Zahvaljujem.
Gospodin Čedomir Jovanović, ima reč. Izvolite.

Delikatnost i značaj teme koja provejava kroz vaše pitanje zaista me obavezuje da se aktivno angažujem na pitanju koje ste postavili kod predsednika Vlade, kod ministarke pravde i kod tužilaštva, i to ću učiniti.

Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom

Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Aleksandar Pejčić.

Obaveštavam, takođe da sam, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, osim predstavnika predlagača, pozvala da sednici prisustvuju i: Dušan Spasojević i Igor Jovičić, državni sekretari u Ministarstvu odbrane, Dragan Radulović, sekretar Ministarstva odbrana, brigadni general Mitar Kovač, pukovnik Goran Zeković, Slavica Jerković, načelnici u Ministarstvu odbrane i Milorad Perić, načelnik Uprave za međunarodnu vojnu saradnju u Ministarstvu odbrane.

Dostavljeni su vam zapisnici: Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini, svi zapisnici se odnose na 2009. godinu, Pete sednice Prvog redovnog zasedanja, sednice Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine, Zapisnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije u Danu za odgovaranje na poslanička pitanja u vezi sa aktuelnim temama, od 2. juna 2009. godine, sednice Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, sednice Osmog vanrednog zasedanja, sednice Devetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine, sednice Desetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, sednice Jedanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.

Pošto današnjoj sednici prisustvuje više od 126 narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanjem zapisnika sa prethodnih sednica.

Pre nego što pređemo na odlučivanje o zapisnicima, obaveštavam vas da je proverom u službi za poslove Administrativnog odbora utvrđeno da je Poslanička grupa DSS-Vojislav Koštunica dostavila tom odboru primedbe na Zapisnik sa Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2009. godini. Na zapisnike sa ostalih sednica niko od narodnih poslanika nije dostavio primedbe u pisanom obliku.

S obzirom na to da u primedbama Poslaničke grupe nije konkretno navedeno koje bi delove Zapisnika trebalo ispraviti i na koji način, na današnjoj sednici nećemo odlučivati o tom zapisniku, već o ostalim zapisnicima – koji nisu sporni.

Prelazimo na odlučivanje.

Stavljam na glasanje Zapisnik Pete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2009. godini, održane 24, 27, 28. i 29. aprila 2009. godine.

Za se izjasnilo 124 poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik Pete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.

Stavljam na glasanje Zapisnik Šeste sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine, održane 13, 14, 15, 18, 19. 20, 21, 22, 25, 26, 27, 28. i 29. maja 2009. godine.

Za se izjasnilo 129, od 132 prisutna poslanika.

Konstatujem da je usvojen Zapisnik Šeste sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine.

Stavljam na glasanje Zapisnik sednice Šestog vanrednog zasedanja, održanog 1, 3. i 9. juna 2009. godine.

Za se izjasnilo 122, od 132 prisutna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik sednice Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.

Stavljam na glasanje Zapisnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije u Danu za odgovaranje na poslanička pitanja u vezi sa aktuelnom temom, od 2. juna 2009. godine.

Za se izjasnilo 125, od 132 prisutna poslanika.

Konstatujem da je usvojen Zapisnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije u Danu za odgovaranje na poslanička pitanja u vezi sa aktuelnom temom, od 2. juna 2009. godine.

Stavljam na glasanje Zapisnik sednice Sedmog vanrednog zasedanja, održane 3. i 9. juna 2009. godine.

Za je glasalo 128, od 132 prisutna poslanika.

Konstatujem da je usvojen Zapisnik sednice Sedmog vanrednog zasedanja.

Stavljam na glasanje Zapisnik sednice Osmog vanrednog zasedanja, održane 9, 10, 11, 12, 15, 16, 17, 18, 23. juna i 8. jula 2009. godine.

Za je glasalo 128, od 132 prisutna poslanika.

Konstatujem da je Zapisnik sednice Osmog vanrednog zasedanja usvojen.

Stavljam na glasanje Zapisnik sednice Devetog vanrednog zasedanja, održane 8. jula 2009. godine.

Za je glasalo 125, od 132 prisutna poslanika.

Konstatujem da je usvojen Zapisnik sednice Devetog vanrednog zasedanja.

Stavljam na glasanje Zapisnik sednice Desetog vanrednog zasedanja, održane 8, 13, 15. i 16. jula 2009. godine.

Za je glasalo 124, od 132 prisutna poslanika.

Konstatujem da je usvojen Zapisnik sednice Desetog vanrednog zasedanja.

