Poštovana gospođo predsednice, nastaviću da koristim vreme poslaničke grupe koje bih želeo da čujem koliko je.
(Milica Vojić-Marković: Replika.)

Izvinite, gospodine Milivojeviću, mislim nije baš bilo mnogo, jedno drugom ste objašnjavali, ali izvolite, evo.

 Pravo na repliku, zato što je gospodin rekao neke stvari, želim da dopunim te stvari javnosti radi.
Dakle, ovo što imam u rukama i čitam, koliko god vam zvučalo tabloidno je dokument. Potpisao ga je dr Saša Dragin. To je dokument Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. On zvuči tabloidno, jer kaže da bez obzira da li ste krivi ili niste krivi nećete dobiti ono što imate pravo po zakonu, to zvuči priznajem.
Drugo, ima još jedan dokument, još jedna stvar koju je važno da gospodin pročita, nalazi se na sajtu Veterinarske komore. Na tom sajtu piše da predsednik Upravnog odbora Veterinarske komore izuzima svoje mišljenje iz ovoga što je navodno potpisao, a da je potpisao pod pritiskom političkih stranaka. Posetite sajt, pročitajte da li sam nešto od toga izmislila. Prosto, tvrdim da ovde nisu čiste stvari, a vi pogledajte.

Gospodine Milivojeviću, ponovo se prijavite, molim vas. Izvolite.        

Poštovana gospođo predsednice, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodi narodni poslanici, eto ja poživeh 45 godina i završih Poljoprivredni fakultet kao jedan od najboljih studenata u generaciji. Nisam mnogo radio u struci poljoprivrednoj priznajem, samo 22 godine sam imao farmu za proizvodnju prasadi, pa sam nešto i naučio.
Prvo što sam naučio, možda onaj ko pravi viršle ne zna baš mnogo o stočarstvu, ali sigurno znam mnogo više od onoga ko stočarstvo proučava kroz rotaciono kretanje jagnjadi na ražnju "Kod Dragiše" u pečenjari. Takođe, mnogo više o stočarstvu zna od onoga ko viršle konzumira.
Međutim, ovo je ipak jedan uzvišeni dom, ovo nije Dragišina pečenjara, i ovde se razgovara o unapređenju stočarstva, veterinarstva, i ovde se razgovara sa ljudima koji struku proučavaju ne tako što konzumiraju predmet svog proučavanja u obilatim količinama, već tako što struku proučavaju kroz prizmu učinka ili neučinka na terenu.
Učinak na terenu možda nije zadovoljavajući, pogotovo ne od određenih veterinarskih ambulanti. I ponovo podvlačim, ne ocenjuje to ministar Saša Dragin, ne ocenjujem to ja, ne ocenjuje to predsednik Veterinarske komore. To radi Veterinarska inspekcija na terenu.
Svako ko je nezadovoljan učinkom Veterinarske inspekcije ima pravo, mogućnost, ima legitimno pravo da uputi žalbu na rad inspekcijskih organa. Svako ko kaže da je bilo nepravilnosti prilikom raspodele terena za program mera Vlade Republike Srbije u oblasti veterinarske zaštite životinja, ima pravo ako smatra da je bilo korupcije ili nepravilnosti, da uputi krivičnu prijavu Tužilaštvu, da uputi prijavu nadležnim državnim organima.
Svako ko kaže da je bio izložen bilo kakvom pritisku i da zbog tog pritiska sada menja mišljenje i odluku koju je potpisao, takođe, ima pravo da uputi zahtev nadležnim državnim organima da tu situaciju preispitaju.
Svako ko misli da država Srbija nije u stanju da sprovede program mera i da zaštiti zdravlje i životinja i ljudi, svako ko misli da veterinari te formulare popunjavaju tako što uopšte ne izlaze na teren, takođe ima pravo da protiv tih veterinara podnese prijavu.
Svako ko misli da se rukometne utakmice prodaju i da se šinobusi i vozovi nabavljaju preko butika, ima pravo da te svoje kvalifikacije dokaže pred nadležnim pravosudnim organima. Imam pravo da zaštitim i struku, i ono što sam učio na fakultetu i ono što sam eto jedva 22-23 godine radio, a to je samo polovina mog života, priznajem, želeo sam mnogo više time da se bavim, ali su okolnosti bile takve da se baš nisam mnogo bavio.
Jedva sam dva puta pobedio sa svojim izloženim grlima na Novosadskom sajmu i mislim da to više govori o rezultatima mog rada nego o potrebi da ovde bilo šta govorim u Skupštini Srbije.
Međutim, opet podvlačim, obaveza čoveka koji je završio Poljoprivredni fakultet, obaveza čoveka koji je završio veterinu je da brani struku i profesiju, a ne da sprovodi partijske zadatke, ma koliko to nekad bilo teško, neprijatno, ali ne i nemoguće. Ali, svakako, čovek koji pred udarom ljudi koji nasrću na profesiju i struku bez argumenata ćuti, biva saučesnik u ataku na svoju profesiju.
I za kraj, danas je lako svakog naučiti. Nedavno sam bio u cirkusu, video sam, ne znam da li su ljudi veterinari ili dreseri, ali video sam medveda da vozi bicikl, video sam slonove da igraju fudbal. Danas je lako naučiti i čoveka koji baš ne želi da uči, ali je najteže naučiti čoveka koji sam neuk želi da drži lekcije drugima.

