Poštovana predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u vezi s amandmanom kolega Lasla Varge, Balinta Pastora, Elvire Kovač i Arpada Fremonda, stav Odbora je takođe bio da se ne prihvate ovi amandmani, a radi javnosti bih samo da pročitam kako bi izgledao taj član zakona ako bismo prihvatili amandman poštovanih kolega.
Član 54. glasi: ''Direktora ustanove imenuje osnivač posle sprovedenog javnog konkursa''. Drugi stav: ''Direktora ustanove čiji je osnivač Republika Srbija imenuje i razrešava Vlada''. Znači, to je na nivou Republike, gde je osnivač Republika.
Vi sad tražite vašim amandmanom: ''U ustanovama učeničkog i studentskog standarda čije je sedište na teritoriji jedinice lokalne samouprave u kojoj je jezik nacionalne manjine u službenoj upotrebi … primenjuju se i relevantne odredbe zakona kojim se uređuju nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina''.
Znači, mi sada prebacujemo loptu, gde je osnivač država ili Republika da neko tamo u lokalnoj samoupravi daje svoje mišljenje na izbor direktora kojeg postavlja i imenuje Vlada. Smatram da to nije u redu i uopšte nema veze.
Smatram da ovaj zakon nije ni u kakvoj koliziji sa Zakonom o savetima nacionalnih manjina, samo se tu malo interpretira na vaš način. Ja, kao pripadnik jedne nacionalne manjine i kao čovek koji je zainteresovan za prava nacionalnih manjina, smatram da ne treba da insistirate na ovom amandmanu, jer nije u redu. Hvala vam.

Zahvaljujem. Reč ima gospođa Olena Papuga.

Poštovana predsednice, ministre, članovi Vlade, hoću da kažem da nije ceo Odbor za prosvetu bio protiv ovih amandmana. Ja sam glasala za ovaj amandman i hoću da se zna, da javnost zna da nisu svi bili protiv tog stava koji je iznela Poslanička grupa manjina. Jednostavno, ako postoji kolizija, ako postoji nedorečenost, ona još uvek može da se ispravi. Mislim da bi trebalo ministar i predstavnici Vlade o tome da razmisle.

Gospodin Balint Pastor ima reč.