Stavljam na glasanje Zapisnik sednice Jedanaestog vanrednog zasedanja, održane 16, 17, 18, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29. jula i 31. avgusta 2009. godine.

Za je glasalo 123, od 132 prisutna poslanika.

Konstatujem da je usvojen Zapisnik sednice Jedanaestog vanrednog zasedanja.

U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda.

Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 90. stav 5. i članu 92. Poslovnika Narodne skupštine, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku i o predlogu za spajanje rasprave.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi.

Molim da se izjasnimo.

Za je glasalo 128, od 132 prisutna poslanika.

Konstatujem da je po hitnom postupku usvojen predlog ovog zakona za dnevni red.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o civilnoj službi.

Molim da se izjasnimo o ovom predlogu.

Za je glasalo 128 , od 132 prisutna poslanika.

Konstatujem da je i ova tačka uvršćena u dnevni red.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o usvajanju Strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije.

Molim da se izjasnimo.

Za je glasalo 128 , od 132 prisutna poslanika.

Konstatujem da je Skupština prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, uvrsti i Predlog odluke o usvajanju Strategije odbrane Republike Srbije.

Molim da se izjasnimo.

Za je glasalo 127, od 132 prisutna poslanika.

Konstatujem da je Skupština prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o prestanku sudijske dužnosti, broj 118-2049/09.

Za je glasalo 125, od 132 prisutna poslanika.

Konstatujem da je Skupština prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o saradnji između Savezne Vlade Savezne Republike Jugoslavije i Evropske organizacije za eksploataciju meteoroloških satelita (EUMETSAT) i Amandman na Ugovor o saradnji između Evropske organizacije za eksploataciju meteoroloških satelita i Savezne Vlade Savezne Republike Jugoslavije.

Molim da se izjasnimo.

Za je glasalo 40, od 131 prisutnog poslanika.

Konstatujem da Skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije.

Molim izjasnite se o ovom zakonu.

Za je glasalo 124, od 130 prisutnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Žarko Korać je predložio da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog deklaracije o obavezama države Srbije da preduzme sve mere zaštite prava žrtava ratnih zločina, a posebno žrtava genocida u Srebrenici.

Molim izjasnite se o ovom predlogu.

Za je glasao 21, od 134 prisutna poslanika.

Konstatujem da Skupština nije prihvatila predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o međunarodnim izložbama.

Molim izjasnite se.

Za se izjasnilo četvoro, od 136 prisutnih poslanika.

Skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Odbor za pravosuđe i upravu je predložio da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o prestanku sudijske dužnosti, broj 118-2065/09.

Molim da se izjasnimo.

Za je glasalo 128, od 135 prisutnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila predlog.

Narodni poslanik Miloš Aligrudić je predložio da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja načina funkcionisanja agencija koje bira Narodna skupština Republike Srbije.

Molim da se izjasnite o ovom predlogu.

Za je glasalo 12, od 145 prisutnih poslanika.

Konstatujem da Skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Odbor za pravosuđe i upravu predložio je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o prestanku sudijske dužnosti, broj 118-2563/09.

Molim da se izjasnimo.

Za je glasalo 127, od 135 prisutnih poslanika.

Konstatujem da je Skupština prihvatila predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji (vozna sredstva) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Molim izjasnite se o ovom predlogu.

Za je glasalo sedmoro, od 135 prisutnih poslanika. Konstatujem da Skupština nije prihvatila predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji na uvozu ozračenog nuklearnog goriva sa istraživačkog reaktora u Rusku Federaciju.

Molim da se izjasnite.

Za je glasao jedan, od 135 prisutnih poslanika.

Konstatujem da Skupština nije prihvatila predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani.

Molim da se izjasnimo.

Za je glasalo 128, od 135 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije.

Molim da se izjasnimo.

Za je glasao 121, od 135 prisutnih narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika.

Molim da se izjasnimo.

Za je glasalo dvoje, od 135 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Republike Srbije i Evropske investicione banke kojim se regulišu aktivnosti EIB u Republici Srbiji.

Molim da se izjasnimo.

Za niko nije glasao, od 135 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti radi izgradnje magistralnog gasovoda MG-11.

Molim da se izjasnimo.

Niko za, od 135 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Italije o kreditu za realizaciju programa „Kredit za pomoć malim i srednjim preduzećima preko domaćeg bankarskog sektora i podršku lokalnom razvoju kroz javna komunalna preduzeća“.

Molim da se izjasnimo.