Nemate više vremena, gospodine Markićeviću. Po Poslovniku, izvolite.

Poštovana predsednice, reklamiram član 27, vođenje ove sednice. Želeo bih da i meni i kolegama narodnim poslanicima, a i građanima koji gledaju ovaj prenos objasnite ko je ovde ministar. Dok opozicija kritikuje i daje amandmane, ministar prisutni gospodin Milosavljević se smeška i klima glavom, to shvatam kao znak odobravanja. On sada ne sme ništa da kaže. Sada imamo drugog gospodina Milivojevića koji ispada da je on ministar. Tako da nam objasnite ko je ovde zaista ministar poljoprivrede.

Znate šta, ako budemo nastavili ovako da razgovaramo, biću u prilici da ću morati da poštujem Poslovnik, vi dobro znate ko je predstavnik predlagača, ko je ministar, i ovo vaše pitanje šteti ugledu parlamenta. Upozoravam vas, izreći ću vam opomenu.
Na član 43. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 45. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Milan Dimitrijević, Donka Banović i Zoran Nikolić. Gospođa Vojić-Marković.

Vraćamo se na drugu oblast. Pokušaću da objasnim šta smo mi želeli da postignemo i tvrdim onako, možda ne tako rečito, ali da je vrlo argumentovano, tvrdim da je dobronamerno i tvrdim da smo ga napravili da bismo poboljšali zakon. Evo o čemu se radi.        Vi dajte veterinarskoj ambulanti mogućnost da obavlja vakcinaciju pasa i mačaka protiv besnila u ambulanti, pišete. E sada to je meni potpuno jasno, jer ste rekli odmah u obrazloženju zakona zbog čega menjate zakon, da zakon treba usaglasiti sa direktivama EU.
Valjda vam je i toliko jasno, postoje različiti zakoni u odnosu na nas i postoji jedan dug period koliko se ti zakoni tamo primenjuju. Ovde se, pre svega, govori, ja govorim o vakcinaciji pasa i mačaka protiv besnila. Mogućnost da veterinarska ambulanta samo u ambulanti radi vakcinaciju pasa i mačaka protiv besnila je moguća, ali u gradovima, tamo gde imate poznatog vlasnika koji ima potrebu, zakonsku obavezu i vodi računa o svom ljubimcu i on će vakcinisati svog psa ili mačku. U predgrađima ona nije moguća. U seoskom području ona je potpuno nemoguća. Svako ko se bavi praksom zna da je potpuno nemoguća. Jedna stvar je prepisivati iz EU i pokušavati povećati standarde kod nas, ali druga stvar je voditi računa da ono što smo napisali u zakonu bude sprovodljivo na terenu i bude u korist zaštite javnog zdravlja građana.
E sad, bez obzira da li se radi o usaglašavanju sa direktivom EU i pravilnicima koji su doneti, mislimo da je ovako kako je napisano prilično problematično i predlažemo da se to popravi, zbog toga što besnilo treba tretirati kao i ostale zarazne bolesti, gde se kao preventiva za njihovo sprečavanje i širenje koristi sistematska vakcinacija na terenu. Drugim rečima, treba dati mogućnost veterinarskim službama da na terenu rade vakcinaciju pasa i mačaka protiv besnila. To znači da se ne sme uvoditi ograničavanje prava veterinarskima ambulantama da redovnu godišnju preventivnu vakcinaciju protiv besnila pasa i mačaka obavljaju na terenu. Zbog toga je naš amandman u tom pravcu uložen.
Mislim da je to krajnje dobronamerno i mislim da tu nema komentara sada o tome da mi nećemo predlagati ono što je u korist ovog zakona i situacije na terenu. To je sasvim u redu.

Na član 53. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić. Izvolite, gospodine Mariću.