Moram samo reći, javnosti radi, da jeste meni upućen predlog da raspravljamo o izveštaju, ali ne kao hitan predlog, kada bih bila u obavezi da to učinim. Pošto je svaki radni dan do 90. dana u redovnom zasedanju već bio isplaniran, nisam imala poslovničku mogućnost da razmatramo taj izveštaj.
Tako zaključujem da oni poslanici koji dosta govore o tome da izveštaj nije došao na dnevni red, time što nisu koristili one poslovničke mogućnosti koje su mogli, nisu ni imali istinsku želju da o tome razgovaramo. Da su imali, oni bi poštovali proceduru koja je bila jedino moguća da bismo stavili izveštaj kao tačku na dnevni red. Ovo moram reći zbog javnosti, koleginice Lidija.
Reč ima narodni poslanik Marina Raguš. Izvolite.

Gospođo Đukić-Dejanović, gospođo Kalanović, pretpostavljam da vi, kao reprezenti političke elite koja vlada Srbijom, ipak imate osećaj da se ovde vodi argumentovana rasprava sa jednom jedinom željom - da svima nama u ovoj državi Srbiji bude dobro. Zašto ovakva uvertira? Naravno, ovo ne najavljuje rafalnu paljbu iz ovih redova, nego je samo pokušaj da vidimo kakva nas to 2010. godina očekuje.
Možda smo mi iz redova SRS pristalice one misli, jedine prave koja je utemeljila parlamentarizam, da se prava kontrola u parlamentarnoj demokratiji zaista odigrava tokom javnih rasprava u okviru parlamenta, zato što je to jedino mesto gde opozicija može da kontroliše vlast, gde opozicija birokratiji, koja je sve veća, može da oduzme pravo da zamagljuje istinu.
S tim u vezi, potpuno se slažem, gospođo Đukić-Dejanović, s vama da procedura jeste pretpostavka demokratije, ali moram priznati da smo u ovakvoj situaciji očekivali od svih vas koji ste vlasni da odlučujete o agendi rasprave parlamenta, da sa vaše strane dođe inicijativa da se raspravlja o izveštaju revizora.
Zašto je to tako? To je naš politički stav. Da li smo pogrešili? Jesmo. Evo, odmah vam kažemo, imamo snage da to priznamo. Nismo uputili zahtev, izostalo je to ''hitno'', ali da li je to bio razlog ili opravdanje da se o tome ne govori sada, to je već drugo pitanje. Šta je, tu je, mi o tome ne govorimo, o tome ne raspravljamo, a očekivali smo da krajnje transparentno vidimo kako se troše naši novci.
Zato mi je posebno drago što je gospođa Kalanović tu, zato što ćemo možda imati priliku da čujemo da li je revizor bio pristrastan kada je, kako kaže ministar Dinkić, koji je iz vaše partije, analizirao rad pojedinih ministarstava. Verujem da ćemo takođe čuti, zbog građana Srbije koji sve teže žive i sve više odvajaju da bi se budžet punio, sa sve većom neizvesnosti kako će ih dočekati 2010. godina, da li je normalno u svetlu finansijske krize, koja je do te mere potresla Srbiju da sada preko 700.000 ljudi živi na ivici siromaštva, dakle žive od 8.360 dinara mesečno...
Da li možete da zamislite kako izgleda taj život u Srbiji? Verujem da svi ovde prisutni ne mogu da sklope računicu kako jedna porodica može da se prehrani od tih sredstava. Da li je opravdano da u takvom društveno-ekonomskom kontekstu u Srbiji Ministarstvo kulture, dakle gospodin Bradić, koji je takođe iz vaše partije, plati jednu sliku „Rikalo u jesen“ 15.000 evra?
To su određene činjenice, koje nama daju za pravo da o izveštaju revizora politička elita u Srbiji s namerom nije htela da govori. A, evo, mi smo ovde hteli da otvorimo raspravu koja bi pružila šansu da, recimo vi, gospođo Kalanović, mene sada demantujete i da kažete – ne, niste u pravu.
Ili da me demantujete takođe kada bih sad ovde razvila dilemu na sledeći način – kako bi prosečan građanin u Srbiji, bilo ko u Srbiji, bez imuniteta izvršne vlasti, prošao da pokušava da ostvari bilo koji posao, a da pri tom krši Zakon o javnim nabavkama, Zakon o radnim odnosima, da vraća završni račun i da li bi ikako mogao da vrati završni račun?