Za je glasalo dvoje, od 135 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji.

Molim da se izjasnimo.

Za je glasalo 125, od 135 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o regulisanju obaveza Republike Srbije prema Međunarodnom monetarnom fondu po osnovu korišćenja sredstava alokacije specijalnih prava vučenja odobrenih rezolucijama Odbora guvernera br. 64-3 i br. 52-4.

Molim da se izjasnimo.

Za je glasalo 124, od 135 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama.

Molim da se izjasnimo.

Za je glasalo petoro, od 135 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Odbor za pravosuđe i upravu predložio je, saglasno članu 165. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, da se po, hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog kandidata za izbor člana prvog sastava Visokog saveta sudstva, koji je Zajednička sednica dekana pravnih fakulteta Srbije podnela Narodnoj skupštini 1. oktobra 2009. godine.

Molim da se izjasnimo.

Za je glasao jedan, od 135 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Odbor za pravosuđe i upravu predložio je, saglasno članu 165. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o prestanku sudijske dužnosti, koji je podneo Narodnoj skupštini 6. oktobra 2009. godine.

Molim da se izjasnimo.

Za niko nije glasao, od 134 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Poslanička grupa SRS podnela je Predlog odluke o dopunama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije i predložila da se on donese po hitnom postupku.

Međutim, odredbom člana 42. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, utvrđeno je da Narodna skupština odlučuje o razrešenju i izboru novog člana odbora na prvoj narednoj sednici posle dostavljanja predloga poslaničke grupe, pa nema potrebe da se o ovom predlogu posebno izjašnjavamo, jer je uvršćen u predlog dnevnog reda ove sednice, po samom slovu Poslovnika.

Narodni poslanik Vlatko Ratković, na osnovu člana 90. stav 3. i člana 142. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi:

1) zajednički jedinstveni pretres o:

– Predlogu odluke o usvajanju Strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije i

– Predlogu odluke o usvajanju Strategije odbrane Republike Srbije;

2) zajednički načelni pretres o:

– Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije,

– Predlogu zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, Predlogu zakona o civilnoj službi,

– Predlogu zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije i

– Predlogu zakona o Vojnobezbednonosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji;

3) zajednički jedinstven pretres o:

– Predlogu odluke o izboru Saveta Republičke agencije za poštanske usluge,

– Listi kandidata za člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije,

– Predlozima odluka o prestanku sudijske dužnosti,

– Predlogu za izbor izbornog člana prvog sastava Visokog saveta sudstva iz reda advokata,

– Predlogu za izbor izbornog člana prvog sastava Državnog veća tužilaca iz reda advokata i

– Predlogu odluke o dopunama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.

Da li narodni poslanik Vlatko Ratković želi reč? (Ne.)

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za ovaj predlog je glasalo 128, od 134 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Prelazimo na utvrđivanje dnevnog reda sednice u celini.

Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku i o predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 92. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.

Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.

Za ovaj dnevni red izjasnilo se 127 narodnih poslanika, od 134 prisutna narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini, u celini.

D n e v n i r e d:

1. Predlog odluke o usvajanju Strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije;

2. Predloga odluke o usvajanju Strategije odbrane Republike Srbije;

3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani;

4. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije;

5. Predlog zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi;

6. Predlog zakona o civilnoj službi;

7. Predlog zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga u multinacionalnim operacijama van granice Republike Srbije;

8. Predlog zakona o odlikovanjima Republike Srbije;

9. Predlog zakona o dijaspori i Srbima u regionu;

10. Predlog odluke o izboru Saveta Republičke agencije za poštanske usluge;

11. Lista kandidata za člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije;

12. Predlozi odluka o prestanku sudijske dužnosti;

13. Predlog za izbor izbornog člana prvog sastava Visokog saveta sudstva iz reda advokata;

14. Predlog za izbor izbornog člana prvog sastava Državnog veća tužilaca iz reda advokata;

15. Predlog odluke o dopunama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije;

16. Predlog zakona o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji;

17. Predlog zakona o regulisanju obaveza Republike Srbije prema Međunarodnom monetarnom fondu po osnovu korišćenja sredstava alokacije specijalnih prava vučenja odobrenih rezolucijama Odbora guvernera br. 64-3 i br. 52-4.

Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.

Molim službu da pripremi dnevni red i da ga dostavi.

Takođe, molim da pozovete predlagače tačaka dnevnog reda da učestvuju u radu.

Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima akata po tačkama 1. i 2. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 163. stav 3., shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničkih grupa, što znači da:

Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS -– jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS-Vojislav Koštunica – 25 minuta 12 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS-JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina –osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.

Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore jednom do pet minuta.

Molim poslaničke grupe, ako već niste učinili, da podnesete prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Obaveštavam da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Dušan Bajatović Poslaničku grupu Socijalističke partije Srbije – Jedinstvena Srbija, narodni poslanik Konstantin Arsenović Poslaničku grupu Partiju ujedinjenih penzionera, narodni poslanik Vlajko Senić Poslaničku grupu G17 plus; pristižu i drugi predlozi pa ću vas kasnije informisati.

Saglasno članu 142. stav 2. i članu 163. stav 2. i stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstven pretres.

Prelazimo na 1. i 2. tačku dnevnog reda: – Predlog odluke o usvajanju Strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije i Predlog odluke o usvajanju Strategije odbrane Republike Srbije

(Gordana Pop – Lazić: Po Poslovniku.)

Izvolite, gospodine ministre.

Po Poslovniku? Niste se prijavili.

Hoćete da se prijavite? Nema vas. Molim vas, morate ponovo karticu.

Gospođa Pop – Lazić reklamira povredu Poslovnika i ima reč. Izvolite.

Odavno sam se prijavila za reč, ali očigledno nešto sa ovim našim karticama nije u redu. One čas funkcionišu, čas ne funkcionišu.

Htela sam, pre nego što ste vi već rekli i koliko traje vreme za raspravu, po ove dve tačke dnevnog reda, koje mi smatramo izuzetno važnim, da u skladu sa članom 94. stav 3. predložim u ime Poslaničke grupe SRS, a verujem da će i druge poslaničke grupe to podržati, da vreme rasprave bude dvostruko veće, odnosno da umesto pet sati raspravljamo deset sati.

Dozvolićete, radi se o usvajanju Strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije i Strategije odbrane Republike Srbije, a što je tema koja, bez obzira na spajanje rasprave, zaslužuje pažnju i verujem da bi mnogi poslanici, od nas ovde 250, želeli da govore na tu temu, jer je javnost zainteresovana za ovu temu. Zato mislim da nema potrebe nikako da žurimo, to je stav SRS i da bi poslanička većina trebalo da pokaže dovoljno razumevanja za to da o ovoj temi treba posebno da se pozabavimo, na ovaj način na koji sam predložila. Hvala.

 Gospođo Pop – Lazić, žao mi je što ne mogu ovaj predlog staviti na glasanje. On prosto nije uvremenjen, sa zakašnjenjem je stigao.
Molim predstavnika predlagača, ministra gospodina Dragana Šutanovca, da nam se obrati.
Izvolite, imate reč. Samo se prijavite.

Zahvaljujem. Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici …. (iz sale: Ne čuje se.)
Imam izuzetno zadovoljstvo da … (iz sale: Ne čuje se, sedite.) Glasnije ću, nemojte da se sekirate…

Gospodine ministre, mislim da imate dobronamerne sugestije, bolje ćete se čuti, ako vama nije nezgodno, da morate da stojite. Izvolite.

