Narodni poslaniče, vaše priznanje da dobacujete sa mesta smatraću dobrom komunikacijom, a povrede člana 100. stava 5. nema, naravno.
Narodni poslanik Zoran Nikolić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Spreman sam da avansiram kaznu. Dakle, nije sporno i insistiram da me kaznite najstrože. Pozivam se na član 235. da narodni poslanika ima pravo... (Isključen mikrofon.)

Član 235. u primeni je utorkom i četvrtkom, pre početka sednica, a nakon utvrđivanja kvoruma, i ne može biti predmet povrede u sredu u 12.50 časova.
Narodni poslanik Mićo Rogović ima reč kao podnosilac amandmana na član 1.
Narodni poslanik Veroljub Arsić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, reklamiram povrede Poslovnika, čl. 27, 169, 170, 171. Vi uporno pokušavate na ovoj sednici da nastavite raspravu Predloga zakona u pojedinostima i sad postavljam pitanje da li vi predsedavate Skupštinom Republike Srbije i predstavljate narodne poslanike ili predstavljate Vladu Republike Srbije?
Ova sadnica je zakazana tri dana pre početka sednice dok je prethodna sednica bila u toku, na zahtev Vlade, pa postavljam i drugo pitanje - ako se Vladi toliko žuri da sve ove zakone izglasa sada kada im nije vreme, pogotovo što nikom kruna s glave neće da padne ako se ovi zakoni ne izglasaju, pogotovo ne ovaj, zašto nije na vreme pripremila obrazloženja na amandmane? Jer ako mi zakasnimo jednu sekundu, naš amandman neće da bude prihvaćen i biće odbačen od Zakonodavnog odbora?
Ako Vlada nije dostavila amandmane i nisu podeljena poslanicima mišljenja na njihove amandmane, ne može ni jednu sekundu da traje sednica dok se to mišljenje ne dobije. Još nešto, nemojte da krećete sa pričom kako može sednica da radi bez mišljenja Vlade. Ne može, kada je Vlada podnosilac zakona. Može kada je poslanička grupa, pa Vlada hoće da spreči donošenje zakona. Ako je Vlada predlagač, mora da da obrazloženje.

Narodni poslaniče, osim što niste obrazložili u čemu se sastoji povreda članova 169. i što on ne može biti povređen u ovom trenutku, u okviru vašeg obrazloženja za povredu člana 27. nema povrede Poslovnika i obrazložila sam više puta zašto je došlo do toga.
Narodni poslanici dobacuju kako Vlada nema mišljenje. Vlada ima mišljenje o amandmanima podnetim na zakone i biće vam dostavljeno, štampaju se. Imate ministra koji će odgovoriti na sve ono što vas zanima.
Narodni poslanik Mićo Rogović ima reč kao podnosilac amandmana na član 1, a koji su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanici Marina Raguš, Aleksandra Janković, Mićo Rogović i Vladan Batić.
Mićo Rogović se javio za reč. Izvolite, imate vaša dva minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, rizikujući, gospođo Čomić, da li sam dobro opazio, kao što vi kažete, povredu Poslovnika, moram da vas pitam u okviru ovog amandmana da li vi kršite Poslovnik time što koristite termine koji u Poslovniku ne postoje, koji ne postoje ni u jednom zakonu, osim u nekakvim preporukama, vašim ličnim stavovima, o tome da nam se obraćate sa narodni poslanik, narodna poslanice i te termine koje upotrebljavate, automatski kršite povredu Poslovnika.
Hoću da kažem da kršite Poslovnik time što ste dali obaveštenje nama i predstavnicima biranim od strane naroda da će ovlašćeno lice od strane Vlade biti i gospođa ministar Snežana Samardžić-Marković, a trebalo je verovatno da kažete da će, pored gospodina Bradića, ovoj sednici biti prisutan i pomenuti ministar. To su dve povrede Poslovnika.