Izveštaj DRI je upravo pokazao to - da su određena ministarstva, dakle vlast u Srbiji, koja treba da bude primer, koja treba da pokaže da u svetlu krize jeste odgovorna, kršila je zakone koje je donela pred ovaj parlament, a ovaj parlament ih usvojio, i time nenamenski trošila u konačnom zbiru sredstva građana.
Šta to znači? To znači da smo ove godine raspravljali o tome koliko će, recimo, porodica ostati bez dečjeg dodatka ili za koliko će dečji dodatak u Srbiji biti umanjen. Takođe smo raspravljali o tome da li se dovodi u pitanje redovna isplata penzija, a posebno smo raspravljali o zaista pogubnoj činjenici za sve nas, da u Srbiji 300.000 siromašne dece nemaju priliku da jedanput mesečno imaju meso na svom stolu.
To su one činjenice o kojima je trebalo da govorimo tokom ove, čini mi se, za parlament ipak najznačajnije rasprave, a jeste rasprava na temu javnih finansija i trošenja budžetskih sredstava.
Političke korektnosti radi, pozdravljam činjenicu da imamo izveštaj državnog revizora i to zaista reflektuje snagu političke elite u Srbiji, ali onda mi je, verujte, potpuno nejasno zašto se o tom izveštaju revizora ne raspravlja na pravi način ovde u parlamentu.
Nismo ovde da bismo populistički, neargumentovano kritikovali vlast u smislu - ništa ne radite, ništa ne valja. Ovde smo da popravimo, zapravo, društveno-ekonomski i politički okvir u kome svi živimo, jer nemamo rezervnu državu, jer smo u takvoj situaciji da moramo da pravimo izvestan vrednosni konsenzus i da se konačno ovde u parlamentu dogovorimo na koji način možemo da izađemo iz krize koja preti da padnemo u dužničko ropstvo.
Zašto je to tako? SRS smatra da su svi ovi budžeti koji su iza nas budžeti koji su faktički uslovljeni kriterijumima MMF-a i Svetske banke. Nisu razvojni, jesu socijalni. Političke korektnosti radi, vas je uhvatilo ono što niko nije mogao da predvidi – svetska finansijska kriza. Zaista je teško u tom kontekstu naći prava rešenja.
Međutim, to ne sme da bude izgovor zašto se sa reformama čekalo do sada. To nikako ne može da bude opravdanje. Ako ste već uzeli mandat pre devet godina, zašto državna administracija ima, i to je šef vaše stranke rekao, skoro 20.000 više ljudi?
Dakle, ova kriza, koja je zadesila Srbiju, samo je na površinu iznela ono što se s namerom nije radilo. Naravno, ne prebacujem odgovornost samo na određene delove vlasti, ali kao opozicionar imam potpuno pravo i potpunu odgovornost da vas pitam – kako mislite da prosečna porodica u Srbiji preživi jedan mesec sledeće godine?
Ono što nas takođe ovde posebno interesuje i očekujemo da čujemo od vas, a opet jesu državni podaci, ne podaci SRS-a, na ivici siromaštva je 700.000 odraslih i 300.000 dece. Deo odgovora se odnosi na izveštaje koje daje Ministarstvo rada i socijalne politike, koji govore da je recimo u oktobru dečji dodatak dobilo 384.000 dece.
Posle rasprave o Zakonu o finansijskoj podršci porodicama sa decom videli smo da će taj broj biti ipak znatno smanjen. Dobili smo, takođe, obrazloženje od gospođe Dragutinović da je to rezultat određenih analiza i da se vlast trudi da ta pomoć ide na prave adrese. Ne bismo bili politički korektni ako ne bismo rekli – ako to bude zaista tako, onda to pozdravljamo. Bojimo se da neće. Zašto? Imamo izveštaj državnog revizora, o kojem vi ne želite da pričate.
Takođe, dodatak za materijalno obezbeđenje i pomoć u oktobru je primalo 59.175 porodica, odnosno 152.000 osoba. Srbija na kraju 2009. godine čeka 2010. godinu vrlo neizvesno, zato što, čini se, neće imati snage da preduzme one reforme koje su neophodne da bismo mi postigli makroekonomsku stabilnost i da biste vi, kao vlasna elita, dali tu vrstu garancije svima nama, odnosno svim građanima Srbije, da će moći od svog rada uspešno da žive. A zašto? Zato što niste dali dobar primer.