Gospođo predsednice, želeo bih da koristim vreme koje imam kao ovlašćeni predstavnik.
Gospodine ministre, veoma mi je drago što ste vi ipak odgovorili na ove naše stavove. Niste meni, ali ste gospodinu Vargi, i to je prihvatljivo. Naravno, ne morate vi meni lično da odgovorite na pitanje koje sam vam ja postavio, ali je očigledno da, kako bi to narod rekao, nismo u istom filmu.
Vi ste govorili i izneli svoj politički stav o tome kakav je položaj nacionalnih manjina u Republici Srbiji. Naravno, imate prava na svoj stav. U zagradi moram da kažem da se mi slažemo s vašim stavom. Niko od nas nije rekao da su pripadnici nacionalnih manjina ugroženi, da pripadnici nacionalnih manjina ne uživaju određena prava. Nismo rekli da zakonska rešenja nisu dobra. Nismo rekli da u određenim drugim državama pripadnici nacionalnih manjina imaju više prava.
U to uopšte nismo ulazili, jer, naravno, ima država u kojima pripadnici nacionalnih manjina uživaju veća prava, a postoje i države, pa čak i države Evropske unije, u kojima pripadnici nacionalnih manjina npr. nemaju kolektivna prava, kao što pripadnici nacionalnih manjina u Srbiji imaju kolektivna prava. Znači, mi uopšte nismo o tome govorili.
Govorili smo o tome da smo najdobronamernije predložili pet amandmana i da u praksi ne bi bilo problema u vezi s primenom ovih zakonskih rešenja i rešenja iz postojećeg, važećeg Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Jednostavno, ne bismo želeli da se svakom prilikom Vlada ili bilo koji drugi državni organ odlučuje da li će primenjivati odredbe Zakona o nacionalnim savetima ili odredbe zakona o učeničkom i studentskom standardu, pa kako Vladi više odgovara, tako će primenjivati ili jedan ili drugi zakon.
Mi smo to želeli da izbegnemo i zbog toga smo predložili pet amandmana, od kojih ste prihvatili tri. Ona tri amandmana koja ste prihvatili isto tako sadrže rešenja koja su već sadržana u našem pravnom sistemu, konkretno u Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, i zbog toga ne stoji vaša argumentacija da ova dva amandmana niste prihvatili zbog toga što smatrate da ne treba prepisivati zakonska rešenja iz jednog zakona u drugi zakon.
Ovde se najverovatnije radi o nečemu drugom, radi se o stavu koji ste izneli na sednici Odbora za prosvetu, da vi lično, kao ministar, ne smatrate dobrim određena rešenja iz Zakona o nacionalnim savetima i ne smatrate da nacionalni saveti nacionalnih manjina treba da imaju nadležnosti u postupku imenovanja direktora i članova upravnog odbora ustanove učeničkog i studentskog standarda.
Gospodine ministre, naravno, vi imate pravo na svoj politički stav, ali nemate pravo, kao što nemamo ni mi, nema niko pravo na to da po svojoj volji ignoriše određena rešenja iz pravnog poretka Republike Srbije, bez obzira na to da li se slaže s određenim rešenjima ili se ne slaže. Ako se vi slažete s rešenjima iz Zakona o savetima nacionalnih manjina, onda ne vidim problem u tome da ova dva amandmana budu prihvaćena i da izbegnemo situaciju u kojoj bi moglo doći do kolizije između dva zakona.
Gospodinu Magdi bih želeo da kažem da očigledno nije dobro pročitao Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. U tom zakonu ne piše da lokalne samouprave daju mišljenje o kandidatu, nego piše da nacionalni saveti daju mišljenje o kandidatima za direktora ustanove i kandidatima za članove upravnog odbora ustanove učeničkog i studentskog standarda.
To rešenje postoji u našem pravnom sistemu. Sve dok se ne promeni Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, to rešenje je važeće. Nemam pravo ni ja, nema pravo ni ministar, nema pravo nijedan narodni poslanik da ignoriše rešenja koja postoje u pravnom poretku Republike Srbije. Nema pravo zbog toga što se, prema članu 20. stav 2. Ustava Republike Srbije, dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati.
Ustav Republike Srbije priznaje, u pravu je ministar, za razliku od mnogih zemalja, kolektivna prava pripadnika nacionalnih manjina. Jedno takvo kolektivno pravo jeste da nacionalni saveti daju mišljenje u postupku imenovanja direktora i članova upravnog odbora ustanove učeničkog i studentskog standarda. To rešenje postoji od 31. avgusta prošle godine. Uopšte ne vidim pravnu mogućnost da se drugim zakonom to rešenje preinači i da se stavi izvan pravne snage, jer bi to značilo da Narodna skupština smanjuje dostignuti nivo prava pripadnika nacionalnih zajednica.
Jednostavno, mi o tome govorimo. Ne govorimo o tome šta bismo mi želeli da sadrži ovaj zakon. Govorimo o tome šta sadrži pravni poredak Republike Srbije od 31. avgusta prošle godine. Ako je to tako, a jeste, svako može da pročita taj zakon, onda uopšte ne vidim mogućnost za to da se ovi amandmani ne prihvate. U pravu je gospodin ministar, ne mogu ja da cenim, ne može niko od nas da ceni da li je određeni zakon u skladu s Ustavom ili nije. To je posao za Ustavni sud.
Jednostavno, ne bismo želeli da dođemo u situaciju da moramo glasati protiv ovog zakona, da zatražimo ocenu ustavnosti ovih odredaba zakona o učeničkom i studentskom standardu, jer smatramo da to ne bi bilo celishodno. Mnogo bi celishodnije bilo da kažemo da su ta rešenja postojeća i da ta rešenja prepisujemo u ovaj drugi zakon ili da se nađe drugo rešenje, pa da se napiše u prelaznim i završnim odredbama Predloga zakona da se primenjuju određena rešenja iz Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Još nešto bih želeo da kažem, da bih podvukao ovo što sam malopre govorio, da se ne radi o novom, nego se radi o postojećem rešenju. U članu 23. stav 1. Zakona o nacionalnim savetima piše da su pojedinačni pravni akti, pa se nabraja iz kojih članova Zakona o nacionalnim savetima, koji su doneti bez odgovarajućeg predloga ili mišljenja nacionalnog saveta protivzakoniti, odnosno ništavi.
Pravnim rečnikom, to znači da svaki nacionalni savet prilikom svakom imenovanja direktora ustanove učeničkog i studentskog standarda ili članova upravnog odbora može da zatraži pred nadležnim sudom da se poništi to imenovanje direktora ili člana upravnog odbora. Tako je po našem pravnom sistemu.
Mislimo da to ne bi bilo celishodno, jer mi, kao što smo vama saopštili i na razgovorima, ne želimo da usporimo ceo ovaj sistem, ne želimo da dovedemo pod znak pitanja efikasnost postojanja i funkcionisanja sistema domova učenika i studenata, nego isključivo želimo da već postojeća pravna rešenja i u primeni budu poštovana.
U prevodu to znači, pošto član 12. Zakona o nacionalnim savetima reguliše nadležnost nacionalnih saveta u sferi obrazovanja, Zakon o nacionalnim savetima kaže isto ovo što smo mi predložili amandmanom, da nacionalni saveti daju mišljenje u postupku imenovanja direktora i članova upravnog odbora.
Ako se ta nadležnost ne primenjuje i ne poštuje, bez obzira šta bude pisalo u zakonu o učeničkom i studentskom standardu, svaki nacionalni savet može da poništi imenovanje. Tek tada će nastati situacija kada će se usporiti sistem, kada će biti dovedeno u pitanje sistem efikasnosti funkcionisanja učeničkih i studentskih domova.
Zbog toga apelujem na vas, gospodine ministre, najdobronamernije, da do Dana za glasanje nađemo rešenje, nađemo kompromis i da ovi amandmani, koji nisu naši amandmani, mi smo samo podnosioci ovih amandmana, nego su amandmani pravnog sistema Republike Srbije, ako smem tako figurativno da se izrazim, i da ovi amandmani, koji su inače simboličke prirode, radi se o davanju neobavezujućeg mišljenja nacionalnih saveta, da ta rešenja budu inkorporirana i u zakon o učeničkom i studentskom standardu i da izbegnemo moguću situaciju kolizije ovih zakona, moguću situaciju poništavanja određenih odluka Vlade pred nadležnim sudom i slične situacije. Zbog toga apelujem na ministra da prihvati naše amandmane.

