JEDANAESTO VANREDNO ZASEDANjE, 22.07.2009.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

JEDANAESTO VANREDNO ZASEDANjE

6. dan rada

22.07.2009

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:10 do 20:25

OBRAĆANJA

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Željko Tomić, Donka Banović i Svetlana Stojanović.
Da li neko želi reč? (Da.) Gospođa Donka Banović.

Donka Banović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poslanici DSS su podneli amandman na član 14, a naslov iznad člana 14. je priznanje za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi.
Dakle, ovaj član govori zaista o tome i donekle se i ovaj naš amandman veže na prethodni amandman gospođe Janković, gde mi praktično stav 3, u kome se kaže da bliže uslove i način dodele priznanja iz stava 1. ovog člana utvrđuje Vlada, a naš se amandman sastoji u tome da mi posle reči "Vlada" dodajemo zarez, ali na predlog nacionalnog saveta za kulturu.
Smatramo da je dobro da nacionalni savet za kulturu, čije se formiranje i sastav takođe predviđa ovim predlogom zakona, da je to veoma kompetentno telo i da ne bi trebalo ostaviti da Vlada donosi tu odluku bez valjanih predloga.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podnela poslanik Gorica Mojović.
Reč ima gospođa Mojović.

Gorica Mojović

Za evropsku Srbiju
Ako prekoračim vreme dozvoljeno za amandman, molim vas da mi to vreme računate kao  predstavniku poslaničke grupe ili kao poslaničkoj grupi. Zašto mislim da ću možda prekoračiti vreme? Zato što smatram da je pitanje formiranje nacionalnog saveta za kulturu je jedno od važnih pitanja ovog zakona i jedno od bitnih novina, inače sistemskog zakona o kulturi.
Naravno, podnela sam amandman na tekst koji je predložen u zakonu, ali pošto u izveštaju Vlade vidim da je prihvaćen amandman narodnih poslanika Snežane Stojanović-Plavšić i Saše Milenića, jedino što smatram da je ovim amandmanom mojih kolega, narodnih poslanika, koji je prihvaćen, poboljšano u odnosu na tekst iz osnovnog predloga, to je broj članova nacionalnog saveta.
Jer svi učesnici i javnih rasprava i inače u javnosti je zaista bio veliki broj primedbi na broj članova nacionalnog saveta. Sve drugo je ostalo isto kao u osnovnom tekstu Predloga zakona, a po meni je veoma problematično. Zašto?
Narodna skupština Republike Srbije je do sada imala prilike da formira tj. izabere više nacionalnih saveta: u oblasti prosvete, u oblasti visokog školstva, sudstva, RRA itd. Nijedan nacionalni savet...
(Žagor u sali.) Da li ja govorim ili neko drugi ovde govori?
Nijedan nacionalni savet nije formiran na predlog isključivo Vlade. Svi nacionalni saveti, pogledajte prosvetni savet, pogledajte savet visokog školstva, sve druge koje sam pomenula i koje nisam, bar smo mi u ovom sazivu glasali za nekoliko tih saveta, formirani su tako što su ovlašćeni predlagači Narodnoj skupštini uputili svoje predloge.
Naravno, svojim amandmanom predvidela sam i postupak predlaganja i vreme, i koliko najviše kandidata može da se da za nacionalni savet i naravno o tome bi na kraju odlučila Skupština Srbije. Prema tome, ovom amandmanu, sada bi to trebalo da bude amandman koji je u stvari na predlog Vlade, nedostaje upravo to, ta vrsta demokratičnosti.
Dalje, sad moram da govorim u odnosu na amandman koji je Vlada prihvatila, a ne u odnosu na ovaj predlog, iako i moj amandman podrazumeva identične predlagače, samo ne na ovaj način kako je kod mojih kolega poslanika, šta je dalje problematično?
Za mene je stvarno problematično ako od 19 članova saveta, izuzimajući naravno predstavnike Srpske akademije nauka, Univerziteta umetnosti i nacionalnih manjina i one koje direktno predlaže Vlada, imamo samo dva predstavnika iz ustanova i šest predstavnika iz udruženja, četiri iz reprezentativnih i dva iz ostalih.
Znate šta, ovo je ipak jedno državno ministarstvo. Ono je pre svega i po postojećem, a i po novom zakonu, zaduženo da brine i da ostvaruje javni interes u oblasti kulture, a on se pre svega utvrđuje i definiše kroz rad ustanova kulture koje formira Republika Srbija, autonomna pokrajina ili lokalna jedinica lokalne samouprave.