Dakle, ono što je državni revizor takođe ustanovio i što je nas potpuno zaprepastilo jeste, pored toga što je Ministarstvo kulture dalo 15.000 evra ili 1,4 miliona dinara kao poklon Evropskoj komisiji za sliku „Rikalo u jesen“, što ovo ministarstvo radi, a što je za nas zaprepašćujuće u Srbiji, da za film Rajka Grlića „Neka ostane među nama“ producenti nisu dostavili izveštaj kako je i na šta potrošena druga rata od četiri i po miliona evra. Dakle, mi ne znamo ni šta se dešavalo tokom snimanja ni da li je snimljen film do kraja i pod kojim uslovima? Ne postoji prateća dokumentacija.
Ministarstvo rada i socijalne politike, na čijem je čelu Rasim Ljajić, između ostalog je sklapalo višemilionske ugovore za kompjuterske usluge van javnih nabavki. Navedite mi primer jednog preduzeća u Srbiji koje ovo uradi, da li je abolirano od odgovornosti? Takav način sklapanja ugovora neizbežno asocira na ono čime bi trebalo definitivno da se pozabavi Ministarstvo unutrašnjih poslova, a to ćemo imati prilike da vidimo šta će biti konkretna posledica nalaza državnog revizora.
Takođe, Ministarstvo ekonomije gospodina Dinkića je (evo, demantovaćete me, sva je prilika), mimo propisa, potpisivalo sporne ugovore o honorarnoj saradnji vredne 18,5 miliona dinara. Mi ćemo se, naravno, potruditi da ustanovimo ko su ti honorarci koji su potrošili 18,5 miliona dinara, i to obećavamo građanima Srbije.
Mi smo već jednu „belu knjigu“ o nenamenskom trošenju budžetskih sredstava predstavili ovde u parlamentu, zove se „Revizija demokratije“, našeg mladog kolege Ivana Ninića, i o nalazima te knjige i našeg antikorupcijskog saveta biće tek reči. Ali, idemo dalje. Ministarstvo zdravlja dr Tomice Milosavljevića je, takođe na ugovore o delu, nedozvoljeno potrošilo 90 miliona dinara. Iz Ministarstva finansija isparilo je, ne zna se kud, 379 miliona donacija u bilansu prihoda i rashoda.
Taj izveštaj državnog revizora broji nekih 169 stranica. Nečuveno, i za nas potpuno frapantno, jesu zapravo reakcije ministara i čelnih ljudi ministarstava na ovaj izveštaj. Čuli smo od gospodina Cvetkovića, srpskog premijera, da je sva greška u računovodstvu i knjigovodstvu, a da tim koji pobeđuje ne treba menjati. Pitam vas samo - da je bilo ko ko je nadležan utvrdio da bilo koja firma u Srbiji koja pokušava da preživi, a sve ih je manje, učinila makar nešto što su učinili, recimo ova navedena ministarstva, kako bi prošla?
Ono što je takođe frapantno, i time ćemo se pozabaviti tokom rasprave u pojedinostima, jer do tada ćemo doći do konkretnih podataka kako znamo i umemo, jeste da su ove isplate sredstava, pogotovo na honorarne saradnike, u Srbiji, gde svako svakom duguje, bile uvek avansne.
Dakle, mi ovde imamo konkretan materijalni dokaz nepoštovanja zakona i potpuno kriminalnog nenamenskog trošenja sredstava osiromašenih građana Srbije. Ovo što sam predstavila sada, verujem da znate i da ste videli izveštaj državnog revizora, nisu podaci SRS-a, već podaci državnog revizora, a njemu bi trebalo da se veruje.
Takođe, ono što predstavlja poseban problem, a čini mi se da nećemo pre marta, kada je planirana i rasprava o izveštaju državnog revizora, jeste i sledeće – kako mislite da vam poverujemo da će ovaj rebalans budžeta, budžet za 2010. godinu, da će bilo koji zakonski projekat koji prolazi kroz ovaj parlament imati bilo kakvog smisla, kada nama vlast u Srbiji daje primer kako u Srbiji jedino može da se preživi? Tako što ćete se kriminalno ponašati.