Izvinjavam se, ali mislim da je ovo stvar ličnog vaspitanja i govoriću stojeći u Parlamentu Srbije dokle god budem imao priliku da govorim u Parlamentu, nemojte mi zameriti. Da li mogu eventualno da govorim sa ovog mesta… (Ministar izlazi za govornicu.)
Dame i gospodo narodni poslanici, zaista dokle god budem imao priliku da govorim u ovom parlamentu, govoriću stojeći i iz poštovanja prema ovom domu i iz poštovanja prema narodnim poslanicima. Nemojte mi zameriti na tome.
Danas na dnevnom redu imamo, između ostalog, dve strategije, Strategiju nacionalne bezbednosti i Strategiju odbrane Republike Srbije, kao dva veoma važna strategijska dokumenta koja se tiču bezbednosti odbrane naše Republike.
Podsetiću vas da smo imali jednom prilikom u ovom parlamentu, kada je bila državna zajednica Srbija i Crna Gora, mogućnost da se usvoji strategija odbrane državne zajednice. Međutim, Strategiju nacionalne bezbednosti nikada do sada nismo imali kao nezavisna i samostalna država. Ovo su dokumenti koji se po prvi put na republičkom nivou usvajaju u ovom parlamentu.
Prilikom izrade ovih dokumenata rukovodili smo se potrebom da se zaštite vitalni nacionalni interesi Republike Srbije i njenih građana u oblasti bezbednosti i odbrane, i apsolutno svi resori Vlade Republike Srbije i bezbednosne strukture koje postoje na nivou Republike, kao i veliki broj pripadnika nevladinog sektora, učestvovali su u izradi ovih dokumenata. Znate da se oni već duže vremena nalaze u Parlamentu Srbije i da su bili podložni velikoj javnoj raspravi.
Imajući u vidu neophodnost da se oblast bezbednosti i odbrane u Republici Srbiji doktrinarno, organizacionalno i funkcionalno uredi, uveren sam da je ovo jedan od najznačajnijih koraka u tom pravcu. Pored Strategijskog pregleda odbrane, koji je već kao dokument usvojen na Vladi Republike Srbije, ovim praktično strategijski određujemo apsolutni segment odbrane i bezbednosti u našoj Republici.
Dozvolite mi da vas upoznam sa osnovnim opredeljenjima koja su sadržana u strategijskim dokumentima. Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije, kao najvažniji strateški dokument u oblasti nacionalne bezbednosti, utvrđuje osnove politike bezbednosti u zaštiti nacionalnih interesa Republike Srbije, zaštiti nacionalnih identiteta njenih građana, razvoju demokratskih procesa u društvu i vladavini prava, poštovanju ljudskih i manjinskih prava, ekonomskom, tehnološkom i kulturnom napretku, zaštiti života i zdravlja stanovništva, zaštiti i očuvanju životne sredine, kao i drugih potencijala i resursa Republike Srbije.
Savremeni bezbednosni izazovi, rizici i pretnje prevazilaze nacionalne granice, što uslovljava da savremene države svoju bezbednost ostvaruju kroz međunarodnu saradnju, izgradnju zajedničkog bezbednosnog i stabilnog okruženja. Za sve evropske zemlje u tranziciji članstvo u evropskim i drugim međunarodnim strukturama predstavlja potvrdu političke i ekonomske, a slobodno se može reći, i civilizacijske zrelosti.
Republika Srbija kao država sa dugom demokratskom tradicijom ne može i neće ostati izolovana van integracionih procesa u regionu, Evropi i svetu. Nacionalni interes Republike Srbije jeste aktivno učešće u delovanju međunarodnih organizacija i institucija, jer bez međunarodne saradnje u svetu u kojem je bezbednost nedeljiva, nema ekonomskog, socijalnog i kulturnog napretka.
Priključenjem evropskim i drugim međunarodnim strukturama Republika Srbija postaje aktivan partner u kreiranju savremene bezbednosne politike i jačanju regionalne i međunarodne bezbednosti. Aktivnim učešćem u održavanju regionalne stabilnosti Republika Srbija istovremeno doprinosi stvaranju neophodnog ambijenta za jačanje sopstvene bezbednosti i povoljnog bezbednosnog okruženja.
Regionalni i lokalni sukobi i razlike u stepenu ekonomskog i kulturnog razvoja, siromaštvo i socijalna ugroženost, etnički i verski ekstremizam, terorizam, organizovani kriminal, ilegalne emigracije, kao i drugi izazovi, rizici i pretnje, sve više ugrožavaju bezbednost pojedinih zemalja i čitavih regiona.
Jednostrano i protivpravno proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije predstavlja osnovu pretnje bezbednosti sa kojom se Republika Srbija danas suočava.
Bezbednosna situacija na teritoriji AP Kosovo i Metohija opterećena je etnički motivisanim aktima nasilja koji doprinose stvaranju nesigurnosti, straha, kao i velikom količinom organizovanog kriminala.
