finansirati izgradnju tog autoputa, međutim, od toga očigledno nema ništa.
To su stvari koje država treba da radi, da ulaže u infrastrukturu, a investitori postoje kada je dovoljno razvijena infrastruktura. Postoji dosta investitora koji će da investiraju u ugostiteljske objekte i druge sadržaje, koji prate turističku delatnost. Mislimo da država ne treba da se bavi tim komercijalnim poslovima, već infrastrukturnim. Zato još jednom pozivam da prihvatite ovaj amandman. Hvala.

Hvala, gospodine Đuriću.
Na član 24. amandman je podnela narodni poslanik Zlata Đerić.
Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, turizam je svakako jedna od najznačajnijih privrednih grana u kojoj Srbija treba da vidi svoju budućnost i mogućnosti koje do sada u turizmu nisu dovoljno eksploatisane. Smatram svakako da dosadašnja ulaganja u turizam nisu opravdala sredstava koja su se u Srbiji po tom osnovu slila.
Pre svega, turizam Srbije je specifičan. Srbija više nema more, Srbija mora da se okrene novim vidovima turizma, a ono što je novo jeste da Srbija mora da razvija turizam kroz četiri godišnja doba i da se potrudi da privuče u sva četiri godišnja doba različitom ponudom i različitim vidovima turizma što veći broj posetilaca na ove prostore i time pokrene kompletnu privredu koja prati turizam, jer turizam nije samo pružanje ugostiteljskih usluga. To je, pre svega, infrastruktura, mnoge druge delatnosti, a da ne pričamo o prehrambenoj industriji, jer hrana bi trebalo da bude brend Srbije, koja u stvari za sebe vezuje preko 47% radno sposobnog stanovništva.
Zbog toga sam smatrala da je ovaj amandman bilo upitno prihvatiti i smatram da nije dovoljno odgovorno od Vlade da nije prisutan ministar, koji je mogao možda na licu mesta da reaguje po pitanju mnogih amandmana koji su do sada bili ovde obrazlagani, kvalitetni i mogući za prihvatanje u toku današnjeg obrazlaganja. Hvala lepo. (Aplauz.)

Hvala i vama.
Reč ima, po amandmanu, gospođica Aleksandra Ilić.

Poštovani predsedavajući, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, htela bih da podržim predloženi amandman koleginice Zlate Đerić iz Poslaničke grupe Nova Srbija, da se iz Predloga zakona o turizmu briše član 24. iz sledećih razloga: s obzirom na to da je Srbija vrlo glasno promovisala nameru da postane turistička zemlja i da turizam razvija kao privrednu granu budućnosti, ne vidi se nijedan razlog da se sa ovom granom privrede više eksperimentiše i istoj ne priđe sa jasnim i utemeljenim stavovima prepuštajući je materijalno i organizaciono svojoj struci, istovremeno, sužavajući prostor za politička uplitanja.
U načelu sam govorila o prioritetima razvoja turizma u našoj zemlji, ističući na prvom mestu seoski turizam, sportski i banjski turizam kao najvažnije strateške grane našeg turizma, koje kao proizvodni turizam mnogostruko mogu da vrate društvu uložena sredstava za razvoj. Pored ulaganja i neophodno potrebnih materijalnih sredstava, moramo da izvršimo i adekvatne organizacione pripreme i promene, jednom rečju, moramo da ovu privrednu granu podignemo na mnogo viši nivo. A ako to hoćemo ne smemo odmah sebe da demantujemo.
Davanjem mogućnosti da se poslovi od posebnog značaja za razvoj turizma iz člana 23. ovog zakona mogu poveriti postojećim privrednim društvima, koji ispunjavaju uslove za obavljanje tih poslova, pa ako nijedno od postojećih privrednih društava po proceni Vlade ne ispunjava uslove za obavljanje navedenih poslova iz člana 23, da Vlada tada osniva Nacionalnu turističku korporaciju kao privredno društvo, stvara jedan komplikovani postupak bez ikakve potrebe.
Ostavljanje i dalje u praksi procenjivanje, koje je pokazalo vrlo negativne rezultate, jer je institut procene uvek bio pogodan za zloupotrebe i razne mahinacije. U ovom momentu, prilikom donošenja zakona, smatramo da je neophodno potrebno odmah osnovati Nacionalnu turističku korporaciju, kao privredno društvo za ovu granu privredne delatnosti i nema potrebe ostavljati mogućnost naknadnih procena Vlade, koja je kao smenjiva podložna i drugim promenjivim razmišljanjima. Zbog toga smatram da treba prihvatiti amandman gospođe Zlate Đerić. (Aplauz.)