Znači, argument da treba da uđemo u državni sistem, da znamo kako funkcioniše država i da država nije mogla na drugi način da funkcioniše nego baš na ove načine, jer zbog žurbe nije mogla da raspiše tendere, pa je po principu ''ko vam je bliži'' koristila određene usluge određenih ljudi i time kršila niz zakona, jeste kriminalno ponašanje. U državi Srbiji imate jedan model koji svima nama govori da poštovanje zakona vas vodi ispod donje granice bede, a nepoštovanje zakona i približavanje vlasti i određenim gazdama koji vladaju Srbijom vam obezbeđuje opstanak u državi Srbiji.
Onda vas pitam – hoćete li imati dovoljno sredstava da pripadnicima MUP-a obezbedite nadoknadu, onu dnevnicu za strah, kada dođe do promene vlasti? Jer, neko će morati definitivno da se pozabavi ovim organizovanim kriminalom? Zašto ovo sve govorim? Zato što broj nezaposlenih, broj osiromašenih i sve ono što ovde pokušavamo da radimo, pokušavajući da se dodvorimo EU, koja nas neće, vrlo verovatno, primiti ni 2015. godine, apsolutno nema nikakvog smisla za građane Srbije. Ukoliko pođemo samo od toga kakav je nivo ljudskih prava u državi Srbiji, ovde imate situaciju da građani Srbije postaju robovi.
Dakle, ta situacija nalaže samo jedno - ili ćete povući prave poteze i ovde staviti na agendu raspravljanja parlamenta Srbije o tome ko je odgovoran za ovu situaciju, dati konkretna imena, da ti ljudi konkretno odgovaraju i da krenemo dalje svi, da se složimo šta je najbolje činiti, ili odlazimo skroz u propast.
Znamo da će sve ovo što ste osmislili da prođe, jer imate većinu i matematički godinama pokušavate da vladate Srbijom. Međutim, postoji jedan veliki problem, a to je ta virtuelna realnost. Imate građane koji idu nekim paralelnim kolosekom i koji apsolutno više nemaju nikakvog poverenja u vlast. To je potencijalno vrlo opasna i vrlo velika socijalna bomba. A onda se postavlja pitanje svrsishodnosti svega.
Ono o čemu je trebalo da se priča, kao pretpostavka ove priče o rebalansu budžeta, jeste - ko je vas ovlastio da se u ime budućih generacija zadužujete na način da kupujete samo sebi poziciju moći i ko je vama dao mandat da rasprodate u Srbiji sve što je ostalo da se rasproda? Ili, još gore, ko je vama dao dozvolu da nekolicini porodica u Srbiji obezbedite monopol da vladaju Srbijom?
Ko je vas ovlastio da svima onima koji pokušavaju da prežive dan ili mesec u Srbiji oduzmete to pravo na način da se bogate Mišković, Beko, Đunić, svi oni vladari koji utiču i te kako na donošenje političkih odluka u državi Srbiji i koje ste vi zakrilili.
Onog dana kada budete pokrenuli zaista pravu akciju, u smislu da na prvom mestu date svoj primer, pa da oni koji su nenamenski trošili sredstva iz budžeta, a državni revizor to pronašao i konkretno vam dao materijalni dokaz, odgovaraju za to, tog dana će prvo poslanici SRS da kažu – svaka čast. Tog dana ćemo svi da poverujemo da postoji šansa u državi Srbiji, jer na to sada imamo obavezu, jer idemo ka dnu, da možemo da nađemo konsenzus oko toga da prvo izbacimo mangupe iz redova, koji očigledno ispunjavaju ipak samo interese određenih oligarhija moći koji su van granica ove zemlje, i da konačno uvedemo red u ovu zemlju.
Šta to znači? Obećali ste 2000. godine – jednaka šansa za sve, ravnopravno učešće za sve, vrednosni sistem za sve. Toga dana ovaj parlament će dobiti na smislu. (Predsednik: Vreme.) Ukoliko do toga ne dođe (hvala na upozorenju, ovim završavam), onda bi bilo bolje da raspustimo parlament i državu Srbiju prepustimo Miškoviću.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre nego što zaključim, pitam - da li neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. želi da se obrati? (Da.)
Gospođa ministar Verica Kalanović. Izvolite.

Dame i gospodo, još jedanput želim da izrazim zadovoljstvo što sam u 2009. godini često boravila u parlamentu. Zadovoljstvo mi je da kažem i da ministri dolaze u parlament da čuju šta to parlamentarci imaju da im kažu.
