Upravo tako, gospođo ministar. Vi ste samo uradili ono što je naša bojazan tokom celodnevnog zasedanja. Opravdali ste težnju izvršne vlasti da vrši potpunu kontrolu nad ovim. Ne postoji nijedan argument da to ne radi nadležni odbor Skupštine Srbije, koji jeste sastavljen od svih političkih stranaka koje su parlamentarne. Dakle, ni jedan jedini argument.
Argument da će propustiti rokove i da ima neka preča posla, to je tako tanak argument koji ide upravo u korist ovome o čemu mi pričamo, a da vi imate nameru da to bude transparentno, da to bude nezavisno, vi biste predložili, dakle, predlagač bi se postarao da ovaj izbor vrši nadležni organ, odnosno nadležni odbor Skupštine Republike Srbije. Onda biste vi nas ubedili da ovde postoji, zaista, prava namera o kojoj slušamo od strane šefa Poslaničke grupe ZES.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćen je jedan minut.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 14. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Jerkov. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 15. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, SNS je podnela amandman na član 15, jer mislimo da je formulacija tog člana jako nespretna, a odnosi se na prestanak mandata članova upravnog odbora, a neka slična formulacija je i u članu 20, pa se, faktički, ovo obrazloženje odnosi i na član 20. Ne bih se ponovo javljao kada je u pitanju član 20.
Radi se o tome da mandat članova upravnog odbora može prestati, navodi se kao jedan od razloga, i smrću. Smatramo da je ovo "smrću" potpuno nepotrebno, da mi jako često imamo zakonske projekte u kojima se određuje kada prestaje mandat nekog organa i da skoro nikada nismo imali priliku da jedno od obrazloženja bude i, eventualno, smrt člana upravnog odbora.
Čini mi se da je to pomalo degutantno, neprimereno, pa, čak, tamo, u Zakonu o Vladi vi nemate odredbu za ministra – da njegova funkcija ministra prestaje smrću, to je nešto što podrazumeva. A još je nejasnija formulacija u ovom prvom delu koji kaže da mandat članova upravnog odbora može prestati. Šta to znači smrću?! Ako prestaje, prestaje se na osnovu isteka vremena na koje je izabran, podnošenjem ostavke, razrešenjem. Ova reč "može" potpuno je nepotrebna.
Prema tome, mislimo da je ovaj član poprilično nezgrapno napravljen. Odnosi se i na direktora ove agencije za elektronsku komunikaciju i žao nam je što niste imali razumevanje i niste prihvatili ovaj amandman Srpske radikalne stranke. Hvala. (Aplauz)

Da li još neko želi reč.
Ako ne, na član 16. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Zakonodavni odbor smatra da ovaj amandman nije u skladu sa članom 34. stav 3. Ustava Republike Srbije. Da li neko želi reč? (Da)
Narodni poslanik Zoran Antić ima reč.

Ništa, odustajem. Zahvaljujem.

Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Vladan Jeremić.

Zahvaljujem, gospođo Čomić, samo da kažem da ću koristi vreme ovlašćenog lica.
Odbijanjem ovog amandmana praktično je potvrđeno ono o čemu slušamo tokom ove celodnevne rasprave, odnosno potvrdilo se, dakle, da ovakvim Predlogom zakona o elektronskim komunikacijama ne samo da nije napravljen korak napred, već, očigledno, više koraka unazad.
Amandmanom je pokušano da se reguliše deo Predloga zakona koji se odnosi na izbor direktora Agencije. Predloženo je da se odredba da nakon mandata od pet godina on može biti ponovo izabran zameni formulacijom da se direktor može izabrati najviše na još jedan mandatni period. Međutim, predlagač je smatrao da je ono kako je predloženo u Predlogu zakona nešto što je celishodnije, kažem, opet, ne bih imao ništa protiv, očigledno, da čak stavite i odredbu da neko može i doživotno da bude biran za direktora Agencije, ali to je već vaša stvar.
Međutim, ono što jeste problem, to je da ovakav predlog zakona o elektronskim komunikacijama, koji je, inače, prošle godine bio na javnoj raspravi i tada doživeo i preživeo određene žestoke kritike od strane stručne, a i šire javnosti, i čije su verzije odležale duže vreme na sajtu resornog Ministarstva, evo, sada, odjednom, dakle, nedavno i pred Vladom, a u ovim letnjim danima i poslanicima u parlamentu, pokušava da ugleda svetlost dana, iako, i posle tih brojnih primedbi, još uvek, pre svega, javnost nije upoznata sa onim šta se nalazi u ovakvom predlogu zakona.