Ne vidim potrebu da se šest predstavnika udruženja, tim pre što gospodin ministar, a i mi svi koji se na bilo koji način bavimo kulturom, znamo vrlo dobro da od osamnaest umetničkih udruženja, ako govorimo o reprezentativnim, koja su regulisana, koja su u stvari predviđena kao reprezentativna postojećim Zakonom o samostalnom obavljanju umetničke delatnosti, bar četrnaest nema ni podršku svojih članova.
Šta će se onda desiti ako usvojimo ovaj amandman ovako kako predlaže Vlada? Dobićemo predloge za nacionalni savet od rukovodstva umetničkih udruženja, a ta rukovodstva neretko, rekoh bar u 14 slučajeva od 18, možda i više od 14, izabrao je jako mali broj članova umetničkih udruženja.
Da navedem primer, Udruženje likovnih umetnika Srbije ima navodno, prema njihovoj tvrdnji, hiljadu i po članova. U njihovom sopstvenom izveštaju u Biltenu piše da je rukovodstvo udruženja izabralo 80 prisutnih na Skupštini.
Udruženje dramskih umetnika Srbije takođe ima nekoliko stotina članova. Nekoliko desetina je izabralo rukovodstvo, evo i gospodin ministar je član tog udruženja, pa bi mogao da kaže kad je poslednji put bio na nekoj skupštini Udruženja dramskih umetnika, pogotovo na izbornoj.
Hoću da kažem, ovim zakonom se uvažavaju do te mere umetnička udruženja, a da ih i sami umetnici, svaka čast izuzecima, i rekla sam ima nekoliko pravih izuzetaka kada su umetnička udruženja u pitanju, ali i sami umetnici, koliko istaknutih umetnika, značajnih umetnika za kulturu Srbije, nisu ni članovi udruženja, još manje su angažovani.
Mi u stvari tim rukovodstvima, pa da ne budem i pomalo pakosna, njihovim stručnim službama, koje su takođe dobrim delom birokratizovane, prepuštamo da nam predlažu šest članova nacionalnog saveta.
Ustanovama kulture, i to ovde ima još jedan problem, piše samo u ovom prihvaćenom amandmanu iz reda direktora. Zašto direktora? Zašto samo direktora? Zašto ne bi neki odličan konzervator, koji nije direktor, bio član Nacionalnog saveta, nije direktor ustanove? Zašto ne bi neki običan reditelj, koji nije direktor, bio u nacionalnom savetu, zašto samo direktor?
I to koji direktor, kojih ustanova? Onih čiji je osnivač Republika. A čiji su osnivači neki drugi? Smatram da treba sve ustanove kulture Srbije da daju svoje predloge i da imaju svoje predstavnike u nacionalnom savetu, i to na način kako sam predložila, jedan da bude iz oblasti zaštite kulturnih dobara, jedan iz bibliotečke delatnosti, jedan iz scensko-muzičke, jedan iz kulturno-obrazovne, što su kulturni centri, filmski centri, muzički, galerije itd.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Snežana Stojanović-Plavšić i Saša Milenić.
Vlada je prihvatila amandman.
Na član 16. amandman je podneo poslanik Nenad Prokić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo Milisav Petronijević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Izvinjavam se, gospodine Radenkoviću, izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Dejan Radenković

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija
Osetili smo potrebu kao poslanička grupa da, povodom amandmana koje smo podneli, prosto reagujemo na obrazloženja od strane ministra i Vlade.
Smatramo da nemamo svi isti tretman kao poslanici, jer se odbijaju naši amandmani sa jednim jedinim obrazloženjem: da su prihvaćeni isti takvi amandmani od bilo kog drugog poslanika.
To je u većini slučajeva tako, verovatno ste imali prilike svi da vidite, jer je logičnije bilo da se prihvati u istovetnom tekstu amandman i naš, a ne da se odbije i da se smatra da je naš amandman odbijen, a da se prihvata amandman nekog drugog poslanika iz neke druge političke stranke, pogotovo kada se radi o članovima stranke iz koje je ministar, čisto iz nekog poštovanja prema svima, jer mi smo ovde svi ravnopravni i smatramo da je to stvarno nedopustivo.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Da, to je ta dilema koja traje i nikako da se reši.
Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović, Nikola Lazić i Milan Dimitrijević. Reč ima gospođa Vojić-Marković.