Ministri ponekad brane zakone koji nisu iz najužeg kruga njihovog delovanja niti su u njihovoj nadležnosti, ali po prirodi posla se sreću i sa problemima koji su vezani za tu oblast. A dobro je da su često ovde, pa da se sretnu sa svim onim što ste u prethodnoj godini govorili, da bi mogli na kraju, kad se donosi rebalans, i kad rebalans predstavlja okvirni zakon u koji se slivaju mnoga poslovanja, prihodi i rashodi, mogu da kažu svoj lični pečat.
Dozvolite mi da na početku kažem svoj lični pečat. Imam 55 godina. Retko sam imala priliku da me neko naziva kriminalcem. Za kriminalno ponašanje i organizovani kriminal, što sam ovde čula da je izgovoreno na moju adresu i ministarke Dragutinović, očekivala sam, najblaže rečeno, da bude prokomentarisano od strane nekog od prisutnih.
Ne bojim se suda javnosti, ne bojim se suda medija i pozivam sve one koji smatraju da smo ministarka Dragutinović i ja kriminalci, da nas uhapse. Ali, mislim da to nije politički korektno. Mislim da ovaj parlament treba da razgovara jezikom činjenica.
Po vokaciji sam inženjer i, po pravilu, razgovaram jezikom činjenica. Rebalans je nužnost, da bi se isplatile penzije i plate zaposlenih do kraja ove godine. I što ste za one koji kalupe budžet za 2010. godinu, Državnu revizorsku instituciju, nabavku slike i sve ono što ste ovde izneli, jeste manipulacija onima koji prate ovaj prenos.
Rebalans budžeta jeste plod sadašnjeg trenutka u kome se nalazi Srbija, sa smanjenim prihodima, sa godinom koja je iza nas, koja je godina ekonomske krize i koja je, neko je to veoma lepo rekao, okrznula Srbiju. Korektnosti radi, pogledajte kako je kroz tu krizu prošla Hrvatska.
Korektnosti radi, kažite da li je Vlada Republike Srbije ove godine birala preduzeća koja će da budu subvencionisana. Ne, iako ste danas rekli - da. To su radile banke, to su radili oni koji su na osnovu biznis planova određivali ko će da bude stimulisan. Ne - ko, svi su bili stimulisani koji su to tražili. Ja vam to kažem kao neko ko je prošle godine učestvovao u tome. Da li je to radio Fond za razvoj? Ne, i to argumentovano tvrdim. Ne, nije birao Fond za razvoj ko će da bude stimulisan.
Mi ovde ne razgovaramo jezikom činjenica, razgovaramo jezikom ''ko koga više i jače pljune, taj je veći heroj u ovoj skupštini''. Nisam navikla tako da razgovaram sa vama. Ako me pitate za DRI, ako me pitate za državnog revizora, tu sam da se uhapse svi oni koji su kršili zakon. Jedva čekam da uđu u moje ministarstvo, da vidim koje su to javne nabavke radili mimo zakona oni koji rade u mom ministarstvu.
Ali, postavite pitanje koje to dugove NIP vraća danas - da li dugove koje je pravilo moje ministarstvo ili neko drugi, kojima danas aplaudirate. Ko je potrošio 300 miliona evra u prethodnom periodu, kao dugove ove države samo putarima?
Vi danas ne pričate o tome, nego pričate o kriminalnom ponašanju i organizovanom kriminalu današnje vlade. Očekujem korektnost, ako ne podršku. Očekujem dobronamernost, ako ne znanje. Očekujem argumentovanu kritiku. Očekujem sve ono što je posao poslanika. Ali, dame i gospodo, ne dozvoljavam da danas mene i gospođu Dragutinović nazivate imenima koja mi ne zaslužujemo, bez obzira što ste poslanici i bez obzira što sam samo izvršna vlast.

Zahvaljujem gospođi ministar. Reč ima gospođa Marina Raguš.

Zaista mi je žao ukoliko ste se vi ovde našli lično prozvanom, iz jednog prostog razloga - situacija je malo obrnuta. Mi imamo tu ustavnu nadležnost da vršimo nadzor izvršne vlasti i trudimo se da to radimo kako najbolje znamo i umemo.