Ono što je, takođe, interesantno, uz temu koju smo već obrađivali tokom celog dana, jeste i činjenica da se sve ovo dešava u trenutku u kome se očigledno pokušava plasirati teza da nema odustajanja od prodaje "Telekoma", iako se toj prodaji protivi značaj deo stručne javnosti, iako, evidentno, postoji sukob interesa oko ''Siti grupe'', u slučaju da zainteresovani kupac bude "Dojče telekom", koji preko grčkog OTE-a već ima suvlasnički udeo u preduzeću "Telekom Srbija".
Činjenica je da je telekomunikaciona infrastruktura, kojom raspolaže "Telekom Srbija", okosnica, praktično, državnog interesa. Međutim, to se, naprosto, zaobilazi, a ''Licencom'' za pružanje usluga u oblasti fiksne telefonije, koju je kupio "Telenor", dato je pravo državnom preduzeću iz Norveške da koristi telekomunikacionu infrastrukturu državnog preduzeća "Telekom Srbija", iako to nije u skladu sa trenutno važećim Zakonom o telekomunikacijama.
Podsetiću vas, samo, da je ''licenca'' koju je kupio ''Telenor'' izdata na bazi Pravilnika o broju i periodu na koji se izdaje licenca za javne fiksne telekomunikacione mreže i usluge, kao i minimalnim uslovima za davanje ''licence'' i najmanjem iznosu jednokratne naknade za izdavanje ''licence''. Reč je o Odluci koja je objavljena u ''Službenom glasniku Republike Srbije'' broj 87/09, koje je donelo Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo. Taj pravilnik je, praktično, u suprotnosti sa važećim Zakonu o telekomunikacijama, jer se njime uvode novi pojmovi koji nisu definisani u važećem zakonu o telekomunikacijama. Time se, očigledno, na mala vrata pokušava uvesti i nametnuti obaveza preduzeću ''Telekom Srbija'' da svoju celokupnu infrastrukturu, uključujući i ''lokalnu petlju'', stavi na raspolaganje ''Telenoru''.
Ono što je značajno istaći jeste da, upravo, pojmovi ''lokalne petlje'', i obaveze njenog raščlanjivanja i stavljanje na raspolaganje konkurentima na tržištu, nisu definisani niti obavezujući po trenutno važećem Zakonu o telekomunikacijama.
E, sad, šta je posredi? Da li je možda ''Telekomu'' naređeno da pristane na nezakonitosti i da ništa ne preduzima u svoju odbranu, a naredbodavci misle da će sve ovo ostati neprimećeno i da će ubrzanim usvajanjem zakona o elektronskim komunikacijama, u kojem se definišu ovi pojmovi, ''lokalna petlja'' i njeno raščlanjivanje, sve to postati proces na koji, verovatno, niko neće obraćati pažnju dok se budemo bavili možda i nekim važnijim stvarima, ekonomskim problemima, regionalizacijom, evrointegracijama i tako dalje i tako dalje.
RATEL se ovih dana pozivao na Pravilnik i koristio ga kao pravni osnov na osnovu koga naredbodavno određuje cene interkonekcije, kao i cene davanja celokupne infrastrukture preduzeća ''Telekom Srbija'' preduzeću ''Telenor''. Dakle, i ovde je očigledno kršenje zakona koje se bazira upravo na nezakonitom Pravilniku. Setićemo se samo da je ranije ''Telenoru'' besplatno dodeljen kod 069 suprotno Zakonu o telekomunikacijama, a da bi greška bila ispravljena napravljena je još jedna, nova, dvostruka greška, pa su pozivne kodove besplatno dobili i VIP i ''Telekom'', a državni budžet, umesto trostrukog prihoda, nije ostvario ništa.
Postavlja se pitanje da li je i to možda razlog da se po ubrzanom postupku donese novi zakon o elektronskim komunikacijama i novim zakonskim rešenjima pokuša legalizovati, prethodna, još jedna u nizu odluka u davanju na korišćenje ''Telekomove'' infrastrukture. Svedoci smo da se u medijima pojavljuju i napisi o potencijalnoj tužbi ''Telenora'', protiv države, sa zahtevom za odštetu zbog nemogućnosti rada i neispunjavanja uslova iz ''licence''.
Šta se dalje, dame i gospodo narodni poslanici, dobija donošenjem ovakvog zakona o elektronskim komunikacijama? Kakve ćemo to telekomunikacije imati? Ko će upravljati srpskim telekomunikacijama ili, zapravo, da li ćemo imati telekomunikacije u interesu građana Srbije i ove države ili će, možda, i ova oblast samo poslužiti da budu podmireni interesi neke od političkih stranaka?!