Ugrožavanje ljudskih prava, ekspanzija organizovanog kriminala, uzurpacija i uništenje privatne imovine i kulturno-istorijskog nasleđa, uskraćivanje slobode kretanja, kao i otežan proces povratka prognanih i interno-raseljenih lica, ne samo da ugrožavaju bezbednost Republike Srbije, već i bezbednost čitavog regiona i šire. Istovremeno, Republika Srbija, kao i ostale države regiona, suočena je sa pretnjom terorizma, organizovanim kriminalom, korupcijom, nelegalnom trgovinom narkoticima, trgovinom ljudima, kao i finansijskim i visokotehnološkim kriminalom.
Posebno želim da naglasim da je u ovom strateškom dokumentu, po prvi put, jasno definisan sistem nacionalne bezbednosti, kao integralna celina koja uključuje sve elemente društva u cilju potpune zaštite nacionalnih interesa Republike Srbije, čime se aktivno doprinosi unapređenju regionalne i globalne bezbednosti. Unapređenje bezbednosti građana, društva i države, jačanje institucija, nacionalne bezbednosti, kao i adekvatno rešenje rizika i pretnji bezbednosti, predstavljaju prioritetni cilj politike nacionalne bezbednosti Republike Srbije.
Donošenje odluka o usvajanju strategije nacionalne bezbednosti daje snažan podsticaj od strateškog značaja za dalji društveni razvoj Republike Srbije, kao i za jačanje njenog međunarodnog položaja kroz aktivno učešće u savremenim integrativnim tokovima, čime istovremeno postaje značajan činilac u održanju i jačanju regionalne i globalne saradnje.
Strategija odbrane Republike Srbije predstavlja osnovni strateški dokument koji sadrži opšta opredeljenja o načinu ostvarivanja funkcija odbrane i angažovanja sistema odbrane u zaštiti odbrambenih interesa Republike Srbije. Ovim strateškim dokumentom iskazuje se opredeljenost Republike Srbije da izgrađuje i jača sopstvene kapacitete i sposobnosti za odbranu, kao i da kroz integraciju i evropske i druge međunarodne bezbednosne i odbrambene strukture zajednički deluje sa drugim državama u cilju jačanja nacionalne, regionalne i globalne bezbednosti.
Odbrana Republike Srbije zasniva se na integralnom angažovanju subjekata odbrane i odbrambenih potencijala, uz intenziviranje aktivnosti na daljoj transformaciji sistema odbrane, modernizaciji i profesionalizaciji Vojske Srbije, jačanju njene operativne i funkcionalne sposobnosti, kao i daljem razvoju institucija sistema odbrane, sa zadatkom da adekvatno odgovore na sve savremene vojne i nevojne izazove, rizike i pretnje.
Izmenjeni karakter savremenih izazova, rizika i pretnji bezbednosti i odbrane uslovio je novu društvenu poziciju i ulogu Vojske Srbije kao ključnog nosioca zaštite odbrambenih interesa Republike Srbije. Želim da istaknem da strategija odbrane definiše misije Vojske Srbije na način da ona postaje značajan instrument spoljne politike Republike Srbije, time što će se sve više izvršavati oni zadaci koji doprinose očuvanju i izgradnji mira u regionu i svetu.
Polazeći od opredeljenja sadržanih u ovom strateškom dokumentu, Republika Srbija će svoje odbrambene potencijale angažovati na osnovu povelje UN, Ustava i principa međunarodnog prava koji regulišu upotrebu sile učešćem u multinacionalnim operacijama, pružanjem podrške civilnim strukturama u suprotstavljenim pretnjama bezbednosti, kao i sprečavanju i otklanjanju posledica humanitarnih katastrofa, Republika Srbija biće pouzdan partner u izgradnji i očuvanju mira u regionu i svetu.
Potvrđujući spremnost da svojim angažovanjem u aktivnostima evropske bezbednosti i odbrambene politike i učešćem u NATO programu ''Partnerstvo za mir'' Republika Srbija jača sopstvenu bezbednost čime će doprineti miru i stabilnosti u regionu, jačanju dobrosusedskih odnosa i rešavanju svih spornih pitanja mirnim putem. Republika Srbija je odlučna da izgrađuje i jača mehanizme demokratske i civilne kontrole Vojske Srbije, kao osnovna pretpostavka demokratskog razvijenog društva, čime Vojska Srbije i sistem odbrane postaju oslonac ukupnom demokratskom razvoju Republike Srbije.
Na kraju, želim da istaknem još jednom značaj i neophodnost donošenja ovih dokumenata, imajući u vidu da su ovo dokumenti koji se po prvi put donose u ovom parlamentu.
Mi smo vođeni politikom mogućeg predložili ova dokumenta koja se više meseci nalaze na javnoj raspravi i u Parlamentu i očekujemo da imamo živu debatu ovde, imajući u vidu da smo dobili veliki broj amandmana, kako na ove strategije, tako i na zakone koji nam slede. Hvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Ovlašćeni predstavnici po ovoj tački su: za Poslaničku grupu Napred Srbijo – Božidar Delić, za Poslaničku grupu DSS-Vojislav Koštunica – Dragan Šormaz i za Poslaničku grupu SRS – Boris Aleksić.
Da li izvestilac Odbora za odbranu i bezbednost želi reč? (Ne.)
Da li izvestilac Zakonodavnog odbora želi reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Prijavio se gospodin Dušan Bajatović.
Izvolite.