Međutim, ono što bi trebalo terminološki da ustanovimo i vi i ja ovde, pa će onda valjda sve nedoumice da nestanu, jeste kako da nazovemo one koji u svom radu, a predstavljaju izvršnu vlast, krše zakone koji su predložili, a donela ih je ova skupština. Kakvo ime i koji termin možemo da koristimo za te ljude koji su svesno kršili zakone?
Sud kaže - to je kriminalno ponašanje. Ja sam, upravo da bih bila politički korektna, vama na početku rekla - evo prilike da se raspravlja o tome, evo prilike da vi to demantujete. Ali vi ne možete odbraniti činjenicu da je u periodu svetske finansijske krize neko platio sliku 15.000 evra. To je nebranjivo.
Ako vam je to opravdano, u redu, to je vaš argument. Sud javnosti će da presudi, vama i meni. Evo, priznajem, možda ja grešim. Ako neko potroši 19 miliona dinara naših para, i vaših i mojih, tako što bez tendera plaća kompjuterske usluge i time krši zakone, molim vas, recite mi kako se to zove.
Da li biste vi to oprostili prosečnom građaninu Srbije? Samo mi na to odgovorite. Ako bi oprostili oni koji su vlasni da utvrde to, onda smo mi u potpunom kriminalizovanom društvu. Onda vam se izvinjavam. Onda je to način na koji treba da se ponašamo. Evo, mi ovde očekujemo odgovor. Da znamo, pa da onda raspustimo MUP. Nemojte onda da ganjate policajce da jure kriminalce, jer kriminalci vladaju. Očigledno, kriminalno ponašanje treba da bude vladajuće ponašanje.
Dakle, vi i ja se razlikujemo ili suštinski ili terminološki. Ali, nadam se da ćete mi razrešiti dilemu, jer ja neću odustati dok se ne prozove svako za koga je državni revizor, a ne ja kao poslanik SRS, našao da krši Zakon o javnim nabavkama, o budžetskom sistemu, Zakon o radu i nenamenski troši sredstva.
Tu raspravu sam počela upravo da bih čula odgovor i eventualno razrešila dileme, a umesto toga sam čula nešto što nisam rekla. Nadam se da ćemo u ovim danima koji predstoje politički korektno da dođemo konačno do odgovora... (Predsednik: Vreme, zahvaljujem.) Hvala.

Gospođa ministar ima reč. Izvolite.

 Vrlo ću rado sa vama da polemišem na nekom drugom mestu i prihvatam činjenicu da ste ustuknuli pola koraka nazad, ali potpuno je jasno da običan građanin ne pravi javne nabavke. Potpuno je jasno da privatno preduzeće ne pravi javne nabavke.
Potpuno prihvatam činjenicu da mi koji trošimo sredstva poreskih obveznika moramo da imamo dodatnu odgovornost, ali ne prihvatam vašu činjenicu, da ste i policajac i sudija i da ste doneli odluku pre nego što ste dobro pročitali izveštaj državnog revizora, koji deli te prekršaje u nekoliko kategorija i, po proceduri, svi oni za šta su stavljene primedbe imaju pravo da odgovore.
Da podsetim na još nešto, ova vlada je formirana 7. jula 2008. godine. Izveštaj je podnet za celu 2008. godinu. Sačekajte, biće vremena da kriminalce stavite u zatvor i biće vremena da odgovaraju svi oni koji su kršili zakon, ali niko vam ne daje za pravo da unapred budete sve ovo što ste malopre izneli.

Završili smo sa krugom replika.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite, pre nego što zaključim zajednički načelni pretres, da podsetim da je 22. decembar 2009. godine istorijski dan za sve građane Srbije, jer je upravo danas predsednik naše države, u skladu sa članom 49. Ugovora o EU, zvanično predao zahtev za članstvo u EU, u ime svih građana Srbije.
Dozvolite da izrazim veliko zadovoljstvo što smo ovaj značajan dan proslavili u radnoj atmosferi. Na taj način smo, zapravo, posvećenost evropskim vrednostima na najbolji način i negovali, bez obzira na razlike u stavovima, na dijalog koji smo danas ovde imali, a koji zapravo i jeste karakteristika parlamenta.
Dozvolite sada da zaključim zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o računovodstvu i reviziji, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privredne registre i jedinstven pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Slovenije o socijalnom osiguranju.
Rad ćemo nastaviti sutra u 10.00 časova. Zahvaljujem na saradnji.