Još jedan važan detalj jeste taj da je sadašnjim članovima Upravnog odbora Agencije za telekomunikacije ili RATEL mandat istekao već odavno, a resorno ministarstvo nije ništa preduzelo da blagovremeno budu izabrani novi članovi Upravnog odbora. Novim zakonom o elektronskim komunikacijama predviđen je izbor članova upravnog odbora regulatornog tela, Agencije za elektronske komunikacije, u postupku javnog konkursa. To sprovodi resorno ministarstvo, a zatim priprema predlog za Vladu i Skupštinu, kao i izbor direktora Agencije za elektronske komunikacije.
Dosadašnjim Zakonom o telekomunikacijama ključne odluke donosi upravni odbor Agencije, a Predlogom zakona o elektronskim komunikacijama praktično daju se široka ovlašćenja direktoru Agencije. On donosi organizaciju, sistematizaciju, odgovara za zakonitost. Zapravo, u rukama jednog čoveka je mogućnost donošenja novih akata, preuređivanje organizacije, smenjivanje ljudi i postavljanje određenih kadrova i tako dalje i tako dalje.
Iz svega ovog se može izvesti zaključak da će regulatornim telom, Agencijom za elektronske komunikacije upravljati jedna ista politička struktura koja upravlja i Ministarstvom i očigledno da će se ta slika iz Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo, već viđena, naći i u Agenciji.
Novim zakonom o elektronskim telekomunikacijama je, između ostalog, predviđeno i uvođenje inspekcije za elektronske komunikacije, koja je nedostajala poslednjih godina, iz prostog razloga, što je, očigledno, bila suvišna dok se nekakvi ključni tržišni igrači dobro ne pozicioniraju. A, kakvu će korist od toga imati građani Srbije, verovatno će pokazati vreme, vrlo brzo.
Ono što zbog javnosti treba istaći, to je i podatak da su nedavno iz Ministarstva otpušteni zaposleni koji u ovom poslu imaju značajno iskustvo, a da je sve to bilo urađeno pod izgovorom racionalizacije državne uprave, da bi se sada ovim novim zakonom napravila praktično ista radna mesta, ali za neke nove radnike. Da li će sve ovo proći, svedoci smo toga da je nedavno poskupela i pretplata na fiksne telefone, kako bi se verovatno izvršila priprema za novog kupca, kako bi mu se obezbedio dobar garantovani mesečni prihod kroz pretplatu.
Interesantno je da jedna ista politička struktura pokušava da postavi i direktora novoosnovanog ''javnog preduzeća za Emisionu tehniku'', gde je predviđeno da se za realizaciju digitalne televizije u naredne dve godine utroši oko 70 miliona evra. To novo javno preduzeće je nastalo iz izdvajanja iz RTS još prošle godine, ali i dalje nema direktora. To je očigledno pod plaštom one cele priče da je potrebno doneti zakon po hitnom postupku, upravo, iz tog razloga, da se pređe na digitalno emitovanje televizijskog programa do 2012. godine.
Po mišljenju nas u SRS neophodno je još jednom jako dobro razmisliti šta bi usvajanje Zakona o elektronskim komunikacijama donelo, uz sve one argumente koje smo mogli da čujemo tokom današnje rasprave. Ono što je posebno bitno, smatramo da je trebalo poništiti sve one odluke RATEL-a koje su zasnovane na Pravilniku, koji je očigledno nezakonit, a konačno i tu odluku o dodeli ''licence'' za fiksnu telefoniju, jer je i ona, takođe, zasnovana na tom istom Pravilniku.
Što se tiče ''Telenora'', on se može i smatrati kao nesavestan kupac, jer je znao da pojam ''raščlanjene lokalne petlje'' nije definisan u odredbama postojećeg Zakona i da ne može zahtevati otvaranje ''lokalne petlje'' od ''Telekoma Srbije''. U ''Telenoru'' koji dugo posluje u Srbiji, očigledno, znaju naše propise i znali su da to nije definisano zakonom, a ko ovde u Srbiji ne želi da poznaje propise, mislim da je svima već dovoljno jasno. Hvala. (Aplauz)

Od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe iskorišćeno je devet minuta.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 20. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 22. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Mićo Rogović.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Mi se već duže vreme nalazimo na poglavlju Zakona o elektronskim komunikacijama koje se odnosi na Republičku agenciju za elektronske komunikacije, dakle, na nekih dvadesetak članova ovog zakona, a koliko su pojedine odredbe Predloga zakona sporne pokazuje i vreme koje trošimo u današnjoj raspravi vezano za Predlog zakona.