Sledeća stvar o kojoj hoću da kažem u vremenu predviđenom za amandman je to da je verovatno, možda to učinio gospodin Bradić, obećavajući nam na prethodnoj sednici da će sve naše primedbe uvažiti i onda na osnovu čega da pričam o podnetom amandmanu i o svemu ostalom, kada je gospodin ministar dao takvo obećanje, u kome stoji decidno da će sve naše primedbe ugraditi u predložene izmene i dopune Zakona o javnom informisanju.
Čak sam i očekivao da gospodin Bradić neće kvariti svoju reputaciju iz dosadašnjih prethodnih godina baveći se sada kulturom, čak možda da će se i povući u neke oblasti svojih dečačkih snova, u rok muziku, jer ima i vođu grupe. Hvala lepo.

Da li još neko želi reč od podnosilaca amandmana?
Pre nego što dam reč narodnoj poslanici Marini Raguš, obaveštavam vas da je poslanička grupa LDP za ovlašćenog predstavnika, a po tačkama 1. i 2, odredila narodnog poslanika Nenada Prokića.
Reč ima Marina Raguš.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Bradiću, drago mi što se i danas vidimo na ovom mestu, s obzirom da SRS nastavlja tamo gde smo stali u objedinjenoj raspravi, tako da će ova rasprava u pojedinostima naravno biti samo nastavak one priče koju smo započeli pre izvesnog vremena, pokušavajući konačno da dođemo do određenih odgovora koji su jako bini za celokupni medijski prostor. Ukoliko istekne onih dva minuta za amandman, obaveštavam da ću koristiti vreme za poslaničku grupu. Hvala.
Mi smo uložili devet amandmana na ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju zato što smo smatrali neophodnim da kroz amandmane pokažemo naš stav koji je nedvosmisleno na strani slobode izražavanja.
Sada će vrlo verovatno mnogi koji pokušavaju da prave paralele sa Zakonom o javnom informisanju iz 99. godine da se osmehnu zašto SRS to na ovaj način brani. Moram sve prisutne kolege i celokupnu srpsku javnost, preciznosti radi, da podsetim: Zakon o javnom informisanju je predložio tadašnji ministar informisanja Aleksandar Vučić.
Taj zakon nije Šešeljev zakon, nego Vučićev. Vojislav Šešelj, predsednik SRS u tadašnjoj vladi, bio je zadužen za privredu, a ne za društvene delatnosti, a posebno ne za informisanje. Ta oblast pripadala je Jugoslovenskoj udruženoj levici, odnosno gospodinu Bojiću. Molila bih vas, kao i sve one koji prate ova redovna zasedanja, a u okvirima smo preciznosti izražavanja, da ubuduće ne pravite tako flagrantne greške.
Gospodine ministre, mi smo u startu rekli da mislimo da je i ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju, mi to smatramo, vrlo loš i da bi trebalo da se povuče iz procedure, jer sve ono što je predvidela SRS kroz amandmane obesmišljava ovaj predlog, kako ste vi nama ovde dostavili.
Ali nekako s obzirom da redovno kada poslanici SRS pričaju na ovako osetljive tme koje se bave slobodama generalno i zaštiti slobode izražavanja, najčešće se pozivam na izvore koji su vama bliski i na izvore na koje se vi oslanjate.
Dakle, s obzirom da smo svi svedoci vrlo značajne javne rasprave u medijima i na određenim tribinama, među ljudima od struke, onima koji su kvalifikovani da govore o ovom zakonu na poseban način, gospodine Bradiću, čini mi se da bi bilo najbolje da se sačuva vaša reputacija, vašeg ministarstva i zaštiti sloboda izražavanja, da se ovaj predlog zakona povuče. Mi ćemo se potruditi da kroz ovih tek samo devet, ali smatramo suštinskih amandmana, pokušamo da ispravimo nešto za šta cenimo da može da bude pogubno za srpski medijski prostor ili makar ono što bi tar prostor trebalo da bude.
Obrazloženje ovog amandmana, mi smo predvideli da se celokupan član 1. briše zato što prvo nije jasan. Član 1, zbog javnosti, predviđa visinu osnovnog kapitala. Mi smo se nešto bavili i matematikom, pa smo proračunali da u Srbiji izlazi negde oko 20 dnevnih i preko hiljadu drugih periodičnih publikacija.