Reč ima gospodin Jon Magda.

Poštovani kolega Pastor, pošto ste me prozvali da verovatno nisam pročitao Zakon o nacionalnim savetima, da vam kažem da veoma dobro poznajem zakone i znam tačno šta vi tražite, pošto sam i sam pripadnik nacionalne manjine, objasnio sam to.
Nešto drugo želim da vas pitam. Da li je obavezujuće mišljenje jednog nacionalnog saveta u postupku izbora nekog direktora? Drugo pitanje, osnivač kao osnivač, šta bi uradio i koje mišljenje bi tražio ako na teritoriji jedinice lokalne samouprave ili pokrajine imamo deset pripadnika nacionalne manjine gde je u službenoj upotrebi taj isti jezik? Od kog nacionalnog saveta će zatražiti mišljenje?
Znači, upravo zbog toga smatramo da ovaj amandman ne treba prihvatiti, zato što će to otežavati postupak izbora organa u učeničkom i studentskom standardu.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Žarko Obradović.

Želim samo da kažem nekoliko rečenica, da, jednostavno, makar ovde u Skupštini, ne bi bilo nerazumevanja među nama. To što nismo prihvatili amandmane, ne znači da smo ih suspendovali, niti Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Molim vas, vodite računa o tome kada govorite javno.
Drugo, mi smo prihvatili amandmane s ispravkom. Treće, sadržaj Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina je mnogo širi nego što ste vi prihvatili. Zato smo mi smatrali, pogledajte koliko ovde ima odredaba u čemu je sadržaj svega toga, jednostavno smo rekli da se sadržaj toga nalazi u drugom zakonu.
To nije neuobičajeno. Evo, imali smo pre podne, sinoć smo imali raspravu gde su nam neki poslanici prigovarali da smo neke odredbe sistemskih zakona preuzeli ili nismo preuzeli, pa je to bila jedna od kritika koja se ne dešava samo danas ovde ili povodom ovih zakona, nego i povodom nekih drugih zakona, i nije bila reakcija takve vrste kakvu vi predstavljate.
Ali, to je vaše pravo, samo da ne pređete granicu gde, kako vi kažete, pošto vidim uporno insistirate - političku. Nije to pitanje politike. Politika ima svoju meru. Ovde ja nisam čovek koji se bavi politikom ili samo politikom. Ja sam ovde član Vlade koji zastupa stavove Vlade. Govorim vrlo jasno i glasno, to što mi nismo prihvatili ta dva amandmana ne znači da smo mi suspendovali, niti to možemo. Kako delite lekcije drugima, malo se osvrnite i na sebe, da li imate pravo da baš vi o svemu budete vrhovni sudija?
Možda bi bilo dobro da zovnemo kolegu Čiplića, da nam i on objasni neke stvari. Znam da poslanik ima pravo da govori o svemu, ali izgovorena reč ima svoju težinu. Mi smo dali objašnjenje, vi niste zadovoljni. Skupština može u Danu za glasanje da odluči šta hoće. Ona je vlasna da uradi šta hoće. Poštovaćemo odluku Skupštine. Kao predstavnik Vlade, izložio sam svoj stav i tu ne bi trebalo među nama da bude nesaglasnosti ili grkih reči.
Skupština može, ne samo kod ovog zakona, da odbije zakon, da nema većine, može da prihvati i druge amandmane, kao što se dešavalo u prošlosti, pa se potpuno izmeni sadržaj zakona, pa se zakon ponovo stavlja na raspravu, dnevni red itd. Bio sam obavezan kao predstavnik Vlade da izložim svoj sud o ovome i mislim da sam ga izložio, i to sam rekao i vama usmeno i, evo, javno poslanicima. Mislim da tu nema ničeg lošeg, niti bilo čega što može biti loše za pripadnike manjina ili za rad saveta. Ukoliko cenite drugačije, to je vaš stav, ali ne znači da se s njim slažem. Hvala.

Hvala, ministre.
Reč ima gospodin Pastor. Izvolite.