Jednom RATEL, uvek RATEL, tako bi i ovo treće poglavlje Republičke agencije za elektronske komunikacije moglo da se zove, prema tome, novi ili stari RATEL. Zašto? Zato što u toj oblasti imamo dugi niz godina veoma veliku količinu, za ceo sistem, društvo i državu, bitnih sredstava, a da niko to ne kontroliše i odredbe ovih dvadesetak članova zakona upravo nastavljaju u tom kontekstu i u novom Predlogu zakona o elektronskim komunikacijama.
Šta, konkretno, u ime SNS, želimo amandmanom na član 22? Amandman se odnosi na odlučivanje o pravima i obavezama operatora i korisnika? Predlažemo da se promeni stav 4, ovog člana 22, koji sada u Predlogu kaže: – ''Rešenje iz stava 2. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.'' Što znači da se odnosi na rešenja koje u ime Agencije, države, celog sistema, donosi direktor, a mi predlažemo sledeće: ''Protiv rešenja iz stava 2. može se podneti žalba Ministarstvu. Stav 5. briše se.'' A stav 5. u Predlogu zakona kaže: ''Tužba ne odlaže izvršenje rešenja iz stava 2. ovog člana.'' Zašto ovo predlažemo?
Predlogom nije predviđena mogućnost žalbe na rešenja direktora, što je inače u suprotnosti sa pravilima upravnog postupka, rada organa državne uprave i zaštita prava svih pojedinaca i građana. Predviđa se samo pravo na vođenje upravnog spora, što je u direktnoj suprotnosti sa članom 38. Zakona o javnim agencijama, kojim je propisano da o žalbi na rešenja javne agencije rešava Ministarstvo.
Sudski postupak je vrlo spor, znamo iz prakse i za sve sudske postupke, a samim tim on je i neefikasan, što široko otvara mogućnost korupcije i svih mogućih zloupotreba, a pričinjena šteta od povreda prava može biti veoma velika, a često i nenadoknadiva. Znamo da sada u praksi po tužbi postupak traje prosečno ne manje od dve godine, otprilike, u nekom vremenskom periodu od dve do pet godina. Tako dug postupak ne može efikasno da zaštiti prava građana, inače često predstavlja i veliku smetnju razvoju privrede i celog društva. On je, kao takav, izvor i korupcije, jer se neki od zainteresovanih, od stranaka, vrlo lako odlučuje na nuđenje mita umesto rizika od višegodišnjeg čekanja na postupak, koji traje od dve do pet godina, i na presudu vezano za taj postupak.
Uspostavljanje postupka koji je efikasan i dovoljno brz da suštinski zaštiti prava građana u odnosu na akte vlasti je i međunarodna obaveza Republike Srbije, samo da vas podsetim, kao potpisnika Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, koji u članu 2. stav 3. propisuje obavezu države da svakom licu obezbedi pravo delotvorne žalbe. Ovim članom 22. ovo pravo je zaista ukinuto. Ako se na odluku o žalbi mora čekati godinama, onda ta žalba svakako i nije delotvorna. Istu obavezu propisuje i Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u članu 6. stav 1, kojim se zahteva pravična i javna rasprava u razumnom roku. Uvođenje ovakve pravne nesigurnosti svakako nije dobra poruka za buduće investitore.
Pri razmatranju ovog pitanja mora se uzeti u obzir, sa najvećom dozom ozbiljnosti, činjenica da ova privredna grana, odnosno oblast komunikacija, ima veoma veliki udeo u ukupnim privrednim aktivnostima, kao i da se godišnji obrt u ovoj oblasti, nažalost, veliki deo je i nekontrolisan i koristi se u ko zna kakve namene, meri i u milijardama.
Prema Predlogu ovog zakona Agencija donosi i podzakonske akte, tako se dolazi u paradoksalnu, za demokratsko društvo neprihvatljivu situaciju, da je u rukama jednog čoveka, direktora Agencije i organizacije kojom on rukovodi, koncentrisana sva zakonodavna i izvršna vlast u jednoj ovako važnoj oblasti privrede, a da, pri tome, efikasno pravno sredstvo za kontrolu njegovog rada i odlučivanja skoro i da nema. Imajući u vidu obim privredne aktivnosti u ovoj oblasti i ovlašćenja direktora Agencije, njegov stvarni uticaj na privredu i državu prevazilazi ovlašćenja i premijera i predsednika Republike.
Predlog po kome nema mogućnosti žalbe Ministarstvu nama zaista deluje kao svesno izbegavanje odgovornosti od strane Vlade i Ministarstava i zato kažem – jednom RATEL, opet RATEL, kao predlagače ovog zakona, na zakonitost rada Agencije i njenog direktora i mogućnost svih štetnih posledica njegovih odluka. Zahvaljujem.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je tri minuta i 50 sekundi.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 23. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Mićo Rogović.