Nama je bilo očigledno, a vi ćete, gospodine Bradiću, vrlo verovatno da me ili potvrdite ili demantujete tokom rasprave, da predlagač želi da napuni budžet sa dodatnih najmanje 20 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti. Mi znamo da delegacija MMF dolazi u avgustu, znamo kakvo je stanje kada je reč o našem BDP i znamo da nas vrlo nevesela jesen čeka.
Dakle SRS, to je naš politički stav, smatram da ovim članom ste hteli dodatno da napunite budžet, ali ne samo to. Mi u razmišljanju o ovom predloženom zakonu idemo i dalje. Naravno, ono što ste predvideli novčanim iznosom osnovnog kapitala sasvim sigurno neće moći da isprate svi mediji i to će nadalje značiti da mnogi mediji neće moći da uđu u tu trku. Pitanje je - koji mediji i koji vlasnici će moći da isprate ovu priču.
Mi ćemo tokom rasprave pokazati ko su pravi vlasnici u srpskom medijskom prostoru i da umesto zaista praznih priča, recimo da govorimo o onome što je započeo gospodin Knežević, a mi ćemo nastaviti obrazlaganjem teme jedne večere u pariskom hotelu "Ric" i ovladavanju medijskog prostora u Srbiji. To je tema koja treba da bude na ovom dnevnom redu, ako ste imali nameru da uvodite red u srpski medijski prostor.
Moram da vam kažem, gospodine Bradiću, da je ovo sve manje srpski medijski prostor, a tokom rasprave mi ćemo sasvim sigurno to da vam i dokažemo. Dajem sebi slobodu da razmišljam i na sledeći način, da vi možda ne znate sve, ali kada ste pokrenuli ovu temu, onda vam se zahvaljujem makar na pažnji i mogućnosti da o ovome na otvoren, bez rukavica i do kraja jasan stav iznesemo, a tiče se svega onoga što jeste potpuna okupacija od strane ljudi koji su, najblaže rečeno, vlasnici vrlo sumnjivog kapitala. Tokom rasprave ćemo se vrlo detaljnije baviti time i zahtevaćemo istragu povodom toga.
Dakle, ono što smo takođe predvideli, to se vidi u obrazloženju ovog amandman, a tiče se naravno okolnosti u okviru kojih se donosi i predlaže ovakav Predlog zakona o javnom informisanju. Mi mislimo da će ovaj član 1. definitivno mnoge medije da dovede do zatvaranja, onda bih volela da čujem od vas kako mislite da zaštite pravo na rad svih ovih koji žive u okviru tih medija i od medija, zaista je solidan broj ljudi, mislim da sebi niko ne može, pogotovo socijalno odgovorna Vlada ili ona koja pretendujte to da bude da dozvoli da ima još jedan takav problem.
Nije jasno, recimo, jedna od tema koja se pojavila u medijima i u određenim novinarskim krugovima, mi smo glasno razmišljali sve ovo vreme pokušavajući da dođemo do preciznijih odgovora, recimo i ko su predstavnici medija s kojima ste vi razgovarali kada ste pravili ovaj predlog zakona, odgovor na to pitanje nismo uspeli da dobijemo. Izvinjavam se ako ste rekli a ja propustila, dakle nisam čula, postavila sam vam konkretno pitanje, mislim u raspravi, jedinstvenoj raspravi.
Dakle šta se dešava recimo, ukoliko vlasnik glasila u jednom momentu odluči da obustavi distribuciju svog glasila u nekoliko opština? Da li će to uticati na novčani iznos osnovnog kapitala?
Takođe, nije jasno ko će čuvati te novce? Gde se deponuje taj osnovni kapital? Ova predložena zakonska rešenja su tu vrlo neprecizna, a kada se već radi o zakonskim rešenjima, čini se i kada su ovakve stvari u pitanju, da bi trebalo da ostavljaju sve manje i manje prostora za slobodno sudijsko tumačenje.