Teško je ovde razdvojiti, bez obzira što smo mi spojili tačke dnevnog reda, celu priču treba posmatrati kao jedan set vojnih zakona i zaista moram da kažem, malo sam se i raspitivao u stručnim službama, ovo je jedan najveći set zakona koji je u poslednje vreme, pretpostavljam čak i od rata naovamo, došao u Skupštinu.
Naravno, kao i svi zakonski predlozi ima i dobrih strana, ima i nekih sitnih manjkavosti. Ja ću, gledajući da ne zadržim više vaše pažnje, ne pričam ovo zbog televizije nego zbog nas, obratiti pažnju na nekoliko stvari.
Pre svega, treba shvatiti da se donošenjem ovog seta zakona razrešava mnogo problema u funkcionisanju, kako vojske, tako i drugih bezbednosnih struktura, jer tek kao posledica ovih zakonskih rešenja, odnosno odluka, moguće je doneti druga podzakonska akta koja bi na jasan način, u skladu sa potrebom za reorganizaciju, reformu i demokratizaciju i Vojske i Službe bezbednosti, ali ne u cilju da nešto degradiramo nego da te potrebne službe, dakle, Vojsku i sistem odbrane u celini, i Vojnobezbednosnu agenciju i Vojnoobaveštajnu agenciju, učinimo spremnim i sposobnim za sve one izazove koji stoje pred nama. U tom smislu treba pozdraviti donošenje ovog seta zakonskih rešenja, ono na šta bih ukazao, to je prva stvar koju treba imati u vidu kada govorimo o ovim zakonskim rešenjima.
Druga stvar koju treba primetiti kada su ovi zakoni, odnosno ove odluke u pitanju, jeste da ono najzad, čini mi se, na pravi način, govori o novim bezbednosnim izazovima i na novi način postavlja moguću strategiju i nacionalne bezbednosti i državne bezbednosti i zakon o odbrani.
Danas ne možemo govoriti o tome da se patriotizam ili odbrana države svodi samo na pušku, ovde se najzad govori o nekim pravnim stvarima kao što su ekonomsko jačanje, kao što je jedinstvo države, odbrana njene teritorijalne celovitosti itd. Govori se o novim izazovima, što mislim da je važno posebno razmatrati.
Pre svega, sviđa mi se način na koji je tretirano pitanje intervencionizma.
Meni je drago da u jednom zvaničnom državnom dokumentu možemo da kažemo da postoji pitanje intervencionizma. Mi smo to pitanje dobro osetili na svojoj koži prilikom NATO agresije. Mogli smo da imamo primere intervencionizma i u Iraku. Ono što mi se, takođe, dopada ovde, govorimo o posledicama mogućeg intervencionizma.
Druga stvar, na koju treba obratiti pažnju, jeste ocena stepena ugroženosti naše zemlje od moguće vojne intervencije. Naravno, članstvo ili barem saradnja sa kolektivnim sistemima bezbednosti, o kojima se ovde govori, umanjuju taj stepen rizika, ali je jasno potcrtano, i to je ono što je ovde dobro urađeno, da situacija na Kosovu i Metohiji, da jedan deo naše teritorije, prosto, nije pod našom kontrolom, iako je pod jurisdikcijom UN, takođe, može predstavljati vojni i bezbednosni, a kako sam ja shvatio u nekom podtekstu i negde između redova, čak i mogući vojni konflikt.
Ovde se, na neki način, sugeriše da o jednoj takvoj opasnosti treba da vodi računa ne samo naša zemlja i naše oružane snage, nego i EU i druge moćne zemlje sveta, jer ono što se dešava na Kosovu i Metohiji, znamo svi kakve su praktično jedinstvene političke ocene u našoj zemlji, predstavlja izvor trajne opasnosti u ovom regionu.
Posebno je potcrtana mogućnost odbrane od terorizma. Takođe, mislim da i ta opasnost nije zanemarljiva, pogotovo ukoliko se u vidu imaju moguće razne ekstremističke grupe zasnovane na verskoj ili čak i nacionalnoj osnovi, kao i eventualne mogućnosti separatizma, a pri tome ovde se razrađuje pitanje koje se odnosi uglavnom na Kosovo i Metohiju, ali mislim da ne treba zaboraviti na eventualno moguće tenzije koje se mogu javiti u Raškoj oblasti i eventualno u Vojvodini.
Naravno, stepen tih tenzija nije toliki da bi one u ovom momentu mogle da budu stvar strategije i odbrane. Pre će biti da je to stvar bezbednosnih službi, ali i na to pitanje treba obratiti pažnju.