Milica Vojić-Marković

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Nemam dilemu. Ono što dolazi iz DSS-a neće biti prihvaćeno od G17, pogotovo ono što smo mi predložili što se tiče sakralne umetnosti.
Dakle, analizirajući Predlog ovog zakona, ono što smo videli jeste da crkva nije subjekat u kulturi. Crkve i verske zajednice ne spadaju u identifikovane pravne identitete koji mogu osnivati ustanove kulture, one su svrstane u onu kategoriju - druga pravna i fizička lica.
To je suprotno odredbama zakona na koji vas mi podsećamo već dugo vremena, Zakona o crkvama i verskim zajednicama. Crkve ne mogu osnivati, prema ovom predlogu zakona, kulturne ustanove, one se ne finansiraju ili ne sufinansiraju iz narodne kase. Neke druge stvari mogu iz budžeta Ministarstva kulture, crkve i sakralna umetnost, dakle, ono što je najvećim delom na Kosovu i Metohiji, ne mogu.
Ono što je interesantno i zašto smo mi kao poslanička grupa DSS podneli ovaj amandman, u obrazloženju sam dobila odgovor od ministra da amandman nas iz Demokratske stranke Srbije nije prihvaćen zbog toga što je prihvaćen amandman narodnih poslanika Snežane Jovanović-Plavšić i Saše Milenića na isti ovaj član. Radi se o osnivanju nacionalnih saveta.
Kada sam okrenula ovaj amandman, naravno da me to nije iznenadilo, ali ni ovo na šta se naš amandman delimično odnosi, ko sve ulazi u sastav ovog nacionalnog saveta. Videla sam da su oni potpuno izostavili bilo kakve predstavnike i srpske pravoslavne crkve, i drugih crkava i verskih zajednica. Dakle, nemoguće je odbiti amandman koji smo mi predložili, sa obrazloženjem da ste vi napravili amandman koji potpuno briše.
Ono što smo mi smatrali jeste da promenimo broj, da tri člana budu iz Srpske pravoslavne crkve, jer se po popisu iz 2002. godine, jedinom važećem poslednjem popisu, 85% građana izjasnilo da su pravoslavne vere, a da ostala dva člana saveta budu iz tradicionalnih crkava i verskih zajednica, što smatramo da je u redu.
Međutim, vi ste ih potpuno obrisali. Molim vas, nemote mi reći da je to javni interes zbog koga vi ovde treba da predstavljate narod Srbije, to je naravno, interes G17 plus i onih koji ne žele da Srpska pravoslavna crkva i nijedna druga crkva i verska zajednica postoje i da se bilo gde pominju u kulturi.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Po istom amandmanu, gospođica Raguš.
...
Srpska napredna stranka