U ovom obrazloženju, javnosti radi, potpuno je nejasno kako će sud za samo 12 sati, koliko je predviđeno, da izrekne osnivaču meru privremene obustave delatnosti izdavanja javnog glasila? I ono što nama nikako nije bilo jasno, kao i svima onima koji su u medijskom prostoru u Srbiji, na koji način to tužilac nalaže sudu da izrekne meru za 12 sati? Onda nama sud ne treba ili bi to, gospodine Bradiću, trebalo da bude samo vaša nadležnost ili se sva koncentracija moći koje će glasilo moći da preživi ili ne stavlja zapravo samo jednom čoveka? Šta sud može da uradi za 12 sati?
To su pitanja na koja, nadamo se, da ćemo dobiti odgovore, a mi ćemo i te kako pomoći da ova rasprava bude, neću reći transparentna, ali prozračna za sve one koji prate ovo redovno zasedanje. Čini mi se da ćemo uspeti da dođemo do odgovora na pitanje ko su pravi vlasnici medija u Srbiji, koji je vlasnik, recimo, „Ekonomist grupe“, ko je kupio „Nedeljni telegraf“ i na koji način je Cane Subotić pokušao da zagospodari medijskim prostorom u Srbiji, a država mu to omogućila.
Pri tom, vrlo ćemo da podsetimo na radne biografije svih onih tajkuna koji polako, ali sigurno od države Srbije prave privatno vlasništvo.

Vreme koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi SRS, od njega sedam minuta i 20 sekundi, od vremena poslaničke grupe?
(Vjerica Radeta, sa mesta: Sedam i 43 je potrošila od poslaničke grupe.)
Samo da znam da li od vremena poslaničke grupe ili…? Poslaničke grupe. Onda ostaje 59 minuta i 50 sekundi.
Da li još neko od podnosilaca amandmana želi reč? (Da.)

Poštovana potpredsednice, moje vreme teče, a vi razgovarate sa Vjericom Radetom. Da li ja vama da izreknem opomenu? Zaustavite vreme i počnite ispočetka. Imala sam 11 sekundi tokom vašeg dijaloga, koji uopšte nije predviđen Poslovnikom, čak ni Čomićkinim. Za ovaj zakon kažu da se zove „Dinkićev“ zakon, a za Poslovnik kažu da je  „Čomićkin“ Poslovnik.
Zaista se ne sećam da se posle zakona protiv diskriminacije u javnosti podigla tolika medijska prašina, kao u vezi sa ovim predlogom izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju. Uprkos medijskom mraku, lažima političara koji su izmislili novu narodnu poslovicu – ko krade taj i laže, Srbi su veliki narod koji i u mraku ume da napipa suštinu. Zato su ovi zakoni nazvani Mlađinim.
Mali čovek, kome se novac prosto lepi za prste i koji je u detinjstvu najviše voleo priču o Kralju Midi, to je onaj lik koji sve što dodirne pretvara u zlato, naučio je da su mediji zlatni, pa je krenuo u svoj obračun sa onima koji ga pisanjem, bez prethodno donete presude, opasno ugrožavaju, jer mu zapravo pišu optužnicu. Pa šta što je lagao o besplatnim akcijama, velikom ulaganju Fijata u domaću automobilsku industriju, obećavao da će vratiti kiparske pare, otvoriti stotine hiljada radnih mesta.
Nije ni prvi, ni jedini koji laže i krade ovaj narod, a sve u ime naroda. Shvatio je esenciju suštine, što bi rekli neki Mlađino podobni mediji, pa ima dobru impresiju utiska o fabuli radnje. Srpska reč presuda ne podrazumeva pretpostavku nevinosti, već da se sve rešava pre suda ili prekim sudom. Razmahao se ovaj Mlađani Minhauzen, rušilac vlada po hobiju, pa je ušao u klinč ne samo sa medijima, nego i sa savetničkim timom idola, tako i sa njegovim visočanstvom lepim Borom.