U tom smislu, mogu da dam jednu politički ocenu ovog dokumenta, recimo, mi znamo, postoji ovde i ocena ove skupštine, da Srbija treba da bude vojno neutralna.
S druge strane, postavlja se pitanje –da li mi i na koji način treba da idemo ka evroatlantskim integracijama i većina stranaka, koliko je meni poznato, to pitanje postavlja kao referendumsko pitanje.
Kako lično gledam na ovaj dokument? U njemu smo najzad, odnosno ove prve dve tačke dnevnog reda, dakle, strategija i odbrane i nacionalne bezbednosti, ako ništa drugo, barem pobrojali sva otvorena pitanja i sve izazove o kojima treba razmišljati.
Potpuno, čini mi se da su to imali u vidu i autori ovoga predloga, ove dve odluke, shvatamo da su pojedina pitanja u našem društvu potpuno otvorena.
Verovatno se ja ili neko drugi iz neke druge strane ne bismo složili oko svake rečenice, kada je u pitanju ocena oko Kosova i Metohije.
Verovatno se ne bismo složili oko evroatlatskih integracija, ali su svi izazovi pobrojani, a ona pitanja koja nije moguće, u političkom smislu, zatvoriti u ovoj skupštini, moguće je formirati neku većinu ili manjinu, ali nije moguće obezbediti jedinstvo oko tih pitanja. Zato i kažemo da su to referendumska pitanja.
Ta pitanja su u ovom dokumentu nužno ostala otvorena. I mislim da su oni koji su pisali ovaj dokument imali u vidu i trenutne odnose i u političkoj eliti Srbije, sve trenutne pritiske koje trpimo od međunarodne zajednice, kako zemalja NATO-a, zemalja EU, tako i nastojanje i Rusije ili možda nekih drugih zemalja koje žele, sve, na neki način, da nam pomognu. Jednostavno, ta pitanja smo ostavili u ovom momentu otvorena.
Mislim da je dobro što je to tako urađeno, jer smo sve izazove koje imamo pobrojali, na neke dali jasan odgovor, a ona pitanja koja su po meni i politička pitanja, a sigurno da je pitanje vojne neutralnosti i političko pitanje, kao i pitanje bezbednosti, kao što je pitanje eventualnih evrointegracija, čiji sam ja protivnik, takođe, otvoreno političko pitanje. Ali, to je bar konstatovano u ovom dokumentu.
U tom smislu, u smislu definisanja političkih pitanja, ovaj dokument mislim da može da bude, na ovaj način kako je postavljen, prihvatljiv. Iz toga možete izvesti i zaključak da će Poslanička grupa SPS - JS, ovakva dva dokumenta podržati.
Može se naravno govoriti o jednoj celini slike, o nekim rešenjima se može pojedinačno govoriti, ali mislim da je za jednu politički ocenu i za uvid u kvalitet ovog dokumenta, takođe, potrebno istaći da je bilo dovoljno vremena za javnu raspravu, po nama. Ono sa čime želim da izrazim zadovoljstvo jeste da to nisu pisale samo vojne strukture, jer je ovde u pitanju jedan zakon koji je po difoltu, u većini, da kažem, drugih zemalja, pre svega, na Zapadu – to nije pitanje vojnih struktura, ali koliko su nas obavestile naše kolege, dakle, prisutni ministar sa sve saradnicima, u pisanju ovih dokumenata, u njihovoj redakciji i pripremi, bila je uključena i akademska javnost i druge nevladine organizacije.
Ovde dolazimo na treću poentu cele priče. Mislim da ovaj set zakona, uključujući i ove dve odluke, na dobar način postavlja pitanje civilne kontrole, nadzore i nad Vojskom i nad službama bezbednosti i potrebnu subordinaciju i koordinaciju, od predsednika države, u svojstvu vrhovnog komandanta, Generalštaba, Vlade Republike Srbije, i svih onih ljudi koji treba da učestvuju u pitanjima nacionalne bezbednosti, odlučivanju po tim pitanjima i donošenju adekvatnih rešenja.
Što se tiče ovog uvodnog dela ja bih zastao tu. Prve dve odluke imaju dovoljno kvaliteta u sebi, sa svim otvorenim pitanjima koja u njima jesu ostala, da budu u ovom momentu, u ovoj fazi i političkih odnosa i strategijskih i strateških potreba Republike Srbije, prihvatljive. U tom smislu predlagači mogu očekivati podršku SPS – JS . Hvala. (Aplauz.)