Marina Raguš

Srpska radikalna stranka
Gospodine Novakoviću, znate da ne mogu da pričam o tuđem, već samo o svom amandmanu, ali koristim vreme koje imam kao ovlašćeni predstavnik SRS.
Zaista, pozabavićemo se sakralnom umetnošću u Srbiji malo više, pokušavajući da izvršimo pritisak upravo na vas, gospodine Bradiću, da odgovorite upravo na ovo pitanje koje vam je malopre postavljeno kroz nešto što nije dilema, već naprosto jedno tužno, glasno izgovaranje užasne istine.
Na KiM postoji konkretan materijalni dokaz koliko je ova država stara, kako izgleda kičma ove nacije, odakle se dižemo i gde se vraćamo. Možda će svi koji, uslovno rečeno, žele da se oslanjaju samo na svoj racio, sada da kažu da polako, ali sigurno klizim u ep, ali mislim da posebno vi, gospodine Bradiću, znate šta znači psihološko nasleđe za opstanaka jedne nacije.
Mi i te kako pokušavamo da razgolitimo nameru određenog dela međunarodne zajednice, koja na svom dnevnom redu konačno ima i duhovnu okupaciju srpskog naroda, a čini mi se i kroz presude Haškog tribunala i određene ekspertske analize da izvrši i određenu vrstu, uslovno rečeno da kažem, genocida nad razumom.
Ono što je takođe vrlo neverovatno jeste pozicija naše države u odnosu na sve to. Recite mi, gospodine ministre, šta je naše kulturno i duhovno nasleđe? Gde se ono i na koji način promoviše? Šta je sa našom srednjevekovnom kulturom i našom srednjevekovnom umetnošću? Gde i na koji način se ona promoviše?
Ukoliko gledamo presude Haškog tribunala i određena ročišta, pa čak i čudovišnu presudu, odnosno samo ročište kada je reč o čuvenoj tužbi za genocid, znate šta je najtužnija činjenica, gospodine Bradiću? Naravno, to niste vi potpisali kao svoju grešku, ili svoju krivicu, to je nešto što je nasleđeno, ali ovo što sada radite definitivno ima vaš potpis.
Naš stručni, dakle državni tim, a ne bilo koji pravni tim ili tim koji pomaže odbranu nekog ko je osumnjičen za ratne zločine, spremao se da odgovori stručnjaku kojeg dobar deo međunarodne zajednice naziva angažovanim, ali i vrlo moćnim, zato što ima veoma jake veze sa određenim američkim obaveštajnim strukturama. Gospodin se zove Andraš Ridlmajer. Naš državni tim se za uništavanje kulturne baštine spremao samo jednu noć. Znate li, gospodine Bradiću, kako se spremao? Tako što su po Internetu tražili određene podatke s kojima bi mogli da izađu pred gospodina Ridlmajera.
Sada bi vrlo verovatno srpska javnost trebalo da zna kuda to ova država ide i čije interese provodi, ali bi na prvom mestu poslanička grupa SRS, a onda na zadnjem mestu ja, želela da znam kako je moguće da se ovakve stvari dešavaju?
Kao članovi tima koji pomažu odbranu jednog od osumnjičenih pred tom političkom institucijom kakva je Haški tribunal, takođe imamo iskustva sa gospodinom Andrašom Ridlamejrom. Nijednog momenta nismo imali podršku države, koja bi trebalo da vodi računa o tome da pravo nasleđe, pravu istoriju, onu najgoru moguću, falsifikovanu, jer su je pisali moćni i vlasni, da stave dovoljnu količinu olova na naša krila, da ne uzletimo više sa ovog podneblja, mi nismo niti videli, niti imali.
Država je jednostavno u ovom smislu bila potpuno nema, potpuno gluva i potpuno slepa. Za razliku od nas, druge države, ne bih sada da ih pominjem, bile su i te kako prisutne. Timovi najeminentnijih stručnjaka vodili su kampanje pred svim svetskim međunarodnim institucijama.
Odgovor sa naše strane je bio identičan odgovoru koji se desio posle 2000. godine, a tiče se agresije 99. godine, takođe se tiče pogroma 2004. godine i nažalost, ticaće se nekih drugih pogroma. Jer kao što imamo prilike da čujemo i da vidimo na osnovu ovih zakonskih predloga, jedini zaključak, gospodine Bradiću, koji može da se izvuče na osnovu svega ovoga jeste da za vas očigledno ne postoji taj deo srpske najponosnije istorije, gde su određene svetorodne dinastije ostavljale zaostavštinu za generacije posle, za one generacije koje će se u ovakvim turobnim vremenima dizati baš na takvom nasleđu.
Istorija je prepuna takvih primera, za koje bi verovatno oni koji su se odlučili za zemaljsku, racionalnu Srbiju, rekli da su smešni, ali na osnovu tog nasleđa dobijane su mnoge bitke koje su preokretale istorijski tok.
Voleli bismo da znamo, a ne pretendujemo da ulazimo u bilo kakvu krajnost, da odredite šta je to srpska nacionalna i duhovna kultura i na koji način, gospodine Bradiću, vi mislite i vaš resor da je prvo zaštitite, a onda i predstavite svetu.