Kada čovek dugo veruje da je potpuno nedodirljiv, nezamenljiv... (Predsedavajuća: Dva minuta, narodna poslanice.) Koristim vreme poslaničke grupe. Znači, kada čovek dugo veruje da je potpuno nedodirljiv, nezamenljiv i najbolji svetski primerak, polako se odvaja od realnosti, zanemaruje da je on prvo političar, pa tek onda muzičar, što znači da su mu šanse da pobedi bivše muzičare „Maljčike“, aktuelne savetnike Big Bosa, minimalne. On drnda po žicama Maj vej, a oni Plamene zore, bude te iz sna. Ne pomaže mu ni što su se neki iz njegove šifrantske stranke isturili, ni to što su se neki obavezali na uzdržanost kao medijski devstvenici.
Julsko pitanje, sa Hamletovskom dilemom, u klinču Mlađe i Bore jeste čiji je veći; mislim, naravno, na uticaj. Ni veliki mag režije Kruševačke provenijencije, otvoren za Kviriju, a zatvoren za Hilandar, teško da je tu išta mogao da učini. Ovo je gora Prokleta avlija od one koje su njegove rediteljske oči ikada videle.
Ostaće zapamćen kao čovek koji je zahvalnosti Mlađi izgovorio antologijske rečenice za neku novu pohvalu ludosti – ja sam reditelj, pa sam zato pozvan da zavedem red u medijima; ili – ne smemo dozvoliti devastaciju kulturne supstancije.
Ovo razume samo kolega mu u ezoterijskoj šifri Saša Milenić, a vrh je konstatacija – nama je potrebna verbalno i ekološki čista sredina. Ako su moje reči dovoljno reciklirane za ovog redara u kulturi, a ministra ekologije u pokušaju, postavlja se pitanje – o kojim on to valutama ljudskosti govori? Dizelaš bi ga verovatno pitao – brate, jesi li probao sa Mladžom?
Mučeni ministar kulture, koji se ponaša kao ministar mornarice u ovoj skraćenoj Srbiji, nije tako namazan kao Mlađa, pa ga odaju nesvesne omaške. Prvo je prepisivao zakon o kulturi od Hrvata, a onda se u Skupštini Srbije, ekspozirajući seriozni zakon, kako bi rekao uvaženi G17 plus potpredsednik parlamenta, poslanicima obratio sa „zastupnici“. Nije morao da doda ni ''Za dom, spremni''.
No, da se vratimo na suštinu. U psihoterapiji je poznato da je proces često u dijagnostičkom i terapijskom smislu mnogo važniji nego sadržaj. Recimo, neko vam sa prezrivim izrazom narcističkog gađenja kaže – volim i ja vas. Jasna šifra G17, a plus za dobru dijagnozu. Mlađan protiv Srđana, 0:1 za Šarpea, Mlađa protiv Krleta, 0:1 za doktora idola, Mlađa protiv Borisa, iako je meč namešten, mora da ispadne 100:0 za Boru.
U procesu to izgleda ovako: Mlađa kao loš policajac bije medije, umeću se Idoli, pa žuti popravljaju sadržaj zakona amandmanima jer su oni, časna Titova pionirska reč, poslednji koji bi gušili slobodu medija.
Vlada ubrzano radi, pa i sama sebe hvata u represija agresija i koriguje sadržaj cenkajući se sa medijima. Dobro, nema lopate po guzici, ali biće šibe po ručicama. Ostaje još samo proces, onaj izdajnički izdanak istine, koji se nikada i nikako ne može ubiti. Sve što je tajno postaće javno - piše u Jevanđelju. Jeste i biće.
Mi smo izgubili i vreme i živce i potrošili glasne žice, bar mi iz opozicije. Ovi iz vlasti još samo što dekubitis ne dobiju od slepljenosti za fotelje. Narod se u mudrosti koje je razvio proživljavajući sva iskušenja bedne korumpirane i bahate vlasti zaštitio tako što je isključio televizore, ne kupuje novine, hladi se po stajaćim i tekućim vodama, kašlje u lakat zbog Tomicinog H1N1 i čeka, čeka vlastopadnu jesen.
Na kraju, biće u pravu Idoli - plamene zore bude nas iz sna.